субота 27. мај 2017.

Get Adobe Flash player

Питања и одговори

Како се долази до података о регистрованим заложним правима?
Одговор:

Свако заинтересовано лице може доћи до података садржаних у Регистру залоге преко сајта Агенције или у току радног времена у просторијама Агенције.
Детаљна упутства о начину на који се врши претраживање података садржаних у Регистру налазе се у оквиру одељка "Упутство за претраживање података".

Висине накнада у Регистру заложног права?
Одговор:

Накнаде у Регистру заложног права прописане су Одлуком о накнадама за послове регистрације и друге услуге које пружа Агенција за привредне регистре ("Сл. гласник РС", бр. 119/13, 138/2014 и 45/2015), која је истакнута на интернет страни Агенције, Регистар заложног права,  у одељку "Прописи".
Детаљне информације о врстама, висини и начину плаћања налазе се у одељку "Накнаде".

Ко плаћа трошкове уписа у Регистар?
Одговор:

Подносилац регистрационе пријаве сноси трошкове  регистрације  у Регистру залоге, односно друго заинтересовано правно или физичко лице, а у складу са Одлуком о накнадама за послове регистрације и друге услуге које пружа Агенција за привредне регистре ("Сл. гласник РС", бр. 119/13 и 138/2014).

Заступник друштва, пуномоћник по запослењу и прокуриста не може без посебног овлашћења наступати као друга уговорна страна и са друштвом закључивати уговоре у своје име и за свој рачун, у своје име а за рачун другог лица, нити у име и за рачун другог лица.

Овлашћење из става 1. овог члана даје се одлуком ортака, комплементара, односно скупштине, осим ако је оснивачким актом, односно статутом другачије одређено.

Ограничење из става 1. овог члана не примењује се на законског заступника који је истовремено и једини члан друштва.

Где се могу наћи обрасци регистрационих пријава за упис заложног права?
Одговор:

Обрасци регистрационих пријава за упис заложног права (измене и допуне података о заложном праву, забележбе, брисања, као и извода/потврде) су истакнути на интернет страни Агенције за привредне регистре.
Детаљна упутства за подношење регистрационих пријава налазе се у одељку "Упутства".

Шта је залога?
Одговор:

Залога је обезбеђење сопственог или туђег дуга покретним стварима или правима, без предаје у државину, уз упис у Регистар залоге.

Како настаје заложно право?
Одговор:

Заложно право настаје закључењем уговора (уговорно заложно право), у извршном поступку - споразумом пред судом, принудним извршењем извршне или веродостојне исправе или изрицањем привремене мере (судско заложно право) и у пореском поступку пре почетка принудне наплате или у принудној наплати пореског дуга (законско заложно право).

Садржина и форма уговора о залози?
Одговор:

Уговор мора бити сачињен у писаној форми и садржати битне елементе прописане Законом (дан закључења, име и презиме или фирму, пребивалиште или боравиште, односно седиште повериоца, залогодавца и дужника, предмет заложног права и податке о потраживању које се обезбеђује заложним правом).

Ко је заложни поверилац?
Одговор:

Заложни поверилац је лице које има заложно право на покретној ствари или праву које је предмет залоге.

Ко је залогодавац?
Одговор:

Залогодавац је лице које има право својине на покретној ствари или својство имаоца неког права којим може слободно располагати.

Ко је треће лице из члана 16. став 1. Закона?
Одговор:

Заложни поверилац или више њих могу одредити треће лице или једног од њих да предузима правне радње ради заштите и намирења заложеног потраживања. У том случају у Регистру се,  уместо имена заложних поверилаца, региструје име тог лица, а оно, у односу на залогодавца, има права заложног повериоца.

Ко је заинтересовано лице?
Одговор:

Заинтересовано лице је лице које има правни интерес (а није залогодавац, ни заложни поверилац) да се у Регистар заложног права упише забележба о спору који се односи на заложене покретне ствари или на друге односе страна у вези са залогом, односно да се бришу подаци који су регистровани у Регистру.

Шта је износ до ког је обезбеђено главно потраживање?
Одговор:

То је износ изражен у домаћој или страној валути до ког је обезбеђено потраживање (основно потраживање).

Шта је максимални износ обезбеђеног потраживања?
Одговор:

То је износ изражен у домаћој или страној валути који обухвата главни дуг, камату и трошкове наплате потраживања. Овај елемент је обавезан код регистрације заложног права.

Дан доспелости потраживања?
Одговор:

Дан до ког је дужник у обавези да своје дуговање измири.

Шта је предмет заложног права?
Одговор:

То је покретна ствар или право.

Од када се води Регистар заложног права?
Одговор:

Агенција за привредне регистре води Регистар заложног права на покретним стварима и правима (Регистар залоге) од 15.8.2005. године.

Зашто је важна регистрација залоге у Регистру?
Одговор:

Према времену (дан, час и минут) пријема регистрационе пријаве за упис заложног права у Агенцији одређује се редослед исплате - намирења потраживања повериоца из вредности заложеног предмета.
 
Уколико је заложно право регистровано, нико се не може позивати да му подаци садржани у Регистру нису били познати.

Како се стиче заложно право?
Одговор:

Заложно право се стиче регистрацијом у Регистру залоге, осим ако другим законом није друкчије одређено.

Када се стиче заложно право?
Одговор:

Уговорно, судско и законско заложно право се стичу уписом у Регистар залоге.

Да ли је регистрација залоге доказ о својинским правима на предмету залоге?
Одговор:

Регистрација  заложног права у Регистру залоге није доказ о својинским или другим правима залогодавца на заложеним покретним стварима, нити да је обезбеђено потраживање или залагање пуноважно.

Да ли се трећа лица могу позивати да нису знала да постоји заложно право?
Одговор:

Сматра се да су трећа лица упозната са постојањем заложног права на основу самог уписа у Регистар залоге. Нико се не може позивати на околност да му нису били познати подаци из Регистра залоге.

Шта је извод из Регистра?
Одговор:

Извод из Регистра је јавна исправа која садржи све регистроване податке о конкретном заложном праву (извод по Зл.броју). Овакав извод има снагу извршне исправе.

Шта је потврда из Регистра?
Одговор:


Потврда је јавна исправа којом се потврђује да је одређена покретна ствар регистрована као предмет залоге, односно да је одређено лице регистровано као залогодавац, уз навођење основних података о регистрованом заложном праву или којом се потврђује  да одређена покретна ствар није регистрована као предмет залоге, односно да одређено лице није регистровано као залогодавац.
Потврда се издаје и када је њоме потребно потврдити да је податак или документ био регистрован, односно да Регистар садржи одређен документ.

Да ли извод из Регистра залоге има својство извршне исправе?
Одговор:

Да, члан 13. Закона о извршењу и обезбеђењу прописује да извод из Регистра заложног права има својство извршне исправе.
Да би кренуо у намирење обезбеђеног потраживања, заложни поверилац је дужан да региструје забележбу о започињању поступка намирења, а поступак намирења почиње када заложни поверилац залогодавцу и дужнику, када то није исто лице, достави обавештење о намери да своје доспело потраживање намири.

Шта у ситуацији када извод из Регистра не садржи дан доспелости потраживања?
Одговор:

Када се из овереног извода из Регистра не може утврдити доспелост потраживања, а заложни поверилац жели да намири своје потраживање, потребно је да у извршном поступку, поред извода и уговора о залози, поднесе и писмени доказ да је извршног дужника позвао да испуни обавезу у накнадно остављеном року.

Шта је привремено заложно право?
Одговор:

Суд може одредити у решењу којим одређује привремену меру  у корист извршног повериоца да поверилац стиче привремено заложно право. То заложно право траје до истека времена трајања привремене мере и по регистрационој пријави извршног повериоца може се уписати у Регистар залоге.

Да ли се привременом мером стиче заложно право?
Одговор:

Привременом мером се не стиче заложно право, али суд може одредити у посебном случају  да се привременом мером стиче привремено заложно право (члан 295. Закона о извршењу и обезбеђењу). Такво заложно право се по захтеву извршног повериоца може регистровати у Регистру залоге.

Како се покреће поступак регистрације залоге у Регистру?
Одговор:

Поступак регистрације заложног права покреће се подношењем регистрационе пријаве.
Пријава се подноси на прописаном обрасцу који је доступан на интернет страни Агенције, Регистра заложног права, у одељку "Обрасци".

Ко подноси регистрациону пријаву за упис судског заложног права?
Одговор:

Одредбама члана 88. Закона о извршењу и обезбеђењу прописана је обавеза извршног повериоца да региструје заложно право, јер се оно установљава у његовом интересу.

У ком року се подноси регистрациона пријава?
Одговор
:

Подносилац пријаве је дужан да поднесе пријаву у року од 15 дана од дана настанка податка или документа који су предмет регистрације, односно промене регистрованог податка или документа, ако законом није одређен други рок. За пријаву поднету по истеку законом прописаног рока, износ накнаде за вођење поступка регистрације се увећава за износ прописан актом којим се уређују накнаде које наплаћује Агенција за своје услуге.

У ком року се одлучује по регистрационој пријави?
Одговор:

Рок за одлучивање о регистрационој пријави је пет дана. Одлука регистратора се објављује на интернет страни Агенције истовремено са њеним доношењем .

Које су последице пропуштања да се у року одлучи о регистрационој пријави?
Одговор:

Ако се о пријави не одлучи у року од пет дана од пријема, сматра се да је пријава усвојена о чему се доноси решење, а тражена регистрација се спроводи у Регистру залоге, изузев у случају када се ради о ненадлежности, када се тражи регистрација податка или документа који нису предмет регистрације или су већ регистровани.

Које одлуке регистратор доноси у поступку регистрације?
Одговор:

Уколико су испуњени услови за регистрацију, регистратор доноси решење којим пријаву усваја.

Уколико услови за регистрацију нису испуњени регистрациона пријава се одбацује решењем.

Да ли се подносиоцу доставља одлука регистратора?
Одговор:

Достављање писменог отправка одлуке регистратора врши се на изричит захтев подносиоца пријаве. У супротном, подносилац пријaве ће се са одлуком по пријави моћи да упозна преко сајта Агенције.

Који су разлози због којих пријава може бити одбачена и шта је право приоритета?
Одговор:

Услови за регистрацију прописани су чланом 14. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре, а садржина регистра и документација потребна за регистрацију прописана је Правилником о садржини Регистра заложног права на покретним стварима и правима и документацији потребној за регистрацију.

Уколико Регистратор утврди да је пријаву поднело неовлашћено лице, да пријава не садржи податке и чињенице потребне за регистрацију, да  уз пријаву нису приложени прописани документи, да чињенице из пријаве нису сагласне чињеницама из приложене документације и подацима који су регистровани у Регистру и/или да уз пријаву није поднет доказ о уплати прописане накнаде, доноси решење којим одбацује пријаву и утврђује који услови за регистрацију нису испуњени. Ако подносилац пријаве у року од 30 дана од дана објављивања решења којим је пријава одбачена, поднесе нову регистрациону пријаву, отклони утврђене недостатке и плати половину износа прописане накнаде за регистрацију, задржава право приоритета одлучивања засновано подношењем одбачене пријаве. Код подношења нове регистрационе пријаве, подносилац захтева мора да се позове на право приоритета наводећи број пријаве која је одбачена. Уколико се подносилац пријаве не позове на право приоритета, односно не наведе број пријаве која је одбачена, пријава ће се сматрати потпуно новом регистрационом пријавом.

Да ли може да се изјави жалба, а да се истовремено позове на право приоритета одлучивања по раније поднетој одбаченој пријави?
Одговор:

Ако подносилац пријаве изјави жалбу на решење којим је одбачена пријава за регистрацију уз утврђивање услова који нису испуњени за регистрацију, а истовремено отклони и недостатке утврђене решењем, сматраће се да радње предузете ради отклањања утврђених недостатака нису ни предузете, односно наставиће се поступак по жалби.

Ко може изјавити жалбу, у ком року и коме се жалба изјављује?
Одговор:


Против одлуке регистратора подносилац регистрационе пријаве може поднети жалбу у року од 30 дана од дана објављивања одлуке министру надлежном за послове финансија и привреде. Ако подносилац пријаве изјави жалбу на решење којим је одбачена пријава за регистрацију уз утврђивање услова који нису испуњени за регистрацију, а истовремено отклони и недостатке утврђене решењем, сматраће се да радње предузете ради отклањања утврђених недостатака нису ни предузете, односно наставиће се поступак по жалби.

Поред подносиоца регистрационе пријаве, жалбу на одлуку регистрaтора може поднети и друга страна, односно свако лице које ради заштите својих права или правних интереса, има право да учествује у поступку.

Чланом 4. истог Закона је прописано да се на питања која се односе на поступак регистрације и евидентирања, а која овим законом нису посебно уређена, примењује закон којим се уређује општи управни поступак. Чланом 12. Закона о општем управном поступку („Службени лист СРЈ“ бр. 33/97, 31/01 и „Службени глаасник РС“ бр. 30/10) прописано је да против решења донесеног у првом степену странка иам право на жалбу, док је одредбом члана 39. истог Закона прописано да је странка лице по чијем захтеву је покренут поступак или против кога се води поступак, или које, ради заштите својих права или правних интереса, има право да учествује у поступку.

Имајући у виду да су првостепени и другостепени управни поступак јединствени, да је став другостепеног органа да друга страна има право на заштиту својих интереса у складу са чланом 39. Закона о општем управном поступку, као и да је првостепени орган дужан да у свему поступа по налогу другостепеног органа сагласно члану 232. ЗУП-а, да је мишљење другостепеног органа обавезујуће за првостепени орган, поред подносиоца регистрационе пријаве, право на жалбу на одлуку регистратора има и друга страна, односно свако лице које ради заштите својих права или правних интереса, има право да учествује у поступку (одлука Министарства финансија и привреде Ребублике Србије, Сектор за управне и надзорне послове у области привредних регистара бр.720-00-00356/2013-34 од 28.6.2013. године).

Шта је то правни основ за регистрацију или брисање података из Регистра?
Одговор:

Правни основ за регистрацију представља документација која се прилаже уз регистрациону пријаву и на основу које се врши упис или брисање података из Регистра (уговор, споразум пред судом, судска одлука, записник о попису и процени и сл). Правилником о садржини Регистра заложног права на покретним стварима и правима и документацији потребној за регистрацију прописана је појединачна документација потребна за одређену врсту заложног права (уговорна, судска и законска залога).

Шта је правни основ за регистрацију измене и допуне регистрованог заложног права?
Одговор:

Анекс уговора о залози, на пример, представља правни основ за регистрацију података о измени и допуни већ регистрованог уговора о заложном праву. Свака измена и допуна има карактер новог уписа у Регистар.
 
Поред анекса уговора, правни основ за регистрацију измене и допуне регистрованог заложног права представља и забелешка у наставку записника о попису о подацима из каснијег решења о извршењу за наплату другог потраживања истог  или другог извршног повериоца.

Одлука надлежног државног органа којим се врши измена одлуке која је била основ за регистрацију или други одговарајући документ из кога се са сигурношћу може утврдити да је дошло до промене регистрованих података, такође, представља правни основ за регистрацију измене и допуне регистрованог заложног права.

Шта представља правни основ за брисање заложног права из Регистра, у ситуацији када је предмет заложног права продат на вансудској јавној продаји, а износ средстава добијен продајом није био довољан за намирење заложног повериоца другог и каснијег реда уписа, односно да ли је довољно доставити Уговор о продаји или је неопходно доставити и сагласност за брисање заложних поверилаца нижег реда?
Одговор:

Чланом 53. став 1. Закона о заложном праву на покретним стварима уписаним у Регистар ("Службени гласник РС", бр. 57/06, 61/05) прописано је да заложно право престаје на основу јавне продаје и друге продаје предмета заложног права, извршене ради намирења потраживања заложног повериоца, а ставом 3. истог члана прописано је да је у случају вансудске продаје заложни поверилац дужан да изда исправу на основу које залогодавац може захтевати брисање заложног права. Право да захтева од заложног повериоца да изда овакву исправу има и купац који је предмет заложног права прибавио на вансудској продаји, у складу са чланом 53. став 4. истог закона.
 
Изјава заложног повериоца који је своје потраживање намирио у поступку вансудске продаје није ваљан правни основ за брисање заложних права других поверилаца на истом предмету залоге.

Да ли је неопходна сагласност залогодавца за регистрацију залоге?
Одговор:

Сагласност залогодавца за регистрацију заложног права у Регистру је неопходна само код залоге настале на основу уговора. Уколико је залогодавац физичко лице, а поверилац подноси захтев за регистрацију,  изјава залогодавца да пристаје да поверилац упише заложно право у Регистар мора бити оверена пред органом надлежним за оверу потписа.

Када је Пореска управа обавезна да поднесе регистрациону пријаву за брисање?
Одговор:

После намирења пореског дуга у принудној наплати Пореска управа је дужна да у року од два дана поднесе захтев за брисање заложног права.

Када се подноси регистрациона пријава за брисање заложног права?
Одговор:

Када се дуг исплати или потраживање престане на неки други начин, залогодавац, заложни поверилац и дужник могу поднети регистрациону пријаву за брисање заложног права.

Ко подноси регистрациону пријаву за упис забележбе о започетом поступку намирења?
Одговор:

Заложни поверилац је дужан да у Регистар залоге упише да је започео поступак намирења. После тога залогодавац је дужан да повериоцу омогући да се намири из предмета заложног права.

Да ли регистрациону пријаву може да поднесе пуномоћник?
Одговор:

Треће лице које је овлашћено за заступање (пуномоћник) може да поднесе регистрациону пријаву за упис. Уз такву пријаву пуномоћник мора да достави пуномоћје за заступање. Уколико пуномоћник није адвокат, а физичко лице даје овлашћење, пуномоћје мора бити оверено од стране органа надлежног за оверу потписа.

Ко може да поднесе регистрациону пријаву за упис у Регистар?
Одговор:

Регистрациону пријаву за упис заложног права може да поднесе заложни поверилац или залогодавац. Дужник не може да поднесе регистрациону пријаву за упис.

Да ли изјава залогодавца да пристаје да поверилац региструје заложно право у Регистру треба да буде оверена?
Одговор:

Ако заложни поверилац подноси регистрациону пријаву за упис заложног права, потребно је да  достави и изјаву залогодавца да пристаје да поверилац упише заложно право у Регистар. Ова изјава може бити садржана у самом тексту уговора, а може бити и посебан документ. Само у ситуацији када је залогодавац физичко лице, изјава мора бити оверена пред органом надлежним за оверу потписа, било да је сачињена као посебан документ, било да је садржана у самом уговору.

Да ли се може регистровати залога у Регистру залоге настала после отварања стечајног поступка?
Одговор:


Нема услова за регистрацију заложног права (законског и судског) у Регистру залоге, у ситуацији када је после извршеног пописа и процене покретних ствари, а пре подношења регистрационе пријаве за упис, отворен стечајни поступак над дужником (залогодавцем). У складу са чланом 80. став 2. Закона о стечају ("Сл. гласник РС", бр. 104/09), отварањем стечајног поступка разлучно право се остварује искључиво у стечајном поступку, осим у случају доношења одлуке о укидању забране извршења и намирења у складу са овим Законом, док је чланом 93. став 1. истог Закона прописано да се од дана отварања стечајног поступка не може против стечајног дужника, односно над његовом имовином, одредити и спровести принудно извршење, нити било која мера поступка извршења осим извршења која се односе на обавезе стечајне масе и трошкова стечајног дужника.

Исти је случај и са уговорним заложним правом с обзиром да се сва  права повериоца остварују искључиво у стечајном поступку.

Да ли предмет залоге може бити заложен више пута?
Одговор:

Једна покретна ствар - предмет залоге може бити више пута заложен, а чињеница да заложно право није регистровано у Регистру не значи да на истој ствари не постоји и неко друго заложно право.

Да ли основна средства могу бити предмет залоге?
Одговор:

Основна средства могу бити предмет залоге јер остају у државини залогодавца. Залога не представља сметњу за обављање редовне делатности.

Да ли предмет заложног права може бити потраживање по основу захтева за повраћај ПДВ?
Одговор:

Право потраживања по основу повраћаја пореза може бити предмет залоге, као и свако потраживање које није везано за личност или се не може преносити на другог, односно чији пренос није забрањен законом. Овакво право на повраћај ПДВ мора бити утврђено решењем као потраживање пореског обвезника  на повраћај разлике пореза, а у складу са Законом о порезу на додату вредност и Правилником о поступку остваривања права на повраћај ПДВ и о начину и поступку рефакције и рефундације ПДВ.

Да ли предмет залоге може бити потраживање из уговора о осигурању?
Одговор:

Потраживање из уговора о осигурању може бити предмет заложног права, било као будуће потраживање, било као већ постојеће потраживање. Код будућег потраживања осигурани случај још није наступио и тек наступањем осигураног случаја заложни поверилац стиче заложно право на осигураној суми. Уколико се ради о потраживању залогодавца према осигуравајућем друштву као последица насталог осигураног случаја, залога се успоставља закључењем уговора о залози и регистрацијом у Регистру залоге с обзиром да се ради о већ постојећем потраживању.

Да ли предмет залоге могу бити средства на рачуну банке?
Одговор:

Средства  на рачуну банке могу бити предмет залоге, али само до висине која постоји у тренутку заснивања залоге (дакле, само до износа салда у моменту успостављања залоге). Начело специјалности тражи да предмет залоге буде тачно одређен или бар одредив, што значи да предмет залоге може бити само индивидуално одређена ствар, односно потраживање.

Да ли предмет залоге могу бити потраживања из банкарске гаранције?
Одговор:

Према мишљењу Министарства економије и регионалног развоја - Сектора за управне и надзорне послове у области привредних регистара број: 300-06-00-80/2011-09 од 20.05.2011 године потраживање из банкарске гаранције, како за обичне тако и за гаранције "на први позив" односно "без приговора", може бити предмет залоге као будуће потраживање пошто потраживање из гаранције није настало (настаје кад се испуне услови за наплату по гаранцији).

Да ли се региструје измена код предмета заложног права означеног као удео у привредном друштву у случају докапитализације друштва?
Одговор:

Када је предмет заложног права удео у друштву, докапитализација друштва није од значаја за регистрацију промене предмета заложног права. Удео је сразмеран улогу, па се повећање капитала протеже и на удео, односно залогу. Стога није потребно у Регистру залоге регистровати докапитализацију друштва као промену предмета залоге.

Када је заступнику друштва, пуномоћнику по запослењу и прокуристи потребно посебно овлашћење за заступање друштва?
Одговор:

Означена лица не могу без посебног овлашћења наступати као друга уговорна страна и са друштвом закључивати уговоре у своје име и за свој рачун, у своје име и за рачун другог лица, нити у име и за рачун другог лица. У таквој ситуацији неопходно је  достављање овлашћења за предузимање такве радње које се даје у форми одлуке ортака, комплементара, скупштине или на други начин који је предвиђен оснивачким актом односно статутом (члан 42. Закона о привредним друштвима). Ово ограничење се не примењује на законског заступника који је истовремено и једини члан друштва.

Да ли је за залагање удела потребна претходна сагласност друштва?
Одговор:

Приликом подношења захтева за регистрацију заложног права неопходно је приложити писано изјашњење законског заступника друштва чији се удели залажу да ли је оснивачким актом друштва одређено прибављање сагласности друштва за залагање, односно за пренос удела трећем лицу, те да ли је иста прибављена, све у складу са чланом 177. Закона о привредним друштвима ("Сл. гласник РС", бр. 36/11).

Да ли уговор о залози мора бити оверен?
Одговор:

Уговор о залози не мора бити оверен. Оверена форма уговора о залози се тражи само у изузетним случајевима, односно када је то прописано посебним прописима.

Оверена форма се захтева код уговора о залагању удела.

Да ли предмет залоге може бити телекомуникациона мрежа, електроенергетска мрежа, односно нафтоводна или гасоводна мрежа?
Одговор:

Телекомуникациона мрежа, односно електроенергетска мрежа, нафтоводна или гасоводна мрежа не могу бити предмет залоге која се региструје у Регистру заложног права на покретним стварима и правима. Телекомуникациона мрежа, односно друге мреже, представљају непокретност, односно водове са припадајућим уређајима и постројењима (било да су надземни или подземни), у смислу Закона о државном премеру и катастру ("Сл. гласник РС", бр. 72/09, 18/10) и региструју се у Катастру водова.

Међутим, телекомуникациона опрема која није уграђена у мрежу, може бити предмет регистрације у Регистру залоге.

Да ли је могуће залагање имовине велике вредности?
Одговор:

За располагање имовином велике вредности (преко 30% књиговодствене вредности) неопходно је да скупштина друштва претходно или накнадно одобри такво располагање.

Када је потребна сагласност Агенције за приватизацију за закључење уговора о залози?
Одговор:

Ако друштво послује већинским друштвеним капиталом, не може без претходне сагласности Агенције за приватизацију доносити одлуке о залагању имовине, које не спадају у редовно пословање.

Како се региструје уговор о уступању потраживања после отварања стечајног поступка над залогодавцем?
Одговор:

Уговор о уступању потраживања, уговор о факторингу и сл. се могу регистровати само кроз забележбу од значаја за правни промет, којом се евидентира да је после отварања стечајног поступка дошло до промене, односно да је заложни поверилац своје потраживање обезбеђено залогом, уступио другом лицу. Регистрација промене заложног повериоца није могућа с обзиром да је чланом 80. ставом 2. Закона о стечају ("Сл. гласник РС", бр. 104/09) прописано да се разлучно право остварује искључиво у стечајном поступку.

Да ли се може регистровати заложно право после доношења одлуке о реструктурирању?
Одговор:


Регистрација заложног права насталог у судском поступку извршења, као и законског заложног права насталог у пореском поступку принудне наплате, није могућа после доношења одлуке о реструктурирању с обзиром да је одредбом члана 20ж Закона о приватизацији ("Сл. гласник РС", бр. 38/01) прописано, између осталог, да се од дана доношења одлуке о реструктурирању до дана доношења одлуке о окончању реструктурирања, не може против субјекта приватизације, односно над његовом имовином, одредити или спровести принудно извршење нити било која мера поступка извршења  ради намирења потраживања, као и да одлука о реструктурирању има снагу извршне исправе, а поступак извршења који је у току, прекида се.

Изузетак од наведеног, односи се на упис судског заложног права у поступку извршења ради наплате новчаног потраживања из радног односа с обзиром да је чланом 9. став 5. Закона о извршењу и обезбеђењу прописано да се одредбе других закона које прописују прекид или одлагање извршног поступка неће примењивати у извршном поступку који се спроводи по предлогу за извршење ради наплате новчаног потраживања из радног односа.

Агенција за привредне регистре Бранкова 25, 11000 Београд Србија; Инфо центар + 381 11 20 23 350
Услови коришћења...

Copyright 2009 APR