После увођења електронске регистрације предузетника, Агенција за привредне регистре (АПР) је увела нову услугу за привредна друштва-електронско оснивање једночланог друштва са ограниченом одговорношћу (ДОО).

Ова процедура се у потпуности спроводи интернетом, а осим што искључује долазак пред шалтер или слање докумената поштом, е-регистрација је и јефтинија од регистрације са папирима. Наиме, грађани ову нову, електронску услугу треба да плате искључиво платном картицом, а накнада је за 1.400 динара нижа од оне која се плаћа за „папирну“ регистрацију.
 
Будући привредник, прво, треба да приступи систему за централизовано пријављивање корисника Агенције за привредне регистре где је потребно да креира свој кориснички налог или уноси своју електронску пошту и лозинку, уколико је већ регистрован  као корисник система.   

Подносилац е-пријаве може да буде члан друштва, односно оснивач који је домаће или страно физичко лице, или домаће правно лице које може поднети интернетом пријаву преко свог регистрованог заступника, одн. пуномоћника.

Е-пријава за оснивање подноси се тек када се попуне сва обавезна поља у апликацији, а плаћање накнаде могуће је извршити Visa, MasterCard или Dina платном картицом.

Е-пријава мора да буде потписана квалификованим електронским потписом којим се, такође, потписују и сва документа која се прилажу уз пријаву. Сва приложена документа морају бити креирана у форми е-документа, потписаног е-потписом члана друштва, или у облику дигитализованог акта чија је истоветност оригиналу потврђена квалификованим е-печатом или квалификованим е-потписом јавног бележника, у складу са  прописима који уређују електронски потпис и електронски документ.

Да ли су испуњени услови за регистрацију назива друштва, те да ли су подаци из пријаве усклађени са подацима наведеним у приложеној документацији, регистратор проверава у поступку регистрације, након подношења регистрационе пријаве. Стога, подносилац пријаве треба да, претходно, провери да ли је жељени назив друштва слободан, да изабере одговарајућу шифру делатности која ће бити пријављена регистру као претежна делатност, као и да провери да ли су подаци унети у апликацију истоветни са подацима из приложених докумената.
    
Захваљујући једношалтерском систему регистрације, и подносилац који се одлучио за регистрацију преко интернета, користиће све погодности овог система. Са подношењем е-пријаве за регистрацију оснивања, истовремено се подноси пријава за доделу ПИБ-а и ПДВ евидентирање, али се достављају и ПИО фонду подаци за члана друштва који заснива радни однос у привредном друштву.

Као помоћ корисницима, АПР је на свом сајту и You tube каналу објавио видео упутство за е-регистрацију једночланог ДОО-а, а сва питања се могу упутити и Инфо центру телефоном 011 20 23 350, или електронском поштом на drustva@apr.gov.rs, док се за помоћ око система за централизовано пријављивање корисника и попуњавања е-пријаве грађани могу обратити техничкој подршци АПР на електронску адресу sd@apr.gov.rs.

Агенција за привредне регистре данас је објавила Саопштење о пословању економских целина у привреди у Републици Србији у 2017. години. Саопштење је израђено на основу података из консолидованих годишњих финансијских извештаја за 2017. и 2016. годину, које су матична привредна друштва доставила Агенцији у складу с рачуноводственим прописима.

У привреди Републике Србије у 2017. години пословало je 649 економских целина, a консолидовани годишњи финансијски извештаји обрађени су за 641 целину, у којима су матична привредна друштва имала контролу над 1.939 зависних и придружених правних лица. Иако су пословале три економске целине више у односу на претходну годину, а број зависних и придружених правних лица је повећан за 26, економске целине су запошљавале 2.491 радника мање, што је укупно 298.925 радника.

Водећа економска целина према броју консолидованих ентитета је DELTA HOLDING DOO BEOGRAD, која је поред матичног друштва обухватала 55 зависних правних лица, од којих је 17 пословало у иностранству. Велики број правних лица пословао је и у оквиру економске целине ИНДУСТРИЈА МЕСА МАТИЈЕВИЋ ДОО НОВИ САД, у којој је било 41 зависно привредно друштво, с тим да је једно од њих пословало у иностранству. У оквиру MK GROUP DOO BEOGRAD пословала су 32 зависна и придружена правна лица, при чему су три пословну активност обављала у иностранству. Према броју зависних и придружених ентитета издвајају се и економске целине I&F McCANN GRUPA DOO BEOGRAD (30), KOEFIK DOO BEOGRAD (27),  МПЗ-АГРАР ДОО БЕОГРАД (27) и MK HOLDING DOO BEOGRAD (26).

Благи опоравак домаће економије током 2017. године одразио се и на пословање економских целина. Оне су скромно увећале (1,5%) обим укупне пословне активности и реализовале укупне приходе од 3.501.648 милиона динара, међутим при томе бележе укупне расходе мање за 1,6%, у износу од 3.256.593 милиона динара. Из пословних активности оствариле су добитак од 238.940 милиона динара, који је за 3,3% смањен на годишњем нивоу, а с обзиром на повољна кретања на девизном тржишту, после прошлогодишњег губитка (58.593 милиона динара) у 2017. години исказале су добитак из финансирања од 30.062 динара, док су готово преполовиле негативан резултат из осталих активности (23.612 милииона динара). Последично, економске целине су на укупном нивоу оствариле позитиван нето резултат у висини од 210.225 милиона динара, који је за 88,4% већи од прошлогодишњег. Са нето добитком је пословало 537 целина, а са негативним резултатом 104 целине.

Финансијски капацитети економских целина су на крају 2017. године благо повећани, тако да су располагале пословном имовином од 5.009.628 милиона динара и капиталом од 2.494.660 милиона динара, који су за 1,6% односно 3,3% већи у поређењу са претходном годином. На извесно поправљање финансијске структуре указује и то што су њихове укупне обавезе, исказане у износу од 2.788.694 милиона динара, опале за 3,7%, док су укупни губици смањени за 2,6% и износе 1.073.452 милиона динара.

Најпрофитабилнија и економска целина са највећим обимом пословне активности у 2017. години је НИС АД НОВИ САД. Захваљујући расту обима промета и цена нафте и нафтних деривата остварила је пословне приходе веће за 22,2% од прошлогодишњих, у износу од 234.711 милиона динара и при томе реализовала је нето добитак од 26.963 милиона динара, који је порастао за 79,6%. Висок раст профитабилности остварен је услед бољих резултата из пословних активности и резултата у делу финансирања. Истовремено, међу свим економским целинама она је друга према вредности пословне имовине (387.554 милиона динара) и капитала (225.252 милиона динара), који су на годишњем нивоу повећани за 3,5% односно 11,7%. У саставу групе НИС АД НОВИ САД било је 13 зависних правних лица, од којих је седам пословало у иностранству, а запошљавала је 270 радника више у поређењу са претходном годином тј. 11.284 радника.

Вишеструки раст нето добитка исказала је група ЈП СРБИЈАГАС НОВИ САД, чије матично јавно предузеће има учешће у капиталу неколико стратешких привредних друштава у Републици Србији. Током 2017. године консолидација је проширена за једно придружено друштво (ХИП ПЕТРОХЕМИЈА АД ПАНЧЕВО), тако да је матично предузеће контролисало 17 зависних и придружених правних лица. Нето добитак групе исказан је у износу од 18.899 милиона динара (1.702 милиона динара у 2016. години), чему су пре свега допринели резултати из финансијских и осталих активности. Иако су пословни приходи, у висини од 75.475 милиона динара, повећани за 14,4%, пословни добитак је умањен (3,9%). Група је располагала пословном имовином од 163.439 милиона динара, која је на годишњем нивоу повећана за 10,6%. Oно по чему се већ годинама истиче је и висок губитак из ранијег периода (117.576 милиона динара), мада је он мањи за 6,9%, а надмашио је вредност капитала за 28.951 милион динара. Група је пословала са 4.905 радника, с тим да је раст броја запослених за 1.772 радника у односу на претходну годину углавном због новог придруженог лица.

ЈП ЕПС БЕОГРАД, као највећа економска целина у домаћој привреди, бележи изузетно високе пословне приходе од 223.478 милиона динара, с тим да су они на годишњем нивоу опали за 1,2%. Истовремено доминира према вредности пословне имовине од 1.179.356 милиона динара и капитала од 853.482 милиона динара, али и према износу губитка из претходног периода у висини од 123.891 милион динара, који је повећан за 9,9%. Такође, и поред тога што је број запослених смањила за 645, као и годинама уназад предњачи према броју запослених од 29.154 радника. Група је пословала профитабилно, а њен нето добитак у износу од 6.388 милиона динара порастао је за 9,2% у поређењу са претходном годином, чему је највише погодовао резултат из финансирања. У оквиру групе су пословала два зависна привредна друштва.

Успешно пословање бележи и група ТЕЛЕКОМ СРБИЈА АД БЕОГРАД, која је реализовала значајне пословне приходе од 120.014 милиона динара и нето добитак од 14.737 милиона динара, уз њихов идентичан пад (1,4%) у поређењу са претходном годином. Група је поседовала значајну пословну имовину (259.603 милиона динара) и капитал (166.502 милиона динара), а запошљавала је 12.032 радника (у претходној години 12.401 радника). Матична телекомуникациона команија имала је контролу над десет зависних и придружених правних лица.

Према испољеној профитабилности истиче се и група TELENOR DOO BEOGRAD, с тим да је њен нето добитак од 8.955 милиона динара готово остао у нивоу прошлогодишњег, а тек незнатно су смањени пословни приходи (46.736 милиона динара). У оквиру групе су пословала два зависна правна лица, а број запослених од 791 радника, је мањи за 110 радника у односу на претходну годину.

У зону високог нето добитка прешла је економска целина ГАЛЕНИКА АД БЕОГРАД, која је у претходној години била губиташ (1.290 милиона динара). Нето добитак у висини од 7.340 милиона динара првенствено је последица вишеструког раста добитка из осталих активности (услед отписа обавеза према државним повериоцима, сходно закључку Владе Републике Србије, у процесу продаје капитала матичног правног лица). При томе, њена пословна активност је знатно смањена, тако да су пословни приходи (5.089 милиона динара) опали за 16,8%. Матично правно лице је имало контролу над четири зависна друштва, а на нивоу групе било је 1.550 запослених (1.595 у 2016. години).

Велики део пословне активности остварен је у оквиру групе FIAT AUTOMOBILI SRBIJA DOO KRAGUJEVAC, мада су њени пословни приходи, у износу од 111.748 милиона динара, опали за 15,7% у односу на претходну годину. То се одразило на значајан пад (78,4%) пословног добитка, али су резултати у делу финансирања и осталих активности утицали да група искаже нето добитак од 2.131 милион динара, који је готово у висини прошлогодишњег. У оквиру групе је пословало једно зависно привредно друштво, а број запослених је смањен у односу на претходну годину са 2.833 радника на 2.364 радника.

Успешније пословање у поређењу са претходном годином бележи и група DELHAIZE SERBIA DOO BEOGRAD, која је исказала пословне приходе веће за 6,3%, у високом износу од 98.198 милиона динара. Истовремено, њен нето добитак, од 4.585 милиона динара, порастао је за 83,5%.  И поред тога што је број запослених смањила за 983, она се издваја као значајан носилац запослености у домаћој привреди, с обзиром да је запошљавала 10.686 радника. Матично правно лице је током 2017. године припојило једно зависно правно лице (C MARKET AD BEOGRAD), а имало је контролу над још једним привредним друштвом.

Према снажним финансијским капацитетима истиче се и група DELTA HOLDING DOO BEOGRAD са пословном имовином вредном 121.611 милиона динара и капиталом од 77.007 милиона динара, који су већи за 13,0% односно 13,3% у односу на претходну годину. Такође, група је остварила и високе пословне приходе (55.595 милиона динара), а као и ранијих година, пословала је профитабилно, с тим да је исказан нето добитак, у износу од 1.932 милиона динара, за 29,8% већи од прошлогодишњег и највећим делом потиче из пословних активности. Група је водећа међу економским целинама према броју правних ентитета, будући да је консолидацијом обухватала 56 правних лица, а запошљавала је 3.298 радника.

Значајне финансијске ресурсе поседује и економска целина ЕМС АД БЕОГРАД, која је располагала пословном имовином од 90.543 милиона динара и капиталом од 59.943 милиона динара, а пословала је изузетно профитабилно, будући да је нето добитак од 3.023 милиона динара, повећала 2,2 пута на годишњем нивоу, највише услед дуплираног пословног добитка. Матично привредно друштво је имало контролу над три зависна правна лица, а на нивоу групе је било запослено 1.630 радника.

У 2017. години највећи нето губитак од 7.726 милиона динара исказала је економска целина СИМПО АД ВРАЊЕ, а он је 7,5 пута већи у односу на претходну годину и чини четвртину нето губитка свих целина. Овако интензиван раст негативног резултата превасходно је последица високог губитка из осталих активности (у претходној години добитак), с тим да је забележен и 2,8 пута већи пословни губитак. Вишегодишње негативно пословање резултирало је кумулирањем укупног губитка од 29.675 милиона динара, већег за 63,2% од прошлогодишњег, при чему је губитак изнад висине капитала увећан 3,5 пута и износи 9.506 милиона динара. Целина је у консолидацији имала 17 правних лица и запошљавала је 2.572 радника.

Према висини негативног резултата и даље је при врху VICTORIA GROUP AD BEOGRAD, с тим да је у 2017. години њен нето губитак од 4.341 милион динара за 9,9% мањи у односу на претходну годину, а тај губитак највећим делом  потиче од негативног резултата из осталих активности. Укупан губитак од 12.317 милиона динара надмашио је капитал за 694 милиона динара (у претходној години располагала капиталом од 3.625 милиона динара). Матично друштво имало је контролу над 15 зависних правних лица, а на нивоу групе био је запослен 1.421 радник.

Преко три пута већи нето губитак у односу на претходну годину, у износу од 2.372 милиона динара, бележи економска целина ЈП ПЕУ РЕСАВИЦА. То увећање губитка узроковано је исказивањем пословног губитка (у 2016. години добитак). Кумулирани губитак је такође висок (22.515 милиона динара), при чему је губитак изнад висине капитала (8.794 милиона динара) повећан више него за трећину. Групу за консолидацију, поред јавног предузећа за подземну експлоатацију угља, као матичног друштва чинила су и два зависна правна лица, а група је запошљавала 4.239 радника.

Са високим нето губитком од 2.128 милиона динара пословала је и ПКБ КОРПОРАЦИЈА АД БЕОГРАД, а он је за 66,9% већи у поређењу са претходном годином, и то углавном услед израженог раста пословног губитка. Такође, приметно је увећан (86,8%) и укупан губитак од 2.386 милиона динара. Матично друштво имало је контролу над седам зависних правних лица, а на нивоу групе било је 1.865 запослених.

Међу високим губиташима задржала се и група IDEA DOO BEOGRAD, и поред тога што је њен нето губитак од 1.638 милиона динара мањи за 30,3% у односу на претходну годину. При томе, група је исказала укупан губитак од 27.204 милиона динара, који је за 10,2% већи од прошлогодишњег, а он је за износ од 1.292 милиона динара изнад вредности капитала. У саставу групе је било осам правних лица,  а запошљавала су  33 радника (61 у 2016. години).

Према висини укупних губитака, поред напред поменутих ЈП ЕПС БЕОГРАД (123.891 милион динара) и ЈП СРБИЈАГАС НОВИ САД (117.576 милиона динара),  издваја се и економска целина РТБ БОР ГРУПА-РТБ БОР ДОО БОР, а њен губитак је мањи за 11,6% и износи 98.902 милиона динара, од чега се на губитак изнад висине капитала односи чак 60.656 милиона динара. Целина је након прошлогодишњег негативног пословања (5.250 милиона динара) у 2017. години исказала нето добитак од 4.761 милион динара. Матично друштво имало је контролу над три зависна правна лица, а целина је запошљавала 4.831 радника.

Годинама уназад са великим губитком послује и група MOLSON COORS SER DOO APATIN, а он је у 2017. години са износом од 85.947 милиона динара готово у висини прошлогодишњег, у чему са 25.083 милиона динара учествује губитак изнад висине капитала. При томе, група је драстично смањила нето губитак, са прошлогодишњих 15.104 милиона динара на 41 милион динара. Такође, висок укупан губитак од 62.163 милиона динара исказала је и група ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ АД БЕОГРАД, с тим да готово у целини потиче из ранијег периода, а при томе она бележи и велики губитак изнад висине капитала (45.621 милион динара). Истовремено, задржала је профитабилно пословање, мада је остварени нето добитак од 3.573 милиона динара нижи за 7,5%.

Саопштење о пословању економских целина у привреди у Републици Србији у 2017. години објављено је у одељку Финансијски извештаји – Макроекономскe информације/Макроекономска саопштења.

Већ регистрована привредна друштва, представништва и огранци страних привредних друштава који се обрате АПР-у ради регистрације адресе за пријем електронске поште, то могу учинити попуњавањем регистрационе пријаве за промене регистрованих података (обавезни подаци) и додатка бр. 31.  

Предузетници треба да поднесу попуњену регистрациону пријаву промене података о предузетнику, уз додатак бр. 16.

Уз регистрациону пријаву не доставља се друга документација и ова регистрација је бесплатна.

Подсећамо, обавезу пријављивања адресе за пријем електронске поште прописује нови Закон о привредним друштвима па ће убудуће грађани бити дужни да приликом подношења регистрационе пријаве за оснивање доставе своју е- мејл адресу док сви остали, већ регистровани привредни субјекти, то могу учинити најкасније до 1. октобра 2019. године.  

Од понедељка, 8.октобра, сви грађани који поднесу регистрациону пријаву за оснивање привредног друштва или предузетника имају обавезу да доставе и адресу за пријем електронске поште, ради регистрације.

Све пријаве за оснивање предузетника и привредних друштава које немају унету е- мејл адресу биће одбачене одлуком Регистратора.

Грађани који користе електронске услуге АПР-а убудуће ће моћи да употребе и националну DinaCard платну картицу за електронско плаћање накнаде за извршену услугу АПР-а.

Када започне плаћање накнаде за електронску услугу, корисник апликације АПР-а може да изабере DinaCard, Visa или MasterCard платну картицу којом ће бити извршено плаћање накнаде, што представља последњи корак у  реализацији одабране електронске услуге.

Агенција за привредне регистре објавила је саопштење СТО НАЈ... привредних друштава у Републици Србији у 2017. години, а тим поводом данас је одржана и конференција за новинаре.

Листе СТО НАЈ... привредних друштава у 2017. години које су дате у Саопштењу утврђене су на основу вредности основних финансијских података, исказаних у редовним годишњим финансијским извештајима привредних друштава за 2017. годину.

СТО НАЈ... привредних друштава дато је на основу анализе и рангирања података за 102.395 привредних друштава са аспекта успешности пословања – према пословним приходима и нето добитку, затим са аспекта финансијских капацитета – према пословној имовини и капиталу, као и са аспекта губитака – према нето губитку и укупном губитку.

Прво место на листи сто привредних друштава са највећим нето добитком у 2017. години заузела је ХИП-ПЕТРОХЕМИЈА АД ПАНЧЕВО, која је претходних година била међу водећим губиташима. Нето добитак тог друштва исказан је у износу од 40.456 милиона динара (у 2016. нето губитак 5.262 милиона динара) и чини 6,1% нето добитка целе привреде. Међутим, приликом сагледавања резултата, као и укупних финансијских перформанси треба имати у виду да је, од 2015. године, према Одлуци Владе Републике Србије, ХИП-ПЕТРОХЕМИЈА АД ПАНЧЕВО сврстана у групу од 17 субјектата од значаја за домаћу привреду, те да је од октобра 2017. године почео са применом Унапред припремљени план реорганизације према коме је отписан део обавеза (47,7% или 36.937 милиона динара), а преостали део је конвертован у капитал издавањем нових акција. Будући да је спроведени отпис имао третман осталих прихода, они су драстично увећани, те је друштво исказало знатно већи добитак из осталих активности од прошлогодишњег (36.961 милион динара наспрам 16 милиона динара). Из примарне делатности, остварило је пословне приходе веће за 6,1% у износу од 37.883 милиона динара, при чему је пословни добитак смањен за 22,5% и износи 5.139 милиона динара, док је у делу финансирања исказан губитак од 1.834 милиона динара (11.911 милиона динара у 2016.). За разлику од претходне године када је губитак надмашио вредност капитала за 56.867 милиона динара, на крају 2017. године капитал је исказан у износу од 24.141 милион динара, а укупан губитак је скоро преполовљен и износи 39.748 милиона динара (12. место на листи друштава са највећим укупним губитком). Пословна имовина је порасла за 24,7% и исказана је у вредности од 27.807 милиона динара, а друштво је у 2017. години запошљавало 1.441 радника.
 
Другопласиран на листи друштава са највећим нето добитком је НИС АД НОВИ САД, који већ годинама уназад успешно послује и налази се у самом врху те листе. Нето добитак те нафне компаније већи је за 72,8% од прошлогодишњег и износи 27.790 милиона динара, а представља 4,2% добитка на нивоу привреде. Захваљујући расту обима промета и опоравку тржишта енергената, пословни приходи су порасли за 21,3% на годишњем нивоу и исказани су у износу од 215.836 милиона динара, услед чега је на другом месту и према том критеријуму. Такође, и њени финансијски  капацитети су ојачали, па је пословна имовина повећана за 3,5% и износи 400.151 милион динара (треће место), док је раст капитала био интензивнији (11,1%), тако да он вреди 238.967 милиона динара (четврто место). НИС АД НОВИ САД је у 2017. години повећао број запослених за 154, тако да је запошљавао укупно 4.045 радника.

На треће место листе сто најпрофитабилнијих друштава пробио се ЈП СРБИЈАГАС НОВИ САД, чији je нето добитак од 16.723 милиона динара 7,7 пута је већи у односу на претходну годину. Висок позитиван резултат остварен је услед раста добитка из финансирања (са 587 милиона динара на 9.610 милиона динара), као и исказивања готово преполовљеног губитка из осталих активности (7.640 милиона динара). Иако је повећао пословне приходе (10,0%) и на основу њих (70.873 милиона динара) заузима 10. место, пословни добитак је смањен за 14,1% и износи 14.395 милиона динара. Истовремено, ЈП СРБИЈАГАС НОВИ САД је водећи и према укупном губитку, који је за 1,7% мањи од прошлогодишњег и исказан је у износу од 128.539 милиона динара, а тај губитак је за 49.523 милиона динара изнад вредности капитала. Предузеће је увећало пословну имовину за 4,4% тако да она вреди 134.627 милиона динара, док су његове укупне обавезе ниже за 5,7% и исказане су у износу од 184.151 милиона динара. У 2017. години у њему је био запослен 1.101 радник.

ТЕЛЕКОМ СРБИЈА АД БЕОГРАД заузима четврто место на листи СТО НАЈ... привредних друштава према нето добитку, с обзиром да је његов позитиван резултат исказан у висини од 14.548 милиона динара. Нето добитак је мањи за 4,0% у односу на претходну годину, а поред тога и пословни приходи су опали (1,4%), али је према њиховом износу од 85.852 милиона динара он и даље високо пласиран (шесто место). ТЕЛЕКОМ СРБИЈА АД БЕОГРАД је и при врху листа привредних друштава према пословној имовини и према капиталу (шесто и седмо место), будући да располаже тим капацитетима у износу од 193.458 милиона динара односно 135.970 милиона динара. Оно по чему се издваја је и број запослених од 7.919 радника, па је и према броју запослених на петом месту међу свим привредним друштвима.

Једно место више у односу на претходну годину на листи сто најпрофитабилнијих привредних друштава попео се петопласирани TIGAR TYRES DOO PIROT, чији је нето добитак, у износу од 10.311 милиона динара, већи за 57,5% од прошлогодишњег. Друштво послујући у области производње производа од гуме и пластике бележи готово идентичан раст пословних прихода, који укупно износе 69.880 милиона динара. Истовремено, увећало је и капитал и пословну имовину (38,0% и 7,2%), а запошљавало је 3.364 радника, што је за 143 више у односу на претходну годину.  

Највећа српска компанија ЈП ЕПС БЕОГРАД, као и претходне године, предводи листу сто привредних друштава према пословним приходима. Приходи из пословних активности те компаније, у висини од 252.112 милиона динара, чине 2,5% пословних прихода на нивоу укупне привреде и повећани су за 13,5% у односу на претходну годину. С друге стране, нето добитак од 3.396 милиона динара, мањи је за 61,3%, па је после прошлогодишњег четвртог, заузела 16. место на листи најпрофитабилнијих друштава. ЈП ЕПС БЕОГРАД је водећи и према вредности финансијских ресурса, с обзиром да располаже изузетно вредном пословном имовином и капиталом (986.972 милиона динара односно 684.519 милиона динара), иако су они благо смањени (1,8% односно 1,4%). Међутим, он континуирано послује и са високим износом губитка, а у 2017. години је готово задржан на прошлогодишњем нивоу и исказан је у износу од 122.110 милиона динара. Такође, ЈП ЕПС БЕОГРАД запошљава и највећи број радника, односно 26.485 радника (за 1.142 радника мање у односу на 2016. годину).

На листи привредних друштава са највећим пословним приходима високо је пласиран и FIAT AUTOMOBILI SRBIJA DOO KRAGUJEVAC (треће место), иако су његови пословни приходи за 15,7% мањи у поређењу са претходном годином и износе 111.748 милиона динара. При томе, друштво је остварило нето добитак, који је готово у нивоу прошлогодишњег, у износу од 2.131 милион динара. Једно место ниже је DELHAIZE SERBIA DOO BEOGRAD, који је је реализовао пословне приходе веће за 11,6% у односу на претходну годину, у висини од 94.884 милиона динара. Тај малопродајни ланац је исказао и 3,4 пута већи нето добитак, у износу од 4.264 милиона динара, па је заузео и девето место на листи најпрофитабилнијих друштава. Издваја се и према томе што је успешно пословање остварио уз повећање броја запослених (за 2.302 радника), тако да је са 10.686 радника трећи према броју запослених од свих привредних друштава.

Према вишеструком расту профитабилности, уз значајно повећање обима пословне активности,  јачање финансијских капацитета и повећање броја запослених, издвојила су се три велика привредна друштва. Привредно друштво REAL KNITTING DOO GAJDOBRA је услед раста нето добитка са 610 милиона динара на 2.345 милиона динара заузело 26. место (81. у 2016.), а производњу плетених и кукичаних чарапа реализовало је уз раст пословних прихода од 57,4%. Друштво ROBERT BOSCH DOO BEOGRAD (27. место, а у 2016. није био на листи), чији је нето добитак порастао са 147 милиона динара у претходној години на 2.338 милиона динара у 2017. години обављањем своје примарне делатности - производње електричне и електронске опреме за моторна возила повећало је пословне приходе за 31,5%. Компанија GRUNDFOS SRBIJA DOO INDJIJA, која се бави производњом осталих пумпи и компресора и заузима 31. место на листи најпрофитабилнијих друштава (у 2016. није био међу првих сто друштава) исказала је нето добитак у износу од 2.066 милиона динара (187 милиона динара у 2016.), уз раст обима пословне активности за 43,1%.

На листи сто најпрофитабилнијих привредних друштава је седам јавних предузећа, која су реализовала 11,9% добитка тих сто друштава или 5,0% нето добитка целе привреде. Осим већ поменутих ЈП СРБИЈАГАС и ЈП ЕПС БЕОГРАД, у првој половини листе су и ЈКП БЕОГРАДСКЕ ЕЛЕКТРАНЕ (осмо место) и JUGOIMPORT SDPR JP BEOGRAD (18. место), чији је добитак смањен у односу на претходну годину (32,8% односно 29,2%) и износи 5.388 милиона динара односно 3.134 милиона динара. Смањену профитабилност бележи и ЈП ПОШТА СРБИЈЕ (28. место), чији је позитиван нето резултат, у износу од 2.234 милиона динара, 35,7% мањи у поређењу са претходном годином. Уједно, та предузећа се издвају и према висини пословних прихода и налазе се међу седам јавних предузећа на листи сто привредних друштава са највећим пословним приходима, која су остварила 14,3% прихода друштава са те листе или 4,4% прихода на нивоу привреде.

С друге стране, на листама сто привредних друштава са највећим нето губитком и са највећим укупним губитком доминирају привредна друштва у стечају. Тако се на листи сто друштава са највећим нето губитком налази 28 друштава у стечају, која су исказала трећину губитка друштава са листе или 23,4% нето губитка привреде, док је на листи сто друштава рангираних према укупном губитку такође 28 друштава у стечају, на која се односи 18,7% укупних губитака тих сто друштава односно 9,9% укупних губитка на нивоу целе привреде.

Листу привредних друштава са највећим нето губитком у 2017. години предводи KONCERN FARMAKOM M.B. ŠABAC, RUDNIK LECE DOO ŠABAC – U STEČAJU, који је исказао вишеструко већи негативан резултат у односу на претходну годину, у износу од 20.844 милиона динара (391 милион динара у 2016.). Изузетно висок нето губитак тог друштва, над којим је поступак стечаја покренут у току 2017. године, последица је драстичног раста губитка из осталих и финансијских активности, који су исказани у износу од 15.505 милиона динара односно 5.465 милиона динара, док је из пословних активности остварен добитак од 131 милион динара (губитак 204 милиона динара у 2016.). Висок негативан резултат допринео је значајном увећању укупног губитка, који је порастао са 1.124 милиона динара на 21.968 милиона динара, од чега се на губитак изнад висине капитала односи 21.196 милиона динара. Пословна имовина друштва је повећана за 5,2% и износи 2.494 милиона динара, а оно је запошљавало 397 радника.
 
Као и претходне године, друго место према висини нето губитка припада ЈП ПУТЕВИ СРБИЈЕ, а негативан резултат тог предузећа, у износу 8.053 милиона динара, мањи је за 38,6% од прошлогодишњег. Значајно смањење нето губитка последица је бољег резултата из финансирања, с обзиром да је после губитка у 2016. години (2.784 милиона динара) исказан добитак од 175 милиона динара, као и смањења пословног губитка за 18,2%, тако да он износи 8.111 милиона динара.То јавно предузеће је високо пласирано (на другом месту) и према вредности пословне имовине (529.625 милиона динара) и капитала (388.258 милиона динара). Укупан губитак предузећа, у износу од 53.994 милиона динара, порастао је за 17,5%, па заузима и високо осмо место на листи сто привредних друштава са највећим укупним губитком.

У 2017. години на треће односно пето место на листи сто друштава са највећим негативним резултатом избила су привредна друштва СИМПО АД ВРАЊЕ и СОЈАПРОТЕИН АД БЕЧЕЈ, која претходне године нису била на тој листи. Нето губитак тих друштва је увећан са прошлогодишњих 285 милиона динара на 7.041 милион динара односно са 383 милиона динара на 6.506 милиона динара.

Скоро четири пута већи нето губитак бележи и MERCATOR-S DOO NOVI SAD, који је на тој листи заузео четврто место. Нето губитак тог малопродајног ланца у износу од 6.852 милиона динара, настао је услед 3,1 пута већег пословног губитка (3.748 милиона динара), као и исказивања високог губитка из осталих активности (2.248 милиона динара), после добитка по том основу у претходној години (653 милиона динара). Иако су његови пословни приходи прилично опали (15,3%) у односу на претходну годину, будући да су и даље исказани у високом износу (90.748 милиона динара) он је на петом месту листе друштава са највећим пословним приходима. Истовремено, високо је позициониран (четврто место) и према броју запослених, с обзиром да је запошљавао 8.345 радника.

Када је реч о укупном губитку, после већ поменутих ЈП СРБИЈАГАС НОВИ САД и ЈП ЕПС БЕОГРАД, на трећем  и четвртом месту су позиционирана привредна друштва ИНФРАСТРУКТУРЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈА АД БЕОГРАД и VIP MOBILE DOO BEOGRAD, чији је укупан губитак готово задржан на прошлогодишњем нивоу и износи 86.811 милиона динара односно 65.663 милиона динара. Петопласирана на тој листи ЖЕЛЕЗАРА ДОО СМЕДЕРЕВО кумулирала је губитак у износу од 65.176 милиона динара, што је за 2,5% више у односу на претходну годину.
 
Саопштење и презентација СТО НАЈ... привредних друштава у Републици Србији у 2017. години објављени су у одељку Финансијски извештаји – Макроекономске информације/Макроекономска саопштења.   

Видео изјаве Драгана Стевановића, државног секретара у Министарству привреде и Ружице Стаменковић, регистратора у Регистру финансијских извештаја, погледајте овде:

Нова претрага АПР-а, која је данас пуштена у рад, представља квалитативно унапређење које ће омогућити будућим корисницима ефикаснију и лакшу претрагу података о привредним друштвима, предузетницима, удружењима и другим правним лицима, одједном.

Коришћењем напредног начина претраживања (Elasticsearch) омогућено је добијање резултата према свим елементима пословног имена, као што су назив, делатност и седиште, а код предузетника и по личном имену. Корисник може да претражује податке за сва правна лица одједном или да изабере регистар са понуђене листе.

Претрагом према пословном имену или делу имена добиће се листа која задовољава критеријум претраге са видно означеним задатим речима у пословном имену правног лица. Такође, на списку ће бити објављено првих 100  субјеката сортираних тако да су на врху листе она лица која у највећем проценту одговарају задатом критеријуму претраге.

Свака страница претраге се динамички прилагођава резолуцији екрана и врсти уређаја са кога корисник врши претрагу, чиме је знатно олакшана претрага са мобилних уређаја. Приказ претрага је прилагођенa свим актуелним десктоп и мобилним верзијама Chrome, Mozilla Firefox, Safari и Microsoft Edge претраживача.

У случајевима злоупотреба ове јавне и бесплатне претраге података, Агенција ће применити мере за заштиту базе података, у складу са ажурираним правилима коришћења интернет странице Агенције за привредне регистре (на линку Правила коришћења сајта, или на дну сваке странице сајта).

Уколико утврди да је дошло до недозвољеног коришћења аутоматских алата („робота“), као и у другим случајевима злоупотребе, Агенција ће аутоматски блокирати приступ корисника са одређене адресе и применити друге мере за заштиту базе података које су јој, као њеном произвођачу, на располагању,  у складу са законом и међународним стандардима.

Скрећемо пажњу корисника на могућност чешће појаве „reCAPTCHA“ у почетку коришћења претраге, која би требало да се појављује у мањем обиму или потпуно нестане након верификације корисника а у складу са условима коришћења сервиса Google.

Објављивањем података и докумената из регистара, Агенција за привредне регистре испуњава своју законску обавезу и обезбеђује јавност и доступност поступка регистрације, како би трећа лица била упозната са регистрованим подацима, односно у сврху транспарентности пословања.

Осим ових јавних података и докумената, који су доступни бесплатно, Агенција обрађује и доставља податке корисницима на основу посебног захтева, уз плаћање накнаде. Детаљне информације и обрасце за подношење захтева за достављање података можете пронаћи у одељку Услуге-Достављање података уз накнаду, као и у Регистру финансијских извештаја, у одељку Услуге из Регистра.

Поводом листе 100 највећих привредних друштава, објављене у „Недељнику“ од 16. августа 2018. године, обавештавамо кориснике и јавност да Агенција за привредне регистре није извор поменутих листа, нити су објављени подаци у потпуности тачни.

Такође, с обзиром да недељник наводи да је „извор АПР“, Агенција обавештава кориснике да није закључила нити реализовала било какав аранжман са тим медијем, те да није доставила поменуте листе привредних друштава нити податке из редовних финансијских извештаја за 2017. годину.

Сходно уобичајеној пракси, Агенција  ће објавити листе 100 највећих привредних друштава у 2017. години, по различитим критеријумима са својом детаљном анализом у првој половини септембра, месец дана раније него прошле године.

Обавештавaмо све заинтересоване кориснике да је данас, у оквиру Регистра мера и подстицаја регионалног развоја, ажурирана Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја, са подацима за период од 1. јануара до 30. јуна 2018. године.

Подаци на Мапи РегМПРР односе се на временски низ од четири године и објављени су за четири територијална нивоа (Република Србија, Региони, Области, Општине).

На Мапи РегМПРР су приказани збирни подаци о подстицајима регионалног развоја за 26 реализатора подстицаја (министарства, покрајински секретаријати, агенције и друге институције), као и други подаци релевантни за регионални развој, на српском и енглеском језику, за три протекле године (2015 – 2017) и шест месеци текуће године (јан-јун 2018).

Агенција за привредне регистре (АПР) подсећа све обвезнике који имају контролу над једним или више правних лица, односно имају обавезу састављања и достављања консолидованих годишњих финансијских извештаја за економску целину у складу са чланом 27. Закона о рачуноводству, да 31. јула 2018. године (уторак) до 24 часа, истиче Законом прописани рок за достављање консолидованих годишњих финансијских извештаја за 2017. годину.

Све информације у вези са консолидованим годишњим финансијским извештајима за 2017. годину објављене су у делу „Финансијски извештаји“ – „Врсте финансијских и других извештаја и документације“ – „Консолидовани годишњи финансијски извештај“.

За додатна објашњења на располагању је мејл адреса finizvestaji@apr.gov.rs.

За сва питања у вези приступа ПИС ФИ систему или проблема са потписивањем корисници се могу обратити на мејл адресу sd@apr.gov.rs.

За две и по године, преко Централне евиденције обједињених процедура за издавање грађевинских дозвола (ЦЕОП) решено је 200.100 захтева, а укупан број примљених електронских захтева се повећао за 10,27% у односу на исти период прошле године.

У првој половини године, за шест месеци, решено је око 45.000 захтева, што је за 13,2% више у односу на исти период прошле године.

Централизовани информациони систем, за чије је функционисање одговорна Агенција за привредне регистре, повезује око 1.200 институција које, свака у оквиру својих надлежности, у дигиталном окружењу, примају електронске захтеве и издају грађевинске дозволе.           

Осим повећаног броја примљених и решених захтева у ЦЕОП-у, којима се потврђује ефикасност система за електронско издавање грађевинских дозвола, подаци из финансијских извештаја за 2017. годину потврђују да је сектор грађевинарства, после вишегодишњих негативних резултата, прешао у сферу позитивних резултата, исказавши нето добитак од 8,8 милијарди динара.

У Регистру привредних субјеката је на почетку јула било уписано 381.718 привредних субјеката који послују на територији Републике Србије. Укупан број привредних субјеката је за протеклих шест месеци порастао за 2,66% (9.902), а за годину дана је повећан за 4,79% (17.469).

За шест месеци ове године, регистровано је оснивање 4.611 привредних друштава док је у истом периоду 2017. године основано 4.426 друштава, тако да је остварено повећање од 4,17%. Према правној форми, 97% су друштва са ограниченом одговорношћу, а затим следе задруге (65), огранци страних правних лица (36), представништва страних правних лица (22), ортачка друштва (6), јавна предузећа (3) и 1 акционарско друштво.

Од јануара до краја јуна, из Регистра привредних субјеката је обрисано 1.310 привредних друштава, за 3,74% мање него прошле године када је, у истом периоду, обрисано 1.359 друштава.

ТОП 10 делатности код привредних друштава основаних у 2018. години:

1. Неспецијализована трговина на велико (502)
2. Консултантске активности у вези с пословањем и осталим управљањем (274)
3. Изградња стамбених и нестамбених зграда (233)
4. Делатности ресторана и покретних угоститељских објекта (182)
5. Рачунарско програмирање (155)
6. Друмски превоз терете (143)
7. Инжењерске делатности и техничко саветовање (70)
8. Остала трговина на мало у неспецијализованим продавницама (65)
9. Делатност рекламних агенција (62)
10. Услуге припремања и послуживања пића (59)
11. Техничко испитивање и анализе (59)

ТОП 10 делатности код привредних друштава обрисаних у 2018. години:

1. Неспецијализована трговина на велико (146)
2. Консултантске активности у вези с пословањем и осталим управљањем(60)
3. Изградња стамбених и нестамбених зграда(43)
4. Остале услужне активности подршке пословању (40)
5. Рачунарско програмирање (30)
6. Делатности ресторана и покретних угоститељских објекта (26)
7. Трговина аутомобилима и лаким моторним возилима (24)
8. Друмски превоз терета (20)
9. Трговина на велико дрветом, грађевинским материјалом и санитарном опремом(17)
10. Инжењерске делатности и техничко саветовање (16)

Основани и обрисани предузетници   

За шест месеци ове године, регистровано је оснивање 18.733 предузетника, док је у истом периоду 2017. године било основано 17.619 предузетника, што је повећање од 6,32% остварено у овој години.

Од почетка јануара до краја јуна ове године, из Регистра је обрисано 11.259 предузетника, а у истом периоду прошле године обрисано је 10.436 предузетника, тако да се ове године обрисало за 7,88% више предузетника него прошле године.

Око 78% предузетника је своје регистрационе пријаве за оснивање поднело лично, доласком на  шалтер у београдску канцеларију и 13 организационих јединица АПР-а или преко једне од 135 општинских канцеларија с којима АПР има сарадњу. Поштом је своје пријаве послало 19%  будућих предузетника, док је свега 3% предузетника поднело електронску регистрациону пријаву.

Охрабрујемо грађане да што пре прибаве сертификат са електронским потписом како би искористили сервис АПР-а за електронско подношење е- пријаве јер је то најлакши начин да се спроведе процедура регистрације.            

ТОП 10 делатности код предузеника основаних у 2018. години:

1. Рачунарско програмирање (1.340)
2. Делатности ресторана и покретних угоститељских објекта (1.140)
3. Консултантске активности у вези с пословањем и осталим управљањем (914)
4. Услуге припремања и послуживања пића (756)
5. Делатност фризерских и козметичких салона (740)
6. Такси превоз (548)
7. Друмски превоз терете (482)
8. Одржавање и поправка моторних возила (473)
9. Производња остале одеће (403)
10. Трговина на мало у неспецијализованим продавницама, претежно храном, пићима и дуваном (396)

ТОП 10 делатности код предузеника обрисаних у 2018. години:

1. Делатности ресторана и покретних угоститељских објекта (772)
2. Услуге припремања и послуживања пића (636)
3. Трговина на мало у неспецијализованим продавницама, претежно храном, пићима и дуваном (597)
4. Делатност фризерских и козметичких салона (475)
5. Такси превоз (453)
6. Друмски превоз терета (340)
7. Консултантске активности у вези с пословањем и осталим управљањем (330)
8. Одржавање и поправка моторних возила (291)
9. Трговина на мало одећом у специјализованим продавницама (285)
10. Производња остале одеће (269).

Привредна друштва су дужна да региструју адресу за пријем електронске поште. Ову обавезу, уз остале новине, прописује нови Закон о изменама и допунама закона о привредним друштвима који је ступио на снагу 8. јуна ове године.

Регистрација е-мејл адресе и до сада је била могућа али ће од 1. октобра то бити законска обавеза коју ће привредни субјекти морати да региструју у АПР-у без плаћања накнаде. Већ регистрована привредна друштва, предузетници, представништва и огранци страних привредних друштава који немају пријављену адресу за пријем електронске поште дужни су да је региструју у року од годину дана почевши од 1. октобра 2018.    

Разлог за увођење ове обавезе је почетак електронске регистрације оснивања привредних друштава, планиран за 1. октобар 2018. године. Наиме, на регистровану адресу за пријем електронске поште, Агенција ће слати решење о регистрацији у облику електронског документа, са електронским потписом регистратора и временским жигом, у складу са законом којим се уређује електронски документ, а државни органи, банке и остала правна лица мораће да прихвате овакав облик документа.    

У почетку, неће све правне форме моћи одмах да се електронски региструју већ ће то, прво,  бити омогућено оснивачима једночланих друштава са ограниченом одговорношћу. Када заживи овај пилот пројекат са е-пријавом за једночлана д.о.о, врло брзо ће регистрација „из фотеље“ бити омогућена и за остале, компликованије, правне форме за чију је регистрацију потребан већи број докумената.

Изменама и допунама Закона о привредним друштвима уведена је још једна новина - да оверу потписа на оснивачком акту, ако је реч о дигитализованом документу, може да замени квалификовани електронски потпис, односно квалификовани електронски печат лица које је овлашћено за оверу потписа, рукописа и преписа, у складу са законом којим се уређује овера потписа, рукописа и преписа. Законом је, даље, прецизирано да се оснивачки акт и статут, сачињен као електронски, односно дигитализовани документ, региструју у електронском облику, у складу са Законом о поступку регистрације.

Тиме је испуњена законска претпоставка за увођење електронске регистрације привредног друштва која ће, осим уштеде времена за долазак пред шалтер, елиминисати и трошкове оснивача за оверу потписа, док ће накнада за е-регистрацију друштва бити за 20 одсто мања у односу на регистрацију „папирне“ пријаве и документације.

Као и код е-регистрације предузетника, за електронску регистрацију једночланог д.о.о-а потребно је да подносилац испунити три предуслова. За подношење е-пријаве потребно је да подносилац има електронски потпис и читач смарт картица или USB token, да је у могућности да плати накнаду електронским путем, коришћењем Visa или MasterCard платне картице, као и да има креиран налог на систему за централизовано пријављивање корисника којем се приступа на сајту АПР-а, преко линка е-Услуге.

Агенција за привредне регистре (АПР) обавештава сва правна лица и предузетнике који примењују Закон о рачуноводству, а нису саставила и доставила своје редовне годишње финансијске извештаје са одговарајућом документацијом за 2017. годину у складу са чланом 33. и 34. овог Закона, да истиче рок за достављање ових извештаја у понедељак 02. јула 2018. године (сви извештаји послати до 24 часа тог дана, сматрају се примљеним у року).

Детаљне информације, односно инструкције у вези са достављањем редовног годишњег финансијског извштаја за 2017. годину, у форми правила, техничких и корисничких упутстава као и видео упутстава, корисници могу наћи у делу Регистра финансијских извештаја, а евентуална спорна питања могу слати на следеће електронске адресе, и то:

• за ажурирање статусних података или података о законском заступнику потребно је упутити рекламацију на електронску адресу obveznicifi@apr.gov.rs,
• за решавање питања у вези примене ПИС ФИ система, његовог приступа или проблема са потписивањем корисници се могу обратити на електронску адресу sd@apr.gov.rs и
• за додатна питања и објашњења у вези достављања извештаја која не можете наћи на интернет страници Агенције и у корисничким упутствима за састављање и достављање извештаја, на располагању је мејл адреса finizvestaji@apr.gov.rs.

С тим у вези, позивамо кориснике да у зависности од природе питања правилно опредељују електронску адресу на коју их шаљу, а све у циљу ефикасније организације рада и благовременог добијања одговора на постављена питања.
 
Информације о пријему и обради свих врста извештаја за 2017. годину, обвезници могу пратити на овој интернет страни, одељак Финансијски извештаји,  линк  „Претрага поступка обраде извештаја за 2017. године“.

И на крају, скрећемо пажњу корисницима који су извршили уплату прописане накнаде за обраду и јавно објављивање финансијског извештаја и прописане документације, да не чекају упаривање накнаде са предметом у посебном информационом систему Агенције, већ да скенирану уплатницу приложе на предвиђено место у том систему, и доставе припремљени извештај.

У Агенцији за привредне регистре израђено је и објављено Саопштење о пословању привреде у Републици Србији у 2017. години, а данас је представљено и на конференцији за новинаре.

Основ за израду Саопштења су збирно обрађени подаци за статистичке и друге потребе за 2017. годину, као и збирно обрађени редовни годишњи финансијски извештаји за 2016. годину које су привредна друштва, установе и предузетници доставили Агенцији, а који су објављени у Годишњем билтену финансијских извештаја за 2017. годину.

Привреда Републике Србије, током 2017. године, наставила је тенденцију благог оживљавања, мада је остварени раст био нешто слабији од пројектованог. Бруто домаћи производ је на годишњем нивоу порастао за 1,9%, док је индустријска производња повећана за 3,5%. Позитивним кретањима допринела су увећана инвестициона улагања и пораст спољнотрговинске размене, у којој увоз бележи нешто бржи раст од извоза (13,8% наспрам 12,0%). Подстицај побољшаном пословном амбијенту дала је и релативно ниска стопа инфлације (3,05), као и јачање домаће валуте (вредност динара према евру увећана за 4,0%, а према долару 15,4%).

Тренд раста српске економије дао је снажан импулс јачању укупних финансија привредних друштава, чија се увећана пословна активност обављала уз раст запослености. Укупни приходи остварени на нивоу привреде порасли су за 8,3% у односу на претходну годину и износе 10.561.086 милиона динара, док су укупни расходи у висини од 10.040.612 милиона динара повећани за 5,8%. Пословање 101.012 привредних друштава одвијало се са укупно 1.073.557 радника, што представља годишњи раст броја запослених за 34.456 радника.

На благи опоравак привреде током 2017. године указују и исказани резултати. Дугогодишња серија позитивних резултата из пословних активности је очувана, премда је тај добитак у износу од 530.811 милиона растао споријим темпом (4,8%) у односу на претходну годину (26,1%). С друге стране, услед велике изложености спољним факторима и кретањима на девизном тржишту, привредна друштва после низа година у којима су исказивала негативне резултате из финансирања, по том основу бележе добитак у висини од 37.357 милиона динара (губитак у 2016. години 126.853 милиона динара). Такође, бољи резултат је исказан и по основу усклађивања вредности имовине и потраживања, отписаних потраживања и осталих активности, будући да је губитак у износу од 41.110 милиона динара, смањен за 62,5% у поређењу са претходном годином.

Повољна макроекономска кретања одразила су се на значајан раст укупне профитабилности привредних друштава, тако да је привреда трећу годину заредом исказала позитиван нето резултат, а он износи 437.180 милиона динара и 2,3 пута је већи од добитка из претходне године. Прилично увећање позитивног резултата последица је раста нето добитка на годишњем нивоу за 32,0%, као и смањења нето губитка за 27,8%.

Скоро три петине привредних друштава (59.131) пословало је позитивно, што је 1.324 друштва више у поређењу са претходном годином, а укупан нето добитак који су остварила износи 666.561 милион динара. На страни негативних резултата било је 1.048 привредних друштава мање у односу на претходну годину, односно укупно 26.592 друштва, а она су исказала нето губитак у висини од 229.381 милион динара. Нето резултат није исказало 15.289 друштава (у 2016. години 14.444 друштва).

Раст профитабилности обележио је и пословање јавних предузећа у 2017. години, која су збирно гледано последње три године завршила са добитком. Позитиван нето резултат исказан на нивоу 576 јавних предузећа износи 29.029 милиона динара и два пута је већи од прошлогодишњег. Са нето добитком је пословало 421 предузеће, а са нето губитком 135 предузећа, док 20 јавних предузећа није исказало нето резултат.
 
Сегмент привредних друштава у стечају и ликвидацији, која су махом генератори губитака, нешто је побољшао резултате, будући да је њихов негативан нето резултат за 11,7% мањи од прошлогодишњег. На крају 2017. године 6.562 друштва која су била у поступку стечаја и ликвидације исказала су укупан губитак у износу од 49.825 милиона динара.

Позитивне тенденције присутне су на нивоу свих сектора, а као главни носиоци профитабилности издвајају се сектор С-Прерађивачка индустрија, у коме је позитиван нето резултат два пута повећан у односу на претходну годину и износи 156.974 милиона динара и сектор G-Трговина на велико и мало..., који бележи 2,3 пута већи добитак у висини од 82.184 милиона динара. Према исказаним позитивним резултатима истичу се и сектори Ј- Информисање и комуникације (45.536 милиона динара), D-Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација (34.365 милиона динара) и В-Рударство (31.080 милиона динара). Истовремено, после вишегодишњег непрофитабилног пословања у зону позитивних резултата прешли су сектори L-Пословање некретнинама (10.676 милиона динара), F-Грађевинарство (8.851 милион динара) и I-Услуге смештаја и исхране (2.502 милиона динара).

Успешније пословање бележе и привредна друштва посматрано према величини, с тим да је сегмент микро привредних друштава још увек остао у сфери губитка. Највећи раст профитабилности евидентан је код великих привредних друштава, чији је позитиван нето резултат у износу од 253.243 милиона динара, већи 2,7 пута од прошлогодишњег. Мала привредна друштва су исказала добитак од 119.814 милиона динара, повећан за 54,4% на годишњем нивоу, док је позитиван нето резултат средњих друштава порастао за трећину и износи 84.078 милиона динара. На нивоу микро привредних друштава, која су и најбројнија (89.881 друштво), исказан је негативан нето резултат од 19.954 милиона динара, с тим да је он знатно мањи од прошлогодишњег (47.485 милиона динара).

Постепено оживљавање српске економије у 2017. години одразило се на благо јачање финансијских ресурса и поправљање финансијског положаја привреде, али су проблеми услед неадекватног начина финансирања, иако нешто ублажени, и даље били претња њеној виталности.

Привредна друштва су располагала пословном имовином у укупној вредности од 14.200.229 милиона динара, што је за 4,2% више у односу на претходну годину. Пословање су финансирала капиталом у висини од 6.932.548 милиона динара, а као и годинама уназад већим делом су се ослањала на позајмљене изворе финансирања, тако да су њихове укупне обавезе износиле 8.811.946 милиона динара. Међутим, структура извора финансирања је благо поправљена с обзиром да је на годишњем нивоу капитал увећан за 5,2%, док је укупан дуг растао по стопи од 1,6%.

На крају 2017. године привреда је кумулирала губитак у износу од 3.688.036 милиона динара, од чега се на губитак изнад висине капитала односи 1.544.265 милиона динара. Споријем годишњем расту укупног губитка (1,9%) у односу на протекли период допринело је опадање губитка изнад висине капитала (5,9%). Губитак је исказало 42.956 привредних друштава, од којих је код 25.513 друштава губитак био већи од вредности капитала.   
 
Током 2017. године дошло је до извесног јачања финансијских капацитета и побољшања финансијске структуре, међутим задуженост и неликвидност су и даље били проблеми са којима се домаћа привреда суочавала. Иако су сопствени извори финансирања увећани за 9,0% у поређењу са претходном годином, они су са износом од 5.368.037 милиона динара чинили 37,9% укупних извора финансирања (у претходној години 36,2%), при чему је степен укупне задужености благо смањен (са 1,76 на 1,64). У прилог томе да привреда није успела да успостави оптималан начин финансирања говори и мањак дугорочног капитала, будући да је део сталне имовине у износу од 464.064 милиона динара финансирала из краткорочних извора. Негативан нето обртни капитал је смањен за 32,6% у односу на претходну годину, а да је проблем неликвидности још увек остао показују и прилично ниске вредности општег и текућег рациа ликвидности (0,92 односно 0,63).

Саопштење о пословању привреде у Републици Србији у 2017. години и презентација Пословање привреде у Републици Србији у 2017. години објављени су у одељку Финансијски извештаји – Макроекономске информације / Макроекономска саопштења.

Видео изјаве Душана Вучковића, помоћника министра привреде и Ружице Стаменковић, регистратора у Регистру финансијских извештаја, погледајте овде:

Агенција за привредне регистре је изменила начин приказивања сервиса „Претрага података“ који олакшава читање података преко мобилних уређаја.

Ова претрага података омогућава приступ регистрованим подацима из више регистара, према  одређеним критеријумима. Најпоузданији начин претраживања је избором матичног броја. Други начин претраживања је избором пословног имена или дела имена (са најмање 3 карактера) и избором регистра, док се претраживање предузетника може извршити и на основу имена и презимена предузетника (пошто је обавезан део пословног имена) и, обавезно, избором регистра.

Претраживање удружења обухвата и представништва страних удружења, док претраживање задужбина и фондација обухвата и представништва страних задужбина и фондација.

Подаци добијени као резултат ове претраге података су бесплатни док за наручивање података према осталим критеријумима погледајте одељак - Услуге/ Достављање података уз накнаду. 

Агенцијa за привредне регистре и Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом Владе Републике Србије потписале су Споразум о преузимању података путем веб сервиса који се односе на статусне и друге промене у домаћим и страним удружењима, задужбинама и фондацијама, као и представништвима страних задужбина и фондација, регистрованим у Агенцији.

Канцеларија ће ове податке преузимати редовно од Агенције, у електронској форми, а  користиће их у пословима из своје надлежности. Наиме, на основу података о регистрованим удружењима, задужбинама и фондацијама из АПР-а, Канцеларија ће израдити свеобухватну базу података која ће пружити нове могућности претраживања, умрежавања организација цивилног друштва и унапређивања сарадње са органима јавне управе и боље информисање јавности о структури самог сектора.    

Пружањем података путем веб сервиса, Агенција омогућује државним органима и институцијама електронски приступ подацима из својих регистара, евиденција и база података, на најбржи и најефикаснији начин, испуњавајући своју законску обавезу, уз поштовање прописа из области заштите података о личности.   

За првих пет месеци, регистровано је оснивање 3.888 привредних друштава и 15.282 предузетника. У односу на исти период прошле године, ове године је основано за око 6% више друштава (3.670) и око 5% више предузетника (14.540) него лане.       

У ТОП 10 делатности код новооснованих привредних друштава, на првом месту је неспецијализована трговина на велико (426), а затим следе: консултантске активности у вези с пословањем и осталим управљањем (219), изградња стамбених и нестамбених зграда (201), делатности ресторана и покретних угоститељских објеката (150), рачунарско програмирање (129), друмски превоз терета (123), инжењерске делатности и техничко саветовање (59), остала трговина на мало у неспецијализованим продавницама (53), делатност рекламних агенција (53) и услуге припремања и послуживања пића (51).        

Највише новооснованих предузетника регистровано је за следеће делатности: рачунарско програмирање (1121), делатности ресторана и покретних угоститељских објекта (950), консултантске активности у вези с пословањем и осталим управљањем (730), услуге припремања и послуживања пића (643), делатност фризерских и козметичких салона (591), такси превоз (467), друмски превоз терета (396), одржавање и поправка моторних возила (388), трговина на мало у неспецијализованим продавницама, претежно храном, пићима и дуваном (355), производња остале одеће (318).

За првих пет месеци, из Регистра привредних субјеката је избрисано 1.052 привредна друштва и 9.551 предузетника. У односу на исти период прошле године, ове године је обрисано за око 4% мање друштава (1.093) и за 11,6% више предузетника (8.559) него лане.  

Највише друштава, избрисаних из Регистра привредних друштава, било је регистровано за следеће претежне делатности: неспецијализована трговина на велико (124), консултантске активности у вези с пословањем и осталим управљањем (45), изградња стамбених и нестамбених зграда (34), остале услужне активности подршке пословању (29), рачунарско програмирање (23), трговина аутомобилима и лаким моторним возилима (22), делатности ресторана и покретних угоститељских објекта (21), друмски превоз терета (15), трговина на велико дрветом, грађевинским материјалом и санитарном опремом (14), производња хлеба, свежег пецива и колача (13).

Највише предузетника, избрисаних из регистра, било је регистровано за обављање следећих делатности: ресторани и покретни угоститељски објекти (660), услуге припремања и послуживања пића (536), трговина на мало у неспецијализованим продавницама, претежно храном, пићима и дуваном (529),делатност фризерских и козметичких салона (411), такси превоз (402), друмски превоз терета (295), консултантске активности у вези с пословањем и осталим управљањем (266), одржавање и поправка моторних возила (247), трговина на мало одећом у специјализованим продавницама (236), остала трговина на мало у неспецијализованим продавницама (215).

На почетку јуна, број активних привредних субјеката је био 379.752 и то 131.734 привредних друштава и 248.018 предузетника. У односу на крај 2017. године, број активних привредних субјеката је порастао за 7.936 и то 2.012 привредних друштава (прецизније, 129.722) и 5.924 предузетника (прецизније, 242.094).    

Приликом оснивања привредног субјекта са претежном шифром делатности 69.20 (рачуноводствени, књиговодствени и ревизорски послови, пореско саветовање), неопходно је приложити потврду о неосуђиваности члана друштва и органа управљања, као претходни услов за регистрацију.

Законом о допунама Закона о рачуноводству („Сл. гласник РС“, бр. 30/2018) прописано је да оснивач, односно власник, као и члан органа управљања привредног друштва које има регистровану претежну делатност за пружање рачуноводствених услуга, не може бити правно лице које је осуђено правоснажном пресудом за кривично дело прописано законом којим се уређује одговорност правних лица за кривична дела.

Исто тако, предузетник који има регистровану претежну делатност за пружање рачуноводствених услуга не може бити лице које је правоснажно осуђено за кривична дела против права по основу рада, привреде, имовине, правосуђа, прања новца, финансирања тероризма, јавног реда и мира, правног саобраћаја и службене дужности.

Сличне измене дефинисао је и Закон о ревизији („Сл. гласник РС“, бр. 62/2013 и 30/2018).

Већ регистрована привредна друштва и предузетници са шифром делатности 69.20 нису у обавези да АПР-у, накнадно, доставе поменуту потврду.

Предузетници, који су се електронски регистровали у АПР-у, нису дужни да решење о упису у регистар доставе банци у папирном облику, већ га могу доставити и у електронској форми, приликом подношења документације ради отварања пословног рачуна.

Народна банка Србије је на свом сајту подсетила на прописе из своје надлежности на основу којих банке могу да преузму податке од организације надлежне за вођење регистра привредних субјеката у електронској форми, и то директним захтевом упућеним Агенцији за привредне регистре или непосредним увидом у регистар привредних субјеката који води АПР на својој интернет страници.  

Банке могу све потребне податке и саме да преузму преко АПР- овог веб сервиса, у складу са Одлуком о начину, условима и накнадама за преузимање података у електронској форми о статусним и другим променама правних и физичких лица регистрованих у Агенцији за привредне регистре.

На основу члана  4. Правилника о праћењу и начину повраћаја више или погрешно уплаћених средстава, Агенција за привредне регистре је, по службеној дужности, покренула поступак за повраћај тих средстава на рачун уплатиоца.

Средства се враћају правним лицима која су у току 2015. године према АПР-у извршила уплату већег износа накнаде или су, пак, погрешно уплатила средства.

И у наредном периоду, АПР ће наставити са повраћајем више или погрешно уплаћених средстава извршених у 2016, 2017. и 2018. години, у складу са извршеном контролом коју спроводе надлежни регистри, односно Сектор економско- финансијских послова Агенције. 

Такође, АПР ће наставити да извршава и повраћај више или погрешно уплаћених средстава према достављеним захтевима подносиоца регистрационих пријава а преглед предмета, одн. регистрационих захтева, по којима је идентификован вишак уплаћених средстава по решеним предметима, а за које није извршен повраћај, дат је у апликацији Претрага решених предмета за које су уплаћене накнаде у већем износу од прописаних.                

У прва четири месеца, основано је 3.044 привредна друштва и 11.318 предузетника, за 4% више привредних друштава и за 10% више предузетника у односу на исти период прошле године (2.924 прив.друштава и 10.283 предузетника).

У истом периоду (I-IV.2018), из Регистра привредних субјеката избрисано је 827 привредних друштава и 7.647 предузетника, за око 3% мање друштава и око 12% више предузетника у односу на исти период прошле године (855 прив.друштава и 6.836 предузетника).          

Тренутно, у Србији је регистровано 131.520 привредних друштава и 245.800 предузетника. Број регистрованих привредних друштава је од почетка године порастао за 1.798, а предузетника је за 3.706 више у односу на крај 2017. године.

Међу новооснованим привредним друштвима, највише је регистровано за претежну делатности: неспецијализована трговина на велико (338), консултантске активности у вези с пословањем и осталим управљањем (171), изградња стамбених и нестамбених зграда (155), делатности ресторана и покретних угоститељских објекта (116), друмски превоз терета (104), рачунарско програмирање (86), инжењерске делатности и техничко саветовање (46), трговина аутомобилима и лаким моторним возилима (44), делатност рекламних агенција (43), остала трговина на мало у неспецијализованим продавницама (41).

Међу новооснованим предузетницима, највише је регистровано за обављање делатности: рачунарско програмирање (904), делатности ресторана и покретних угоститељских објекта (735),  консултантске активности у вези с пословањем и осталим управљањем (551), услуге припремања и послуживања пића (491), делатност фризерских и козметичких салона (413), такси превоз (376) и друмски превоз терета (322), трговина на мало у неспецијализованим продавницама, претежно храном, пићима и дуваном (285), одржавање и поправка моторних возила (274) и постављање водоводних, канализационих, грејних и климатизационих система (230).  

Међу обрисаним привредним друштвима, највише је регистровано за делатности: неспецијализована трговина на велико (96), консултантске активности у вези с пословањем и осталим управљањем (40), изградња стамбених и нестамбених зграда (28), остале услужне активности подршке пословању (23), делатности ресторана и покретних угоститељских објеката (19), рачунарско програмирање (16), трговина на велико дрветом, грађевинским материјалом и санитарном опремом (13), друмски превоз терета (13), трговина аутомобилима и лаким моторним возилима (12), производња хлеба, свежег пецива и колача (11).

Међу обрисаним предузетницима, највише је регистровано за обављање делатности: ресторана и покретних угоститељских објекта (523), трговина на мало у неспецијализованим продавницама, претежно храном, пићима и дуваном (437), услуге припремања и послуживања пића (421), делатност фризерских и козметичких салона (323), такси превоз (323), друмски превоз терета (239), консултантске активности у вези с пословањем и осталим управљањем (220), одржавање и поправка моторних возила (201), трговина на мало одећом у специјализованим продавницама (193), остала трговина на мало у неспецијализованим продавницама (171).    

У Централну евиденцију привремених ограничења права лица регистрованих у Агенцији за привредне регистре уписано је 30.000 нових мера донетих у складу са Законом о пореском поступку и пореској администрацији.

У складу са чл. 29. Закона о пореском поступку, АПР не може да усвоји регистрационе пријаве за брисање и упис промене података у регистар све док Пореска управа не пошаље обавештење о завршетку пореске контроле или враћању одузетог ПИБ-а привредном субјекту који је, по неком од наведених основа, уписан у ову евиденцију.

На сајту АПР-а може се извршити претрага привредних субјеката у Централној евиденцији привремених ограничења права лица регистрованих у АПР-у, преко  овог линка: https://crp.apr.gov.rs/eregistrationportal/Public/Manage/ActiveRestrictions.

Агенција електронским путем обавештава Пореску управу о извршеном упису у Регистар привредних субјеката података о оснивању, повезивању и престанку привредног субјекта, статусним и променама облика организовања субјекта, стечајним поступцима, као и других података од значаја за правни промет. Осим тога, АПР шаље Пореској управи и податке о промени оснивача, облика организовања, назива, делатности, висине основног улога и места седишта, као и о другим променама од значаја за утврђивање пореза, прописаним чланом 29. Закона о пореском поступку.

Привредни субјекат, с друге стране, не може да се брише из регистра нити може да региструје статусне и друге промене у периоду од добијања обавештења Пореске управе да ће се код привредног субјекта вршити пореска контрола, укључујући и радње Пореске полиције у циљу откривања пореских кривичних дела, до добијања обавештења да је пореска контрола завршена, односно да је Пореска полиција завршила своје радње.

Једино што Агенција за привредне регистре може да врши и у периоду пореске контроле и у случају привременог одузимања ПИБ-а јесте промена података о пословођи код предузетника.

Тек након што Пореска управа обавести Агенцију за привредне регистре да је у привредном субјекту завршена контрола или враћен привремено одузети ПИБ, може се покренути процедура брисања или промене података у регистру.

Обавештавамо кориснике да због обележавања Празника рада Агенција за привредне регистре неће радити 1. и 2. маја 2018. године.

Обавештавaмо све заинтересоване кориснике да је данас на интернет страни Агенције за привредне регистре, у оквиру Регистра мера и подстицаја регионалног развоја, објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја, са годишњим подацима за 2017. годину.

На Мапи Регистра мера и подстицаја регионалног развоја приказани су збирни подаци о подстицајима регионалног развоја за 25 институција (министарства, покрајински секретаријати, агенције и друге институције), као и други подаци релевантни за регионални развој, на српском и енглеском језику, за четири протекле године (2014 – 2017) и за четири територијална нивоа (Република Србија, региони, области, општине).

Агенција за привредне регистре објавила је Годишњи билтен финансијских извештаја за 2017. годину, који садржи збирне податке о финансијском положају и успешности пословања правних лица и предузетника у Републици Србији, за последње две године.

Тим поводом су, на данас одржаној конференцији за новинаре у Агенцији, изнети основни налази о успешности пословања правних лица и предузетника у 2017. години, а према збирним резултатима о пословању правних лица и предузетника у последње три године израђена је и презентација Годишњи билтен финансијских извештаја за 2017. годину.   

Годишњи билтен финансијских извештаја за 2017. годину је четврто издање те публикације, а сачињен је на основу збирне обраде података за статистичке и друге потребе за 2017. годину за 144.486 правних лица и 17.382 предузетника.

Подаци у Билтену дати су на укупном нивоу, према врстама правних лица и за предузетнике, као и према нижим нивоима класификације, који су уређени у складу са званичним стандардима и усаглашени са европским правилима, и то према величини, правној форми односно облику организовања, претежној делатности, територијалној припадности правног лица или предузетника и др.

Годишњи билтен финансијских извештаја за 2017. годину састоји се из следећа три поглавља:

• Поглавље 1 – Реални сектор
• Поглавље 2 – Финансијске институције
• Поглавље 3 – Непрофитне институције.

Уз свако поглавље дате су основне методолошке напомене у којима су објашњене специфичности приказаних података - са аспекта извора података и начина приказивања, обухватности, класификација, као и објашњења појединих појмова.

Сходно Закону о рачуноводству, подаци за статистичке и друге потребе на индивидуалном нивоу не могу се уступати трећим лицима без изричите сагласности правног лица или предузетника на кога се они односе, нити се могу јавно објављивати.

Годишњи билтен финансијских извештаја за 2017. годину објављен је двојезично, на српском и енглеском језику, и доступан је домаћој и страној јавности у одељку Финансијски извештаји, део Макроекономске информације/Годишњи билтен финансијских извештаја/Годишњи билтен финансијских извештаја за 2017. годину.

Видео изјаве Душана Вучковића, помоћника министра привреде и Ружице Стаменковић, регистратора у Регистру финансијских извештаја, погледајте овде:

Током предстојећег викенда сајт АПР-а може бити повремено недоступан корисницима. За суботу су планирани радови на електроинсталационој мрежи Агенције што може довести до прекида у раду званичне интернет презентације и свих апликација АПР.

Агенција за привредне регистре обавештава све заинтересоване кориснике да ће услуге бонитета у којима су укључени подаци из редовних годишњих финансијских извештаја за 2017. годину бити доступне почев од понедељка, 23. априла 2018. године.

Извештаји о бонитету за привредна друштва, установе и предузетнике, као и скоринг привредних друштава, у којима су укључени подаци из редовних годишњих извештаја за 2017. годину издаваће се само за оне обвезнике за које су ти извештаји достављени, односно који су као потпуни и рачунски тачни јавно објављени на интернет страници АПР, с обзиром да је у складу са Законом о рачуноводству рок за достављање редовних годишњих финансијских извештаја за 2017. годину најкасније до краја јуна месеца 2018. године.

За  правна лица и предузетнике за које редовни финансијски извештај за 2017. годину није јавно објављен услуге бонитета пружаће се закључно са подацима за 2016. годину, све док не доставе потпун и рачунски тачан извештај и исти се не објави на интернет страници АПР.

Предлажемо корисницима да пре наручивања извештаја или скоринга путем линка Претрага објављених финансијских извештаја провере да ли је за конкретно привредно друштво, установу или предузетника финансијски извештај за 2017. годину објављен.

Истовремено, потребно је проверити статус обраде редовног годишњег финансијског извештаја за 2017. годину путем линка Претрага поступка обраде извештаја за 2017. годину у делу Предмети у раду. Ако у извештају који је достављен АПР има недостатака обвезник исте мора отклонити, по процедури за обраду, како би извештај могао бити јавно објављен и укључен у извештаје о бонитету и скоринг.

Извештаји о бонитету у којима су укључени подаци из редовних годишњих финансијских извештаја за 2017. годину издаваће се по захтеву за хитну обраду само за оне обвезнике за које је редовни годишњи финансијски извештај за 2017. годину јавно објављен.

Истовремено, од 23. априла 2018. године, за привредна друштва чији су финансијски извештаји за 2017. годину јавно објављени, престаће да важи скоринг који је утврђен на основу података из финансијских извештаја за период од 2012. до 2016. године, с обзиром да је за та привредна друштва утврђена нова оцена бонитета односно скоринг за период од 2013. до 2017. године.

Евиденција свих издатих скоринга, као и датум престанка њиховог важења, објављује се на интернет страници Агенције, у делу Финансијски извештаји, на линку Евиденција издатих скоринга.

Детаљне информације у вези са пружањем услуга из Регистра финансијских извештаја доступне су на интернет страници Агенције у одељку Финансијски извештаји – Услуге из Регистра.

Агенција за привредне регистре обавештава све заинтересоване кориснике да је од данас, 10. априла 2018. године, у оквиру посебног информационог система Агенције, омогућен јединствен поступак уноса, контроле, потписивања и достављања консолидованих финансијских извештаја са прописаном  документацијом за 2017. годину за све групе правних лица, чији је рок за достављање 31. јул 2018. године.

Подсећамо, да Закон о рачуноводству обавезује матична правна лица, која имају контролу над једним или више правних лица (подређено, односно зависно правно лице), да консолидоване финансијске извештаје и прописану документацију за 2017. годину, за економску целину, достављају Агенцији искључиво у електронском облику, применом посебног информационог система Агенције, потписане квалификованим електронским потписом законског заступника матичног правног лица.

Све информације у вези са састављањем и достављањем консолидованог финансијског извештаја налазе се на страници Регистра финансијских извештаја. Сва питања у вези састављања и достављања поменутог извештаја могу се слати мејлом на следеће адресе: obveznicifi@apr.gov.rs, sd@apr.gov.rs и finizvestaji@apr.gov.rs.

У складу са Законom о државним и другим празницима у Републици Србији („Службени гласник РС“,  бр. 43/2001, 101/2007 и 92/2011), Агенција неће радити за Васкршњe празниke, почев од Великог петка закључно са другим даном Васкрса, тако да су 06. и 09. април 2018. године нерадни дани.

Од уторка, 10. априла, Агенција наставља да ради према уобичајеном радном времену са странкама, од 9 до 15 сати.

Срећни празници!

Агенција за привредне регистре обавештава правна лица и предузетнике, који пословне књиге воде по систему двојног књиговодства, да се приводи крају обрада података из извештаја за статистичке потребе за 2017. годину.

С тим у вези, подсећамо оне обвезнике код којих су у поступку обраде извештаја за статистичке потребе (СИ) или извештаја за статистичке потребе и редовног годишњег  финансијског извештаја (СИ_ГФИ) за 2017. годину, утврђени недостаци који онемогућавају унос података из достављених извештаја у базу података за статистичке потребе, да су дужни да најкасније до среде 28. марта 2018. године, доставе допуну по тим извештајима.

Напомињемо да уколико обвезник не отклони предметне недостатке у остављеном року, подаци из достављеног извештаја неће бити унети у базу података за статистичке потребе.

У прва два месеца ове године, основано је 1.492 привредна друштва, за 12% више него у истом периоду прошле године.

Током јанура и фебруара је регистровано и 4.996 предузетника, за 14% више у поређењу са истим периодом прошле године.

Уз помоћ електронски поднете пријаве 2. марта се основао стоти предузетник - Урош Мијатовић, из Крупња, који се регистровао за консултантске активности у вези са пословањем и осталим управљањем.

Подсећамо, у Агенцији за привредне регистре је од 1. јануара уведена нова дигитална услуга - електронска регистрација предузетника.

Да би поднео е-пријаву преко апликације АПР-а, подносилац пријаве мора имати електронски потпис, као и читач смарт картице или USB токен. Пошто се и накнада за ову врсту регистрације плаћа искључиво електронски, подносилац пријаве мора бити у могућности да плаћање изврши уз помоћ виса или мастер платне картице.

И приликом подношења е-пријаве, као и у случају „папирне“ регистрационе пријаве, корисници  имају све предности које им пружа једношалтерски систем регистрације. Попуњавањем неопходних података у апликацији, истовремено се подноси и пријава за паушално опорезивање, ПДВ евидентирање, као и обавештење Пореској управи о исплаћивању личне зараде. Уз то, уносом података за ПИО фонд корисник се пријављује и Централном регистру обавезног социјалног осигурања.

Београд, 5. март 2018. године- Директор Агенције за привредне регистре Звонко Обрадовић представио је на Копаоник бизнис форуму Регионални портал привредних регистара који ће садржати основне податке о компанијама из Србије и Македоније.

„Ми ћемо до краја године понудити сервисе и услуге са подацима за око 500.000 привредних субјеката, односно за компаније и предузетнике који се налазе у базама званичних регистара Србије и Македоније. Преко портала ће моћи да се добију и подаци о повезаним компанијама, њихови финансијски показатељи и перформансе, као и редовна обавештења о регистрованим променама у тим  привредним субјектима", рекао је Обрадовић за Танјуг на Копаоник бизнис форуму.

На основу уговора о додели гранта „Србија: Развој регионалног ИТ портала привредних регистара Западног Балкана“, потписаног између АПР-а и Европске банке за обнову и развој, ЕБРД финансира успостављање овог портала за који су заинтересовани и званични регистри из Словеније, Хрватске, Албаније, Босне и Херцеговине.  

Агенција за привредне регистре обавештава сва правна лица и прeдузетнике, који пословне књиге воде по систему двојног књиговодства, да је успешно завршен пријем извештаја за статистичке потребе за 2017. годину, односно извештаја који се састављају за потребе државе и који се сагласно Закону о рачуноводству  достављају најкасније до краја фебруара.  

Закључно са 28.02.2018. године, у Агенцији је примљено више од 162.000 извештаја, дакле примљено је 8.000 извештаја више у односу на претходну годину. Од наведеног броја 20% обвезника је доставило извештаје за статистичке потребе самостално, 68% обвезника је искористило могућност истовременог достављања извештаја за статистичке потребе и редовних годишњих финансијских извештаја са прописаном документацијом, а 12% обвезника је доставило изјаве о неактивности.

Од  данас, 1. марта 2018. године, обвезницима је у посебном информационом систему Агенције омогућено састављање и достављање редовних годишњих финансијских извештаја за 2017. годину са одговарајућом документацијом, чији је рок за достављање 30.06.2018. године, као и замена јавно објављених финансијских извештаја и прописане документације. Такође, обвезници могу и даље наставити са достављањем Изјава о неактивности за 2017. годину, али са накнадом увећаном за неблаговремено достављање.

Напомињемо да корисници који су креирали, али из неког разлога нису доставили Агенцији извештај за статистичке потребе уз који се истовремено доставља и редовни годишњи финансијски извештај са одговарајућом документацијом, да више то не могу да учине. Наиме, од данас они могу само да испуне обавезу достављања редовног годишњег финансијског извештаја са прописаном документацијом. Ако желе да испуне предметну обавезу они морају да у информационом систему креирају нови захтев - „Редовни годишњи финансијски извештај“ и да га доставе у складу са прописима и корисничким упутством за достављање те врсте извештаја.  

Све информације у вези са састављањем и достављањем поменутих извештаја налазе се на страници Регистра финансијских извештаја.

Још једном подсећамо да сва питања у вези састављања и достављања извештаја као и до сада могу слати мејлом на следеће адресе: obveznicifi@apr.gov.rs, sd@apr.gov.rs и finizvestaji@apr.gov.rs.

Агенција за привредне регистре обавештава све кориснике да 28. фебруара 2018. године (среда) у поноћ истиче рок за достављање:

• Извештаја за статистичке потребе, или
• Извештаја за статистичке потребе уз који се истовремено доставља и редовни годишњи финансијски извештај са одговарајућом документацијом, односно
• Изјаве о неактивности за оне обвезнике који  у току 2017. године нису имали пословних догађаја нити су у пословним књигама имали податке о имовини и обавезама.

После истека законом прописаног рока, путем Посебног информационог система Агенције (ПИС ФИ систем), више неће моћи да се предају Извештај за статистичке потребе и Извештај за статистичке потребе уз који се истовремено доставља и редовни годишњи финансијски извештај са одговарајућом документацијом, односно већ од 01. марта 2018. године, путем ПИС ФИ система, корисницима ће бити омогућено креирање и достављање Редовног годишњег финансијског извештаја, чији је рок за достављање 30.06.2018. године, као и замене јавно објављених финансијских извештаја и прописане документације.

Иначе, све детаљне информације и инструкције у вези са достављањем финансијских и других извштаја за 2017. годину, у форми правила, техничких и корисничких упутстава као и видео упутстава, корисници могу наћи у делу Регистра финансијских извештаја, а  сва спорна питања могу слати мејлом на следеће адресе и то:

• за ажурирање статусних података или података о законском заступнику потребно је упутити рекламацију на електронску адресу obveznicifi@apr.gov.rs,
• за решавање питања у вези примене ПИС ФИ система или проблема са потписивањем корисници се могу обратити на електронску адресу sd@apr.gov.rs и
• за додатна питања и објашњења у вези достављања извештаја која не можете наћи на интернет страници Агенције и у корисничким упутствима за састављање и достављање извештаја, на располагању је мејл адреса finizvestaji@apr.gov.rs.

Још једном, скрећемо пажњу корисницима који су извршили уплату прописане накнаде за обраду и јавно објављивање финансијског извештаја и прописане документације, да не чекају упаривање накнаде са предметом, већ да скенирану уплатницу приложе на предвиђено место у оквиру  ПИС ФИ система, и доставе припремљени извештај.

И на крају, информисаности ради, закључно са јучерашњим даном, Агенцији  је достављено око 104.000 извештаја, што значи да у последња два дана обвезници треба да доставе преко 60.000 извештаја.

Агенција за привредне регистре (АПР) је закључно са 21. фебруаром, преко Посебног информационог система за састављање и достављање финансијских извештаја за 2017. годину, примила укупно 47.130 извештаја међу којима су извештаји за статистичке потребе, извештаји за статистичке потребе уз које су достављени и редовни годишњи финансијски извештаји и изјаве о неактивности.

Подсећамо да рок за достављање извештаја за статистичке потребе истиче 28. фебруара 2018. године.

Иако је ове године информациони систем за састављање и достављање финансијских извештаја био доступан корисницима још од 22. јануара, као и да се процес израде и достављања извештаја одвијао без значајнијих проблема, остало је да у наредних недељу дана ( до среде, 28. фебруара 2018. године) пристигне још око 110.000 извештаја у АПР.

Стога, имајући у виду чињеницу да ће велики број обвезника своје извештаје припремати и достављати и током викенда, Агенција је и ове године, у суботу и недељу, 24. и 25. фебруара, од 9 до 17 часова, обезбедила дежурства у Регистру финансијских извештаја и Сервис деску, ради техничке подршке обвезницима и пружања стручне помоћи у вези састављања и достављања финансијских извештаја која је и иначе доступна радним данима у Агенцији.

Препоручујемо да се питања шаљу на електронске адресе:

• sd@apr.gov.rs за техничку подршку у вези примене ПИС ФИ система и потписивања извештаја и документације;
• finizvestaji@apr.gov.rs за помоћ у вези са обимом и садржином извештаја и документације који се достављају, као и у вези са правилима која при том морају бити задовољена;
• obveznicifi@apr.gov.rs за правну помоћ у вези са ажурирањем података у евиденцији обвезника, која се мора проверити пре достављања извештаја за статистичке потребе, односно финансијских извештаја и прописане документације.

Све инструкције у вези са достављањем финансијских и других извештаја за 2017. годину, у форми правила, техничких, корисничких и видео упутстава, објављене су у Регистру финансијских извештаја, па позивамо кориснике да их погледају пре него што започну састављање извештаја у електронском облику.

Такође, обавештавамо кориснике да је Агенција почела да обрађује достављене извештаје па је закључно са јучерашњим даном обрађено 41.268 извештаја за статистичке потребе и више од половине до сада достављених редовних годишњих финансијских извештаја и изјава о неактивности за 2017. годину.

Агенција за привредне регистре обавештава своје кориснике да због обележавања Сретења - Дана државности, неће радити у четвртак, 15. фебруара и у петак, 16. фебруара 2018. године.

Јануара је основано 767 привредних друштава и 2.524 нових предузетника, за 15% више друштава и за 24% више предузетника него у истом периоду лане.

Из Регистра привредних субјеката је прошлог месеца избрисано 221 привредно друштво и 2.453 предузетника. Током јануара, обрисано је за 23% мање друштава (272) и за 28% више предузетника (1.914) него јануара прошле године.  

И код основаних и код обрисаних привредних друштава и даље је највише оних који су се регистровали за претежну делатност неспецијализована трговина на велико (86 основаних и 28 обрисаних).

Код новооснованих предузетника, на прво место листе ТОП делатности избило је рачунарско програмирање (212), док је код обрисаних предузетника највише оних који су се регистровали за делатности ресторана и покретних угоститељских објекта (153).

За рачунарско програмирање регистровано је још 26 нових привредних друштава док су из регистра избрисана 4 друштва.

Београд, 2. фебруар 2018. године- Директор Агенције за привредне регистре (АПР) Звонко Обрадовић и директор Регулаторне агенција за електронске комуникације и поштанске услуге (РАТЕЛ) др Владица Тинтор потписали су данас протокол о сарадњи ради ефикасније размене података.

Протоколом о сарадњи предвиђена је електронска размена података која је омогућена  повезивањем, путем веб сервиса, информационих система ове две институције, уз коришћење свих могућности у области информационих и телекомуникационих технологија.

На основу ове сарадње биће аутоматизовани послови које РАТЕЛ обавља у спровођењу својих надлежности што ће олакшати сарадњу са операторима јавних комуникационих мрежа и услуга, у смислу испуњења међусобних обавеза. Сарадња између РАТЕЛ-а и АПР-а, дефинисана протоколом, обухвата коришћење података из регистара које води АПР, као и података из информационог система РАТЕЛ-а који могу бити потребни АПР-у ради обављања послова из његове надлежности.

Посебним споразумом дефинисани су техничко-технолошки услови за преузимање података путем АПР-овог веб сервиса за праћење и преузимање података о регистрованим правним лицима и предузетницима, уз поштовање одредаба Закона о заштити података о личности.

Веб сервис Агенције за привредне регистре се већ пет година успешно користи од стране многих државних органа и институција, а сарадња са РАТЕЛ-ом представља још један допринос дигитализацији целокупне државне управе.

    
У 2017. години основано је 43.446 нових привредних субјеката и то 8.795 привредних друштава и 34.651 предузетник, за 3.33% више него 2016. године. Према месецима, највише друштава основано је у марту (948) a предузетника у мају (4.257).

Број основаних, према годинама:

Прошле године је из регистра избрисано 24.668 привредних субјеката и то 2.936 привредних друштава и 21.732 предузетника, за 0.24% више него 2016. године. Према месецима, највише привредних друштава (367) и  предузетника (2323) обрисано је у децембру.

Број обрисаних, према годинама:

Према правној форми, 80% новооснованих привредних друштава  у 2017. години чинила су друштва са ограниченом одговорношћу - д.о.о.

ТОП 10 делатности код привредних друштава основаних у 2017. години 

ТОП 10 делатности код привредних друштава обрисаних у 2017. години        

ТОП 10 делатности код предузетника осниваних у 2017. години        

ТОП 10 делатности код предузетника обрисаних у 2017. години        

Агенција за привредне регистре обавештава све заинтересоване кориснике да је од данас, 22. јануара 2018. године, у оквиру дела Финансијски извештаји, омогућен приступ Посебном информационом систему Агенције, којим се обезбеђује јединствен поступак уноса, контроле, потписивања и достављања извештаја за статистичке потребе и финансијских извештаја са прописаном документацијом за 2017. годину.

Подсећамо да Закон о рачуноводству обавезује сва правна лица и предузетнике који воде двојно књиговодство да извештаје за статистичке потребе, као и финансијске извештаје и прописану документацију за 2017. годину, достављају Агенцији, искључиво у електронском облику, применом Посебног информационог система Агенције, потписане квалификованим електронским потписом законског заступника.

За примену посебног информационог система Агенција је обезбедила  и ове године Техничко упутство за потписивање докумената и захтева квалификованим електронским потписом и Техничко упутство за електронско плаћање, као и одговарајућа видео упутства која се односе на креирање захтева, попуњавање образаца, потписивање и ажурирање документације, плаћање накнаде као и потписивање и достављање извештаја, која ће корисницима бити на располагању у Посебном информационом систему Агенције. Такође, доступна су детаљна корисничка упутства за састављање и достављање свих врста извештаја за 2017. годину.

Поред наведеног, Агенција је корисницима обезбедила и увид у евиденцију обвезника путем линка Претрага евиденције обвезника. Претрага се може вршити по матичном броју, пореском идентификационом броју (ПИБ) или по називу правног лица односно предузетника. Кроз претрагу евиденције обвезника корисницима су на располагању подаци за сваког појединачног обвезника, и то: статусни подаци, подаци о законском заступнику, величина обвезника, обавеза вршења ревизије, рачуноводствена регулатива као и о обрасци на којима обвезник саставља извештаје.

Подсећамо обвезнике на њихову обавезу да провере ажурност података у евиденцији обвезника, пре достављања извештаја за статистичке потребе, односно финансијских извештаја и прописане документације, путем Посебног информационог система Агенције. Уколико утврде да подаци у евиденцији нису ажурни, нужно је да упуте рекламацију за ажурирање тих података на електронску адресу obveznicifi@apr.gov.rs.  

Само ако поступе на описани начин, обвезницима се може гарантовати да неће имати проблема у поступку достављања извештаја путем посебног информационог система Агенције (уколико подаци у евиденцији обвезника нису ажурни, обвезници уопште неће моћи да доставе извештаје путем тог система или неће моћи да то ураде на правилан начин). Такође, позивамо обвезнике који се не региструју у статусним регистрима Агенције, да у прилогу рекламације доставе доказе којима потврђују истинитост навода из исте, а све у циљу да се поступак ажурирања података спроведе у што краћем року, и тиме обезбеде услови за достављање извештаја у складу са прописима.

За додатне информације везане за све врсте извештаја корисници се могу обратити на електронску адресу finizvestaji@apr.gov.rs.

За решавање техничких питања у вези примене Посебног информационог система Агенције корисници се могу обратити на електронску адресу sd@apr.gov.rs.

Развој послова бонитета који се данас обављају у оквиру Регистра финансијских извештаја у Агенцији за привредне регистре започет је 14. јануара 2002. године, када је основан Центар за бонитет, као организациони део Народне банке Србије. То је био први озбиљан корак у правцу изградње система бонитета у нашој земљи, којим је извршена интеграција и стандардизација података из великог броја извора како би се обезбедио јединствен систем информисања у националним оквирима.

Окосницу система бонитета чине подаци из изворних финансијских извештаја, а поред њих прикупљају се и стандардизују и подаци о статусу правних лица и предузетника, подаци о извршеној ревизији, затим подаци о неликвидности и други подаци од значаја за њихово пословање. Ради успостављања система бонитета најпре су развијене методологије за стандардизацију података и показатеља о бонитету у компаративним временским серијама и започето је издавање извештаја о бонитету, прво стандардизованих, а потом и за специјалне намене (јавне набавке, процена кредитне способности и сл). Пратећи захтеве тржишта даље активности биле су усмерене ка развоју методологије за оцену способности измиривања обавеза привредних друштава, да би крајем 2007. године биле издате и прве оцене бонитета у форми скоринга, а које су се по први пут појавиле на финансијском тржишту наше земље.

Претварањем података у информације и континуираним пружањем поузданих и квалитетних информација о бонитету у току 16 година рада дат је значајан допринос јачању информисаности свих заинтересованих учесника на тржишту, под једнаким условима. Од 2010. године послови бонитета преласком из НБС обављају се у АПР, где је настављено њихово даље унапређивање и развој.

Од почетка пружања услуга бонитета корисницима је издато преко 200.000 извештаја о бонитету и оцена бонитета у форми скоринга, на српском и енглеском језику, што потврђује и значајну улогу коју национални провајдер информација о бонитету има у поступку доношења пословних одлука.

Данас је у АПР регистрован први предузетник коришћењем система за подношење електронских пријава. У питању је РАС ЛИФТ, радња за монтажу и сервис лифтова из Нових Бановаца.  

Оснивач је на једноставан и лак начин попунио е-пријаву, потписао је својим е-потписом, а накнаду за оснивање платио електронски платном картицом. Како је пријава уредно попуњена, за кратко време је на сајту АПР објављено решење о оснивању. На овај начин је оснивање предузетничке радње завршено без обиласка иједног шалтера, уз значајну уштеду времена и новца.

Сва неопходна упутства и информације о е-регистрацији корисници могу пронаћи на сајту АПР у одељку Предузетници-Информације о систему за подношење електронских пријава.

Да бисте се електронски регистровали као предузетника, потребно је да  креирате  кориснички налог у Систему за централизовано пријављивање корисника Агенције за привредне регистре. Након креирања налога, приступате порталу на којем се налази електронска пријава.

Преко портала АПР-а приступа се апликацији за електронско плаћање комерцијалним платним картицама (Visa, MasterCard).

Подносилац пријаве мора да је потпише квалификованим електронским потписом путем апликације за електронско потписивање који је саставни део система. Важно је знати да је сваком кориснику неопходно да на свом рачунару има инсталиран читач електронских картица.

Електронско решење о регистрацији новог предузетника, потписано квалификованим електронским потписом регистратора, које је снабдевено временским жигом, Агенција шаље на регистровани е-мејл подносиоца пријаве и регистрованог предузетника, ако се ради о различитим лицима.

Агенција је припремила видео упутства, техничко упутство за електронско плаћање накнаде за е-регистрацију, као и корисничко упутство за коришћење Система за централизовано пријављивање корисника Агенције за привредне регистре. Срећна Вам електронска регистрација!

Од почетка идуће године грађани Србије моћи ће лакше, јефтиније и за много краће време да се региструју као предузетници. Захваљујући новој услузи која ће омогућити да се процедура регистрације у потпуности обави путем интернета – од подношења захтева до добијања решења, Агенција ће од 1. јаунара омогућити предузетницима да се региструју без доласка на шалтер-најавио је Звонко Обрадовић, директор АПР-а на конференцији за новинаре одржаној у Агенцији поводом почетка  пружања нове услуге.

Софтвер за успостављање електронске регистрације донирао је Програм Уједињених нација за развој (UNDP), па је тим поводом Стелиана Недера, заменица сталне представнице UNDP истакла да увођење ове мере доприноси дигиталној трансформацији Србије, као стратешком приоритету Владе, као и да дигитализација доноси бржи привредни и друштвени развој, осигурава добро управљање и транспарентност у раду државних органа и служби. Радећи у партнерству са Владом Републике Србије и надлежним министарствима, UNDP доприноси и остварењу глобалних циљева одрживог развоја, а посебно циља број осам – стварање услова за инклузиван и одржив економски раст, запосленост и достојанствен рад за све- закључила је Стелиана Недера.

Циљ дигитализације, као једног од највећих приоритета Владе Републике Србије, је економична, ефикасна и  свима доступна електронска управа, с којом желимо да постигнемо да се послови завршавају само једним доласком на шалтер, а да држава за потребе привреде и грађана целокупан посао обави иза шалтера. У другом кораку, држава жели да омогући пружање услуга интернетом, а увођењем електронске регистрације предузетника Агенција за привредне регистре, као перјаница дигитализације и пружања услуга за привреду и правна лица, од 1. јануара ће реализовати и тај други корак- регистрацију предузетника интернетом, без доласка на шалтер, изјавио је Михаило Јовановић, директор Канцеларије за ИТ и е- управу.

Електронска регистрација у АПР-у обухвата електронску пријаву потписану квалификованим електронским сертификатом предузетника или овлашћеног подносиоца пријаве. Е-пријава се попуњава у апликацији доступној преко портала АПР-а, где ће бити омогућено и електронско плаћање комерцијалним платним картицама (Visa, Master).

Електронско решење о регистрацији новог предузетника, потписано квалификованим електронским потписом регистратора које је снабдевено временским жигом, Агенција ће достављати на е-мејл регистрованог предузетника или овлашћеног подносиоца е-пријаве.

Електронска регистрација је јефтинија од регистрације у папирном облику, јер накнада за услугу електронске регистрације износи 1.000,00 динара, док је регистрација „у папиру“ 1.500,00 динара. Осим јефтиније регистрације, електронска регистрација штеди и време тако што се будући предузетници пријављују „из фотеље“. Уколико се, пак, не одлуче за нови систем регистрације, и даље се „папирне“ пријаве и потребна документација могу подносити лично на шалтерима АПР-а или слати поштом.

Припремљеним Нацртом измена и допуна Закона о привредним друштвима предвиђено је увођење електронске регистрације и за оснивање привредних друштава која ће, за једночлана доо, почети одмах после ступања на снагу закона.

Захваљујући изменама прописа и увођењу електронске регистрације, направљен је први, најзначајнији корак у правцу имплементације потпуне електронске регистрације, као најефикаснијег начина за обављање процедура оснивања привредних субјеката. То ће допринети даљем напретку Србије на „Doing Business“ и осталим листама конкурентности, у складу са циљевима из Плана приоритетних активности за смањење административних терета у Републици Србији 2016–2018. („Стоп бирократији”)  на чијем спровођењу ради Кабинет председника Владе-Тим за реформу јавне управе у сарадњи са надлежним органима.

Видео изјаве Звонкa Обрадовићa, директор АПР-a, Стелиане Недере, заменице сталне представнице УНДП-а и Михаила Јовановића, директор Канцеларије за ИТ и е- управу погледајте на сајту Инфобироа или овде:

У сарадњи са Европском банком за обнову и развој (ЕБРД) и Централним регистром Републике Македоније (ЦРРМ), у Агенцији за привредне регистре (АПР) данас је почела дводневна радионица “Регионални портал привредних регистара” на којој учествују представници из регистарских институција Албаније, Босне и Хецеговине (Федерација БИХ и Република Српска), Македоније, Румуније, Словеније и Хрватске.

Радионицу је отворио Френклин Стивс (Franklin Steves), виши саветник ЕБРД-а, из Лондона, који је указао да овим пројектом ЕБРД пружа снажну подршку регионалном повезивању и прекограничној сарадњи. Помоћник министра привреде Душан Вучковић истакао је важност повезивања и међусобне сарадње између регистарских институција у региону, док је Марија Бошковска-Јанковски, директорка македонског Централног регистра изразила задовољство због тога што је, после вишемесечне плодне сарадње, успостављен заједнички портал који ће допринети унапређењу пословне климе Македоније и Србије.

Звонко Обрадовић, директор српске Агенције за привредне регистре, нагласио је да регистарски органи који воде драгоцене базе података тек међусобним повезивањем могу да пруже додатну вредност за привреднике и остале кориснике којима ће, у будућем периоду, бити понуђени нови сервиси и услуге са подацима и из других националних регистара, како се они буду прикључивали на портал.
                     
Учесницима радионице представљена је демо верзија Регионалног портала Србије и Македоније, док ће већ почетком идуће године привредницима бити доступни комбиновани сервиси и услуге са упоредним пословним подацима и информацијама о регистрованим власницима, компанијама и њиховим финансијским показатељима, са микро и макро извештајима и анализама које обухватају податке и графичке приказе за временски период од 3 године. Сви сервиси и услуге биће доступни на три језика (енглески, македонски и српски), уз наручивање и плаћање услуга и сервиса он-лајн.     

Пројекат „Развој регионалног портала привредних регистара за Србију и Македонијуˮ, у складу са Меморандумом о разумевању Европске банке за обнову и развој и Владе Републике Србије, кофинансира и администрира ЕБРД, до јула 2018. године, након чега ће портал наставити са радом као самоодрживи пројекат.

Агенција за привредне регистре објавила је Саопштење о пословању економских целина у привреди у Републици Србији у 2016. години. Основ за израду саопштења представљају подаци из консолидованих годишњих финансијских извештаја за 2016. и 2015. годину, које су матична правна лица доставила Агенцији у складу са рачуноводственим прописима.

У 2016. години у домаћој привреди пословале су 643 економске целине, при чему су консолидовани финансијски извештаји обрађени за 631 економску целину, у оквиру којих су матична правна лица контролисала укупно 1.839 зависних и придружених правних лица. И у 2016. години настављена је тенденција смањења броја ентитета, те је број економских целина мањи за 17, а за 76 је смањен број зависних и придружених правних лица. Истовремено, мањи је и број запослених за 5.091, тако да су запошљавале укупно 299.617 радника.

Са највећим бројем повезаних правних лица у 2016. години истичу се четири економске целине: DELTA HOLDING DOO BEOGRAD, MK GROUP DOO BEOGRAD, ИНДУСТРИЈА МЕСА МАТИЈЕВИЋ ДОО НОВИ САД и I&F McCANN GRUPA DOO BEOGRAD, које су обухватале по 29 зависних правних лица. Поред њих, према броју зависних правних лица издвајају се и МПЗ-АГРАР ДОО БЕОГРАД  (26), MK HOLDING DOO BEOGRAD (24), KOEFIK DOO BEOGRAD (22), односно ЕНЕРГОПРОЈЕКТ ХОЛДИНГ ДОО БЕОГРАД са 21 зависним правним лицем.

Опоравак српске привреде у 2016. години утицао је и на пословање економских целина. Обим пословних активности већи је за 5,2% уз остварене укупне приходе у висини од 3.440,3 млрд динара, као и позитиван нето резултат у износу од 120,5 млрд динара, који је двоструко увећан у односу на претходну годину. Профитабилно је пословало 499 економских целина, а нето губитак је забележен код 132 целине.

Пословна имовина којом су располагале економске целине на крају 2016. године је укупне вредности 4.906,9 млрд динара. Структура њихових извора финансирања је побољшана, имајући у виду да капитал од 2.413,1 млрд динара бележи годишњи раст за 7,2%, а да су укупне обавезе у износу од 2.835,7 млрд динара опале за 8,8%. Укупни губици економских целина су значајно смањени (15,1%) и исказани су у висини од 1.050,6 млрд динара.

Највећа економска целина у привреди Републике Србије - ЈП ЕПС БЕОГРАД је већ другу годину заредом водећа у генерисању пословних прихода, а дуги низ година главни носилац укупних финансијских ресурса домаће привреде и целина која запошљава највећи број радника. ЈП ЕПС БЕОГРАД је остварила највеће пословне приходе у износу од 226,2 млрд динара, послујући профитабилно другу годину заредом, са нето добитком од 5,9 млрд динара. На крају 2016. године располагала је пословном имовином вредности 1.190,9 млрд динара и капиталом од 866,3 млрд динара. Међутим, она исказује и високе и укупне губитке, који износе 112,7 млрд динара. Целина је запошљавала 29.799 радника, што је 2.151 радник мање у поређењу са претходном годином.

НИС АД НОВИ САД је економска целина која се годинама уназад истиче према исказаним резултатима, те је и у пословној 2016. години остварила највећи износ нето добитка у висини од 15,0 млрд динара. Група у знатној мери утиче на пословање целе привреде, с обзиром да је високо позиционирана и према висини остварених пословних прихода који износе 192,1 млрд динара, вредности пословне имовине од 374,3 млрд динара и капитала од 201,5 млрд динара. У оквиру ове групе пословало је 13 зависних правних лица, а запошљавала је укупно 11.014 радника, односно 112 радника више у односу на претходну годину.

Економска целина ТЕЛЕКОМ СРБИЈА АД БЕОГРАД, која је у претходној години била најпрофитабилнија, и у 2016. години je забележила високе позитивне резултате, остваривши нето добитак у износу од 15,0 млрд динара, као и пословне приходе у износу од 121,7 млрд динара. Истовремено, ангажовала је и велике финансијске капацитете на нивоу свих економских целина, те пословна имовина износи 261,4 млрд динара, а капитал 168,2 млрд динара. Матично друштво за телекомуникације контролисало је укупно девет зависних правних лица, а на нивоу групе био је запослен 12.401 радник.

Према исказаним позитивним резултатима, издваја се и економска целина TELENOR DOO BEOGRAD, која је уз непромењени обим пословних активности, реализовала нето добитак од 8,9 млрд динара. Целина је пословала са нешто смањеним финансијским капацитетима, тако да пословна имовина износи 49,4 млрд динара, а капитал 34,0 млрд динара. Посматрана економска целина консолидовала је два зависна правна лица и запошљавала је 901 радника.

Интензиван раст профитабилности настављен је и на нивоу групе СУНОКО ДОО НОВИ САД, која је исказала нето добитак већи за 54,1%, у износу од 6,7 млрд динара. При томе, пословни приходи су забележили још израженији раст од чак 81,1% и износили 27,1 млрд динара. Веома висок раст добитка (366,2%) евидентиран је и код АД ИМЛЕК БЕОГРАД - ПАДИНСКА СКЕЛА, као и целина TARKETT DOO BAČKA PALANKA и BALL PAKOVANJA EVROPA BEOGRAD DOO BEOGRAD, које су oствариле раст нето добитка од 232,7% односно 185,3% (добитак износи 2,8 млрд динара, 3,8 млрд динара и 4,7 млрд динара респективно).

Група FIAT AUTOMOBILI SRBIJA DOO KRAGUJEVAC и даље је међу водећим целинама према обиму укупне пословне активности, с обзиром да пословни приходи износе 132,6 млрд. У групацији економских целина са високим пословним приходима истиче се и DELHAIZE SERBIA DOO BEOGRAD, са овим приходима у износу од 92,4 млрд динара. Такође, економска целина NELT CO. DOO BEOGRAD је значајно увећала обим пословних активности (за 39,5%) остваривши 85,4 млрд динара пословних прихода, као и 1,7 млрд динара нето добитка, који је 2,2 пута већи од прошлогодишњег.

Према исказаним негативним резултатима пословања издваја се економска целина MOLSON COORS SER DOO APATIN, са највећим нето губитком у износу од 15,1 млрд динара, скоро двоструко већим у односу на 2015. годину. Oва економска целина бележи и велики износ укупних губитака од 85,9 млрд динара, који су скоро за петину већи у односу на прошлогодишње, а у њима са 25,0 млрд динара учествује губитак изнад висине капитала. Пословање је обављала са 731 радником.

У самом врху, према висини нето губитка који исказује годинама уназад, је и економска целина РТБ БОР ГРУПА-РТБ БОР ДОО БОР, с тим да је губитак од 5,2 млрд динара мањи 2,6 пута од прошлогодишњег. Кумулирани губици су на крају 2016. године износили 111,9 млрд динара, при чему се 65,2 млрд динара односило на губитак изнад висине капитала. Број запослених на нивоу групе мањи је за 137 радника, тако да је било укупно 4.859 запослених.

Међу економским целинама са високим негативним резултатима издваја се VICTORIA GROUP AD BEOGRAD, са израженим растом нето губитка у 2016. години, који је више нето троструко већи од прошлогодишњег и износи 4,8 млрд динара. Истовремено, група је кумулирала губитак у износу од 11,3 млрд динара, већи за 74,8% у поређењу са претходном годином, што се одразило на смањење капитала скоро за три петине.

У велике губиташе српске привреде сврстана је и група SWISSLION GROUP DOO NOVI SAD са 3,5 млрд нето губитка, за разлику од претходне године када је профитабилно пословала.

Са највећим укупним губитком у домаћој привреди у 2016. години, као и у претходном периоду, пословала је група ЈП СРБИЈАГАС НОВИ САД, исказавши 126,3 млрд динара кумулираног губитка, при чему нешто мање од половине чини губитак изнад висине капитала (55,6 млрд динара). Група се издваја и према великој вредности пословне имовине од 147,8 млрд динара и према високим пословним приходима од 66,0 млрд динара. Исказала је нето добитак у висини од 1,7 млрд динара, за разлику од претходне године када је пословала са губитком (0,4 млрд динара). Група је запошљавала 230 више у поређењу са претходном годином, односно укупно 3.133 радника.

Економска целина ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ АД БЕОГРАД издваја се према висини укупних губитака, који у потпуности потичу из ранијег периода и износе 60,2 млрд, при чему се на губитак изнад висине капитала односи 48,1 млрд динара. Целина је након прошлогодишњег негативног пословања (3,2 млрд динара), исказала 3,9 млрд динара нето добитка, те се истовремено истиче и према високом позитивном нето резултату.

Саопштење о пословању економских целина у привреди у Републици Србији у 2016. години објављено је у одељку Финансијски извештаји – Макроекономскe информације / Макроекономска саопштења.

Агенција за привредне регистре (АПР) је од данас, 01. децембра 2017. године, омогућила да предузетници, који су почели да воде пословне књиге по систему двојног књиговодства од 2017. године, могу да се пријаве у евиденцију обвезника достављања финансијских извештаја. Такође, сви предузетници који су у току 2017. године прешли са двојног на просто књиговодство могу да се одјаве из евиденције обвезника.

Пријава/одјава предузетника врши се путем линка Пријава/одјава предузетника из евиденције обвезника у Посебном информационом систему (ПИС ФИ).  Упутство за пријаву/одјаву предузетника из евиденције обвезника можете погледати на следећем линку Корисничко упутство за пријаву/одјаву предузетника из евиденције обвезника.

Напомињемо да пријавa у евиденцију обвезника на наведени начин није могућа за предузетнике који се не региструју у Агенцији за привредне регистре (адвокати, јавни бележници и др), већ то могу  учинити преко и-мејл адресе: obveznicifi@apr.gov.rs.

У области издавања е-грађевинских дозвола Србија је ушла у првих 10 земаља света и то је уједно најбољи резултат и највећи напредак који смо остварили ове године (скок са 36. на 10. место). Реформа у овој области спроведена је захваљујући увођењу електронске регистрације, а Агенција  је надлежна за функционисање информационе платформе за издавање дозвола у области грађевинарства.    

По условима за започињање пословања, Србија је рангирана на 32. место (скок са 47. на 32. место), а напредак од 15 места у односу на прошлогодишњи ранг остварен је захваљујући олакшаном оснивању привредних субјеката, смањењу административне таксе за оверу потписа и повећању ефикасности регистра привредних субјеката који води Агенција за привредне регистре.

Напредак у области оснивања привредних субјеката постигнут је захваљујући скраћењу процедура и времена потребног за регистрацију привредних субјеката. Тако, регистрација оснивања у АПР-у данас траје 24 сата, док је за почетак обављања пословања потребно свега 5,5 дана. Као последица тога, трошак оснивања привредних субјеката је пао са 6,5 процената на 2,3 процента прихода по глави становника.
 
Обједињена процедура регистрације оснивања (Агенције за привредне регистре и Пореске управе-Регистар пореских обвезника) је код 99 одсто привредних друштава завршена за 24 сата од подношења регистрационе пријаве и документације у АПР-у.

Код 99,22 %  предузетника ова процедура је завршена за време краће од 24 сата, док је код 0,8 одсто предузетника процедура регистрације оснивања и доделе ПИБ-а трајала дуже од једног дана, због накнадних провера.            

Ове године, Србија је рангирана на 43. место по лакоћи пословања, у односу на 47. место из прошлогодишњег извештаја.

У поређењу са идеалним пословним окружењем, Србија је освојила 73,13 бодова (72,87 бода у извештају Дуинг Бизнис 2017), а напредак је постигнут захваљујући побољшању прописа везаних за пословање захваљујући којем је смањен размак који дели Србију од земаља са најбољим пословним окружењем.

Целокупан извештај са припадајућим подацима доступан је на www.doingbusiness.org.

Од данас, 20. октобра 2017. године, Агенција за привредне регистре (АПР) почиње спровођење поступка принудне ликвидације над привредним друштвима код којих су се стекли услови прописани чланом  546. и 547. Закона о привредним друштвима  („Сл. гласник РС”, бр. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - др. закон и 5/2015).

У Агенцији за привредне регистре израђено је и објављено саопштење СТО НАЈ... привредних друштава у Републици Србији у 2016. години, а тим поводом данас је одржана и конференција за новинаре.

У Саопштењу су дате листе СТО НАЈ... привредних друштава у 2016. години сачињене полазећи од вредности основних финансијских перформанси, које су привредна друштва исказала у редовним годишњим финансијским извештајима за 2016. годину.

СТО НАЈ... привредних друштава утврђено је на основу анализе и рангирања података за 97.430 привредних друштава са аспекта успешности пословања – према пословним приходима и нето добитку, затим са аспекта финансијских капацитета – према пословној имовини и капиталу, као и са аспекта губитака – према нето губитку и укупном губитку.

Листу најпрофитабилнијих привредних друштава у 2016. години предводи нафтна компанија НИС АД НОВИ САД, која је у претходној години била на другом месту. Нето добитак те компаније износи 16,1 млрд динара и скоро је на нивоу прошлогодишњег, а он чини 3,0% нето добитка целе домаће привреде. Поред високе профитабилности, компанија се издваја и према висини реализованих пословних прихода (177,9 млрд динара), иако су они с обзиром на неповољна кретања на тржишту енергената, мањи за 11,0% у односу на претходну годину. На листи привредних друштава са највећим пословним приходима НИС АД НОВИ САД заузма друго место, а како располаже значајним износом пословне имовине и капитала (386,7 млрд динара и 215,2 млрд динара) високо је пласиран и на листама привредних друштава са највећом пословном имовином и капиталом (треће и четврто место). Тај велики систем је и у 2016. години наставио да смањује број запослених, тако да је пословао са 3.891 радником, што је 101 запослени мање у поређењу са претходном годином.

Друго место на листи најпрофитабилнијих привредних друштава припада ТЕЛЕКОМ СРБИЈА АД БЕОГРАД, који је био најбоље пласиран на прошлогодишњој листи. То велико акционарско друштво остварило је нето добитак од 15,2 млрд динара, мањи за 7,1% у односу на претходну годину. Послујући у области телекомуникација, висок износ позитивног нето резултата друштво је остварило уз нешто мањи обим пословне активности (1,8%) и исказало је пословне приходе од 87,1 млрд динара, на основу којих је заузело пето место на листи друштава са највећим пословним приходима. ТЕЛЕКОМ СРБИЈА АД БЕОГРАД, на крају 2016. године, располагао је пословном имовином од 193,4 млрд динара и капиталом од 132,4 млрд динара, а запошљавао је 457 радника мање у односу на претходну годину, односно укупно 8.203 радника.

У области телекомуникација пословало је и трећепласирано друштво на листи СТО НАЈ... привредних друштава према нето добитку – TELENOR DOO BEOGRAD. Та компанија реализовала је нето добитак у висини од 8,9 млрд динара, који је за 7,9% мањи од прошлогодишњег, а успешно пословање обављала је уз 862 радника (у 2015. години 882 радника).

ЈП ЕПС БЕОГРАД је привредно друштво које је у 2016. години остварило највеће пословне приходе, а они износе 222,1 млрд динара, већи су за 43,8% у поређењу са претходном годином и чине 2,4% од пословних прихода целе привреде. Поред тога, ЈП ЕПС БЕОГРАД се издваја и према висини оствареног нето добитка у износу од 8,8 млрд динара, који је за петину мањи од прошлогодишњег, а на основу тога то јавно предузеће је четврто међу најпрофитабилнијим привредним друштвима у Републици Србији. Истовремено, предузеће располаже и значајним финансијским капацитетима према којима заузима водећу позицију, с тим да је ангажовало пословну имовину у висини од 1.005,2 млрд динара и капитал од 694,4 млрд динара, који су на годишњем нивоу повећани за 13,3% односно 8,5%. И укупан губитак предузећа је прилично висок с обзиром да износи 122,7 млрд динара и већи је за 18,5% од прошлогодишњег, па је оно на другом месту и према висини кумулираних губитака. Предузеће је у 2016. години пословало са 27.627 радника, што је за 6.328 више запослених у односу на претходну годину. Међутим, приликом сагледавања  финансијских перформанси и броја запослених код ЈП ЕПС БЕОГРАД треба имати у виду две велике статусне промене током 2016. године, којима су том јавном предузећу припојени привредно друштво ЕПС СНАБДЕВАЊЕ ДОО БЕОГРАД, као и део имовине и обавеза друштва ЕПС ДИСТРИБУЦИЈА ДОО БЕОГРАД.

У оквиру сегмента од сто најпрофитабилнијих привредних друштава у 2016. години високо су позициониране (на петом месту) и ЈКП БЕОГРАДСКЕ ЕЛЕКТРАНЕ БЕОГРАД, чији је нето добитак, исказан у висини од 8,0 млрд динара, 2,6 пута већи у односу на претходну годину. Једно место ниже је TIGAR TYRES DOO PIROT, са добитком од 6,5 млрд динара. Међутим, у том сегменту привреде најбројнија су привредна друштва која се баве производњом прехрамбених производа, а од њих 15, посебно се истичу СУНОКО ДОО НОВИ САД (6,3 млрд динара), као и КОНЦЕРН БАМБИ АД ПОЖАРЕВАЦ (1,6 мрд динара), који уз то одликује и изузетно висока бонитетна способност.

На листи сто привредних друштава са највећим нето добитком налази се седам јавних предузећа, на која се односи 15,0% добитка поменутих сто друштава. Поред напред наведених предузећа, високу профитабилност бележе и JUGOIMPORT SDPR JP BEOGRAD и ЈП ПОШТА СРБИЈЕ БЕОГРАД, са нето добитком од 4,4 млрд динара односно 3,5 млрд динара.

У групи привредних друштава са највећим пословним приходима високо су пласирани и FIAT AUTOMOBILI SRBIJA DOO KRAGUJEVAC и MERCATOR-S DOO NOVI SAD, који се налазе на трећем и четвртом месту. При томе, FIAT AUTOMOBILI SRBIJA DOO су остварили пословне приходе у износу од 132,6 млрд динара, који су за 5,0% смањени у односу на претходну годину, а  пословну годину су завршили са нето добитком од 2,1 млрд динара, мањим за 10,9% од прошлогодишњег. С друге стране, пословни приходи MERCATOR-S DOO NOVI SAD су опали за 4,5% и износе 107,1 млрд динара, али је тај трговински ланац пословао са нето губитком од 1,8 млрд динара.

Поред MERCATOR-S DOO NOVI SAD, на листи СТО НАЈ... привредних друштава се налази још десет друштава која се баве трговином на мало, при чему су она заједно реализовала 12,9% пословних прихода друштава са листе. Према износу остварених пословних прихода (85,0 млрд динара), који су на годишњем нивоу увећани за 9,9%, истиче се и DELHAIZE SERBIA DOO BEOGRAD, који се налази на шестом месту, с тим да је то друштво позитивно пословало (нето добиткак у износу од 1,3 млрд динара). Међутим, готово четвртину друштава са поменуте листе чине друштва која се баве трговином на велико и она су остварила 18,8% прихода поменутих сто друштава. Од њих, према висини пословних прихода (75,8 млрд динара) посебно се издваја NELT CO. DOO BEOGRAD (осмо место), који је такође пословао профитабилно (нето добитак 1,0 млрд динара).

Од сто привредних друштава са највећим пословним приходима седам су јавна предузећа, а она су реализовала 13,9% прихода поменутих сто друштава. Поред првопласираног ЈП ЕПС БЕОГРАД, високе пословне приходе бележи и ЈП СРБИЈАГАС НОВИ САД (64,4 млрд динара).
 
Са највећим нето губитком у 2016. години, у износу од 16,2 млрд динара, пословало је привредно друштво ЖЕЛЕЗАРА ДОО СМЕДЕРЕВО, које је у претходној години било на другом месту према висини негативног резултата (17,7 мрд динара). При томе, треба имати у виду да је током 2016. године извршена продаја одређене имовине овог друштва, када је издвојен његов здрав део који је наставио да послује у оквиру новооснованог друштва HESTEEL SERBIA IRON&STEEL DOO BEOGRAD, док је ЖЕЛЕЗАРА ДОО СМЕДЕРЕВО задржала преостали дело имовине.

Друго место на листи највећих губиташа заузимају ЈП ПУТЕВИ СРБИЈЕ, са нето губитком од 13,1 млрд динара, који је за 36,7% већи од прошлогодишњег, а чему је највише допринео растући пословни губитак (38,0%) исказан у износу од 9,9 млрд динара. То јавно предузеће се истиче и према финансијским капацитетима којима располаже, и на основу којих заузима друго место на листи друштава рангираних према пословној имовини (539,9 млрд динара) и капиталу (405,0 млрд динара).

Услед више него двоструког увећања нето губитка у односу на претходну годину ХИП АЗОТАРА ДОО ПАНЧЕВО је трећа према износу тог губитка исказаног у износу од 6,0 млрд динара. Четврто место на листи привредних друштава према висини негативних резултата (5,3 млрд динара), који су чак четвороструко већи од прошлогодишњих, припада ХИП ПЕТРОХЕМИЈА АД ПАНЧЕВО, а то место ово друштво заузима и међу привредним друштвима са највећим укупним губитком (76,7 млрд динара). Високопозиционирано (пето место) међу највећим губиташима је средње привредно друштво MERKUR-INTERNATIONAL DOO BEOGRAD, чији нето губитак износи 4,4 млрд динара и пет пута је већи у поређењу са претходном годином.

На листи сто привредних друштава са највећим укупним губитком, и у 2016. години, прво место заузима ЈП СРБИЈАГАС НОВИ САД, са исказаних 130,7 млрд динара губитка, с тим да је он мањи за 13,0% у поређењу са претходном годином, а преко половине тог губитка (66,2 млрд динара) чини губитак изнад висине капитала. То јавно предузеће, другу годину заредом послује позитивно, а његов нето добитак (2,2 млрд динара) је смањен за 26,8% у односу на претходну годину.

Висок износ губитка (122,7 млрд динара) исказао је и напред поменути ЈП ЕПС БЕОГРАД, који је задржао прошлогодишње друго место према висини укупног губитка, док је трећепласирано друштво ИНФРАСТРУКТУРА ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ АД БЕОГРАД кумулирало 86,3 млрд динара губитка, који је за 6,9% већи у односу на претходну годину.

Значајан износ укупног губитка (65,7 млрд динара) бележи и привредно друштво VIP MOBILE DOO BEOGRAD (пето место на листи), а он је за 8,1% већи  у поређењу са претходном годином. При томе, та телекомуникациона компанија је, и у 2016. години, наставила са негативним пословањем, а исказани нето губитак од 3,0 млрд динара је 2,8 пута већи од прошлогодишњег.
 
Саопштење и презентација СТО НАЈ... привредних друштава у Републици Србији у 2016. години објављени су у одељку Финансијски извештаји – Макроекономска саопштења.   

Изјаве Драгана Стевановића, државног секретара у Министарству привреде и Ружице Стаменковић, регистраторке у Регистру финансијских извештаја, можете погледати овде:

Претраживање података који су уписани у Регистар заложног права од данас се може вршити и према власнику предмета залоге.

Ако је након регистрације заложног права предмет залоге променио власника, потребно је да се региструје нови власник, а обавезу уписа овог податка имају залогодавац и нови власник.

Претраживање података по новом критеријуму се врши на исти начин као и претраживање података по субјектима заложног права. Детаљније у одељку Регистар заложног права-Претрага података.

Привредници региона не познају границе, па је неопходно и да се регионално повезују и званични привредни регистри Југоисточне Европе, изјавио је директор АПР-а Звонко Обрадовић у Скопљу, на скупу поводом обележавања 15. година рада Централног регистра Македоније.

Обрадовић је најавио да ће званични регистри Србије и Македоније од 2018. године почети са пружањем пословних информација и података из званичних регистара на регионалном нивоу, преко Регионалног портала привредних регистара Западног Балкана.

Од почетка идуће године, услуге из регистара прво ће почети да пружају Агенција за привредне регистре и Централни регистар Републике Македоније, док су интерес за повезивање преко  регионалне ИТ платформе исказале Словенија, Хрватска, Албанија, Босна и Херцеговина и Црна Гора, истакао је директор Агенције за привредне регистре.

Пројекат је предвиђен Меморандумом о разумевању између Владе Републике Србије и Европске банке за обнову и развој у вези са сарадњом у подршци инвестиционој клими и иницијативи за управљање за Србију.

Имплементација пројекта је заснована на Уговору о додели гранта „Србија: Развој регионалног ИТ портала привредних регистара Западног Балкана“, потписаног између АПР и Европске банке за обнову и развој.  

На насловној страници интернет презентације АПР-а измењени су подаци о броју привредних друштава уписаних у Регистар привредних субјеката.

Подаци су данас ажурирани и то тако што су подацима о активним привредним друшвима додати и подаци о друштвима која се тренутно налазе у ликвидацији и у стечају.

Све до окончања поступка ликвидације и стечаја, привредна друштва су активна и као таква улазе у укупан број регистрованих привредних субјеката на територији Републике Србије.  

Oбавештавамо кориснике овог веб портала да је Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја ажурирана подацима за период од 1. јануара до 30. јуна 2017. године.

Подаци на Мапи РегМПРР односе се на временски низ од четири године и објављени су за четири територијална нивоа (Република Србија, Региони, Области, Општине).

На Мапи РегМПРР су приказани збирни подаци о подстицајима регионалног развоја за 25 институција (министарства, покрајински секретаријати, агенције и друге институције), као и други подаци релевантни за регионални развој, на српском и енглеском језику, за три протекле године (2014-2016) и шест месеци текуће године (јануар-јун 2017).

Министар правде Нела Кубуровић и директор Агенције за привредне регистре Звонко Обрадовић потписали су данас Протокол и Споразум о електронској размени података који ће омогућити размену података у реалном времену у службеним евиденцијама две институције.

„На све начине покушавамо да убрзамо судске поступке, а потписивање Протокола са Агенцијом за привредне регистре је још један корак у том циљу“, истакла је министарка Кубуровић.

Директор Обрадовић истакао је да су Протокол и Споразум о електронској размени података са Министарством правде веома значајни за Агенцију за привредне регистре, која ће тиме моћи да користи податке из информационог система Министарства правде који јој могу бити потребни за вођење, пре свега, Централне евиденције привремених ограничења права лица регистрованих у АПР-у.

Кубуровић и Обрадовић су се договорили и о наставку сарадње две институције у реализацији заједничких пројеката.

Протокол и Споразум омогућавају да судови и други правосудни органи „једним кликом“ путем веб сервиса АПР-а добију комплетне податке о регистрованим правним лицима и предузетницима, а Агенција ће, с друге стране, преузимати податке о установама, стечајним поступцима које спроводе привредни судови и о мерама изреченим за привредне преступе и у кривичним поступцима против лица регистрованих у АПР-у.
 
Корисници из јавног сектора су у првој половини године преузели више од 40 милиона података од Агенције, а од 2013. године, када је АПР креирао веб сервисе за државне органе и јединице локалне самоуправе, податке редовно преузима Министарство финансија - Управа за спречавање прања новца, Пореска управа, ЦРОСО, НБС, МУП, Дирекција за електронску управу, Министарство трговине, туризма и телекомуникација и други.

Од почетка године, склопљени су споразуми са Министарством пољопривреде и заштите животне средине и Институтом за стандардизацију Србије.

Шира примена веб сервиса за размену података АПР-а тек се очекује у будућности, с обзиром да су новим Законом о управном поступку државни органи дужни да по службеној дужности врше увид у податке о чињеницама неопходним за одлучивање о којима се води службена евиденција, да их прибављају и обрађују.

Број активних привредних друштава у Регистру привредних субјеката, према стању у бази података на дан 30. јун 2017. године, повећао се за 2 одсто док је за 3,3 одсто већи број регистрованих предузетника у односу на стање на дан 31.12.2016. године.  

За првих шест месеци је основано 4.426 привредних друштава, за 2,83 одсто више него у истом периоду прошле године. У истом периоду је основано 17.618 предузетника, за 3,85 одсто мање него у првих шест месеци прошле године.

Наиме, у првих шест месеци 2016. године, основано је 4.314 друштава и 18.298 предузетника.

Из Регистра привредних субјеката је за првих шест месеци обрисано 1.358 привредних друштава, за 33,26 одсто више него у истом периоду прошле године.

Такође, за првих шест месеци је обрисано 10.488 предузетника, за 0,27 одсто мање него у истом периоду прошле године.

У првој половини 2016. године, обрисано је 1.019 привредних друштава и 10.517 предузетника.   

Међу основаним привредним друштвима, у ТОП 10 делатности налазе се:   

1. Неспецијализована трговина на велико (478)    
2. Консултантске активности у вези с пословањем и осталим управљањем (212)
3. Делатности ресторана и покретних угоститељских објеката (166)
4. Изградња стамбених и нестамбених зграда (162)
5. Друмски превоз терета (156)
6. Рачунарско програмирање (117)    
7. Инжењерске делатности и техничко саветовање (71)
8. Трговина аутомобилима и лаким моторним возилима (66)
9. Услуге припремања и послуживања пића (60)
10. Остала трговина на мало у неспецијализованим продавницама (56)

Међу основаним предузетницима, у ТОП 10 делатности налазе се:       

1. Делатности ресторана и покретних угоститељских објекта (1149)
2. Рачунарско програмирање (907)
3. Такси превоз (854)
4. Консултантске активности у вези с пословањем и осталим управљањем (825)
5. Услуге припремања и послуживања пића (750)
6. Делатност фризерских и козметичких салона (691)    
7. Друмски превоз терета (565)
8. Трговина на мало у неспецијализованим продавницама, претежно храном, пићима и дуваном (507)
9. Одржавање и поправка моторних возила (440)
10. Производња остале одеће (370)

По општинама, највише привредних друштава основано је у следећим општинама:
Нови Београд (425), Нови Сад (374), Стари Град (278), Звездара (231), Земун (219), Палилула (217), Вождовац (206), Савски Венац (203), Врачар (176), Чукарица (152), Суботица (113), Раковица (76), Крагујевац - град (71), Чачак (68), Шабац (66), Панчево (65), Ниш – Медијана (64), Нови Пазар (57), Крушевац (45), Краљево (45).
    
По општинама, највише предузетника основано је у следећим општинама:
Нови Сад - град (1217), Нови Београд (603), Звездара (579), Палилула (530), Крагујевац (528),   Вождовац (502), Чукарица (500), Земун (492), Краљево (349), Ниш - Медијана (340), Раковица (322), Панчево (309), Лесковац (307), Чачак (287), Крушевац (286), Шабац (281), Зрењанин (248), Стари Град (247), Нови Пазар (238), Ваљево (237), Суботица    (235), Врачар (234).         
                         
Према правној форми, основано је: 4.324 друштва са ограниченом одговорношћу, 39 огранака страног правног лица, 34 задруге, 17 представништава страног правног лица, 5 ортачких друштава, 4 јавна предузећа, 2 командитна друштва и 1 акционарско друштво.                    

Агенција за привредне регистре (АПР) подсећа све обвезнике који имају контролу над једним или више правних лица, односно имају обавезу састављања и достављања консолидованих годишњих финансијских извештаја за економску целину у складу са чланом 27. Закона о рачуноводству,  да 31. јула 2017. године (понедељак) до 24 часа, истиче Законом прописани рок за достављање консолидованих годишњих финансијских извештаја за 2016. годину.

Све информације у вези са консолидованим годишњим финансијским извештајима за 2016. годину објављене су у делу „Финансијски извештаји“ – „Врсте финансијских и других извештаја и документације“ – „Консолидовани годишњи финансијски извештај“.

За додатна објашњења на располагању је мејл адреса finizvestaji@apr.gov.rs.

Агенција за привредне регистре (АПР) обавештава све заинтересоване кориснике да је завршен пријем редовних годишњих финансијских извештаја за 2016. годину и да је закључно са 30.06.2017. (законом прописаним роком) достављено око 160.000 извештаја, а од тог броја последњег дана обвезници су доставили око 6.500 извештаја.

Од укупног броја достављених извештаја, Агенција је након обраде јавно објавила 113.000 редовних годишњих финансијских извештаја са одговарајућом документацијом. За 5.000 извештаја, обвезницима су послата обавештења о недостацима у извештајима, док се у процесу обраде налази близу 42.000 извештаја.

Обвезници који у законом предвиђеном року (до 30.06.2017) нису испунили своју обавезу, редовне годишње финансијске извештаје за 2016. годину могу доставити и после тог рока уз плаћање додатне накнаде за кашњење предаје тих извештаја, али најкасније до 31.12.2017.

Обвезницима чији су редовни годишњи финансијски извештаји за 2016. годину јавно објављени, а који накнадно утврде материјално значајне грешке, омогућена је замена тих извештаја као и одговарајуће документације уз извештаје, у Посебном информационом систему Агенције (ПИС ФИ систем).

Такође, још једном обавештавамо све обвезнике који имају обавезу састављања и достављања консолидованих финансијских извештаја за економску целину, у складу са чланом 27. Закона о рачуноводству, да је рок за достављање тих извештаја 31. јул 2017. године. До сада су достављена укупно 94 консолидована финансијска извештаја.

Информације о пријему и обради свих врста извештаја за 2016. годину, обвезници могу пратити на овој интернет страни, одељак Финансијски извештаји, линк  „Претрага поступка обраде извештаја за 2016“.

За додатна питања и објашњења на располагању је мејл адреса finizvestaji@apr.gov.rs.

Агенција за привредне регистре (АПР) обавештава сва правна лица и предузетнике који примењују Закон о рачуноводству, а нису саставила и доставила своје редовне годишње финансијске извештаје са одговарајућом документацијом за 2016. годину у складу са чланом 33 и 34 овог Закона, да у петак 30. јуна 2017. године истиче рок за достављање ових извештаја.

Као датум пријема редовног годишњег финансијског извештаја који је састављен и достављен у Посебном информационом систему Агенције и потписан квалификованим електронским потписом законског заступника, сматра се предаја финансијског извештаја 30. јуна  до 24 часа.

Такође, обавештавамо све обвезнике који имају обавезу састављања и достављања консолидованих финансијских извештаја за економску целину у складу са чланом 27. Закона, да је рок за достављање тих извештаја 31. јул  2017. године.

Информације о пријему и обради свих врста извештаја за 2016. годину, обвезници могу пратити на овој интернет страни, одељак Финансијски извештаји,  линк  „Претрага поступка обраде извештаја за 2016“.

За додатна питања и објашњења на располагању је мејл адреса finizvestaji@apr.gov.rs.

Агенција за привредне регистре објавила је апликацију Претрага решених предмета за које су уплаћене накнаде у већем износу од прописаних.

Ова претрага треба да помогне корисницима, односно да их подсети, да поднесу захтев за повраћај више уплаћених средстава од накнаде која је прописана за поступање по конкретном предмету.

Поступак за повраћај средстава вршиће се искључиво на захтев уплатиоца, у складу са чланом 43. Одлуке о накнадама за послове регистрације и друге услуге које пружа Агенција за привредне регистре ("Сл. гласник РС", бр. 119/2013, 138/2014, 45/2015, 106/2015, 32/2016 и 60/2016).

Захтев за повраћај вишка уплаћених средства подноси се писменим путем, на обрасцу Захтев за повраћај више-погрешно уплаћених средстава, или поднеском, у слободној форми, са обавезним елементима које има образац. Захтев за повраћај подноси се регистру надлежном за решавање по раније поднетој регистрационој пријави, уз обавезно достављање доказа о раније уплаћеној накнади за коју се тражи повраћај.

Апликација за претрагу предмета, односно захтева по којима је АПР идентификовала вишак уплаћених средстава по решеним предметима, а за које није извршен повраћај, објављен је на овом линку Претрага решених предмета за које су уплаћене накнаде у већем износу од прописаних и на страни Рачуни за уплату.

Претрага се може извршити на основу следећих критеријума: број предмета, односно регистрационог захтева који је раније био поднет ради поступања, назив уплатиоца, број рачуна уплатиоца са којег је извршено плаћање и позив на број.  

Захтев за повраћај вишка уплаћених средстава могу/треба да попуне и поднесу и лица која су уплатила накнаду а никада нису поднела захтев за регистрацију, као и за сва погрешно уплаћена средства на рачун Агенције.

Претрага ће редовно бити ажурирана, стога молимо кориснике да проверавају објављене податке.

У Агенцији за привредне регистре израђено је и објављено Саопштење о пословању привреде у Републици Србији у 2016. години, а данас је тим поводом одржана и конференција за новинаре.

Саопштење је израђено на основу збирно обрађених података за статистичке и друге потребе за 2016. годину, као и збирно обрађених редовних годишњих финансијских извештаја за 2015. годину које су привредна друштва, установе и предузетници доставили Агенцији, а који су објављени у Годишњем билтену финансијских извештаја за 2016. годину.

Оживљавање српске економије започето у претходној години настављено је и током 2016. године, а у прилог томе говори и годишњи раст бруто домаћег производа од 2,7%, као и раст индустријске производње за 4,7%. Јачање привредне активности почивало је превасходно на динамичнијој инвестиционој и кредитној активности, као и приличном расту извоза (11,5%). Допринос је дала и прилично ниска инфлација (1,6%), а поменута кретања праћена су умереним слабљењем националне валуте (пад динара у односу на евро 1,5%, а у односу на долар 5,3%).

Опоравак укупне домаће економске активности афирмативно је деловао на пословање привредних друштава, што се огледа кроз раст њихових финансијских перформанси и раст запослености. На нивоу целе привреде остварени су укупни приходи у износу од 9.698.306 милиона динара и укупни расходи од 9.394.453 милиона динара, а они  су у односу на претходну годину порасли за 5,4% односно 3,5%. Повећану пословну активност, у 2016. години, пратио је раст броја запослених, тако да је у 97.543 привредна друштва било запослено укупно 1.036.057 радника, што указује да је број запослених у привреди на годишњем нивоу већи за 45.157 радника.

Позитивна кретања у укупном привредном амбијенту значајно су се одразила и на резултате привредних друштава, тако да је позитиван резултат из пословних активности на нивоу привреде знатно повећан (28,4%) у односу на претходну годину и износи 515.646 милиона динара. Висок резултат из примарне делатности омогућио је привреди да превазиђе ризике пословања и терет високе задужености, услед којих је у делу финансијских и осталих активности остварен негативан резултат. Послујући у условима релативно стабилног девизног тржишта, али и уз приличан ниво дуга, привредна друштва у делу финансирања бележе губитак од 123.897 милиона, који је за 17,0% већи од прошлогодишњег. Истовремено, из осталих активности привредна друштва су збирно исказала губитак мањи за 27,6% у поређењу са претходном годином, у износу од 80.886 милиона динара.

На поправљање укупне економске слике у земљи упућује и раст профитабилности, будући да су привредна друштва у 2016. години сумарно остварила позитиван нето резултат у висини од 229.304 милиона динара, који је 3,4 пута већи у односу на добитак исказан у претходној години.

Највећи број (57.160) привредних друштава је пословао профитабилно, с тим да је укупан нето добитак који су она остварила, у износу од 534.412 милиона динара, већи за 17,5% у поређењу са добитком у претходној години. С друге стране, 27.194 привредна друштва су 2016. годину завршила са губитком, а укупан нето губитак износи 305.108 милиона динара и смањен је за 21,2% у односу на претходну годину. Нето резултат није исказало 13.189 привредних друштава.

Јавна предузећа су, после дугогодишње серије негативних резултата, другу годину заредом пословала профитабилно. У 2016. години, на нивоу 554 јавна предузећа остварен је позитиван нето резултат у висини од 21.152  милиона динара, који је за 61,0% већи у поређењу са претходном годином. При томе, број јавних предузећа која су пословала позитивно је порастао (48), тако да је са нето добитком пословало укупно 396 предузећа.

Део привреде који је носилац негативних резултата и највећих губитака чине привредна друштва у стечају и ликвидацији. Међутим и тај сегмент привреде бележи нешто боље резултате, тако да су укупно 5.803 привредна друштва, која су на крају 2016. године била у поступку стечаја и ликвидације, исказала негативан нето резултат од 50.865 милиона динара, који је преполовљен у односу на претходну годину.

Профитабилном пословању домаће привреде, гледано са аспекта сектора, највише су допринели сектор С-Прерађивачка индустрија, у коме је, после прошлогодишњег губитка, остварен највећи позитиван нето резултат (91.075 милиона динара) и сектор G-Трговина на велико и мало..., чији је укупан добитак (41.578 милиона динара) нешто мањи од прошлогодишњег. Висок позитиван нето резултат реализован је и на нивоу сектора Ј-Информисање и комуникације (33.399 милиона динара), D-Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација (29.524 милиона динара) и M-Стручне, научне, иновационе и техничке делатности (17.925 милиона динара).

Раст позитивног нето резултата на годишњем нивоу обележио је и пословање привредних друштава гледано према величини, уз изузетак микро привредних друштава. Велики системи на збирном нивоу, уз драстичан раст профитабилности, бележе највећи позитиван резултат (114.480 милиона динара). Висок износ укупног добитка остварила су и мала привредна друштва (88.108 милиона динара), будући да је чак 88,2% малих друштава пословало профитабилно, као и друштва средње величине (62.130 милиона динара). Микро привредна друштва, као најбројнији сегмент привреде, сумарно су исказала губитак (35.414 милиона динара) већи за 8,5% у односу на претходну годину.

Финансијски капацитети српске привреде у 2016. години су благо ојачали, а и поред тога што је структура пословне имовине и извора финансирања нешто побољшана, нарушена финансијска равнотежа одражавала се на задуженост и неликвидност.

На крају 2016. године пословна имовина привредних друштава исказана је у износу од 13.527.636 милиона динара и повећана је за 6,0% у односу на претходну годину. Привредна друштва су за финансирање свог пословања користила капитал у вредности од 6.452.000 милиона динара, што је за 6,3% више у поређењу са претходном годином, док су у већем делу средства прибавила из позајмљених извора, тако да њихове укупне обавезе износе 8.683.845 милиона динара и оне су порасле за 4,6% на годишњем нивоу.

Укупан губитак привреде исказан је у износу од 3.628.429 милиона динара, а годишњи раст тог губитка (3,3%) био је успоренији него претходних година, превасходно, услед тога што је губитак изнад висине капитала готово остао на нивоу прошлогодишњег (1.608.209 милиона динара). Укупне губитке је исказало 42.616 привредних друштава, а од тога 25.305 друштава бележи губитак изнад висине капитала.

Упркос томе што су финансијски капацитети ојачали, структурне неравнотеже су и даље остале, али су нешто ублажене, тако да је и у 2016. години привреда пословала под теретом високе задужености и неликвидности. Будући да је сопствени капитал (4.823.954 милиона динара) привредних друштава у односу на претходну годину повећан за 8,7%, удео тог капитала у укупним изворима финансирања је благо повећан (са 34,8% на 35,7%). Међутим, да износ сопствених извора није био довољан показује степен задужености од 1,80, иако је он мањи него у претходној години (1,87). Такође, евидентан је и мањак дугорочног капитала, тако да су привредна друштва за финансирање сталне имовине користила позајмљене изворе у износу од 664.509 милиона динара, с тим да је вредност тог негативног нето обртног капитала смањена за четвртину у односу на претходну годину. Истовремено, показатељи ликвидности су благо повећани, али су још увек остали на прилично ниском нивоу (општи рацио ликвидности је 0,89, а рацио текуће ликвидности 0,62).

Саопштење о пословању привреде у Републици Србији у 2016. години и презентација Пословање привреде у Републици Србији у 2016. години објављени су у одељку Финансијски извештаји – Макроекономске информације/Макроекономска саопштења.

Изјаве помоћника министра привреде, Душана Вучковића, и регистраторке у Регистру финансијских извештаја, Ружице Стаменковић, можете преузети са сајта Инфобироа или погледати овде:

Обавештавaмо све заинтересоване кориснике да је данас на интернет страни Агенције за привредне регистре, у оквиру Регистра мера и подстицаја регионалног развоја, објављена Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја, са годишњим подацима за 2016. годину.

На Мапи Регистра мера и подстицаја регионалног развоја приказани су збирни подаци о подстицајима регионалног развоја за 25 институција (министарства, покрајински секретаријати, агенције и друге институције), као и други подаци релевантни за регионални развој, на српском и енглеском језику, за четири протекле године (2013 – 2016) и за четири територијална нивоа (Република Србија, региони, области, општине).

Обавештавамо кориснике да Агенција за привредне регистре неће радити за време првомајских празника, и то 1. и 2. маја 2017. године.

У Регистру привредних субјеката је на крају марта било евидентирано 358.239 активних привредних субјеката (126.993 привредна друштва и 231.246 предузетника), за 4.024 више него што их је било уписано закључно са 31.12.2016. године (125.659 привредних друштава и 228.556 предузетника).    

У прва три месеца ове године, основано је 2.280 привредних друштава и 7.769 предузетника док је из Регистра избрисано 653 привредна друштва и 5.456 предузетника.

У истом периоду прошле године, основано је 2.063 привредна друштва и 7.553 предузетника а из Регистра је избрисано 495 привредних друштава и 5.670 предузетника.

Од почетка године основано је за 10 одсто више привредних друштава и за 3 одсто више предузетника него у истом периоду прошле године.

Ове године је за 32 одсто већи број обрисаних друштава и за 4 одсто мање предузетника je обрисано него у прва три месеца прошле године.
   
Према делатностима, највише привредних друштава, основаних у овој години, регистровано је за неспецијализовану трговину на велико (245), консултантске активности у вези с пословањем и осталим управљањем (121), друмски превоз терета (94), делатности ресторана и покретних угоститељских објеката (93), изградњу стамбених и нестамбених зграда (83), рачунарско програмирање (39), трговину аутомобилима и лаким моторним возилима (39), производњу електричне енергије (35), инжењерске делатности и техничко саветовање (34), изнајмљивање властитих или изнајмљених некретнина и управљање њима (31).

Највише предузетника, који су оснивани у 2017. години, регистровано је за делатности ресторана и покретних угоститељских објеката (531), такси превоз (465), рачунарско програмирање (438), консултантске активности у вези с пословањем и осталим управљањем (407), услуге припремања и послуживања пића (344), друмски превоз терета (279), трговину на мало у неспецијализованим продавницама, претежно храном, пићима и дуваном (268), делатност фризерских и козметичких салона (266),  трговину на мало одећом у специјализованим продавницама (183), одржавање и поправка моторних возила (172).

У календарској 2016. години основано је 8.429 привредних друштава, за 3 одсто више него у 2015. години, као и 33.615 предузетника, за 0,5 одсто више него 2015. године.

Табела са подацима о основаним привредним друштвима и предузетницима, по годинама:

 Пресек стања у Регистру привредних субјеката на дан 04.01.2017.

Из Регистра привредних субјеката, у 2016. години је обрисано 2.458 привредних друштава, за 3 одсто више него у 2015. години.

У 2016. години је обрисано 22.270 предузетника, за 47 одсто мање него у 2015. години.    

Табела са подацима о обрисаним привредним друштвима и предузетницима, по годинама:

Пресек стања у Регистру привредних субјеката на дан 04.01.2017.

Агенција за привредне  регистре (АПР) обавештава сва правна лица која имају контролу над једним или више правних лица, односно имају обавезу састављања консолидованих финансијских извештаја за економску целину у складу са чланом 27. Закона о рачуноводству, да им је од данас, 26. априла 2017. године, у оквиру Финансијских извештаја, у Посебном информационом систему Агенције, омогућен јединствен поступак уноса, контроле, потписивања и достављања консолидованих финансијских извештаја са прописаном  документацијом за 2016. годину за све групе правних лица, чији је рок за достављање 31. јул 2017. године.

Консолидовани годишњи финансијски извештаји достављају се применом посебног информационог система Агенције, у електронском облику, потписани квалификованим електронским потписом законског заступника матичног правног лица.

Све информације  у вези  са консолидованим годишњим финансијским извештајем за 2016. годину, као и корисничко упутство за достављање истог, објављене су у делу „Финансијски извештаји“ – „Врсте финансијских и других извештаја и документације“ – „Консолидовани годишњи финансијски извештај“.

Агенција за привредне регистре објавила је Годишњи билтен финансијских извештаја за 2016. годину, у коме су дати збирни подаци о финансијском положају и успешности пословања правних лица и предузетника у Републици Србији, за последње две године.

Тим поводом, данас је у Агенцији одржана конференција за новинаре на којој су представљени основни налази о успешности пословања правних лица и предузетника у 2016. години, а посебан осврт дат је на финансијске перформансе правних лица и предузетника исказане почев од примене новог Закона о рачуноводству, што је дато и у презентацији Годишњи билтен финансијских извештаја за 2016. годину.   

Годишњи билтен финансијских извештаја за 2016. годину је треће издање те публикације, а израђен је на основу збирне обраде података за статистичке и друге потребе за 2016. годину за 138.192 правна лица и 17.098 предузетника.

Подаци у Билтену су дати на укупном нивоу, према врстама правних лица и за предузетнике, као и према нижим нивоима класификације, који су уређени у складу са званичним стандардима и усаглашени са европским правилима, и то према величини, правној форми односно облику организовања, претежној делатности, територијалној припадности правног лица или предузетника и др.

Годишњи билтен финансијских извештаја за 2016. годину састоји се из следећа три поглавља:
1.    Поглавље 1 – Реални сектор
2.    Поглавље 2 – Финансијске институције
3.    Поглавље 3 – Непрофитне институције.

Уз свако поглавље дате су основне методолошке напомене у којима су објашњене специфичности приказаних података - са аспекта извора података и начина приказивања, обухватности, класификација, као и објашњења појединих појмова.

Сходно Закону о рачуноводству, подаци за статистичке и друге потребе на индивидуалном нивоу не могу се уступати трећим лицима без изричите сагласности правног лица или предузетника на кога се они односе, нити се могу јавно објављивати.

Годишњи билтен финансијских извештаја за 2016. годину објављен је двојезично, на српском и енглеском језику, и доступан је домаћој и страној јавности на овој интернет страни у одељку Финансијски извештаји, део Макроекономске информације / Годишњи билтен финансијских извештаја / Годишњи билтен финансијских извештаја за 2016. годину.

Изјаве Драгана Стевановића, државног секретара у Министарству привреде и Ружице Стаменковић, регистраторке у Регистру финансијских извештаја, можете преузети са сајта Инфобироа или погледати овде:

Агенција за привредне регистре обавештава све заинтересоване кориснике да ће услуге бонитета у којима су укључени подаци из редовних годишњих финансијских извештаја за 2016. годину бити доступне почев од четвртка, 27. априла 2017. године.

Будући да је у складу са Законом о рачуноводству рок за достављање редовних годишњих финансијских извештаја за 2016. годину најкасније до краја јуна месеца 2017. године, извештаји о бонитету за привредна друштва, установе и предузетнике, као и скоринг привредних друштава, у којима су укључени подаци из редовних годишњих извештаја за 2016. годину издаваће се само за оне обвезнике за које су ти извештаји достављени, односно који су као потпуни и рачунски тачни јавно објављени на интернет страници АПР.

За  правна лица и предузетнике за које редовни финансијски извештај за 2016. годину није јавно објављен услуге бонитета пружаће се закључно са подацима за 2015. годину, све док не доставе потпун и рачунски тачан извештај и исти се не објави на интернет страници АПР.

У случају да је редовни годишњи финансијски извештај за 2016. годину поднет АПР, а да није јавно објављен потребно је да, корисник услуге достави податке о правном лицу или предузетнику на кога се тражени извештај односи на и-мејл адресу bonitet@apr.gov.rs.

Предлажемо корисницима да пре наручивања извештаја или скоринга путем линка Претрага објављених финансијских извештаја почев од 2014. провере да ли је за конкретно привредно друштво, установу или предузетника финансијски извештај за 2016. годину објављен.

Истовремено, потребно је проверити статус обраде редовног годишњег финансијског извештаја за 2016. годину путем линка Претрага поступка обраде извештаја за 2016. годину у делу Предмети у раду. Ако у извештају који је достављен АПР има недостатака обвезник исте мора отклонити, по процедури за обраду, како би извештај могао бити јавно објављен и укључен у извештаје о бонитету и скоринг.

Извештаји о бонитету у којима су укључени подаци из редовних годишњих финансијских извештаја за 2016. годину издаваће се по захтеву за хитну обраду само за оне обвезнике за које је редовни годишњи финансијски извештај за 2016. годину јавно објављен.

Истовремено, од 27. априла 2017. године, за привредна друштва чији су финансијски извештаји за 2016. годину јавно објављени, престаће да важи скоринг који је утврђен на основу података из финансијских извештаја за период од 2011. до 2015. године, с обзиром да је за та привредна друштва утврђена нова оцена бонитета односно скоринг за период од 2012. до 2016. године.

Евиденција свих издатих скоринга, као и датум престанка њиховог важења, објављује се на интернет страници Агенције, у делу Финансијски извештаји, на линку Евиденција издатих скоринга.

Детаљне информације у вези са пружањем услуга из Регистра финансијских извештаја доступне су на интернет страници Агенције у одељку Финансијски извештаји – Услуге из Регистра.

Обавештавамо кориснике да Агенција за привредне регистре неће радити на Велики петак, 14. априла, и на други дан Васкрса, у понедељак, 17. априла 2017. године.

У београдској Агенцији за привредне регистре (Бранкова 25) од данас се решења и потврде могу подизати на свим шалтерима на којима су се до сада предавале пријаве и преузимали изводи.

Преко пута поштанских шалтера, и даље ће остати пултови за информисање где је обезбеђено више места него раније за попуњавање уплатница и пријава.

Овај нови начин организације обезбедиће ефикасније обављање административних послова на шалтерима АПР-а, као и брже издавање тражених докумената корисницима услуга Агенције. 

Директор Агенције за привредне регистре Звонко Обрадовић састао се данас у Бања Луци са министром за економске односе и регионалну сарадњу Републике Српске Златаном Клокићем поводом иницијативе за формирање Регионалног портала привредних регистара и успостављања новог сервиса за привредне субјекте у региону,  инициране од стране АПР-а.

На састанку, на којем су разматрани могући видови сарадње, присуствовали су и помоћник министра правде за правосуђе Слободан Зец, као и директорка Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге (АПИФ) Републике Српске Јелена Ћетковић.

Том приликом, потписан је Меморандум о разумевању о сарадњи између АПР-а и АПИФ-а, као јавних агенција које су, у оквиру својих јурисдикција, надлежне за вођење привредних регистара и других евиденција Републике Србије и Републике Српске.

Меморандумом је дефинисан оквир међусобне сарадње усмерене на олакшавање прекограничне привредне активности повећањем транспарентности и унапређењем приступа ажурним и поузданим подацима о привредним субјектима две земље.

Циљ Меморандума је реализација заједничких активности у области унапређења пословне климе, размене регистрованих података и информација од значаја за пословне заједнице обеју земаља, продубљивања знања и јачања односа између две сродне институције.

Посебан сегмент сарадње односи се на заједничке активности усмерене на успостављање Регионалног портала привредних регистара Западног Балкана, чију реализацију подржава Европска банка за обнову и развој.

Агенција за привредне регистре је дужна да до 31. марта заврши збирну обраду података из извештаја за статистичке потребе за 2016. годину.

С тим у вези, обавештавамо оне обвезнике код којих су у поступку обраде извештаја за статистичке потребе (СИ) или извештаја за статистичке потребе и редовног годишњег  финансијског извештаја (СИ-ГФИ) за 2016. годину, утврђени недостаци који онемогућавају унос података из достављених извештаја у базу података за статистичке потребе, да су дужни да најкасније до уторка 28. марта 2017. године доставе допуну по тим извештајима. Уколико обвезник не отклони предметне недостатке у овом року, подаци из достављеног извештаја неће бити унети у базу података за статистичке потребе.

Министарство државне управе и локалне самоуправе уз подршку Европске банке за обнову и развој ради на пројекту унапређења система јавних набавки Србије.

Министарство привреде расписало је данас јавни позив за доделу средстава подстицаја за директне инвестиције у складу са Уредбом о условима и начину привлачења директних инвестиција.

Тим поводом, министар привреде Горан Кнежевић нагласио је да држава све више усмерава своје капацитете и активности ка развоју домаћeг предузетништва, које обично има мањи потенцијал од страних инвеститора и да је управо у том циљу и објављен јавни позив. Идеја је да се подрже и мањи инвестициони пројекти, а посебно они у неразвијеним и девастираним подручјима, у ком случају се подстицајна средства могу доделити и за реализацију пројеката вредности од најмање 100.000 евра и са запошљавањем најмање 10 нових радника.

„Бринемо о домаћим инвеститорима и кроз различите видове подршке желимо да обезбедимо да се њихова пословања развијају још више“, рекао је Кнежевић нагласивши да је управо приватни сектор - мала и средња предузећа окосница привредног развоја.

Уредбом је дефинисано да се могу подржати инвестициони пројекти у производном сектору, сектору услуга које могу бити предмет међународне трговине, као и пројекти у сектору пољопривреде и рибарства.

Текст позива, Уредбе и листе јединица локалних самоуправа по степену развијености погледајте овде.

У 2016. години основано је 8.429 привредних друштава, 3 одсто више него у 2015. години. У истом периоду, основано је и 33.615 предузетника, 0,5 одсто више него претходне године.

Обједињена процедура регистрације у Агенцији за привредне регистре и Пореској управи (Регистар пореских обвезника) је код 98,74 одсто привредних друштава завршена у оквиру 24 сата од момента подношења регистрационе пријаве оснивања са одговарајућом документацијом у АПР-у. Процедура оснивања је код 1,26 одсто привредника трајала дуже од 24 сата, најчешће због додатне провере или формалних недостатака.

Процедура регистрације оснивања је код 30.693 предузетника (или 99,22 %) завршена за време краће од 24 сата, док је код 0,8 одсто предузетника процедура регистрације оснивања и доделе ПИБ-а трајала дуже од једног дана.            

Прецизнија статистика оснивања показује да је од 8.429 привредних друштава, основаних у прошлој години, обједињена процедура уписа у АПР и Пореску управу спроведена у истом дану када је поднета регистрациона пријава са документацијом код 4.553 привредна друштва (54,89%). Решење о регистрацији, заједно са ПИБ-ом, донето је следећег дана, за мање од 24 сата, код 3.637 друштава (43,85%). Дуже од 24 сата, регистрација је трајала код 105 привредних друштава (1,26 %), док је процедура регистрације трајала дуже од 1 радног дана приликом регистрације оснивања 70 друштава (0,84%).

У 2016. години, 22.287 предузетника (72,08 %) основано је у АПР-у истог дана када је поднета регистрациона пријава оснивања, а код 8.406 предузетника (27,17 %) процедура регистрације и доделе ПИБ-а завршена је следећег радног дана, али у оквиру 24 сата. Следећег радног дана, али дуже од 24 сата, процедура је окончана код 246 предузетника (0,80%).       

У последњем извештају Светске банке о условима пословања у 2017. години, Србија је по индикатору „отпочињање пословања” рангирана на 47. место Дуинг бизнис (Doing business) листе.  

Захваљујући реформи у области регистрације, спроведеној у 2016. години, поједностављена је процедура и скраћено време регистрације у АПР па је Србија на основу тог резултата напредовала за 18 места за годину дана, остваривши скок са 65. на 47. позицију Дуинг бизнис листе.

Унапређењем једношалтерског система регистрације убрзана је електронска размена података између АПР-а и Пореске управе, док је време потребно за  истовремено спровођење процедуре уписа у регистар АПР-а и  регистар пореских обвезника сведено на 24 сата.

Агенција за привредне регистре очекује да ће Светска банка у свом наредном извештају констатовати овај напредак.

Агенција за привредне регистре обавештава сва правна лица и прeдузетнике, који пословне књиге воде по систему двојног књиговодства, да је успешно завршен пријем извештаја за статистичке потребе за 2016. годину, односно извештаја који се састављају за потребе државе и који се сагласно Закону о рачуноводству  достављају најкасније до краја фебруара.  

Закључно са 28.02.2017. године, у Агенцији је примљено више од 154.000 извештаја, од чега је 22% обвезника доставило Извештаје за статистичке потребе самостално, 69% обвезника је искористило могућност истовременог достављања Извештаја за статистичке потребе и редовних годишњих финансијских извештаја са прописаном документацијом, а 9% обвезника је доставило Изјаве о неактивности.

Од  данас, 1. марта 2017. године, обвезницима ће у посебном информационом систему Агенције  бити омогућено састављање и достављање редовних годишњих финансијских извештаја за 2016. годину са одговарајућом документацијом. Такође, данас ће моћи и да се настави достављање Изјава о неактивности за 2016. годину, али са накнадом увећаном за неблаговремено достављање.

Све информације у вези са састављањем и достављањем поменутих извештаја налазе се на страници Регистра финансијских извештаја.

Посебан информациони систем за достављање финансијских извештаја данас је радио отежано или уопште није био доступан.

Како би отклонила настале проблеме на инфраструктури, Агенција је била принуђена да прекине рад система али је сада апликација за унос финансијских извештаја поново доступна.   

Тренутно, систем ради без проблема али је могуће да ће бити потребно време да се стабилизује, с обзиром да велики број корисника покушава да приступи или већ ради у систему. 

Агенција за привредне регистре (АПР) подсећа све кориснике да 28. фебруара 2017. године (уторак) истиче рок за достављање:

• Извештаја за статистичке потребе (СИ), или
• Извештаја за статистичке потребе уз који се истовремено доставља и редовни годишњи финансијски извештај са одговарајућом дикументацијом (СИ_ГФИ), као и
• Изјаве о неактивности за оне обвезнике који  у току 2016. године нису имали пословних догађаја нити су у пословним књигама имали податке о имовини и обавезама.

Преко посебног информационог система Агенције, до сада је достављено око једне трећине електронски потписаних извештаја, што значи да у наредних неколико дана,  до законом прописаног рока, треба да пристигне још око 100.000 извештаја.

Због тога, још једном, позивамо сва правна лица и предузетнике који воде двојно књиговодство да своју обавезу достављања финансијских и других извештаја за 2016. годину  изврше на време, како би избегли евентуалне непријатности које могу настати овим поводом.

Такође, имајући у виду да ће велики број обвезника своје извештаје припремати и достављати за време викенда, Агенција је обезбедила да стручна и техничка помоћ, која је иначе обвезницима на располагању радним данима, буде дежурна и  у суботу и недељу, 25. и 26. фебруара, од 10 до 18 часова.

Препоручујемо да се питања шаљу на електронске адресе:

• sd@apr.gov.rs за техничку подршку у вези примене ПИС ФИ система и потписивања извештаја и документације;
• finizvestaji@apr.gov.rs за помоћ у вези са обимом и садржином извештаја и документације који се достављају, као и у вези са правилима која при том морају бити задовољена;
• obveznicifi@apr.gov.rs за правну помоћ у вези са ажурирањем података у евиденцији обвезника, која се мора проверити пре достављања извештаја за статистичке потребе, односно финансијских извештаја и прописане документације.

Сервис деск (sd) за техничку подршку, дежураће од 9 до 17 часова, без могућности одговарања на телефонске позиве.

На крају, још једном напомињемо да на интернет страници Агенције www.apr.gov.rs, у делу Регистра финансијских извештаја, постоје детаљне инструкције у вези са достављањем финансијских и других извштаја за 2016. годину, у форми правила, техничких и корисничких упутстава као и видео упутстава.

У циљу пружања подршке оснивању и опстанку нових предузећа, Министарство привреде упутило је данас јавни позив незапосленим лицима, почетницима у пословању, али и  привредницима који су у почетној фази развоја, за доделу бесповратних средстава за набавку опреме, доградњу, реконструкцију, опремање, адаптацију или санацију пословног или производног простора, као и за набавку трајних обртних средстава (до 20 одсто укупног улагања).

Ова финансијска подршка привредницима се пружа у оквиру  Програма подстицања развоја предузетништва кроз финансијску подршку за почетнике  у пословању у 2017. године који представља комбинацију 30 одсто бесповратних средстава државе и 70 процената повољног кредита Фонда за развој. За његову реализацију Министарство привреде је определило 150 милиона динара бесповратних средстава, док ће Фонд за развој пласирати 350 милиона динара кредитних средстава.

Министарство привреде и Фонд за развој су овај програм релизовали и прошле године и подржали 220 привредника и почетника у пословању.

Јавни позив за ову годину је отворен док се расположива средства не утроше, а све информације и потребну документацију заинтересовани привредници могу наћи на интернет презентацији Министарства привреде и Фонда за развој.

Бесплатно усклађивање спортских организација са новим Законом о спорту траје закључно са 17. фебруаром, до када је потребно да се предају попуњене регистрационе пријаве усклађивања спортских организација у Агенцији за привредне регистре.

Уколико се регистрационе пријаве усклађивања предају после 17.02.2017. године, подноси се и доказ о уплати одговарајуће накнаде (за регистрацију промене), у складу са Одлуком о накнадама за послове регистрације и друге услуге које пружа Агенција за привредне регистре ("Службени гласник РС", бр. 119/13 и 138/14).

Министарство привреде објавило је јавни позив за доделу бесповратних средстава у оквиру Програма подстицања развоја предузетништва кроз развојне пројекте. Детаље погледајте овде.

За сад је актуелан тзв. Развојни програм.

Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД) изабрала је потпредседницу Владе Србије и министарку грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорану Михајловић за Реформатора године. Признање за успешно увођење система за издавање електронских грађевинских дозвола у 2016. години додељено је на X годишњој конференцији „Резултати и правац реформи 2016/2017” одржаној у Скупштини Града Београда.

Директору Агенције за привредне регистре Звонку Обрадовићу, том приликом, уручено је Специјално признање за допринос унапређењу пословног амбијента и позиције Србије на Doing business листи.

У првој години примене, електронским путем примљено је више од 53.000 захтева за градњу и решено чак 95 одсто, од чега 80 одсто позитивно, док је број издатих дозвола у првих 11 месеци прошле године већи за петину у односу на исти период 2015. Ова реформа највише је допринела да Србија уђе међу 50 најуспешнијих земаља по лакоћи пословања на Doing business листи Светске банке.

Председник Управног одбора НАЛЕД-а Горан Ковачевић изјавио је да су Е-дозволе направиле праву револуцију у поступању администрације, увеле пуну транспарентност у рад надлежних органа, укинуле простор за корупцију и вишеструко скратиле процедуру издавања грађевинских дозвола за које је данас у просеку потребно мање од 10 дана. Светска банка препознала је ову реформу као једну од 10 највећих у свету.

Суботица је награђена као најуспешнији град у издавању е-дозвола, а Мало Црниће као најуспешнија општина, док је општина Брус забележила највећи напредак у ефикасности издавања дозвола. На конференцији су додељена и новинарска признања за допринос квалитетном извештавању о економским реформама.

Агенција за привредне регистре (АПР) обавештава све заинтересоване кориснике да је од данас, 31. јануара 2017. године, у оквиру дела Финансијски извештаји, омогућен приступ Посебном информационом систему Агенције,  којим се обезбеђује јединствен поступак уноса, контроле, потписивања и достављања извештаја за статистичке потребе и финансијских извештаја са прописаном документацијом за 2016. годину.

Подсећамо да Закон о рачуноводству обавезује сва правна лица и предузетнике који воде двојно књиговодство да извештаје за статистичке потребе, као и финансијске извештаје и прописану документацију за 2016. годину, достављају Агенцији, искључиво у електронском облику, применом  Посебног информационог система Агенције, потписане квалификованим електронским потписом законског заступника.

Од ове године у оквиру Посебног информационог система, Агенција је за све обвезнике подношења извештаја за 2016. годину увела две значајне новине, а које се односе на:

Електронско потписивање – израђена је посебна Апликација за електронско потписивање која омогућава корисницима потписивање докумената који су прилог уз финансијске извештаје у PDF формату и самог захтева за подношење извештаја у XML формату. Апликација олакшава кориснику употребу картица са квалификованим електронским сертификатом свих сертификационих тела у Републици Србији. Електронски документи, који су потписани коришћењем ове Апликације, биће верификовани као технички исправни  и као такви прихваћени у Посебан информациони систем Агенције.

Електронско плаћање – по први пут плаћање накнаде за обраду и јавно објављивање финансијских извештаја, корисници, поред досадашњег начина плаћања (путем налога за плаћање у пошти, банци, е-банкинг и сл.), могу извршити Visa или MasterCard платном картицом путем посебне апликације Агенције за електронско плаћање. У случају одабира овог начина плаћања пре потписивања и достављања извештаја од стране законског заступника, накнада за објављивање извештаја се аутоматски повезује са предметом и није потребно достављати доказ о уплати накнаде  у делу Документација.

Такође, Агенција је обезбедила: Техничко упутство за потписивање докумената и захтева квалификованим електронским потписом и Техничко упутство за електронско плаћање.

За решавање спорних питања у вези примене Посебног информационог система Агенције корисници се могу обратити на електронску адресу sd@apr.gov.rs.

Агенција је од ове године, обезбедила и одговарајућа видео упутства која се односе на креирање захтева, попуњавање образаца, потписивање и ажурирање документације, плаћање накнаде као и потписивање и достављање извештаја, која ће корисницима бити на располагању у Посебном информационом систему Агенције.

Такође и даље су доступна детаљна корисничка упутства за састављање и достављање свих врста извештаја за 2016. годину.

За додатне информације везане за све врсте извештаја корисници се могу обратити на електронску адресу finizvestaji@apr.gov.rs.

Поред наведеног, Агенција је корисницима обезбедила и увид у евиденцију обвезника путем линка Претрага евиденције обвезника. Претрага се може вршити по матичном броју, пореском идентификационом броју (ПИБ) или по називу правног лица односно предузетника. Кроз претрагу евиденције обвезника корисницима су на располагању подаци за сваког појединачног обвезника, и то: статусни подаци, подаци о законском заступнику, величина обвезника, обавеза вршења ревизије, рачуноводствена регулатива као и о обрасцима на којима обвезник саставља извештаје.

Подсећамо обвезнике на њихову обавезу да провере ажурност података у евиденцији обвезника, пре достављања извештаја за статистичке потребе, односно финансијских извештаја и прописане документације, путем Посебног информационог система Агенције. Уколико утврде да подаци у евиденцији нису ажурни, нужно је да упуте рекламацију за ажурирање тих података на електронску адресу obveznicifi@apr.gov.rs.  

Само ако поступе на описани начин, обвезницима се може гарантовати да неће имати проблема у поступку достављања извештаја путем посебног информационог система Агенције (уколико подаци у евиденцији обвезника нису ажурни, обвезници уопште неће моћи да доставе извештаје путем тог система или неће моћи да то ураде на правилан начин). Такође, позивамо обвезнике који се не региструју у статусним регистрима Агенције, да у прилогу рекламације доставе доказе којима потврђују истинитост навода из исте, а све у циљу да се поступак ажурирања података спроведе у што краћем року, и тиме обезбеде услови за достављање извештаја у складу са прописима.

Привредна друштва, предузетници, али и остала правна лица која имају обавезу достављања финансијских извештаја у Агенцији за привредне регистре убудуће ће накнаду за услугу обраде и објављивања електронских финансијских извештаја моћи да плате преко интернета платном картицом (е- commerce).

Поводом увођења овог новог електронског сервиса, Агенцију је посетила министарка државне управе и локалне самоуправе Ана Брнабић која је том приликом изјвила да смо увођењем електронског плаћања накнаде за услугу обраде финансијских извештаја добили први позитиван пример како је једна јавна агенција, као посебан облик државног органа, са пословним рачуном у Управи за трезор, успела да уведе плаћање платним картицама, без обавезе отварања рачуна у некој пословној банци. Она је истакла да се преко портала е-Управе услуге сада плаћају електронским банкарством, али да ће бити размотрене могућности да се АПР-ов модел, примењен на привреду, прошири и на друге државне органе.
      
Директор АПР-а Звонко Обрадовић упознао је представнике медија са информацијом да се електронско плаћање у АПР-у може извршити било којом врстом платне картице (Mastercard/Maestro i Visa/Visa electron), као и да ће грађани плаћати провизију на ову услугу у износу од 50 динара за накнаде до 2.500 динара, а 2 % за износе веће од 2.500 динара.

Услугу електронског плаћања платним картицама пружаће Комерцијална банка која је изабрана у поступку јавне набавке маја 2016. године, на основу критеријума најниже провизије и најкраћег времена за трансакцију уплате.

Претходних година, накнаде за обраду финансијских извештаја могле су се плаћати е- банкарством или преко уплатница, али је постојао проблем повезивања електронски поднетих финансијских извештаја са доказом о уплаћеној накнади. Са овим решењем, уплаћене накнаде биће аутоматски повезане са конкретним финансијским извештајем који је предмет обраде.  
 
Апликацији за електронско плаћање приступаће се преко Посебног информационог система Агенције за састављање и достављање финансијских извештаја за 2016. годину.

АПР-ова апликација за потписивање квалификованим електронским сертификатима је ове године унапређена увођењем јединственог софтвера усаглашеног са eИДАС стандардима (eIDAS Regulation) који се примењују у Европској унији што би требало да уклони проблеме на страни корисника проузроковане неједнаким информационим стандардима код издатих сертификата за е-потписивање. Апликација за електронско плаћање урађена је у сарадњи са Институтом Михајло Пупин.

Изјаве Звонка Обрадовића, директора АПР-а и Ане Брнабић, министарке државне управе и локалне самоуправе, можете преузети са сајта Инфобироа или погледати овде:

Обавештавамо све обвезнике да Посебни информациони систем Агенције за састављање и достављање финансијских извештаја неће бити доступан до 31. јануара 2017. године.

Приступ систему је онемогућен због припреме и стављања на располагање нове верзије Посебног информационог система Агенције за 2016. годину.

Ове недеље, Агенција за привредне регистре (АПР) је била домаћин састанака Радне групе за израду Међународног извештаја о привредним регистрима, коју су основале четири међународне регистарске организације: Удружење регистратора Латинске Америке и Кариба (Association of Registers of Latin America and the Caribbean - ASORLAC), Форум привредних регистара (Corporate Registers Forum - CRF), Форум европских привредних регистара (European Commerce Registers’ Forum - ECRF) и Међународна регистраторска асоцијација (International Association of Commercial Administrators - IACA).

Истраживање о привредним регистрима се спроводи сваке године са циљем прикупљања широког спектра различитих информација о системима регистрације привредних субјеката широм света, као што су: институционални оквир, структура и надлежности привредних регистара; врсте регистрованих привредних субјеката; регулатива у вези са минималним оснивачким капиталом; накнаде за регистрацију; врсте и обим регистрационих пријава/поднесака; време обраде поднетих регистрационих пријава; коришћење информационе технологије у поступку регистрације; пружање електронских услуга; итд.

Прикупљени подаци се потом анализирају и презентују у Међународном извештају о привредним регистрима, који је постао важна извор информација за креаторе политика и доносиоце одлука у институцијама надлежним за обављање послова регистрације привредних субјеката широм света. Уједно, циљ Извештаја је и идентификовање активности привредних регистара које захтевају додатно унапређење.

Сви до сада објављени Међународни извештаји о привредним регистрима се могу преузети са следећих Интернет страница: ASORLAC, CRF, ECRF и IACA.

Радну групу чине следећи чланови:

• Стејси-џо Смит, Велика Британија (Companies House);
• Каспер Сенгалов, Данска (Danish Business Authority);
• Хејли Е. Кларк, Канада (Business Programs Service Nova Scotia);
• Силија Џонстон, Немачка (Local Court Essen, Project Group RegisSTAR);
• Јенс Гробелни, Немачка (Local Court Münster, Project Group RegisSTAR);
• Мариса Сото-Ортиз, САД (Massachusetts Corporations Division);
• Лата Куњапа, Сингапур (Accounting and Corporate Regulation Authority);
• Снежана Тошић, Србија (Агенција за привредне регистре);
• Аника Бранстром, Шведска (Swedish Companies Registration Office);
• Моника Гран, Шведска (Swedish Companies Registration Office); и
• Магдалена Норлин Шонфелт, Шведска (Swedish Companies Registration Office).

У Централну евиденцију привремених ограничења права лица регистрованих у Агенцији за привредне регистре, која се од 1. јуна прошле године води у овој агенцији, унети су подаци за 58.993 домаћа и страна, правна и физичка лица, који су преузети из Принудне наплате Народне банке Србије.

Уписана је 51 активна мера кривичне евиденције, као и мере ограничења, њих укупно 276.310, које се односе на забране или ограничења обављања делатности или послова, забране располагања новчаним средствима, забране вршења дужности или позива одговорном лицу у правном лицу или предузетнику, забране или ограничења располагања уделима и друга ограничења донета у складу са прописима којима се уређује правни положај привредних друштава, мере изречене на основу Закона о пореском поступку и пореској администрацији, мере изречене у поступку из надлежности органа инспекцијског надзора и друге мере које су, у складу са законом, изрекла друга правна лица.

Ова врста података ће се и убудуће редовно преузимати путем веб сервиса успостављеног између АПР и НБС и уносити у базу Централне евиденције привремених ограничења. Уз помоћ јединственог информационог система, по службеној дужности, прикупљаће се подаци о мерама пореских и инспекцијских органа, судским пресудама и решењима министарстава и других органа о одузимању овлашћења, лиценци, дозвола, одобрења, концесија и субвенција физичким и правним лицима. Циљ је формирање обједињене ажурне и јавне  електронске евиденције на основу које ће трећа лица моћи да стекну потпунију слику о пословној поузданости привредних друштава и лица која управљају у тим друштвима, као и физичких лица која обављају привредну делатност или располажу новчаним средствима компанија и предузетничких радњи.

У Централној евиденцији се воде подаци о ограничењима, о лицима на која се односе ова привремена ограничења, о периоду важења конкретне мере, као и друге појединости из конкретног акта надлежног органа.

Јавни подаци из Централне евиденције доступни су преко претраживача какав постоји и у другим регистрима које  води Агенција, а  критеријуми за претрагу су матични број или назив (или део назива) правног лица и предузетника.

Поменуте мере ограничења уписују се у Централну евиденцију привремених ограничења на основу Закона о централној евиденцији привремених ограничења права лица регистрованих у Агенцији за привредне регистре који је крајем 2015. године усвојен у Народној Скупштини.

Успостављање Централне евиденције омогућено је на основу Споразума који је Министарство спољних послова Краљевине Норвешке потписало са Владом Републике Србије 2013. године, а циљ пројекта је подршка реформи државне управе, јачање владавине права и конкурентности. 

За годину дана, колико је прошло од успостављања Централне евиденције обједињених процедура издавања електронских грађевинских дозвола, преко информационог система који води Агенција за привредне регистре у координацији са ресорним Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, примљено је 63.336 захтева.

Од укупног броја поднетих захтева, 59.946 или 95 одсто је већ окончано, што указује на изузетну ефикасност електронског система и институција које ове процедуре спроводе.

Преко ове платформе тренутно се спроводи 27 процедура и поступака у вези са издавањем електронских грађевинских дозвола, а захтеве обрађује 7200 одговорних лица у оквиру 1.200 институција у чијој је надлежности издавање различитих врста одобрења и дозвола из области грађевинарства.

С обзиром да је од укупног броја окончаних процедура чак 69 одсто захтева (41.518) решено позитивно, може се закључити да је систем издавања електронских грађевинских дозвола у потпуности заживео како од стране државних органа и институција које су, без већих проблема, прешле са начина рада у папиру на рад у заокруженом информационом систему, тако и од стране корисника који су са успехом, за годину дана, савладали све техничке изазове и прешли на електронско спровођење процедура и достављање докумената искључиво у електронском облику.

Агенција се захваљује свим корисницима информационог система на великом разумевању и доброј сарадњи током трајања овог пројекта и изражава очекивање да ће се даљи развој система успешно наставити и током 2017. године, уз сарадњу и помоћ ресорног министарства.

Преглед по типу поступака спроведених у протеклих годину дана изражен је у следећем табеларном приказу: