Општа упутства

Туристичка агенција је:

• привредно друштво,  
• предузетник,
• друго домаће правно лице,

које је испунило законом прописане услове за обављање делатности туристичких агенција, а у циљу стицања добити.

Врсте туристичких агенција 

 Према врсти послова које обављају туристичке агенције могу бити:

• туристичка агенција организатор путовања,
• туристичка агенција посредник у продаји туристичког путовања.

Покретање поступка регистрације:

Поступак регистрације у Регистру туризма покреће се и води у складу са Законом о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре („Службени гласник РС“, 99/11, 83/14, 31/19 и 105/21), подношењем регистрационе пријаве Агенцији. Пријаве се подносе:

• непосредно у седишту АПР у Београду (Бранкова 25, 11000 Београд)
• у некој од организационих јединица (погледати одељак Контакти) или 
• поштом (Регистар туризма, Агенција за привредне регистре, Бранкова 25, 11000 Београд).

Поступак може бити покренут и по службеној дужности ако је таква регистрација предвиђена законом или када је то у јавном интересу. 

Ако поступак покреће странка, пријава се подноси на прописаном обрасцу или ако образац није прописан - у форми поднеска у ком се наводе подаци о:

1. називу регистра коме се пријава подноси (Регистар туризма),
2. предмету и врсти регистрације,
3. подносиоцу пријаве (име, презиме, матични број/број пасоша за странца, адреса),
4. начину достављања одлуке регистратора (поштом на означену адресу или личним преузимањем у седишту АПР у Београду или некој од организационих јединица).

Пријаве у Регистру туризма – Регистрациона пријава за издавање лиценце и упис у регистар туризма, Регистрациона пријава промене и Регистрациона пријава брисања нису прописане, али се на интернет страни Агенције могу пронаћи понуђени обрасци који олакшавају регистрацију. Треба водити рачуна да се приликом подношења регистрационе пријаве промене увек подноси прва страна пријаве (Обавезни подаци) која садржи поља за упис свих горе побројаних (1-4) обавезних података, а да се уз њу прилажу и одговарајући додаци у зависности од врсте промена које се пријављује за регистрацију. При томе, битно је одабрати одговарајући додатак, тако да подаци уписани у додатку буду у сагласности са документацијом која се прилаже уз регистрациону пријаву.

Наведене пријаве се из одељка Обрасци преузимају бесплатно, док се у Агенцији за привредне регистре и њеним организационим јединицама преузимају уз накнаду од 120,00 динара.

Уз пријаву се прилажу прописани документи у оригиналу, овереном препису или овереној фотокопији, као и доказ о уплати накнаде за вођење поступка регистрације. Ако је документ поднет на страном језику, прилаже се и превод тог документа сачињен од стране овлашћеног судског тумача.

Када се поступак покреће по захтеву странке, подносилац пријаве мора бити овлашћен за њено подношење.

Подносилац регистрационе пријаве за покретање поступка регистрације може бити:

• регистровани заступник туристичке агенције (директор, други регистровани заступник привредног субјекта; предузетник и регистровани пословођа за предузетнике),
• пуномоћник са приложеним пуномоћјем потписаним од стране заступника подносиоца, које садржи читко наведено име, презиме и функцију властодавца (уколико пуномоћје за подношење регистрационе пријаве даје предузетник лицу које није адвокат, његов потпис као властодавца мора бити оверен од стране органа надлежног за оверу потписа),
• за регистрацију оставке руководиоца може бити и лице које даје оставку.

Уколико се пуномоћје за подношење регистрационе пријаве даје адвокату, потпис властодавца не мора бити оверен од стране органа надлежног за оверу потписа.

Када је подносилац регистрационе пријаве пуномоћник – адвокат, он може овластити другог адвоката за подношење пријаве (заменичко пуномоћје), осим ако је властодавац у пуномоћју другачије одредио.

Пуномоћника који је адвокат може замењивати адвокатски приправник који је код њега запослен, осим ако је властодавац у пуномоћју другачије одредио. Пуномоћник адвокат мора обавезно ставити свој печат на достављену регистрациону пријаву.

Пуномоћје за подношење регистрационе пријаве мора бити приложено при подношењу регистрационе пријаве.

Одлучивање регистратора по пријави (доношење решења)

Рок за одлучивање о пријави је пет радних дана од дана пријема пријаве. Када се пријава подноси поштом, као датум и време њеног подношења, узимају се датум и време пријема пријаве у Агенцији, а не датум предаје пошти.

• Уколико су испуњени услови за регистрацију регистратор доноси решење којим се пријава усваја и своју одлуку објављује на интернет страни Агенције (у одељку Претрага података - за изабрану туристичку агенцију погледати Одлуке регистратора). Истовремено са доношењем решења објављују се и регистровани подаци и документа.

Регистрација производи правно дејство према трећим лицима наредног дана од дана објављивања, што између осталог значи да се и рокови прописани Законом о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре (за коришћење права на плаћање умањеног износа накнаде, изјављивање жалбе и др.) рачунају почев од наредног дана од дана објављивања одлука регистратора.

• Уколико регистратор утврди да није испуњен неки од услова за регистрацију из члана 14. став 1. тачка 1), 3), 4), 10), 11), 12) и 13) Закона у поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре у смислу да:
  1. није надлежан за поступање по пријави,
  2. да податак или документ није предмет регистрације, 
  3. да је податак или документ чија се регистрација захтева већ регистрован,
  4. да пријава није поднета у законом прописаном року, ако је рок услов за регистрацију,
  5. да пријава из члана 17. став 3. Закона није поднета у прописаном року и/или да нису отклоњени утврђени недостаци,
  6. да је регистрација податка или документа у супротности са посебним законом,
  7. да је регистрација податка или документа у супротности са актом надлежног органа донетим у складу са законом,

доноси решење којим одбацује пријаву. Реч је о ситуацијама у којима тражена регистрација не може уопште бити извршена, па је доношењем оваквог решења поступак окончан без могућности да подносилац уз достављање неке допунске документације утиче на другачији исход поступка.

• Уколико регистратор утврди да није испуњен неки од услова из члана 14. став 1. тачка 2), 5), 6), 7), 8) и 9) Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре доноси решење којим одбацује пријаву и утврђује који услови за регистрацију нису испуњени.

Ако подносилац у року од 30 дана од дана објављивања овог решења поднесе нову регистрациону пријаву уз позивање на број решења којим је ранија пријава одбачена и отклони све утврђене недостатке (уколико је у решењу о одбацивању наведено која документација није приложена и/или који су недостаци приложене документације) за вођење поступка регистрације плаћа половину прописаног износа накнаде за регистрацију.

Право на плаћање умањеног износа накнаде подносилац пријаве може остварити једном и то само у односу на пријаву за регистрацију података и докумената која је одбачена претходним решењем. У случају да подносилац прошири свој захтев кроз нову пријаву, дужан је да уплати за то прописани пун износ накнаде. 
 
Уз нову пријаву подносилац пријаве дужан је да приложи само недостајућу, односно уредну документацију ради отклањања недостатака утврђених решењем регистратора којим је захтев одбачен.

Достављање/преузимање писменог отправка одлуке регистратора (решења)

Достављање писменог отправка одлуке регистратора врши се на изричит захтев подносиоца пријаве. Ово значи да подносилац у пријави мора да захтева достављање одлуке регистратора и да одабере један од понуђених начина доставе. Уколико ово не учини, писмени отправак одлуке регистратора неће бити достављен, а подносилац ће са садржином одлуке моћи да се упозна у одељку Претрага података Регистра туризма (за изабрану туристичку агенцију погледати Одлуке регистратора).

Начини на које се врши достављање писаног отправка одлуке регистратора су следећи:

1. поштанском пошиљком, на регистровану адресу за пријем поште правног лица,
2. поштанском пошиљком, на адресу седишта правног лица (ако адреса за пријем поште није регистрована),
3. преузимањем у седишту Агенције,
4. преузимањем у некој од организационих јединица Агенције,
5. поштанском пошиљком на адресу подносиоца.

Одлуку регистратора, ако се подносилац пријаве определио за преузимање одлуке у седишту АПР у Београду или организационој јединици АПР, може преузети:

• заступник туристичке агенције,
• подносилац захтева,
• лице које заступник туристичке агенције или подносилац пријаве овласти за преузимање, у ком случају се, ако пуномоћје није предато при подношењу захтева, при преузимању доставља то пуномоћје потписано од стране заступника туристичке агенције или подносиоца пријаве.

Жалба на одлуку регистратора

На одлуку регистратора жалбу може поднети подносилац пријаве.

У жалби се обавезно наводи број и датум одлуке која се жалбом побија, разлози побијања, идентификациони подаци о подносиоцу жалбе и потпис подносиоца жалбе.

Жалба се подноси министру надлежном за послове туризма, преко Агенције, у року од 30 дана од дана објављивања одлуке.

Ако подносилац пријаве изјави жалбу на решење којим је захтев за регистрацију одбачен уз утврђивање услова који нису били испуњени и истовремено отклони недостатке утврђене решењем, сматраће се да радње предузете ради отклањања утврђених недостатака нису ни предузете, односно наставиће се поступак по жалби. Ово значи да подносилац уз жалбу не може доставити недостајућу или исправљену документацију, односно да она неће бити узета у обзир ако је достављена уз жалбу.

Ако регистратор утврди да је жалба неблаговремена, недопуштена или изјављена од неовлашћеног лица, одбациће жалбу својим решењем.

Ако регистратор утврди да је жалба основана, измениће побијену одлуку или ставити ван снаге решење о одбацивању пријаве и донети решење о усвајању пријаве.

Ако регистратор у року од пет радних дана од дана уредну жалбу нити одбаци нити усвоји, без одлагања је доставља надлежном министру.

Министар о жалби одлучује у року од 30 дана од дана пријема жалбе у министарству.

Одлука о жалби доставља се регистратору који је дужан да ту одлуку достави странци у року од осам дана од дана пријема.

Уз жалбу се подноси доказ о уплати републичке административне таксе за жалбу и одлуку. Такса се уплаћује у буџет Републике Србије, жиро-рачун 840-742221843-57, позив на број 50-016.

Према члану 5. став 1. тач 1) и 2) Закона о републичким административним таксама („Сл. гласник РС“, бр. 43/2003, 51/2003, 61/2005, 101/2005, 5/2009, 54/2009, 50/2011, 70/2011, 55/2012, 93/2012, 47/2013, 65/2013, 57/2014, 45/2015, 83/2015, 112/2015, 50/2016, 61/2017, 113/2017, 3/2018, 50/2018, 95/2018, 38/2019, 86/2019, 90/2019, 98/2020, 144/2020, 138/2022 и 92/23) таксена обавеза за захтеве настаје у тренутку подношења, а за решења у тренутку захтева за њихово издавање. Према Тарифи републичких административних такси, такса за жалбу износи 590,00 динара (тарифни број 6), за решење по жалби 690,00 динара (тарифни број 9), а за опомену којом се обвезник позива да плати таксу 350,00 динара (тарифни број 18).

Исправка грешке

Ако је приликом регистрације начињена грешка у регистру, која се односи на грешке у писању или рачунању и друге очигледне нетачности, регистратор ће, одмах по сазнању за грешку или у року од пет радних дана од дана подношења захтева за исправку, извршити исправку и о томе писаним путем обавестити субјекта регистрације, односно подносиоца захтева за исправку. 

Ако је регистратор за грешку у регистру сазнао по пријему пријаве, одмах ће поступити на горенаведени начин и исправити утврђену грешку, а пријаву одбацити због тога што чињенице из пријаве нису сагласне са подацима који су регистровани у регистру који поступа по пријави, са позивом подносиоцу пријаве да отклони недостатак тако што ће податке из пријаве и документације уз пријаву усагласити са новим стањем у регистру, без плаћања накнаде за регистрацију. 

Ако регистратор, одлучујући о захтеву за исправку грешке, утврди да грешка није начињена, доноси решење којим се захтев одбија као неоснован.

Овера документације и Apostille

Уколико је законом предвиђено да се уз регистрациону пријаву доставља оверена документација – то подразумева оверу од стране органа надлежног за оверу потписа (од 1. марта 2017. за оверу документације надлежни су само нотари, осим у јединицама локалне самоуправе где нема нотара, па се овера и даље може вршити у суду или општини).

Документација, која је оверена од стране органа надлежног за оверу потписа у иностранству, постаје страна јавна исправа и мора садржати Apostille - уколико је реч о земљи која је потписница Хашке конвенције о укидању потребе легализације страних јавних исправа, осим ако између конкретне стране земље и Републике Србије није закључен билателарни споразум о међусобном признавању јавних исправа без легализације. У случају да конкретна страна земља није потписница Хашке конвенције и нема закључен билателарни споразум са Републиком Србијом о међусобном признавању јавних исправа без легализације, потребна је тзв. "пуна" легализација.

Више информација о томе са којим државама Република Србија има закључене билатералне споразуме, односно о потписницама Хашке конвенције можете пронаћи овде. 

Посебно напомињемо да одређени број држава потписница Хашке конвенције још од 2006. године печат Apostille издаје искључиво у електронском облику и у таквим случајевима, када је у поступку регистрације потребно приложити оверену исправу, као валидан документ прихвата се и одштампана спољна форма печата Е-Apostille која садржи и обавештење да се у земљи порекла оверавање документа са печатом Apostille врши у електронском облику, а ако таквог обавештења нема, уз регистрациону пријаву је потребно приложити и изјаву подносиоца пријаве (коју не треба посебно оверавати) да се у земљи порекла печат Apostille не издаје у папирном, већ искључиво у електронском облику. Наведено становиште изражено је и у мишљењу Министарства привреде које можете видети овде.

Уз документацију која је сачињена на страном језику, обавезно се доставља превод на српски језик оверен од сталног судског тумача.

Начело формалности

Одредбом члана 3. тачка 3. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре прописано је начело формалности сходно комe регистратор доноси одлуке на основу чињеница из пријаве, приложених докумената и регистрованих података, без испитивања тачности чињеница из пријаве, веродостојности приложених докумената и правилности и законитости поступака у коме су документи донети, док је одредбом члана 45. истог Закона прописано да ће се лице које регистру пријави неистинит податак или достави лажни или преиначени документ у намери да се такав податак или документ у поступку регистрације и евиденције употреби као прави, казнити казном затвора од три месеца до пет година, одакле произилази да подносилац регистрационе пријаве сноси одговорност за тачност података унетих у регистрациону пријаву и правилност и законистост поступака у којима су донети документи који се достављају уз регистрациону пријаву.

Дакле, потребно је имати у виду да се надлежност Регистра састоји у регистрацији података о привредним субјектима и то на захтев овлашћеног лица уз обавезу прилагања документације предвиђене законом, те да регистратор нема овлашћење да испитује законитост поступка доношења одлука које се прилажу уз захтев за регистрацију, већ само да врши регистрацију на основу приложеног захтева и документације.

Заштита података о личности

Приликом иницирања поступка регистрације, дешава се да подносиоци захтева, уз документацију прописану Законом и припадајућим подзаконским актима, грешком поднесу и документе који нису потребни за конкретни поступак.

С обзиром да Агенција, односно регистар, нема могућност да предупреди ове ситуације, а како би се избегло кршење начела прописаних одредбом члана 5. став 1. тачке 1) - 3) Закона о заштити података о личности, подносиоцима пријаве је омогућено да се обрате служби Архиве Агенције како би преузели документацију која садржи осетљиве податке, а при томе није представљала основ за доношење одлуке регистратора, уз састављање записника о предузетој радњи.