среда 23. август 2017.

Get Adobe Flash player

Архива 2013

Minimize
Потписан уговор са Агенцијом за борбу против корупције о преузимању података преко веб-сервиса АПР - 12. децембар 2013.

 
Директор Агенције за привредне регистре Звонко Обрадовић и директорка Агенције за борбу против корупције Татјана Бабић потписали су данас уговор према коме ће Агенција за борбу против корупције редовно преузимати податке о правним лицима и предузетницима који се региструју у АПР-у. 

Уговором о преузимању података прецизно су дефинисани начин и услови коришћења веб-сервиса које је АПР креирала за потребе државних органа и посебне групе корисника услуга достављања података из јединствених електронских база података у надлежности Агенције за привредне регистре.


Агенцији за борбу против корупције биће на располагању два веб-сервиса АПР-а: за преузимање података о регистрованим правним лицима и предузетницима, са свим статусним променама које се региструју у привредним субјектима, као и за преузимање података о повезаним лицима и њиховим улогама у другим лицима.

У циљу осавремењавања начина рада државне управе и размене података са другим државним органима и организацијама, као и ради ефикаснијег остваривања својих законских обавеза, Агенција за привредне регистре дефинисала је концепт за прелазак са класичног начина рада на послове засноване на принципима електронског пословања и електронске управе. Применом најсавременијих информационо-комуникационих технологија створена је могућност за успостављање сервиса и реализацију размене података и информација са другим државним органима. Тренутно, ове веб-сервисе АПР-а за преузимање података, између осталих, користе Народна банка Србије, Пореска управа, Министарство унутрашњих послова, а од данас и Агенција за борбу против корупције.

Видео изјаве директора АПР Звонка Обрадовића и директорке Агенције за борбу против корупције Татјане Бабић погледајте овде:

 

 
У АПР данас почиње брисање предузетника по сили закона, на основу захтева Народне банке Србије - 18. новембар 2013.

 
Агенција за привредне регистре почеће од данас да региструје брисање предузетника из Регистра привредних субјеката, на основу захтева Народне банке Србије.

Оваква пракса успоставља се на основу члана 91. став 6. тачка 3) Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС“, бр. 36/2011, 99/2011) којим је прописано да предузетник губи својство предузетника брисањем из регистра привредних субјеката ако му је пословни рачун у блокади дуже од две године.

 Регистратор у регистру привредних субјеката ће решења о брисању предузетника, по сили закона, објављивати на интернет страници АПР-а, у делу „Претрага података“ - „Одлуке регистратора“. Критеријум за претрагу података је матични број или пословно име предузетника (може се унети и само део имена, назив радње или име и презиме предузетника).

На интернет страници АПР-а јавности ће бити доступни подаци о брисаном предузетнику, као и одлука регистратора, објављена у целини.

Против решења регистратора може се изјавити жалба министру надлежном за положај привредних субјеката , у року од 30 дана од дана објављивања на интернет страни АПР-а. 

 
Настављен пораст броја новооснованих привредних субјеката - 6. новембар 2013.

 
Агенција за привредне регистре је од почетка године, закључно са 31. октобром, регистровала оснивање 7.403 привредна друштва, за 115 друштава више него у истом периoду прошле године, када је за десет месеци основано укупно 7.288 привредних друштава.

Од почетка године, закључно са 31. октобром, основано је и 26.456 предузетника, за 1.569 више него у истом периoду прошле године, када је за десет месеци основано 24.887 предузетника.

Од 1.1. до 31.10.2013, из Регистра привредних субјеката избрисано је 2.047 привредних друштава, за 4.673 друштава мање него што их је обрисано у истом периоду 2012. године. За 10 месеци у 2012. години обрисано је укупно 6.720 привредних друштава, највише на основу правоснажних судских решења о извршеном поступку аутоматског стечаја, према тада важећим одредбама закона о стечају.

Од 1.1. до 31.10.2013. године из Регистра привредних субјеката је обрисано и 19.845 предузетника, за 7.211 мање него у истом периоду 2012. године, када је обрисано укупно 27.056 предузетника.

Поређењем података о основаним и обрисаним привредним субјектима може се закључити да је, закључно са октобром, настављен позитиван прираштај у погледу укупног броја привредних субјеката, регистрованих у АПР-у. Тако је на дан 4.11.2013. године (за првих десет месеци) у Републици Србији било 110.246 привредних друштава и 224.941 предузетник који су регистровани у статусу „активан“, док је закључно са 1.7.2013. године (за првих шест месеци) било укупно 108.518 активних привредних друштава и 220.513 предузетника.

Током октобра 2013. године основано је 746 друштава и 2.442 предузетника, а обрисано 214 друштава и 1.477 предузетника.

Септембра је основано 679 друштава и 2.294 предузетника, а из регистра је избрисано 186 друштава и 1.182 предузетника.
 
Посматрано према делатностима, код привредних друштава основаних током 2013. године у ТОП 10 делатности спадају: неспецијализована трговина на велико (911), консултантске активности у вези с пословањем и осталим управљањем (329), ресторани (248), изградња стамбених и нестамбених зграда (226), друмски превоз терета (182), рачунарско програмирање (148), производња електричне енергије (119), трговина на мало у неспецијализованим продавницама, услуге припремања и послуживања пића, као и рачуноводствени, књиговодствени и ревизорски послови. Међутим, и код обрисаних привредних друштава највише је оних регистрованих за делатности: неспецијализована трговина на велико (215), консултантске активности у вези с пословањем и осталим управљањем (108), изградња стамбених и нестамбених зграда (57), остале услужне активности подршке пословању (56), друмски превоз терета (39), инжењерске делатности и техничко саветовање (39), трговина аутомобилима и лаким моторним возилима (31), трговина на мало у неспецијализованим продавницама, претежно храном, пићима и дуваном, трговина на велико дрветом, грађевинским материјалом и санитарном опремом, ресторани и покретни угоститељски објекти.

Највише основаних, али и обрисаних предузетника регистровано је за делатности ресторана и услуге припремања и послуживања пића, трговину на мало у неспецијализованим продавницама, делатности фризерских и козметичких салона, одржавање и поправку моторних возила, такси превоз, консултантске активности у вези с пословањем и осталим управљањем, друмски превоз терета, трговину на тезгама и пијацама и трговину на мало одећом.

 
Подаци за првих девет месеци 2013. године објављени на Мапи РегMПРР - 1. новембар 2013.


Oбавештавамо кориснике веб портала да је Мапа Регистра мера и подстицаја регионалног развоја ажурирана подацима за период од 1. јануара до 30. септембра 2013. године. Мапа

Подаци на Мапи РегМПРР односе се на временски низ од четири године и објављени су за четири територијална нивоа (Република Србија, Региони, Области, Општине).

На Мапи РегМПРР су приказани збирни подаци о подстицајима регионалног развоја, као и други подаци релевантни за регионални развој.

 
О Регистру факторинга - 21. октобар 2013.

 
Законом о факторингу, који је објављен у "Службеном гласнику РС", број 62/13, дана 16. јула 2013. године, а ступио је на снагу осмог дана од дана објављивања, предвиђено је оснивање Регистра факторинга који ће водити Агенција за привредне регистре, преко Регистратора.

Регистар је јединствена, централна, електронска база података о издатим и одузетим одобрењима за обављање послова факторинга.

Регистар започиње са радом 22.10.2013. године.

Текст Закона о факторингу је доступан у одељку "Прописи".

Предмет евидентарања у Регистру факторинга су подаци о издатим, односно одузетим одобрењима за обављање посла факторинга која министарство надлежно за послове финансија  доноси у складу са законом којим се уређује факторинг.

На поступак евидентирања у Регистру факторинга се примењује Закон о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре ("Службени гласник РС", бр. 99/11), који је доступан у одељку "Прописи".

 
Рок за достављање документације о усвајању финансијских извештаја за 2012. годину - 24. септембар 2013.

 
Агенција за привредне регистре (АПР) подсећа све обвезнике ревизије да 30. септембра  2013. године истиче законски рок за достављање прописане документације о усвајању редовних годишњих, односно консолидованих финансијских извештаја за 2012. годину.

Документација о усвајању редовних годишњих односно консолидованих финансијских извештаја доставља се искључиво поштом у виду препоручене поштанске пошиљке на адресу: Агенција за привредне регистре, Регистар финансијских извештаја и података о бонитету правних лица и предузетника, Бранкова 25, 11000 Београд.

Документација садржи:

  • попуњен Захтев за објављивање документације и регистрацију коригованог финансијског извештаја (образац АПР), потписан од стране законског заступника и оверен печатом правног лица – у оригиналу
  • одлуку да је скупштина или други надлежни орган обвезника усвојио редовни годишњи односно консолидовани финансијски извештај или изјаву законског заступника да од стране надлежног органа обвезника није донета одлука о усвајању (уз навођење разлога због којих та одлука није донета- оригинал или оверена копија)
  • извештај ревизора о обављеној ревизији редовног годишњег односно консолидованог финансијског извештаја потписан од стране овлашћеног ревизора и оверен печатом предузећа за ревизију (оригинал)
  • одлуку о расподели добити односно покрићу губитка по редовном годишњем финансијском извештају (ако је одлучено да се добит распоређује, односно да се врши покриће губитка) или изјаву законског заступника да није донета одлука о расподели добити, односно покрићу губитка по редовном годишњем финансијском извештају (ако није донета одлука)
  • кориговани редовни годишњи односно консолидовани финансијски извештај, ако садржи корекције у односу на достављени годишњи односно консолидовани финансијски извештај
  • годишњи извештај о пословању за правна лица која јавном понудом издају хартије од вредности или чијим се хартијама тргује на организованом тржишту хартија од вредности
  • доказ о уплати накнаде за објављивање документације о усвајању редовног годишњег односно консолидованог финансијског извештаја на рачун Агенције за привредне регистре број 840-29775845-87, уз уписивање одговарајућег позива на матични број (3.000,00 динара)

Посебно упозоравамо све обвезнике ревизије чији редовни годишњи односно консолидовани финансијски извештај за 2012. годину није регистрован у Агенцији, да поступак регистрације документације о усвајању финансијског извештаја, неће бити могућ док се не отклоне недостаци из редовног годишњег односно консолидованог финансијског извештаја или не достави нови редовни односно консолидовани финансијски извештај, ако је по претходно достављеном финансијском извештају обвезнику упућен допис о немогућности регистрације истог. Информације о недостацима, односно допис о немогућности регистрације, доступни су на овој интернет страни, одељак  Финансијски извештаји и бонитет, линк Претраживање финансијских извештаја за 2012. годину.

Све додатне информације доступне су на овој интернет страници, у оквиру одељка

Финансијски извештаји и бонитет.

  
И током августа више основано него обрисано привредних субјеката - 2. септембар 2013.

 
Позитиван тренд у оснивању нових привредних субјеката настављен је и током августа. У августу је регистровано 2667 нових привредних субјеката, и то 593 привредна друштва и 2074 предузетника, док је из регистра избрисано 174 привредна друштва и 940 предузетничких радњи.

У јулу је основано 2973 нова привредна субјекта, а обрисано 1301. Током тог месеца основано је 686 нових привредних друштава, за 517 више него што их је обрисано. Истовремено, основано је 2287 предузетничких радњи, а обрисано 1132 радње.

Тако је од почетка године, број новооснованих привредних друштава за 8 месеци достигао цифру од 5978 друштава и 21723 предузетника, док је, у исто време, из регистра избрисано 1647 друштава и 17185 радњи.

У поређењу са првих осам месеци протекле године, у регистру привредних субјеката било је основано 5804 привредна друштва и 19782 радње, али је из регистра истовремено обрисано 6320 друштава и 21863 радње.

Посматрано према делатностима, код привредних друштава основаних током 2013. године предњаче делатности као што су: неспецијализована трговина на велико (711), консултантске активности у вези с пословањем и осталим управљањем (270), ресторани (200), изградња стамбених и нестамбених зграда (190), друмски превоз терета (146), као и производња електричне енергије (113), рачунарско програмирање (105), трговина на мало у неспецијализованим продавницама, услуге припремања и послуживања пића, као и рачуноводствени, књиговодствени и ревизорски послови. Међу обрисаним друштвима, осим наведених делатности, има и 31 друштво које је било регистровано за инжењерске делатности и техничко саветовање, као и трговина аутомобилима и лаким моторним возилима (25).

Највише основаних, али и обрисаних предузетника регистровано је за делатности ресторана и услуге припремања и послуживања пића, трговину на мало у неспецијализованим продавницама, делатности фризерских и козметичких салона, одржавање и поправку моторних возила, такси превоз, консултантске активности у вези с пословањем и осталим управљањем, друмски превоз терета, трговину на тезгама и пијацама и трговину на мало одећом.

 
Регистар факторинга почеће са радом 22. октобра 2013. године - 27. август 2013.

 
Законом о факторингу („Службени гласник РС“ бр. 62/13) предвиђено је оснивање Регистра факторинга који води Агенција за привредне регистре.

Регистар факторинга ће почети са радом 22. октобра 2013. године.

У Регистру факторинга ће се евидентирати решења министарства надлежног за послове финансија којима се у складу са законом којим се уређује правни посао факторинга, привредном друштву издаје или одузима одобрење за обављање послова факторинга.

Регистар факторинга ће се водити као јединствена, централна, електронска и јавна база података о решењима надлежног министарства за послове финансија којима се привредном друштву издаје или одузима одобрење за обављање послова факторинга.

 
Регистар понуђача почеће са радом 1. септембра - 26. август 2013.

 
Регистар понуђача почеће да ради 1.септембра 2013. године, а његово вођење поверено је Агенцији за привредне регистре на основу Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС“ бр.124/12).

Успостављањем Регистра понуђача биће формирана јединствена, централна, електронска и јавна база података о предузетницима и правним лицима који испуњавају обавезне услове за учешће у поступку јавне набавке, прописане чланом 75. став 1. тач.1) до 4) Закона о јавним набавкама.

Лице које буде уписано у овај регистар неће бити дужно да приликом подношења понуде, односно пријаве за учешће на тендеру доказује испуњеност обавезних услова за учешће у поступку јавне набавке, што ће смањити његове административне обавезе приликом припреме тендерске документације.

У Регистар понуђача регистроваће се датум уписа, промена података и брисања понуђача, као и забележбе података о понуђачу које су од значаја за правни промет, а саставни део Регистра понуђача биће и документа на основу којих је извршена свака регистрација.

Више информација, упутства за регистрацију и регистрационе пријаве потражите на страници Регистар понуђача.

 
Потписивањем Меморандума ПКС и АПР до унапређења сарадње у корист привреде - 23. август 2013.

 
Осим са Агенцијом за привредне регистре, Привредна комора Србије (ПКС) је меморандуме и споразуме о сарадњи потписала са још три институције: Агенцијом за осигурање и финансирање извоза Републике Србије (АОФИ), Канцеларијом Савета за националну безбедност и Привредном комором Зелене Србије. Циљ потписивања ових докумената је размена информација и заједнички пројекти усмерени на развој привреде Србије.

Председник ПКС Жељко Сертић рекао је да је главни задатак да се унапреде досадашње активности са овим институцијама и организацијама, а да је институционална сарадња главни оквир за све те заједничке активности. Председник ПКС је подсетио да од 1. септембра званично ступа на снагу Споразум о стабилизацији и придруживању Србије ЕУ, што је шанса за привреду али и велика одговорност и обавеза.

Директор Агенције за привредне регистре Звонко Обрадовић подсетио је, приликом потписивања меморандума о сарадњи са ПКС, да је по последњем извештају Светске банке Србија ушла у круг 10 водећих земаља реформатора, захваљујући реформама које су се односиле на примену новог Закона о привредним друштвима и успостављање електронског регистра судских забрана у АПР-у.

Обрадовић је истакао да је Србија, када су у питању процедуре за покретање бизниса, према извештајима Европске комисије, у потпуности усклађена са европским стандардима и додао да АПР са ПКС заједнички ради на писању закона и успостављању Регистра дисквалификованих лица, на основу кога ће бити ограничена права на покретање бизниса одређеном броју лица која су се огрешила о закон.

Он је навео да ће сарадња са ПКС подразумевати учешће у низу заједничких пројеката који се не односе само на писање закона, већ и на активности ослушкивања сугестија и захтева привреде која је главни корисник услуга АПР-а.

 
Сто нај... привредних друштава у 2012. години - 12. јун 2013.

 
У Агенцији за привредне регистре израђено је и објављено саопштење СТО НАЈ... привредних друштава у Републици Србији у 2012. години. Листе од сто привредних друштава приказане су према  основним финансијским перформансама које су та друштва остварила у највећем износу, а при томе анализом су обухваћени подаци из редовних годишњих финансијских извештаја за 2012. годину за 93.096 привредних друштава.

С обзиром да су друштва на листама СТО НАЈ... привредних друштава главни носиоци укупних финансијских перформанси српске привреде, преко њих се преламају и основна привредна кретања у земљи. Концентрација кључних перформанси дата је са аспекта успешности пословања и финансијских капацитета, као и са аспекта исказаних губитака.

Успешност пословања привредних друштава сагледана је са становишта обима пословне активности и висине исказаног позитивног нето финансијског резултата друштава, имајући у виду да услед тога она имају доминантну улогу на тржишту и чине потенцијалне генераторе раста укупне привреде.

СТО НАЈ... привредних друштава по пословном приходу остварило је трећину пословних прихода исказаних на нивоу укупне привреде у износу од 2.681 млрд динара, а та друштва у основним финансијским позицијама привреде учествују са 30,5% и запошљавају 16,9% од укупног броја запослених. Овај сегмент привредних друштава на укупном нивоу бележи позитиван нето финансијски резултат (18 млрд динара), који је скоро четири пута мањи од прошлогодишњег.

Истовремено, сегмент од сто привредних друштава са највећим нето добитком у 2012. години исказује раст профитабилности, па је њихов укупан добитак од 185 млрд динара повећан за 14,5% у поређењу са претходном годином. Такође, она су остварила више од две петине нето добитка целокупне привреде, а њихово просечно учешће у главним финансијским позицијама је 13,0% и у броју запослених 8,1%.

Листе СТО НАЈ... привредних друштава са аспекта успешности у 2012. години предводи НИС ад Нови Сад, који је сачувао водећу позицију из претходне године, и на листи по пословном приходу  и по нето добитку. Ово друштво бележи значајан раст профитабилности,  па је његов нето добитак од 49 млрд динара већи за петину у односу на прошлогодишњи, а готово идентичан међугодишњи раст остварују и пословни приходи који износе 230 млрд динара. Успешност НИС ад Нови Сад потврђује и то што је по висини нето добитка и пословних прихода далеко испред другопласираних друштава на тим листама ТЕЛЕКОМ СРБИЈА ад Београд (нето добитак од 11 млрд динара) и ЈП ЕПС Београд (пословни приходи у износу од 128 млрд динара).

Финансијски капацитети привреде у великој мери опредељују основне координате укупне привредне активности, па значајна концентрација средстава и капитала у оквиру група од сто привредних друштава осликава и велику изложеност домаће привреде управо тим сегментима друштава.

Сто привредних друштава са највећим укупним средствима на крају 2012. године располажу са 5.526 млрд динара средстава, што чини 42,5% од ангажованих средстава на нивоу свих друштава. Истовремено, на њих се односи и нешто више од трећине кључних перформанси целе привреде и 16,7% запослених.

СТО НАЈ... привредних друштава по капиталу у 2012. години располаже чак са 58,2% капитала целе привреде што износи 3.200 млрд динара. Поред значајне концентрације финансијске снаге у овом сегменту привредних друштава, њих карактерише и профитабилно пословање, па је позитиван резултат на укупном нивоу од 77 млрд динара, повећан за више од трећине у односу на прошлогодишњи. Сто привредних друштава по капиталу остварује просечно учешће од 23,8% у основним перформансама српске привреде односно 15,6% у броју запослених.

На врху листи СТО НАЈ... привредних друштава по укупним средствима и капиталу су, као и претходне године, ЈП ПУТЕВИ СРБИЈЕ и ЈП ЕПС Београд, са средствима у износу од 463 млрд динара и 415 млрд динара односно капиталом од 347 млрд динара и 271 млрд динара.

У 2012. години српска привреда је пословала под притиском високих губитака из текућег периода, али и даљим нагомилавањем губитака из претходних година. При томе, испољено је снажно груписање губитака у оквиру сто привредних друштава са највећим нето губитком односно кумулираним губитком.

Сто привредних друштава са највећим нето губитком исказало је 51,0% од нето губитка свих привредних друштава односно 253 млрд  динара, тако да је он више него удвостручен у односу на претходну годину. У овим друштвима запослено је 9,8% радника, уз њихово просечно учешће од 24,1% у основним позицијама целе привреде.

Друштва на листи СТО НАЈ... привредних друштава по кумулираним губицима носе половину кумулираних губитака целе привреде (1.233 млрд динара), а при томе у просеку учествују са 22,1% у кључним финансијским перформансама укупне домаће привреде и запошљавају 11,9% радника.

На листама губиташа у 2012. години прва два места припадају друштвима која су у претходној години позитивно пословала. ЈП СРБИЈАГАС Нови Сад исказао је највећи нето губитак у износу од  35 млрд динара, док је на другом месту по кумулираним губицима који износе 56 млрд динара.    С друге стране, водећу позицију по висини нагомиланих губитака из претходног периода и даље имају ЖЕЛЕЗНИЦЕ СРБИЈЕ ад Београд са губицима од 139 млрд динара, при чему су по износу нето губитка од  17 млрд динара на другом месту.

СТО НАЈ... привредних друштава у Републици Србији у 2012. години објављено је у одељку Финансијски извештаји и бонитет - Макроекономска саопштења.

Видео изјаву Регистратора за финансијске извештаје и бонитет Ружице Стаменковић са конференције за новинаре одржане 12. Јуна 2013. У Медија центру, погледајте овде:

 
Пословање привреде у 2012. години - 12. јун 2013.

 
У Агенцији за привредне регистре израђено је и објављено Саопштење о пословању привреде у Републици Србији у 2012. години, а тим поводом је одржана и конференција за новинаре.

Пословање привреде у Републици Србији у 2012. години сагледано је на основу података за 92.157 привредних друштава, чији су редовни годишњи финансијски извештаји за 2012. годину, у складу с прописима, примљени и обрађени у Агенцији. При томе, анализа основних трендова дата је према подацима из усвојених годишњих финансијских извештаја за 2011. годину за 93.096 привредних друштава.

Испољене рецесионе тенденције, после прошлогодишњих почетних знакова опоравка, обележиле су српску привреду у 2012. години. Укупна економска активност је ослабљена, па је пад бруто домаћег производа од 1,7% у односу на претходну годину, остварен уз још израженије смањење индустријске производње од 2,9%. Спољнотрговински дефицит је повећан (2,4%), а макроекономске неравнотеже су се манифестовале и кроз снажне инфлаторне притиске (12,2%) и слабљење домаће валуте (8,7% у односу на вредност евра на крају 2011. године).

Укупна пословна активност привредних друштава током 2012. године одвијала се уз смањени број запослених (1,4%), тако да су према подацима из финансијских извештаја за 2012. годину, она  запошљавала 1.004.336 радника. Остварени обим активности је благо повећан у односу на претходну годину, па укупни приходи износе 8.693 млрд динара, а укупни расходи 8.748 млрд динара и бележе међугодишњи раст од 7,2% односно 9,2%.

Континуитет остваривања позитивних резултата из пословне активности је очуван, а пословни добитак у износу од 364 млрд динара већи је за четвртину од прошлогодишњег. Међутим, он није могао да изнесе терет опште нестабилности пословног амбијента, која се одразила на раст финансијских и осталих губитака.                                   

Као последица тога, српска привреда је у 2012. години, после прошлогодишњег позитивног резултата (64 млрд динара), обновила пословање са губитком и на укупном нивоу је исказан негативан нето финансијски резултат у износу од 63 млрд динара, који је, ипак, мањи од губитака које су привредна друштва исказивала у почетним годинама кризног периода.

Непрофитабилно пословање српске привреде у 2012. години определили су, првенствено, неразмљенљиви сектори, који су, за разлику од претходне године када су пословали са добитком  (55 млрд динара), исказали негативан нето финансијски резултат од 97 млрд динара.

Неразменљиви сектори H-Саобраћај и складиштење и F-Грађевинарство, заједно су исказали чак за половину већи губитак од целе привреде. При томе, привредна друштва која су пословала у сектору  H-Саобраћај и складиштење бележе негативан нето финансијски резултат од 55 млрд динара, док су у претходној години исказала добитак (15 млрд динара), а губитак привредних друштава у сектору F-Грађевинарство од 37 млрд динара, осам пута је већи од прошлогодишњег. Вишеструко повећани износи  негативног нето финансијског резултата исказани су и на нивоу сектора K-Финансијске делатности и делатност осигурања (14 млрд динара) и L-Пословање некретнинама (14 млрд динара). Насупрот томе, међу неразменљивим секторима, високе износе позитивног резултата бележе сектори Ј-Информисање и комуникације (16 млрд динара) и  G-Трговина на велико и мало, поправка моторних возила и мотоцикала (11 млрд динара).

На нивоу разменљивих сектора исказан је добитак, који је скоро четири пута већи од прошлогодишњег и износи 34 млрд динара. Привредна друштва која су пословала у сектору В-Рударство, као и претходне године, исказала су највећи позитиван нето финансијски резултат у скоро непромењеном износу од 40 млрд динара. Сектор А-Пољопривреда, шумарство и рибарство, за разлику од претходне године када је пословао са губитком (11 млрд динара), бележи позитиван нето финансијски резултат (5 млрд динара), а сектор Е-Снабдевање водом,управљање отпадним водама,... је исказао добитак (2 млрд динара), који је више него за трећину мањи од прошлогодишњег. С друге стране, у оквиру разменљивих сектора, привредна друштва из сектора D-Снабдевање електричном енергијом, гасом... пословала су са губитком од 13 млрд динара, а у претходној години исказала су позитиван резулат (22 млрд динара).

Негативан нето финансијски резултат српске привреде у 2012. години, посматрано са аспекта величине, последица је вишеструког увећаног губитка малих привредних друштава у односу на прошлогодишњи, са износом од 45 млрд динара, као и негативног нето финансијског резултата великих привредних друштава од 26 млрд динара, после прошлогодишњег добитка (58 млрд динара). Средња привредна друштва су сачувала прошлогодишње позитивно пословање (8 млрд динара).

Враћање домаће привреде у сферу негативног пословања праћено је слабљењем финансијских капацитета привредних друштава. С обзиром на прилично ограничене некредитне изворе финансирања, привредна друштва су се окренула даљем задуживању, што се одразило и на смањење њихове солвентности. Поред растуће задужености, услед неадекватне рочне структуре извора финансирања, мањак дугорочног капитала за финансирање сталне имовине поспешио је неликвидност.

Привредна друштва у Републици Србији, на крају 2012. године, располажу укупним билансним потенцијалом у износу од 12.997 млрд динара и капиталом од 5.502 млрд, који бележе благи међугодишњи раст (7,6% и 3,5%).  

Услед недостатка сопствених извора финансирања за пословање привредна друштва су у већем обиму користила позајмљена средства, па је иначе висок ниво задужености привреде остварен у претходном периоду, у 2012. години, додатно потенциран. На јачање финансијских неравнотежа и растућу задуженост упућује смањено учешће сопственог капитала у укупним изворима финансирања на 34,6% са 36,8% у претходној години.

Поред тога, српску привреду оптерећују и растући губици из претходног периода, који су на крају 2012. године исказани у износу од 2.463 млрд динара, а већи су за 8,3% у поређењу са прошлогодишњим. Од тога, на губитке до висине капитала односи се 1.490 млрд динара, а на губитке изнад висине капитала 973 млрд динара.

Нарушен финансијски баланс српске привреде, условљен оскудицом дугорочног капитала за финансирање сталне имовине, манифестује се кроз негативан нето обртни капитал који је на нивоу свих привредних друштава исказан у износу од 280 млрд динара, па је за њено пословање недостајало још 1.654 млрд динара дугорочног капитала. На присутну неликвидност указује и прилично низак рацио опште ликвидности од 0,95.

Саопштење о пословању привреде у Републици Србији у 2012. години објављено је у одељку Финансијски извештаји и бонитет – Макроекономска саопштења.

Видео изјаву Регистратора за финансијске извештаје и бонитет Ружице Стаменковић са конференције за новинаре одржане 12. Јуна 2013. У Медија центру, погледајте овде:

 
Бонитетна способност српске привреде мерена скорингом - 12. јун 2013.

 
У Агенцији за привредне регистре утврђен је нови скоринг привредних друштава односно оцена њихове бонитетне способности, а тим поводом одржана је конференција за новинаре на којој је дат приказ главних трендова.

Мишљење о бонитету у форми новог скоринга за период од 2008. до 2012. године утврђено је за  91.422 привредна друштва, и то на основу података из финансијских извештаја друштава за наведени период, као и других „меких” информација које употпуњују слику о целокупном њиховом пословању, пре свега статусних и података о неликвидности у последњих 12 месеци.

Бонитетна способност, као одраз пословне умешности конкретног привредног друштва и сигурности његовог привређивања, синтетички је утврђена полазећи од специфичности пословног окружења и дата је у скорингу. Даље, сагледавањем скоринга могуће је лоцирање потенцијалних снага и слабости српске привреде односно оних привредних друштава која су генератори будућег раста, али и оних која могу представљати претњу њеном развоју. Као комплексни показатељ финансијских потенцијала и квалитета остварених резултата привредних друштава, скоринг посматран из шире димензије, на нивоу свих привредних друштава, даје општи приказ привредних кретања и пословних перспектива у земљи.

Како су претходних година појачани глобани ризици и неизвесности пословања они су додатно ослабили иначе крхку и неизбалансирану домаћу економију, а то се манифестовало и на нови скоринг. Тако је оцена бонитетне способности, сагласно методологији, утврђена за мање од половине укупног броја привредних друштава односно за свега 41.267 тих друштава. При томе, у структури оцена утицај „меких” информација, као корективних фактора у њиховом утврђивању, према методологији, највише је дошао до изражаја код привредних друштва чији је бонитет оцењен са С-Добар бонитет и D-Прихватљив бонитет.

Истовремено, чак 54,9% привредних друштава, међу којима су новооснована, она над којима је покренут правни поступак, друштва која су доставила финансијски извештај који нема довољно или нема података, као и она која су дужи период неликвидна представљају друштва са повећаним ризиком пословања, па им бонитетну оцену није могуће утврдити, имајући у виду да наведени статуси у великој мери опредељују њихово пословање.

Према новом скорингу, бонитетно способна привредна друштва чији је скоринг А-Одличан бонитет, В-Веома добар бонитет и С-Добар бонитет чине 38,3% од укупног броја привредних друштава. С обзиром да су на основу оцене финансијског статуса и успешности пословања способна да своје обавезе благовремено сервисирају и континуитет њиховог пословања није угрожен може се рећи да се у овим друштвима одвија кључни део укупне привредне активности. Међу њима је 18.641 привредно друштво са скорингом А-Одличан бонитет и В–Веома добар бонитет захваљујући веома стабилној финансијској конституцији и успешном пословању, која чине највиталнији део српске привреде.

Бонитетно способна привредна друштва запошљавају 62,8% од укупног броја радника и носе највећи део финансијских перформанси српске привреде. Ова друштва остварују више од четири петине исказаног нето добитка и нешто мање од три четвртине прихода, а имају и доминантно учешће у укупним средствима и капиталу (57,0% и 72,7%).

Изражену секторску асиментричност домаће привреде, као једну од њених главних карактеристика, рефлектује и скоринг, па поред тога што највише привредних друштава послује  у секторима трговине и прерађивачке индустрије (35,8% односно 18,5%), друштва из ових сектора у укупним бонитетно способним друштвима бележе још значајније учешће, и то у трговини 37,3%, а у прерађивачкој индустрији 20,9%. Сагледавање оцена бонитета на нивоу индивидуалних сектора указује да је највише бонитетно способних привредних друштава пословало у оквиру сектора саобраћаја и складиштења (43,5%), затим прерађивачке индустрије (43,3%), снабдевања водом и управљања отпадним водама (42,9%) и трговине (40,0%).

Најздравије финансијске параметре пословања имала су, посматрано са аспекта величине, мала привредна друштва, која чине 32.418 или 92,5% од укупног броја бонитетно способних друштава, а то је ипак нешто мање од удела који мала друштва имају у укупном броју привредних друштава (95,9%). Такође, нови скоринг показује да су потенцијали великих и средњих привредних друштава стабилнији, па је међу средњим друштвима чак 70,5% бонитетно способних, док је од великих њих 64,6% бонитетно способно.

Нови скоринг осликава и неуједначен територијални распоред српске привреде, тако да је највише привредних друштава са скорингом А-Одличан бонитет, В-Веома добар бонитет и С-Добар бонитет сконцентрисано на територији Београдске и Јужнобачке области (14.114 и 3.947), на којима и иначе послује највећи број привредних друштава (39.293 и 10.439). Међутим, ове територијалне неравнотеже из перспективе скоринга су прилично ублажене имајући у виду да чак у 12 области бонитетно способна привредна друштва чине више од две петине друштава која послују у тим областима. Овде се посебно истичу привредна друштва из Златиборске и Моравичке области, у оквиру којих је чак 46,8% бонитетно способних друштава, која при томе у укупним бонитетно способним друштвима учествују са 3,0% односно 3,3% што је изнад учешћа привредних друштава из тих области у укупном броју привредних друштава (2,4% односно 2,7%). Поред њих, значајан удео бонитетно способних друштава је на територији Расинске (43,9%), Сремске (43,8%) и Средњобанатске области (43,5%).

Насупрот томе, испољене проблеме у пословању и услед тога појачану неизвесност бележи 7.228 привредних друштава, што чини 7,9% од укупног броја привредних друштава. Бонитет ових друштава оцењен је са Е-Веома слаб бонитет и Тn-Трајна неликвидност, услед неликвидности у трајању дужем од 180 дана у последњих 12 месеци, а њихове слабе перформансе показују и значајна учешћа која она имају у кумулираним губицима и исказаном нето губитку на нивоу укупне привреде (17,9% односно 17,4%), као и мала учешћа у укупним средствима (6,8%), капиталу (2,2%) и укупним приходима (1,6%). У овим друштвима запослено је 5,8% од укупног броја радника српске привреде.

Више од две трећине привредних друштава која су погођена израженим проблемима у пословању је из сектора трговине (36,0%), прерађивачке индустрије (23,7%) и грађевинарства (9,8%), а ти сектори бележе веће учешће привредних друштава са скорингом  Е-Веома слаб бонитет и Тn-Трајна неликвидност у односу на учешће у укупном броју привредних друштава. При томе, у секторима прерађивачке индустрије и грађевинарства учешће привредних друштава са проблемима у пословању је веће од учешћа бонитетно способних друштава на нивоу укупне привреде. Даље, посматрано на нивоу појединих сектора, највећи удео друштава са проблемима у пословању имају услуге смештаја и исхране (11,3%), прерађивачка индустрија (10,1%) и грађевинарство (9,7%).

Финансијска нестабилност је у највећој мери испољена код малих привредних друштава која чине 96,4% од свих друштава са проблемима у пословању, а истовремено са аспекта величине на нивоу малих привредних друштава пословао је и највећи број друштава (6.966) чији је скоринг Е-Веома слаб бонитет и Тn-Трајна неликвидност.

Нешто више од половине привредних друштава са ризичним пословањем своје активности обављало је на територији Београдске и Јужнобачке области (39,0% и 12,0%). Територијално посматрано, највише друштава са нарушеним финансијским здрављем, пословало је у Јабланичкој (13,3%), Зајечарској (12,8%), Мачванској (11,0%), Моравичкој (10,8%) и Рашкој области (10,7%).

Преглед оцена бонитетне способности српске привреде мерене скорингом приказан је у табели. 

 

O П И С

Број привредних друштава

А

Одличан бонитет

802

B

Веома добар бонитет

B+

3.623

17.839

B

6.416

B-

7.800

C

Добар бонитет

C+

6.379

16.389

C

5.983

C-

4.027

D

Прихватљив бонитет

D+

2.611

5.763

D

1.944

D-

1.208

E

Веома слаб бонитет

474

Укупно оцењена привредна друштва

41.267

Ps

Отворен стечајни поступак

2.228

Pl

Покренут поступак ликвидације

2.761

Pr

Усвојен план реорганизације

33

Tn

Трајна неликвидност

6.754

Psp

Статусна промена

676

N

Новоосновано привредно друштво

13.314

Mp

Нема података

3.064

Md

Нема довољно података

21.325

Укупан број привредних друштава

91.422

       

У турбулентном економском окружењу до изражаја долази вишеструки значај скоринга, као свеобухватног индикатора финансијске способности привредних друштава, нарочито приликом пословног одлучивања у циљу повећања успешности и минимизирања ризика пословања, па је и све већи број његових корисника на тржишту.  

Нови скоринг привредних друштава доступан је свим заинтересованим корисницима почев од 7. маја 2013. године, а потпуније информације о скорингу дате су на интернет страни Агенције (www.apr.gov.rs) у делу Финансијски извештаји и бонитет, у оквиру одељка Услуге из регистра.

Видео изјаву Регистратора за финансијске извештаје и бонитет Ружице Стаменковић са конференције за новинаре одржане 12. Јуна 2013. У Медија центру, погледајте овде:

 
Представници АПР учествовали на округлом стoлу о рeфoрми пoслoвнoг oкружeњa у Рeпублици Српскoj - 22. март 2013.

 
Дирeктoр Aгeнциje зa приврeднe рeгистрe Звoнкo Oбрaдoвић и Рeгистрaтoр Регистра привредних субјеката у АПР-у Mиладин Maглoв представили су јуче, 21. марта, у Бањој Луци модел реформе система регистрације у Републици Србији на округлом стoлу пoд нaзивoм „Стрaтeшки приступ рeфoрми пoслoвнoг oкружeњa у Рeпублици Српскoj“ који су оргaнизовали Mинистaрство зa eкoнoмскe oднoсe и рeгиoнaлну сaрaдњу и Aгeнциjа зa инфoрмaциoнo друштвo Рeпубликe Српскe.

Циљ округлог стола је да помогне Влади Републике Српске у формулацији стратешког приступа интегралној реформи пословног окружења, користећи искуства и добре праксе из региона, с посебним освртом на правац предстојеће реформе регистрације пословања у Републици Српској.

Овом приликом упоређени су системи процеса пословне регистрације у Србији и Македонији и размењена практична искуства и решења о овом процесу.

Закључено је да не постоје јединствени рецепти примењиви за све, али да се добре праксе морају заснивати на новим информатичким решењима и конкретним олакшицама за кориснике, односно привреду.

Осим представника АПР-а, учесницима округлог стола обратили су се и прeдстaвници кoмпaниje „Рeaктив“ кoja je билa нoсилaц прojeктa рeфoрмe рeгистрaциje пoслoвних субjeкaтa у Maкeдoниjи.

Презентације на којима су представљене конкретне анализе и кораци у имплементацији реформи пословног окружења који стратешки развијају институције надлежне за вођење послова регистрације у Србији и Македонији, представници Републике Српске оценили су изузетно корисним и практичним доприносом колега из Србије и Македоније.

Учесници округлог стола из Републике Српске били су представници ресорних министарстава, привредних судова, пословне заједнице, Пореске управе, Агенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге Републике Српске (АПИФ), републичког Завода за статистику, нотари и др.

 
Завршетак прелиминарне збирне обраде годишњих финансијских извештаја за финанс. институције - 5. март 2014.

 
Агенција за привредне (АПР) обавештава све финансијске институције и то:

  • Банке
  • Народну банку Србије
  • Друштва за осигурање
  • Берзе и брокерско дилерска друштва
  • Даваоце финансијског лизинга
  • Друштва за управљање добровољним пензијским фондовима и добровољне пензијске фондове
  • Друштва за управљање инвестиционим фондовима и отворене инвестиционе фондове
  • Затворене и приватне инвестиционе фондове
  • Друге финансијске институције

да је среда, 27. март 2013. године, последњи датум до када је могуће поднети захтев за замену регистрованог редовног годишњег финансијског извештаја за 2012. годину, сагласно прописима. Регистар финансијских извештаја и података о бонитету неће прихватати замене редовних годишњих финансијских извештаја за финансијске институције достављене после наведеног датума, односно даља корекција података у поменутим извештајима биће могућа само на основу извештаја ревизора или налога надлежног државног органа.

После окончања прелиминарне збирне обраде редовних годишњих финансијских извештаја за финансијске институције, Регистар ће објавити индивидуалне податке из регистрованих извештаја на интернет страни АПР.

 

Агенција за привредне регистре Бранкова 25, 11000 Београд Србија; Инфо центар + 381 11 20 23 350
Услови коришћења...

Copyright 2009 APR