Покретање поступка регистрације (члан 5. Закона o поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре)

Поступак регистрације у Регистар привредних комора (у даљем тексту Регистар), покреће се подношењем уредно попуњене регистрационе пријаве и одговарајућих додатака (за упис оснивања, промена и брисања података), прописане документације (Правилник о садржини и начину вођења Регистра привредних комора и Регистра представништава страних привредних комора објављен у Службеном гласнику РС број 15/2016) и доказа о уплати накнаде (Одлука о накнадама за послове регистрације и друге услуге које пружа Агенција за привредне регистре). Предложени образац пријаве можете преузети на интернет страни Агенције. Даље, Правилником је прописано да се уз пријаву прилажу прописани документи у оригиналу, овереном препису или овереној фотокопији, ако другачије није прописано (нпр. фотокопија идентификационог документа за председника односно друго лице овлашћено за заступање се предаје у фотокопији). Ако се уз пријаву прилаже документ на страном језику, прилаже се и превод тог документа сачињен од стране овлашћеног лица.

Покретање поступка по службеној дужности (члан 7. Закона)

Поступак регистрације се покреће и по службеној дужности, ако је таква регистрација предвиђена законом или када је то у јавном интересу.

Начин подношења пријаве (члан 9. Закона)

Како се на поступак регистрације примењују одредбе Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне  регистре, то се сматра да је поступак регистрације покренут даном предаје регистрационе пријаве Агенцији, а ако се регистрациона пријава подноси поштом, као датум и време њеног достављања узима се датум и време њеног пријема у Агенцији.

Регистрационе пријаве (обрасци) су предложени и попуњавају се читко, писаним путем или електронски, а могу се преузети:

Ако се регистрациона пријава подноси у форми поднеска, она мора садржати све елементе прописане Законом и Правилником како би се сматрала уредном.

Уредно попуњене регистрационе пријаве са одговарајућим додацима, пратећом документацијом и доказом о уплати накнаде се подносе Агенцији, и то:

  • лично, у седишту АПР у Београду,
  • лично, у организационим јединицама АПР,
  • поштом.

Подносилац пријаве (члан 2. став 1. тачка 6. Закона)

Подносилац пријаве јесте лице овлашћено за подношење пријаве и то:

  • лице овлашћено за заступање 
  • пуномоћник са приложеним писменим пуномоћјем потписаним од стране заступника, снабдевеног - печатом коморе (за регистрацију оснивања прочитати напомену у наставку).

Напомена:Ако се регистрациона пријава за упис у Регистар или преузимање одлуке регистратора врши преко пуномоћника, пуномоћје се доставља АПР као саставни део документације и то у оригиналу или овереној фотокопији. При подношењу пријаве за упис оснивања, пуномоћје мора бити снабдевено овереним потписом даваоца пуномоћја од стране надлежног органа за оверу потписа (од 1. марта 2017. за оверу документације надлежни су само нотари, осим у јединицама локалне самоуправе где нема нотара, па се овера и даље може вршити у суду или општини). Ако се за упис оснивања, пуномоћје даје адвокату, потпис даваоца пуномоћја не мора бити оверен од стране органа надлежног за оверу потписа. Ако је подносилац пријаве пуномоћник - адвокат, он може овластити другог адвоката за подношење пријаве и преузимање одлука регистратора (заменичко пуномоћје). Пуномоћника – адвоката може замењивати адвокатски приправник који је код њега запослен, само ако је тако одређено у пуномоћју.

Доказ о уплати накнаде

Уплата накнаде:

Уз пријаву за упис (обрасци) прилаже се прописана документација и доказ о уплати накнаде – уплатница или други доказ о плаћеној накнади за упис, на рачун Агенције за привредне регистре (висина накнаде и број рачуна).

Потврда о примљеној регистрационој пријави (члан 12. Закона)

О примљеној пријави се, на захтев подносиоца пријаве и то приликом непосредног подношења пријаве у Агенцији, издаје потврда о примљеној пријави. На интернет страни Агенције се увек објављују подаци о примљеној пријави (претрага података о примљеним пријавама и жалбама), без обзира на начин подношења, и то:

  • ознака Регистра,
  • број под којим је пријава заведена,
  • датум и време пријема пријаве,
  • врста пријаве,
  • податак о подносиоцу пријаве,
  • податак о статусу у коме се пријава налази.

На овај начин се и сва трећа заинтересована лица могу упознати са подацима о примљеним пријавама и жалбама.

Измена и одустанак од пријаве (члан 13. Закона)

Подносилац пријаве може да измени пријаву или да од ње одустане до доношења одлуке регистратора о пријави. Ако подносилац пријаве одустане од пријаве, регистратор доноси решење којим се поступак обуставља.

Поступање регистратора по пријави (члан 14. Закона)

По пријему регистрационе пријаве регистратор проверава:

  • да ли је надлежан за поступање по пријави,
  • да ли је пријаву поднело овлашћено лице,
  • да ли је податак или документ предмет регистрације,
  • да ли је податак или документ чија се регистрација захтева већ регистрован,
  • да ли пријава садржи податке и чињенице потребне за регистрацију,
  • да ли су уз пријаву приложени прописани документи,
  • да ли су чињенице из пријаве сагласне са чињеницама из докумената приложених уз пријаву и подацима који су регистровани у Регистру који поступа по пријави,
  • да ли је у Регистру који поступа по пријави под истим називом већ регистровано друго правно лице или предузетник или је већ поднета пријава за регистрацију под истим називом или је назив већ резервисан у складу са законом, односно да ли је назив одређен у складу са законом,
  • да ли је уз пријаву приложен доказ о уплати накнаде за вођење поступка регистрације.

Регистратор не испитује тачност података и веродостојност докумената достављених уз регистрациону пријаву (начело формалности, прописано чланом 3. став 1. тачка 3. Закона).

Рок за одлучивање регистратора (члан 15. Закона)

Регистратор решењем или закључком (у даљем тексту: одлуке), одлучује о пријави у року од пет дана од дана пријема пријаве.

Усвајање пријаве (члан 16. Закона)

Ако су испуњени услови за регистрацију, регистратор ће у року од пет дана, без учешћа подносиоца пријаве у поступку, донети решење којим усваја пријаву.

Одбацивање пријаве (члан 17. Закона)

Ако регистратор утврди да нису испуњени услови за регистрацију, и то:

  • да је ненадлежан за поступање по пријави,
  • да податак или достављени документ није предмет регистрације,
  • да је податак или документ чија се регистрација захтева већ регистрован.

Регистратор ће, у року од пет дана од дана подношења регистрационе пријаве, донети решење којим одбацује пријаву.

Ако регистратор утврди да нису испуњени услови за регистрацију, регистратор ће, у року од пет дана од дана подношења регистрационе пријаве, донети решење којим одбацује пријаву и којим је утврђује који услови за регистрацију нису испуњени.

Ако подносилац пријаве, у року од 30 дана од дана објављивања овог решења у одељку Претрага података о примљеним регистрационим пријавама и жалбама, поднесе регистрациону пријаву за регистрацију података о чијој регистрацији је добио решење о одбацивању пријаве, поднесе документацију на начин који је утврђен тим решењем и плати половину од износа накнаде за регистрацију која је предмет пријаве, задржава право приоритета одлучивања засновано подношењем одбачене пријаве.

Делимично усвајање пријаве (члан 18. Закона)

Ако се пријава односи на регистрацију два или више податка или документа, пријава се делимично усваја тако што се региструју подаци или документи за чију су регистрацију испуњени услови, а о пријави у осталом делу одлучује се на начин прописан чланом 17. То значи да регистратор доноси решење којим усваја у делу у ком су испуњени услови за регистрацију, а одбацује пријаву у делу у ком нису испуњени услови за регистрацију, и утврђује који услови за регистрацију нису испуњени. Ако подносилац пријаве, у року од 30 дана од дана објављивања овог решења у одељку Претрага података о примљеним регистрационим пријавама и жалбама, поднесе регистрациону пријаву за регистрацију података чија регистрација је била одбачена, поднесе документацију на начин који је утврђен тим решењем и плати половину од износа накнаде за регистрацију која је предмет пријаве, задржава право приоритета одлучивања засновано подношењем пријаве о којој је регистратор одлучио доношењем делимичним решењем.

Пропуштање рока за одлучивање о пријави (члан 19. Закона)

Ако регистратор не одлучи о пријави у року од пет дана од дана пријема, сматраће се да је пријава усвојена, о чему доноси решење и тражену регистрацију, без одлагања, спроводи у Регистар. Ово правило се не примењује ако се пријава одбацује из следећих разлога:

  • ако је регистратор ненадлежан за поступање по пријави,
  • ако податак или достављени документ није предмет регистрације,
  • ако је податак или документ чија се регистрација захтева већ регистрован.

Напомена:

У поступку регистрације није дозвољен повраћај у пређашње стање (члан 21. Закона).

Објављивање и дејство регистрације (члан 22. Закона)

Све одлуке регистратора (решења и закључци), које су донете у поступку регистрације истовремено се објављују у одељку Претрага података о примљеним регистрационим пријавама и жалбама. То практично значи да се са одлуком регистратора можете упознати од тренутка доношења и то преко интернет стране Агенције.

Такође, статут, односно пречишћен текст измена и допуна статута, се објављује у одељку Претрага привредних комора и постаје доступан свим заинтересованим лицима.

Регистрација података производи правно дејство према трећим лицима наредног дана од дана објављивања и свака регистрација производи правно дејство за убудуће.

Исправка техничке грешке (члан 23. Закона)

Ако је приликом регистрације начињена грешка у писању, рачунању или друга очигледна грешка, регистратор ће, у року од пет дана од дана сазнања за грешку или од дана подношења захтева за исправку, извршити исправку у Регистру и о томе донети закључак.

Ако регистратор, одлучујући о захтеву за исправку грешке, утврди да грешка није начињена, доноси решење којим се захтев одбија као неоснован, такође у року од пет дана од дана подношења захтева.

Достављање писменог отправка одлуке регистратора (члан 24. Закона)

Достављање писменог отправка одлуке (решења и закључци) регистратора ће се вршити само на изричит захтев подносиоца регистрационе пријаве. Тај захтев је прописан као саставни елемент сваке регистрационе пријаве што значи да из пријаве утврђује да је подносилац захтевао достављање писменог отправка одлуке регистратора. Ако подносилац пријаве не назначи у пријави да жели да му се достави писмени отправак одлуке регистратора, са садржином одлуке се може упознати увидом у одељку Претрага података о примљеним регистрационим пријавама и жалбама.

Ако подносилац пријаве у регистрационој пријави назначи да жели да му се изврши писмени отправак одлуке регистратора, достављање ће се извршити у зависности од изабране опције у регистрационој пријави:

  • поштом на адресу седишта привредне коморе,
  • поштом на адресу подносиоца у Републици Србији,
  • лично у седишту Агенције у Београду,
  • лично у организационим јединицама Агенције,
  • електронском поштом (у припреми).

Ако је пријаву поднео пуномоћник отправак писмене одлуке регистратора врши се на адресу пуномоћника.

Достављање писмене одлуке регистратора сматра се извршеним даном слања на напред наведене начине.

Уколико се подносилац пријаве определио за преузимање одлуке у седишту АПР у Београду или организационој јединици АПР, следећа лица могу преузети одлуке регистратора:

  • подносилац регистрационе пријаве;
  • регистровани заступник (директор, други регистровани заступник, ликвидациони или стечајни управник) привредног субјекта;
  • лице које заступник овласти пуномоћјем;
  • пуномоћник адвокат може овластити другог адвоката (заменичко пуномоћје), осим ако је властодавац у пуномоћју другачије одредио;
  • пуномоћника који је адвокат може замењивати адвокатски приправник који је код њега запослен, осим ако је властодавац у пуномоћју другачије одредио.

Изјављивање жалбе (члан 25. Закона)

Против одлука регистратора (решења и закључака), подносилац пријаве може да поднесе жалбу и то у року од 30 дана од дана објаве одлуке регистратора у одељку Претрага података о примљеним регистрационим пријавама и жалбама.

Жалба не задржава извршење.

Ако подносилац пријаве изјави жалбу на решење којим је пријава одбачена и којим је утврђено који услови за регистрацију нису испуњени, и истовремено отклони утврђене недостатке, сматраће се да радње предузете ради отклањања утврђених недостатака нису ни предузете и регистратор ће наставити поступак по жалби.

Потврда о примљеној жалби (члан 26. Закона)

О примљеној жалби се, на захтев подносиоца жалбе и то приликом непосредног подношења у Агенцији, издаје потврда о примљеној жалби.

У одељку Претрага података о примљеним регистрационим пријавама и жалбама се увек објављују подаци о примљеној жалби, без обзира на начин подношења, и то:

  • број под којим је жалба заведена,
  • датум и време пријема жалбе,
  • податак о подносиоцу жалбе и
  • податак о статусу у коме се жалба налази.

Садржина жалбе (члан 27. Закона)

Законом су прописани елементи које свака жалба мора да садржи и то: број и датум одлуке која се жалбом побија, разлози побијања, идентификациони подаци о подносиоцу жалбе и потпис подносиоца жалбе. Такође, подносилац жалбе у жалби не може да се позива на чињенице које нису унете у пријаву и документа која уз пријаву нису приложена.

Одлучивање регистратора о жалби (члан 28. Закона)

Решавајући о жалби регистратор прво утврђује да ли је жалба благовремена, допуштена и да ли је изјављена од овлашћеног лица. Ако регистратор утврди да је жалба неблаговремена, недопуштена или изјављена од неовлашћеног лица, решењем ће је одбацити и то у року од пет дана од дана пријема жалбе.

Ако регистратор утврди да је жалба основана, у року од пет дана од дана пријема жалбе може:

  • изменити побијену одлуку,
  • ставити ван снаге решење о одбацивању пријаве и донети решење о усвајању пријаве.

Ако регистратор у року од пет дана од дана пријема жалбе не одбаци или не усвоји жалбу, дужан је да без одлагања жалбу достави надлежном министру.

Одлучивање министра о жалби (члан 29. Закона)

О жалби на одлуке регистратора одлучује министар надлежан за послове финансија и привреде.

Министар о жалби одлучује у року од 30 дана од дана пријема жалбе у министарству.

Одлучујући о жалби министар може:

  • одбацити жалбу ако је неблаговремена, недопуштена или поднета од неовлашћеног лица, ако  регистратор није то учинио,
  • одбити жалбу као неосновану,
  • усвојити жалбу и укинути одлуку и вратити регистратору предмет на поновно поступање,
  • усвојити жалбу и укинути одлуку и сам одлучити о пријави.

Одлука надлежног министра се доставља Агенцији која је дужна да обавести подносиоца жалбе о донетој одлуци.

Решење министра је коначно и протв њега се може водити управни спор.

Резервација назива (члан 39. Закона)

Ако желите да будете сигурни да ће тачно одређени назив који желите да региструјете бити слободан, можете се користити правом из члана 39. и члана 40. Закона о поступку регистрације у Агенцији, којима је прописано да заинтересовано лице може поднети пријаву резервације одређеног назива и доказ о уплати накнаде за резервацију назива. Препоручујемо да пре покретања поступка резервације назива проверите да ли је жељени назив слободан преко интернет стране Агенције већ регистрованих или резервисаних назива, како би избегли нежељено одбацивање захтева за регистрацију. За помоћ при провери назива се можете обратити и запосленима у шалтер сали Агенције и организационих јединица или путем телефона нашем инфо центру. У поступку покренутом по пријави за резервацију назива, ако регистратор утврди да назив из пријаве није резервисан или регистрован и да је уз пријаву достављен доказ о уплати накнаде за резервацију назива (висина накнаде), потврдиће резервацију назива у корист подносиоца пријаве.

Ако регистратор утврди да нису испуњени услови прописани Законом о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре, у року од пет дана од дана поднете пријаве, доноси решење о одбијању пријаве.

Назив новоосноване привредне коморе мора се јасно разликовати од назива других привредних комора које су уписане или уредно пријављене за упис у Регистар.

Регистар привредних комора

У Регистар привредних комора уписују се: Привредна комора Србије, Привредне коморе аутономних покрајина и уговорне привредне коморе. Регионалне привредне коморе и Привредна комора Града Београда имају рок од 12 месеце да се или припоје Привредној комори Србије или ускладе своју организацију, органе и опште акте као уговорне привредне коморе.

Акти привредних комора

Привредна комора Србије и привредне коморе аутономних покрајина имају статут а  уговорне привредне коморе имају оснивачки акт и статут. 

Статутом привредних комора ближе се уређују права, обавезе и одговорност чланова; задаци; облици рада и организовања; делокруг и овлашћења органа и тела; састав, број чланова, начин избора и трајање мандата чланова органа; начин управљања и одлучивања; садржај и начин остваривања сарадње са надлежним државним органима и другим организацијама; садржај и начин сарадње са привредним коморама и сличним асоцијацијама у земљи и иностранству; јавност рада и обавештавање чланова; начин обезбеђења средстава за рад; положај и задаци стручне службе; поступак доношења и објављивања статута и других општих аката, као и друга питања значајна за рад привредне коморе. 

Статут Привредне коморе Србије објављује се у "Службеном гласнику Републике Србије", као и у гласилу или на интернет страници Привредне коморе Србије. 

Статути уговорних привредних комора објављују се у њиховом гласилу или на интернет страници привредне коморе. 

Општи акти уговорних привредних комора морају бити у складу са статутом. 

Оснивачки акт

При оснивању уговорне привредне коморе сачињава се оснивачки акт и то у писменој форми.

Оснивачким актом уређују међусобна права и обавезе оснивача, начин финансирања, органи уговорне привредне коморе, општи акти коморе и друга питања од значаја за рад коморе сходно одредбама овог закона којим се та питања уређују. Оснивачки акт се јавно објављује на интернет страни Агенције.Законом је на императиван начин прописана садржина статута, а регистратор при провери испуњености услова за регистрацију проверава да ли су испуњени формални услови за упис у Регистар (датум доношења статута, да ли је статут донет од стране скупштине и потписан од стране председавајућег скупштине).

Органи привредних комора

Органи Привредне коморе Србије и привредних комора аутономних покрајина су: Скупштина, Управни одбор, Надзорни одбор и председник. 

Привредна комора Србије има и потпредседнике и генералног секретара. 

Скупштина је највиши орган Привредне коморе Србије. 

Скупштина доноси Статут и друга општа акта утврђена Статутом, програм рада и финансијски план; усваја извештај о раду и финансијске извештаје; доноси одлуке о располагању непокретностима и имовином велике вредности, у складу са Статутом; бира и разрешава чланове Управног одбора и Надзорног одбора, председника и потпредседнике; утврђује ставове у области економског развоја и привредног система; одлучује о другим значајним привредним питањима и обавља и друге послове у складу са овим законом и Статутом. Скупштину сачињавају представници чланова Привредне коморе Србије који се бирају на начин утврђен Статутом. 

Чланови Скупштине бирају се по територијалном и гранском принципу, у складу са Статутом. 

По територијалном принципу, чланове Скупштине Привредне коморе Србије бирају парламенти привредника регионалних привредних комора, односно парламент привредника привредне коморе главног града. 

Управни одбор је орган управљања Привредном комором Србије. 

Управни одбор: припрема предлоге аката за Скупштину; извршава одлуке и закључке Скупштине; доноси општа и друга акта утврђена Статутом; доноси одлуке о избору директора регионалних привредних комора, односно привредне коморе главног града, уз консултацију са парламентима привредника регионалних привредних комора, односно привредне коморе главног града; обавља и друге послове у складу са овим законом и Статутом. 

Надзорни одбор: врши контролу законитости рада Привредне коморе Србије; контролише спровођење Статута и општих аката; контролише финансијско и материјално пословање и остварује увид у извршавање обавеза чланова Привредне коморе Србије. 

Председник представља и заступа Привредну комору Србије, руководи и усклађује рад и обавља и друге послове у складу са овим законом и Статутом. 

Председник је по функцији председник Управног одбора. 

Председник за свој рад одговара Скупштини. 

Привредна комора Србије може имати једног или више потпредседника, које на предлог председника бира Скупштина. 

Потпредседник је по функцији члан Управног одбора. 

Потпредседник за свој рад одговара Скупштини и председнику. 

Привредна комора Србије има генералног секретара, кога на предлог председника именује Управни одбор. 

Генерални секретар заступа Привредну комору Србије; стара се о припремама седница органа и тела Привредне коморе Србије и о извршавању одлука и других аката органа и тела; помаже председнику у обављању његових послова; обавља друге послове у складу са Статутом. 

Генерални секретар за свој рад одговара Управном одбору и председнику. 

Органи уговорних привредних комора 

Уговорне привредне коморе имају органе утврђене оснивачким актом, односно статутом.