Поводом објављивања публикације „Годишњи извештај о пословању привреде у 2020. години”, Регистратор у Регистру финансијских извештаја у Агенцији за привредне регистре Ружица Стаменковић је истакла да је у условима када је пандемија корона вируса значајно појачала ризике пословања, привреда Републике Србије успела да забележи раст профитабилности и раст запослености, уз повећање финансијских капацитета, али и обавеза и кумулираних губитака.
Укупан добитак привредних друштава износи 433,5 млрд динара и већи је за 20,7% од прошлогодишњег, а уз то број запослених је повећан за 43.592 радника. У прилог повећаној профитабилности говоре и растуће стопе приноса, па је принос на сопствени капитал остварен по стопи од 6,8%, а на укупна средства по стопи од 3,0%. И стопе приноса на пословни добитак и нето добитак су увећане и оне су на нивоу од 5,7% и 3,8%. Као главни носиоци позитивног резултата издвајају се сектори трговине и прерађивачке индустрије, са добитком од 134,9 млрд динара и 131 млрд динара. Ти сектори бележе стопе приноса на сопствени капапитал и укупна средства знатно веће од просека привреде, а када је реч о високој профитабилности издвајају се друштва из сектора информисања и комуникација, која су поред великог износа добитка (44,9 млрд динара) остварила и изузетно високе стопе приноса – на сопствени капитал 16,7% и на укупна средства 6,0%. Такође, велики системи су главни генератори добитка (167,5 млрд динара), али је најизраженији раст добитка и висока профитабилност остварена код средњих и малих привредних друштава, чије су стопе приноса на сопствени капитал 11,5% и 10,9%, а на укупна средства 4,9% и 4,8%. И јавна предузећа су, после губитка у прошлој години, позитивно пословала (29,6 млрд динара).
„Финансијски капацитети привреде су у прошлој години увећани, али су порасли и укупни губици. Да би превазишла потешкоће у пословању, привреда се појачано задуживала, а проблем са очувањем ликвидности, који је и претходних година био присутан, у протеклој години је незнатно ублажен”, рекла је Регистраторка Регистра финансијских извештаја у АПР-у и додала да је пословна имовина привредних друштава, у вредности од 17.178,2 млрд динара, повећана за 7,3%, а капитал, исказан у износу од 8.029,5 млрд динара, увећан је за 4,7%. Преко две трећине тих капацитета сконцентрисано је у пет сектора – прерађивачка индустрија, трговина на велико и мало, грађевинарство, снабдевање електричном енергијом и гасом и саобраћај и складиштење. Такође, велики системи ангажују 43,4% пословне имовине и 50,2% капитала. Значајан удео имају и јавна предузећа, којима припада 14,9% пословне имовине и 20,9% капитала.
Интензивнијим задуживањем укупне обавезе привредних друштава су порасле за 10,4% и достигле су 10.758,8 млрд динара, док је укупан губитак, кумулиран у износу од 3.818,5 млрд динара, повећан за 8,5%. Анализа обрађених података показује и да су сопствени извори привредних друштава у протеклој години повећани за 2,0% и они су исказани у вредности од 6.382,1 млрд динара. Последично, на пораст задужености указује рацио сопственог капитала, који је смањен са 39,1% на 37,2%, као и раст степена укупне задужености са 1,56 на 1,69. Поменути сектори, који су располагали са највећом пословном имовином и капиталом, уједно су исказали и највеће обавезе и губитке, те они носе чак 70,3% обавеза и 66,9% губитка привреде. Када је реч о финансијској структури, висок степен задужености је присутан код свих тих сектора, па на један динар сопственог капитала у прерађивачкој индустрији долази 2,26 динара позајмљених извора, у трговини на велико и мало 2,27, у грађевинарству 2,29, затим у сектору саобраћаја и складиштења – 1,35, док је у сектору снабдевања електричном енергијом и гасом степен укупне задужености најнижи – 0,76. Гледано са аспекта величине, иако су велика привредна друштва исказала највеће укупне обавезе (33,4%), код њих је рацио сопственог капитала 51,7% и најнижи је степен укупне задужености – 0,94, док је неповољна финансијска структура на нивоу микро привредних друштава код којих губитак превазилази вредност капитала за 1.102,3 млрд динара, при чему је код њих сконцентрисано 45,1% укупног губитка привреде. Јавна предузећа су пословала уз високу капитализованост, обзиром да 63,5% укупних извора финансирања чини сопствени капитал, а степен укупне задужености је 0,57.
Дугорочне финансијске неравнотеже које су оптерећивале привреду протеклих година су нешто ублажене захваљујући предузетим економским мерама у циљу подршке привреди у условима пандемије. Негативан нето обртни капитал привредних друштава је смањен за 5,2% у односу на прошлу годину и износи 407 млрд динара, а да је проблем у делу ликвидности и даље остао показује општи рацио ликвидности од 0,95, при чему је и он нешто виши од прошлогодишњег (0,94). Ликвидност је највише била угрожена у секторима саобраћаја и складиштења и снабдевања електричном енергијом и гасом, у којима је негативан нето обртни капитал био највећи (256 млрд динара и 190,7 млрд динара), а општи рацио ликвидности је имао ниске вредности – 0,50 и 0,62. С друге стране, у сектору трговине на велико и мало успостављена је дугорочна финансијска равнотежа и исказан је позитиван нето обртни капитал од 321,7 млрд динара, те он бележи и највећу вредност општег рациа ликвидности од 1,21. Када се посматрају привредна друштва према величини, средња и мала друштва су финансијски најстабилнији део привреде, будући да су исказала позитиван нето обртни капитал (275,8 млрд динара и 249 млрд динара), при чему им је општи рацио ликвидности у нивоу од 1,22 и 1,18. Микро привредна друштва бележе висок негативан нето обртни капитал (704 млрд динара), уз општи рацио ликвидности од 0,70. Јавна предузећа су сталну имовину финансирала из краткорочних извора, при чему су исказала негативан нето обртни капитал од 339,5 млрд динара и бележе општи рацио ликвидности од 0,49.
Наведени резултати су дати на нивоу привредних друштава, а слични трендови су и на нивоу предузетника. Када говоримо о укупној српској привреди, треба имати у виду да иако предузетници чине 51,5% свих привредних субјеката, они учествују са 15,6% у броју запослених, али је њихово просечно учешће у основним финансијским перформансама знатно мање ‒ у финансијским капацитетима и губицима 1,9%, а у оствареном обиму активности и резултатима 6,1%.
Публикација „Годишњи извештај о пословању привреде у 2020. години” је објављена на страници – Регистри/ Финансијски извештаји/ Публикације/ Макроекономске анализе, где можете пронаћи и презентацију „Пословање привреде у 2020. години”.