Општа упутства

Поступак регистрације покреће се подношењем регистрационе пријаве Агенцији (за оснивање привредних друштава електронски, непосредно у седишту АПР-a у Београду или у некој од организационих јединица или поштом), а може бити покренут и по службеној дужности, ако је таква регистрација предвиђена законом или када је то у јавном интересу.

Ако поступак покреће странка, пријава се подноси на прописаном обрасцу или ако образац није прописан - у форми поднеска у ком се наводе подаци о:

1. називу регистра коме се пријава подноси (Регистар привредних субјеката),
2. предмету и врсти регистрације,
3. подносиоцу пријаве (име, презиме, матични број/број пасоша за странца, адреса),
4. начину достављања одлуке регистратора (поштом на означену адресу или личним преузимањем у седишту АПР у Београду или некој од организационих јединица).

При томе, регистрациона пријава оснивања за правне форме ОД, KД, ДОО и АД је искључиво електронска, а за остале правне форме је прописана, те се подноси на прописаном обрасцу Јединствена регистрациона пријава оснивања  правних лица и других субјеката и регистрације у јединствени регистар пореских обвезника (ЈРППС) при чему је потребно изабрати одговарајући образац у зависности од правне форме субјекта који се оснива. Дакле, пријава оснивања поднета у форми поднеска, уместо на прописаном обрасцу, увек ће бити одбачена.

Регистрационе пријаве промене и брисања нису прописане, али се на интернет страни Агенције, у одељку Обрасци, могу пронаћи понуђени обрасци који олакшавају регистрацију. Треба водити рачуна да се приликом подношења регистрационе пријаве промене увек подноси прва страна пријаве (Обавезни подаци) која садржи поља за упис свих горе побројаних (1-4) обавезних података, а да се уз њу прилажу и одговарајући додаци у зависности од врсте промена које се пријављује за регистрацију. При томе, битно је одабрати одговарајући додатак, тако да подаци уписани у додатку буду у сагласности са документацијом која се прилаже уз регистрациону пријаву. Никада немојте прилагати празне додатке за оне промене које не желите да региструјете.

Наведене пријаве се из одељка Обрасци преузимају бесплатно, док се у Агенцији за привредне регистре преузимају уз накнаду од 120,00 динара.

Када се поступак покреће по захтеву странке, подносилац пријаве мора бити овлашћен за њено подношење.

А) Подношење регистрационе пријаве оснивања:

Подносилац регистрационе пријаве оснивања може бити:

1. оснивач, или
2. лице које пуномоћјем овласти оснивач.

Напомена:

Уколико је оснивач физичко лице, а пуномоћје за подношење регистрационе пријаве даје лицу које није адвокат, његов потпис као властодавца мора бити оверен од стране органа надлежног за оверу потписа.

Уколико се пуномоћје за подношење регистрационе пријаве даје адвокату, потпис властодавца не мора бити оверен од стране органа надлежног за оверу потписа.

Када је подносилац регистрационе пријаве пуномоћник – адвокат, он може овластити другог адвоката за подношење пријаве (заменичко пуномоћје), осим ако је властодавац у пуномоћју другачије одредио.

Пуномоћника, који је адвокат, може мењати адвокатски приправник који је код њега запослен, осим ако је властодавац у пуномоћју другачије одредио.

Пуномоћник адвокат мора обавезно ставити свој печат на достављену регистрациону пријаву.

Пуномоћје за подношење регистрационе пријаве мора бити приложено при подношењу регистрационе пријаве.

Б) Подношење регистрационе пријаве промене и брисања:

Подносилац регистрационе пријаве промене и брисања може бити:

1. регистровани заступник (директор, други регистровани заступник, ликвидациони или стечајни управник) привредног субјекта,
2. новоименовани заступник привредног субјекта (ако се пријава односи на промену заступника),
3. за регистрацију оставке лица овлашћеног за заступање може бити и лице које даје оставку,
4. лице које заступник овласти пуномоћјем,
5. за регистрацију преноса удела у привредном друштву може бити и стицалац односно преносилац удела,
6. за регистрацију разрешења лица овлашћеног за заступање, ако истовремено није именовано друго лице овлашћено за заступање, може бити члан друштва,
7. законом овлашћено лице за регистрацију података прописаних законом.

Напомена:

• Уколико је заступник домаће привредно друштво (у складу са одредбом члана 31. ЗПД), регистрациону пријаву у име привредног друштва заступника подноси лице које је овлашћено да га заступа или лице које посебним пуномоћјем овласти заступник привредног друштва, и у том случају његов потпис као властодавца не мора бити оверен од стране надлежног органа за оверу потписа, али мора поред потписа садржати читко наведено име, презиме и функцију лица које даје овлашћење подносиоцу.
• Уколико је заступник физичко лице, пуномоћје којим он овлашћује неко лице за подношење регистрационе пријаве не мора бити оверено од стране органа надлежног за оверу потписа, али мора поред потписа садржати читко наведено име, презиме и функцију властодавца.

Уколико је законски заступник ограничен супотписом неког лица (за све правне радње, без изузетка) тада је потребно да регистрациона пријава буде потписана и од стране тог лица (супотписника).
У случају електронског подношења, електронску пријаву потписује само законски заступник, али је тада неопходно приложити сагласност супотписника за подношење регистрационе пријаве, у форми електронског документа, потписану квалификованим електронским потписом супотписника. Ако супотписник не поседује електронски сертификат, дигитализацију сагласности која је изворно дата у папирној форми може да изврши искључиво јавни бележник или адвокат који је и подносилац пријаве (али не и законски заступник).

Уколико се пуномоћје за подношење регистрационе пријаве даје адвокату, потпис властодавца не мора бити оверен од стране органа надлежног за оверу потписа.

Када је подносилац регистрационе пријаве пуномоћник – адвокат, он може овластити другог адвоката за подношење пријаве (заменичко пуномоћје), осим ако је властодавац у пуномоћју другачије одредио.

Пуномоћника који је адвокат може замењивати адвокатски приправник који је код њега запослен, осим ако је властодавац у пуномоћју другачије одредио.

Пуномоћник адвокат мора обавезно ставити свој печат на достављену регистрациону пријаву.

Пуномоћје за подношење регистрационе пријаве мора бити приложено при подношењу регистрационе пријаве.

Видео упутство за коришћење АПР онлајн сервиса за претрагу података о поднетим пријавама можете погледати овде.

Рок за одлучивање о пријави је пет радних дана од дана пријема пријаве. Када се пријава подноси поштом, као датум и време њеног подношења, узимају се датум и време пријема пријаве у Агенцији, а не датум предаје пошти.

• Уколико су испуњени услови за регистрацију регистратор доноси решење којим се пријава усваја и своју одлуку објављује на интернет страни Агенције. Истовремено са доношењем решења објављују се и регистровани подаци и документа.
• Уколико регистратор утврди да није испуњен неки од услова за регистрацију из члана 14. став 1. тачка 1), 3), 4), 10), 11), 12) и 13) Закона у поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре у смислу да:
  1. није надлежан за поступање по пријави,
  2. да податак или документ није предмет регистрације, 
  3. да је податак или документ чија се регистрација захтева већ регистрован,
  4. да пријава није поднета у законом прописаном року, ако је рок услов за регистрацију,
  5. да пријава из члана 17. став 3. Закона није поднета у прописаном року и/или да нису отклоњени утврђени недостаци,
  6. да је регистрација податка или документа у супротности са посебним законом,
  7. да је регистрација податка или документа у супротности са актом надлежног органа донетим у складу са законом,

  доноси решење којим одбацује пријаву. Реч је о ситуацијама у којима тражена регистрација не може уопште бити извршена, па је доношењем оваквог решења поступак окончан без могућности да подносилац уз достављање неке допунске документације утиче на другачији исход поступка.

• Уколико регистратор утврди да није испуњен неки од услова из члана 14. став 1. тачка 2), 5), 6), 7), 8) и 9) Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре доноси решење којим одбацује пријаву и утврђује који услови за регистрацију нису испуњени.

Ако подносилац у року од 30 дана од дана објављивања овог решења поднесе нову регистрациону пријаву уз позивање на број решења којим је ранија пријава одбачена и отклони све утврђене недостатке (уколико је у решењу о одбацивању наведено која документација није приложена и/или који су недостаци приложене документације) за вођење поступка регистрације плаћа половину прописаног износа накнаде за регистрацију.

Право на плаћање умањеног износа накнаде подносилац пријаве може остварити једном и то само у односу на на пријаву за регистрацију података и докумената која је одбачена претходним решењем. У случају да подносилац прошири свој захтев кроз нову пријаву, дужан је да уплати за то прописани пун износ накнаде.

Уз нову пријаву подносилац пријаве дужан је да приложи само недостајућу, односно уредну документацију ради отклањања недостатака утврђених решењем регистратора којим је захтев одбачен.

Видео упутство за коришћење АПР онлајн сервиса за проверу одлуке регистратора можете погледати овде.

Достављање писменог отправка одлуке регистратора врши се на изричит захтев подносиоца пријаве. Ово значи да подносилац у пријави мора да захтева достављање одлуке регистратора и да одабере један од понуђених начина доставе. Уколико ово не учини, писмени отправак одлуке регистратора неће бити достављен, а подносилац ће са садржином одлуке моћи да се упозна у одељку Претрага података привредних друштава (за изабрано привредно друштво погледати Одлуке регистратора).

Начини на које се врши достављање писаног отправка одлуке регистратора су следећи:

1. поштанском пошиљком, на регистровану адресу за пријем поште правног лица,
2. поштанском пошиљком, на адресу седишта правног лица (ако адреса за пријем поште није регистрована),
3. преузимањем у седишту Агенције,
4. преузимањем у некој од организационих јединица Агенције,
5. поштанском пошиљком на адресу подносиоца.

Одлуку регистратора, ако се подносилац пријаве определио за преузимање одлуке у седишту АПР у Београду или организационој јединици АПР, може преузети:

• подносилац регистрационе пријаве,
• регистровани заступник (директор, други регистровани заступник, ликвидациони или стечајни управник) привредног субјекта,
• лице које заступник овласти пуномоћјем,
• регистровани прокуриста,
• пуномоћник адвокат може овластити другог адвоката (заменичко пуномоћје), осим ако је властодавац у пуномоћју другачије одредио,
• пуномоћника који је адвокат може замењивати адвокатски приправник који је код њега запослен, осим ако је властодавац у пуномоћју другачије одредио.

Регистар привредних субјеката обавештава сва привредна друштва која имају регистровану адресу за пријем електронске поште, да од данас могу да очекују доставу аката донетих у поступку регистрације у еСандуче привредног субјeта на порталу еУправе.

Лице овлашћено за приступ еСандучету је овлашћени заступник правног лица који се претходно у том својству регистровао на порталу еУправе.

Важно је имати у виду да је пријем решења донетих по захтеву подносиоца у еСандуче само информативног карактера, па ће се примерак решења свакако доставити субјекту и на начин на који је тражено у регистрационој пријави (ако је пријава поднета папирним путем), а ако је поднета електронским путем преко портала еРепс - примерак решења ће осим у еСандучету, подносицу бити доступан и на самом порталу еРепс.

Међутим, решења која Регистратор доноси без захтева подносиоца, односно по службеној дужности, такође ће бити достављана у еСандуче привредног субјекта, али ће се тако послато решење сматрати лично преузетим када корисник органу потврди пријем отварањем електронске повратнице, тако да се достава у еСандуче сматра регуларним достављањем и од тог тренутка почињу да теку сви релевантни рокови.

На одлуку регистратора жалбу може поднети подносилац пријаве.

У жалби се обавезно наводи број и датум одлуке која се жалбом побија, разлози побијања, идентификациони подаци о подносиоцу жалбе и потпис подносиоца жалбе.

Жалба се подноси министру надлежном за положај привредних друштава и других облика пословања, преко Агенције, у року од 30 дана од дана објављивања одлуке.

Ако подносилац пријаве изјави жалбу на решење којим је захтев за регистрацију одбачен уз утврђивање услова који нису били испуњени и истовремено отклони недостатке утврђене решењем, сматраће се да радње предузете ради отклањања утврђених недостатака нису ни предузете, односно наставиће се поступак по жалби. Ово значи да подносилац уз жалбу не може доставити недостајућу или исправљену документацију, односно да она неће бити узета у обзир ако је достављена уз жалбу.

Ако регистратор утврди да је жалба неблаговремена, недопуштена или изјављена од неовлашћеног лица, одбациће жалбу својим решењем.

Ако регистратор утврди да је жалба основана, измениће побијену одлуку или ставити ван снаге решење о одбацивању пријаве и донети решење о усвајању пријаве.

Ако регистратор у року од пет радних дана од дана уредну жалбу нити одбаци нити усвоји, без одлагања је доставља надлежном министру.

Министар о жалби одлучује у року од 30 дана од дана пријема жалбе у министарству.

Одлука о жалби доставља се регистратору који је дужан да ту одлуку достави странци у року од осам дана од дана пријема.

Уз жалбу се подноси доказ о уплати републичке административне таксе за жалбу и одлуку. Такса се уплаћује у буџет Републике Србије, жиро-рачун 840-742221843-57, позив на број 50-016.

Према члану 5. став 1. тач 1) и 2) Закона о републичким административним таксама („Сл. гласник РС“, бр. 43/2003, 51/2003, 61/2005, 101/2005, 5/2009, 54/2009, 50/2011, 70/2011, 55/2012, 93/2012, 47/2013, 65/2013, 57/2014, 45/2015, 83/2015, 112/2015, 50/2016, 61/2017, 113/2017, 3/2018, 50/2018, 95/2018, 38/2019, 86/2019, 90/2019, 98/2020, 144/2020, 138/2022 и 92/23) таксена обавеза за захтеве настаје у тренутку подношења, а за решења у тренутку захтева за њихово издавање. Према Тарифи републичких административних такси, такса за жалбу износи 590,00 динара (тарифни број 6), за решење по жалби 690,00 динара (тарифни број 9), а за опомену којом се обвезник позива да плати таксу 350,00 динара (тарифни број 18).

Видео упутство за коришћење АПР онлајн сервиса за претрагу података о поднетим жалбама можете погледати овде.

Ако је приликом регистрације начињена грешка у регистру, која се односи на грешке у писању или рачунању и друге очигледне нетачности, регистратор ће, одмах по сазнању за грешку или у року од пет радних дана од дана подношења захтева за исправку, извршити исправку и о томе писаним путем обавестити субјекта регистрације, односно подносиоца захтева за исправку. 

Ако је регистратор за грешку у регистру сазнао по пријему пријаве, одмах ће поступити на горенаведени начин и исправити утврђену грешку, а пријаву одбацити због тога што чињенице из пријаве нису сагласне са подацима који су регистровани у регистру који поступа по пријави, са позивом подносиоцу пријаве да отклони недостатак тако што ће податке из пријаве и документације уз пријаву усагласити са новим стањем у регистру, без плаћања накнаде за регистрацију. 

Ако регистратор, одлучујући о захтеву за исправку грешке, утврди да грешка није начињена, доноси решење којим се захтев одбија као неоснован.

За добијање извода из Регистра привредних субјеката у Агенцији за привредне регистре потребно је:

• попунити захтев за извод (може се добити у Агенцији или бесплатно преузети у одељку Обрасци),
• доставити доказ о уплати накнаде за издавање извода о регистрованим подацима о привредном субјекту (висине накнада).

Захтев за извод може да поднесе било које физичко лице, а извод се одмах добија у Агенцији.

Податке и документе који се у складу са законом подносе уз пријаву, а о којима се воде службене евиденције, регистратор може да прибави и по службеној дужности, и то директним увидом у службену евиденцију, преко сервисне магистрале органа или на други прихваћен начин у складу законом којим се уређује електронска управа, осим ако подносилац пријаве изјави да ће те податке и документе прибавити сам.

Дакле, подносилац би у пријави требало да се изјасни да ли жели сам да достави одређени податак односно документ или жели да их регистратор прибави по службеној дужности.

У вези са наведеним, важно је имати у виду да:

1. регистратор може сам да прибавља само оне податке и документе о којима се воде званичне службене евиденције, али не и оне које државни органи пружају подносиоцима искључиво на њихов захтев и о којима се не воде поменуте евиденције,
2. када регистратор по службеној дужности прибавља податке и документе, рок за доношење одлуке од 5 радних дана не почиње да тече од дана подношења пријаве већ од наредног дана од дана прибављања податка односно документа, односно ако је прибављање података и докумената извршено непосредним увидом у службену евиденцију другог органа – рок тече од дана прибављања тих података.

Уколико је законом предвиђено да се уз регистрациону пријаву доставља оверена документација – то подразумева оверу од стране органа надлежног за оверу потписа (од 1. марта 2017. за оверу документације надлежни су само нотари, осим у јединицама локалне самоуправе где нема нотара, па се овера и даље може вршити у суду или општини).

Документација, која је оверена од стране органа надлежног за оверу потписа у иностранству, постаје страна јавна исправа и мора садржати Apostille - уколико је реч о земљи која је потписница Хашке конвенције о укидању потребе легализације страних јавних исправа, осим ако између конкретне стране земље и Републике Србије није закључен билателарни споразум о међусобном признавању јавних исправа без легализације. У случају да конкретна страна земља није потписница Хашке конвенције и нема закључен билателарни споразум са Републиком Србијом о међусобном признавању јавних исправа без легализације, потребна је тзв. "пуна" легализација.

Више информација о томе са којим државама Република Србија има закључене билатералне споразуме, односно о потписницама Хашке конвенције можете пронаћи овде. 

Посебно напомињемо да одређени број држава потписница Хашке конвенције још од 2006. године печат Apostille издаје искључиво у електронском облику и у таквим случајевима, када је у поступку регистрације потребно приложити оверену исправу, као валидан документ прихвата се и одштампана спољна форма печата Е-Apostille која садржи и обавештење да се у земљи порекла оверавање документа са печатом Apostille врши у електронском облику, а ако таквог обавештења нема, уз регистрациону пријаву је потребно приложити и изјаву подносиоца пријаве (коју не треба посебно оверавати) да се у земљи порекла печат Apostille не издаје у папирном, већ искључиво у електронском облику. Наведено становиште изражено је и у мишљењу Министарства привреде које можете видети овде.

Уз документацију која је сачињена на страном језику, обавезно се доставља превод на српски језик оверен од сталног судског тумача.

А) Пословно име

Законом о привредним друштвима прописано је да привредно друштво послује и учествује у правном промету под пословним именом које је регистровано у складу са законом.

Правила којима је Закон уредио назив и пословно име су веома важна будући да пословно име које не испуњава законом прописане услове не може бити регистровано и често представља разлог за одбачај пријаве за регистрацију, нарочито приликом оснивања, па препоручујемо да следећа упутства пажљиво проучите пре овере оснивачког акта и подношења регистрационе пријаве:

1. Пословно име обавезно садржи назив, правну форму и место у коме је седиште друштва, а може да садржи и опис предмета пословања, као и друге елементе ако је то прописано законом. Тако, уз пословно име привредног друштва у поступку ликвидације додаје се ознака „у ликвидацији“, а уз пословно име субјекта у стечају додаје се ознака „у стечају“, а уз пословно име привредног друштва у поступку принудне ликвидације додаје се ознака „у принудној ликвидацији“.
2. Пословно име не може да буде такво да вређа морал, да изазива заблуду у погледу правне форме друштва и да изазива заблуду у погледу претежне делатности друштва. Ово значи да пословно име не може да садржи погрдне и сличне речи, да ознака правне форме у пословном имену мора да одговара стварној правној форми субјекта (односно не сме да упућује на неку другу правну форму) и да евентуални опис предмета пословања мора бити у складу са регистрованом претежном делатношћу. Тако на пример, друштво чија је претежна делатност трговина, не може у свом пословном имену користити опис „за услуге и консалтинг“ јер би овакав опис стварао заблуду у погледу претежне делатности друштва.
3. Пословно име је на српском језику, на ћириличном или латиничном писму. При томе је важно водити рачуна да уколико се одабере једно писмо у оснивачком акту или одлуци, истим писмом мора бити уписано и пословно име у регистрациону пријаву. У супротном, постојаће несагласност између регистрационе пријаве и приложене документације, што представља разлог за одбацивање захтева. Исто правило важи и за избор малих или великих слова у пословном имену – морају бити идентично наведени и у регистрационој пријави и у приложеној документацији.
4. Пословно име друштва и преводи пословног имена, могу да садрже реч „Србија“, реч која представља назив територијалне јединице или аутономне покрајине Републике Србије, као и изведенице ових речи, укључујући  и све облике који асоцирају на те речи, као и међународно признату трословну ознаку Републике Србије „СРБ“, уз претходну сагласност надлежног органа. Такође, могу да садрже и назив стране државе или међународне организације и њихове придевске облике уз сагласност надлежног органа те државе или међународне организације. Изузетно сагласност није потребна ако пословно име оснивача тог друштва садржи назив те државе, домаће територијалне јединице и аутономне покрајине или међународне организације (више о овом изузетку можете прочитати у мишљењу Минстарства привреде). Све речено односи се и на огранке домаћих привредних друштава, на представништва и огранке страних привредних друштава.
5. Пословно име друштва може да садржи лично име физичког лица уз његову сагласност, односно сагласност његових законских наследника уколико је то лице умрло.
6. Друштво може у пословању да користи и превод пословног имена или превод скраћеног пословног имена на језику националне мањине или страном језику (при чему се назив не преводи). Уколико друштво жели да користи превод пословног имена или скраћеног пословног имена у свом пословању, потребно је да и те преводе региструје.
7. Назив друштва може бити на страном језику, може да садржи поједине стране речи на латиничном писму енглеског језика, арапске или римске бројеве као и следеће специјалне карактере (. - &). Важно је уочити да се ова могућност односи само на назив, али не и на цело пословно име субјекта регистрације.
8. Назив друштва не сме бити истоветан називу другог друштва и мора се разликовати од назива другог правног лица тако да не изазива заблуду о идентитету са другим друштвом. Ово правило је нарочито важно, будући да је одредбом члана 14. став 1. тачка 8) Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре прописано да регистратор проверава да ли је у моменту регистрације у регистру који поступа по пријави под истим називом већ регистровано друго правно лице или предузетник, или је већ поднета пријава за регистрацију под истим називом, или је већ резервисан у складу са овим законом, односно да ли је назив одређен у складу са законом. Уколико постоји назив који је идентичан или сличан траженом називу, пријава ће бити одбачена.
9. Најзад, поред пословног имена, друштво може да користи и скраћено пословно име, под истим условима под којим користи и пословно име и оно обавезно садржи назив и правну форму друштва. Дакле, назив и правна форма су обавезни елементи скраћеног пословног имена, а поред њих може да садржи и неке друге елементе (али не мора). Скраћено пословно име може да садржи акрониме речи из назива и описа предмета пословања (ако се назив или опис предмета пословања из пословног имена састоји из више речи) али тако да ти акроними не смеју бити истоветни називу другог друштва нити изазивати заблуду о идентитету са другим друштвом.

Из наведених разлога, препоручујемо да подносиоци регистрационих пријава оснивања привредних друштава или пријава за промену назива постојећих друштава, изврше претрагу већ регистрованих назива, како би избегли нежељено одбацивање захтева за регистрацију.

При томе, предлажемо да се придржавате следећих упутстава:

• назив друштва мора да има минимално 3 карактера, не рачунајући дозвољене знакове ( .  -  &) и бројеве; максималан број карактера је 100, рачунајући дозвољене знакове и размаке,
• уколико се жељени назив састоји из само једне речи, препоручујемо да претрагу извршите и за цео и за део назива и уколико вам овај начин претраге не врати никакве резултате, то значи да је тај назив слободан. Уколико је, међутим, жељени назив заузет, имајте у виду да додавање иницијала оснивача, само два слова или броја чак и уз цртицу или размак неће бити довољно да такав назив буде регистрован. На пример, уколико постоји привредни субјект са називом BETACOM DOO, неће бити могуће регистровати назив BETA-OM, BETA OM, BETA COM, BETA-COM, BETACOM MD, БЕТАКОМ 77, БЕТАКОМ или БЕТА КОМ,
• водите рачуна да се неке речи другачије пишу, али се исто изговарају, односно да се на један начин пишу на српском и на страном језику (нпр. MENADŽMENT и MANAGEMENT) тако да је увек потребно проверити да ли се употребом неког другог слова или распореда слова добија исти резултат, јер ако се само другачије пише, а исто изговара, то може да изазива забуну о привредном субјекту (нпр. KOFI и COFFEE и COFEE),
• потребно је имати у виду и то да делови назива који се састоје од речи које упућују на делатност привредног субјекта као што су: „komerc“, „trade“, „group", „company“, „export", „import", „inženjering”, „engineering” и слично, није могуће користити као онај део назива који прави разлику у односу на већ постојећи назив. Дакле, ако већ постоји привредни субјект регистрован као нпр. „BONUS" DOO, додавање неке од наведених или сличних речи које упућују на делатност, неће бити довољно да такав захтев буде усвојен. У таквом случају, најбоље је придодати још неку реч и поновити претрагу,
• такође, уколико се друштво зове нпр. BONUS TRANS DOO, неће бити могуће регистровати назив BONUS TRANSPORT DOO. Ово важи и за речи INVEST и INVESTMENT, као и за PROM и PROMET,
• уколико се жељени назив састоји из више од једне речи, никада немојте куцати у поље претраге све речи из којих се назив састоји. У оваквим ситуацијама, препоручујемо да узмете онај део назива који је по нечему специфичан и да тај део укуцате у поље претраге па ако вам овај начин претраге не врати никакве резултате, такав назив је слободан.

Видео упутство за регистрацију пословног имена можете погледати овде.

Б) Резервација назива

Уколико желите да будете сигурни да ће тачно одређени назив који желите да региструјете бити слободан, можете се користити правом резервације назива, која је прописана чланом 39. и 40. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре, којима је прописано да се резервација назива покреће подношењем пријаве надлежном регистру са доказом о уплати накнаде за резервацију назива (висине накнада).

Ако су испуњени услови за резервацију назива регистратор у року од пет дана од дана подношења пријаве издаје потврду о резервацији назива и резервисани назив уноси у базу података резервисаних назива. Потврда садржи ознаку регистра, број под којим је пријава заведена, датум и време пријаве, назив који се резервише, податке о подносиоцу пријаве и податке о висини накнаде. Назив се резервише у корист подносиоца пријаве на рок од 60 дана од дана објаве, који се уз поновну уплату накнаде, пре истека рока на који је резервисан, може обновити на накнадни рок од 60 дана. Резервација назива се до истека рока на који је назив резервисан, може пренети на друго правно или физичко лице у ком случају регистратор потврду о преносу резервисаног назива доставља лицу у чију је корист назив резервисан.

Видео упутство за резервацију назива можете погледати овде.

Закон о привредним друштвима, члан 4. став 1. прописује да привредно друштво има претежну делатност, а може обављати и све друге делатности које нису законом забрањене независно од тога да ли су одређене оснивачким актом, односно статутом, те у члану 4. став 2. да се посебним законом може условити регистрација или обављање одређене делатности издавањем претходног одобрења, сагласности или другог акта надлежног органа. Одлуку о промени претежне делатности доноси скупштина, ортаци, односно комплементари.

Узимајући у обзир наведену одредбу Закона о привредним друштвима, привредни субјекти пријављују за упис у Регистар који се води код Агенције за привредне регистре само једну, претежну делатност, док се за све остале делатности подразумева по самом Закону да их привредни субјект може обављати, уз прибављање претходног одобрења, сагласности или другог акта надлежног органа ако је то прописано посебним законом.

Са друге стране, уколико привредни субјект жели да се у Регистар који се води код Агенције за привредне регистре упише као претежна делатност она делатност која се може регистровати само на основу претходног одобрења, сагласности или другог акта надлежног органа, дужно је да овакво одобрење, сагласност или други акт надлежног органа и достави приликом подношења захтева за упис те делатности у Регистар (нпр. производња, промет, дистрибуција, прерада и ускладиштење материја опасних и штетних по здравље људи и животне средине, послови банака, послови осигуравајућих друштава).

Одредбом члана 88. Закона о привредним друштвима прописано је да се на делатност предузетника, сходно примењују одредбе члана 4. овог закона о делатностима друштва.

Привредни субјект за упис у Регистар који се води код Агенције за привредне регистре не доставља потврду надлежних инспекцијских служби о испуњености услова у погледу простора у коме се делатност обавља, осим када је посебним законом прописано да је за регистрацију и обављање одређене делатности потребно прибавити такву потврду.

Из изнетог произилази да привредни субјекти могу уписати у Регистар само једну, претежну делатност, јер им је по основу Закона о привредним друштвима дозвољено да обављају и друге делатности, с тим што сâм привредни субјект мора водити рачуна о испуњености услова за обављање тих делатности. Мишљење регистратора привредних субјеката у вези са регистрацијом претежне делатности можете преузети овде.

У вези са могућношћу обављања свих законом дозвољених делатности, напомињемо и то да одредбама Закона о привредним друштвима, а такође ни одредбама Закона о спољнотрговинском пословању није предвиђена ни обавеза, нити могућност регистрације података о обављању спољнотрговинског промета и услуга у спољној трговини и да у складу са тим, Регистар привредних субјеката почевши од 01.02.2012. године неће вршити регистрацију ових података, а до раније регистровани подаци неће бити јавно доступни. Дакле, обављање како претежне тако и споредних делатности у спољнотрговинском промету, није условљено регистрацијом у Регистру привредних субјеката и ови подаци почевши од 01.02.2012. године не представљају предмет регистрације.

Одредбом члана 3. тачка 3. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистере прописано је начело формалности сходно коме регистратор доноси одлуке на основу чињеница из пријаве, приложених докумената и регистрованих података, без испитивања тачности чињеница из пријаве, веродостојности приложених докумената и правилности и законитости поступака у коме су документи донети, док је одредбом члана 45. истог Закона прописано да ће се лице које регистру пријави неистинит податак или достави лажни или преиначени документ у намери да се такав податак или документ у поступку регистрације и евиденције употреби као прави, казнити казном затвора од три месеца до пет година, одакле произилази да подносилац регистрационе пријаве сноси одговорност за тачност података унетих у регистрациону пријаву и правилност и законистост поступака у којима су донети документи који се достављају уз регистрациону пријаву.

Дакле, потребно је имати у виду да се надлежност Регистра састоји у регистрацији података о привредним субјектима и то на захтев овлашћеног лица уз обавезу прилагања документације предвиђене законом, те да регистратор нема овлашћење да испитује законитост поступка доношења одлука које се прилажу уз захтев за регистрацију, већ само да врши регистрацију на основу приложеног захтева и  документације.

С обзиром на наведено, обавештења заинтересованих лица којима упозоравају Регистар на постојање спорне ситуације у неком привредном субјекту (најчешће спора између оснивача, незаконито донетих одлука, фалсификовања документа и/или печата и слично) или захтевају спречавање уписа мимо прописаног поступка нема правног значаја, будући да такво обавештење не може спречити поступање регистратора по формално уредно поднетом захтеву и регистратор на таква обавештења неће одговарати.

У оваквим ситуацијама, лице које има правни интерес да спречи одређену регистрацију може се обратити надлежном суду ради евенуталног изрицања привремене мере којом се спречава одређени упис и о тако изреченој привременој мери или другом одговарајућем акту надлежног органа може да обавести Регистар кроз подношење захтева за упис забележе податка од значаја за правни промет.

Подаци се у регистру водe на српском језику, ћириличном писму, осим пословног имена привредног друштва које може бити регистровано и на латиничном писму или енглеском алфабету у складу са законом. Изузетно, лично име домаћег држављана који је припадник националне мањине у Републици Србији може бити регистровано са дијакритицима уколико су исти садржани у личном идентификационом документу. Лично име физичког лица страног држављанина се региструје у складу са интернационалном верзијом личног имена исписаном на енглеском алфабету на пасошу или страној личној карти. Пословно име, адреса седишта и држава у којој је то лице регистровано се региструју на латиничном писму у складу са фонетском транскрипцијом овлашћеног судског тумача, изузетно енглеском енглеском алфабету уколико је такав превод садржан у изводу из страног регистра.

Приликом иницирања поступка регистрације, дешава се да подносиоци захтева, уз документацију прописану Законом и припадајућим подзаконским актима, грешком поднесу и документе који нису потребни за конкретни поступак.

С обзиром да Агенција, односно регистар, нема могућност да предупреди ове ситуације, а како би се избегло кршење начела прописаних одредбом члана 5. став 1. тачке 1) - 3) Закона о заштити података о личности, подносиоцима пријаве је омогућено да се обрате служби aрхиве Агенције како би преузели документацију која садржи осетљиве податке, а при томе није представљала основ за доношење одлуке регистратора, уз састављање записника о предузетој радњи.