ОСНОВНА ПИТАЊА
Испитивање постојања, висине и доспелости потраживања којим се обезбеђује заложно право
Регистратор није овлашћен да испитује постојање, висину и доспелост потраживања којим се обезбеђује заложно право. У складу са начелом формалности прописаним чланом 3. тачка 3. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре („Службени гласник РС“, бр. 99/11, 83/14, 31/19 и 105/21), регистратор доноси одлуку на основу чињеница из пријаве, приложених докумената и регистрованих података, без испитивања тачности чињеница из пријаве, веродостојности приложених докумената и правилности и законитости поступака у којима су документи донети.
Максимални износ потраживања
Сагласно члану 7. став 2. Закона о заложном праву на покретним стварима и правима уписаним у регистар („Сл. гласник РС“, бр. 57/03, 61/05, 64/06 - испр, 99/11 - др. закони и 31/19), заложним правом се обезбеђује износ главног потраживања, дужна камата и трошкови наплате потраживања - максимални износ потраживања. На основу одредаба члана 62. став 1. тачка 3. Закона и члана 3. став 1. тачка 6. Правилника о садржини Регистра заложног права на покретним стварима и правима и документацији потребној за регистрацију („Службени гласник РС“, бр. 71/2019 и 156/2020), овај податак је обавезан елемент код регистрације заложног права, а може бити исказан у домаћој и/или страној валути.
Код уговорног заложног права странке овај износ могу уговорити самим уговором о залози.
Код судског заложног права суд решењем о извршењу одређује трошкове извршења, али како предлогом за извршење, по правилу, поверилац тражи извршење неке обавезе дужника већ утврђене пресудом, односно веродостојном исправом, која већ обухвата, поред главног дуга, камату и досуђене трошкове у парничном поступку, то поверилац у максимални износ урачунава све досуђене трошкове и, уз камату, додаје главном дугу.
У поступку установљавања законског заложног права порески орган у принудној наплати обрачунава, поред главног дуга, посебну једнократну таксу на принудну наплату пореза у висини од 5% износа доспелих, а неплаћених пореза, која се приписује главном дугу, камату и трошкове принудне наплате настале у самој принудној наплати (излазак пореског извршитеља ради пописа и процене покретних ствари, заплене, усменог јавног надметања, сведока, вештака итд).
Дан доспелости потраживања
Дан доспелости потраживања представља битан, али не и обавезан елемент заложног права. Дан доспелости потраживања треба означити у уговору о залози и регистрационој пријави за упис заложног права. Међутим, ако уговором није означен дан доспелости потраживања, нити га је могуће одредити описно (као дан доспећа једне од рата која није исплаћена, а када доспева целокупан износ обезбеђеног потраживања) с обзиром да дан доспелости потраживања није обавезан податак, није ни разлог да заложно право не буде регистровано и без тог датума.
Међутим, исти датум може бити споран у моменту регистрације забележбе започињања поступка намирења с обзиром да у складу са чланом 35. став 2. Закона о заложном праву на покретним стварима и правима уписаним у регистар („Сл. гласник РС“, бр. 57/03, 61/05, 64/06 - испр, 99/11 - др. закони и 31/19), у тренутку доспелости потраживања заложни поверилац стиче право да из вредности предмета заложног права намири своје главно потраживање, дужну камату и трошкове око остварења наплате потраживања. Ако дан доспелости потраживања није регистрован, а заложни поверилац подноси пријаву за регистрацију забележбе о започињању поступка намирења, истовремено мора да достави и документ из кога се види да је потраживање доспело.
Сагласност залогодавца за регистрацију заложног права
Сагласност залогодавца за регистрацију заложног права у Регистру залоге је неопходна само код залоге настале на основу уговора.
Код судског и законског заложног права (насталог у извршном поступку, односно поступку принудне наплате на основу императивних законских одредаба), није потребна изјава залогодавца да пристаје да се заложно право региструје у Регистру залоге. Извршни дужник – залогодавац већ избегава извршење своје обавезе, па извршењем поверилац у судском извршном поступку обезбеђује принудно извршење дужникове обавезе, због чега није потребна сагласност залогодавца за регистрацију залоге. Исти је случај и са принудном наплатом пореског дуга који није измирен у законом прописаном року и који се принудним путем наплаћује.
Трошкови накнаде за регистрацију заложног права
Трошкове регистрације заложног права, у смислу члана 5а ст. 1. и 2. Закона о Агенцији за привредне регистре („Службени гласник РС“, бр. 55/04, 111/09 и 99/11), и 42. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре („Службени гласник РС“, бр. 99/11, 83/14, 31/19 и 105/21), сноси подносилац пријаве, а њихова висина се одређује у складу са Одлуком о накнадама за послове регистрације и друге услуге које пружа Агенција за привредне регистре („Службени гласник РС“, бр. 131/22).
Сагласност Министарства привреде за оптерећење покретне имовине залогом
Једино субјекти приватизације који послују већинским друштвеним капиталом, који су се налазили у поступку реструктурирања на дан ступања на снагу Закона о приватизацији („Службени гласник РС”, бр. 83/14, 46/15, 112/15 и 20/16-аутентично тумачење) - 13. августа 2014. године и који имају именованог привременог заступника капитала сагласно члану 1. и 7. Уредбе о поступању лица која обављају послове привременог заступника капитала у субјектима приватизације („Службени гласник РС“, бр. 90/16), обавезни су да Министарству привреде, Комисији за давање сагласности и Комисији за разматрање захтева привремених заступника капитала, подносе захтеве за давање сагласности на одлуке надлежних органа тих субјеката о предузимању таксативно набројаних правних послова.
Сагласност Владе Републике Србије код обављања делатности од општег интереса
За закључење уговора о залози за обезбеђење послова који нису из оквира делатности од општег интереса, као и за располагање (прибављање и отуђење) средстава у јавној својини која су пренета у јавну својину предузећа, веће вредности, која је у непосредној функцији обављања делатности од општег интереса, утврђеном оснивачким актом, ради обезбеђења заштите општег интереса у јавном предузећу, неопходна је сагласност Владе Републике Србије, односно надлежног органа аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, у смислу члана 69. Закона о јавним предузећима („Службени гласник РС“, бр. 15/16 и 88/19). Ради регистрације заложног права у таквим случајевима неопходно је приложити сагласност Владе, односно надлежног органа аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе или други документ из кога се може утврдити да је сагласност прибављена.
Без сагласности Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе на успостављање залоге на уделима које јавна предузећа и привредна друштва чији је власник Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе имају у привредним друштвима, не може се спровести принудно извршење на таквим уделима
Располагање имовином спортских организација
За залагање ствари, у знатном обиму или ван тока редовног обављања спортских делатности, организације у области спорта које користе имовину и капитал у друштвеној односно јавној својини у складу са законом, морају прибавити претходну сагласност Владе Републике Србије, на предлог Министарства надлежног за спорт, све до доношења закона којим се уређује приватизација имовине и капитала у друштвеној, односно јавној својини у организацијама у области спорта, у складу са чланом 179. Закона о спорту („Службени гласник РС“, бр. 10/16).
Залагање удела и прече право стицања удела у привредном друштву
За залагање удела у ортачком друштву трећем лицу, потребна је сагласност осталих ортака, ако уговором о оснивању није другачије одређено. Преносилац удела и стицалац удела одговарају неограничено солидарно за све обавезе преносиоца удела према друштву на дан регистрације преноса удела у складу са законом о регистрацији, осим ако се сви ортаци не споразумеју другачије.
Друштво са ограниченом одговорношћу не може узети у залогу удео члана друштва у том друштву (члан 156. Закона о привредним друштвима – „Службени гласник РС“, бр. 36/11, 99/11, 83/14 - др. закон, 5/15, 44/18, 95/18, 91/19 и 109/21).
Основачким актом може бити предвиђена сагласност друштва за пренос удела на лице које није члан друштва. Уколико је уговором о залози уговорен пренос права власништва, онда је залогодавац, као власник удела, у обавези да, пре закључења уговора о залози добије сагласност скупштине друштва за давање удела у залогу (чл. 167. и 177. Закона о привредним друштвима - „Службени гласник РС“, бр. 36/11, 99/11, 83/14 - др. закон, 5/15, 44/18, 95/18, 91/19 и 109/21), односно да достави изјашњење законског заступника друштва да је прибављена предходна сагласност друштва.
Сагласност друштва није потребна за продају удела у поступку наплате потраживања из вредности заложеног удела.
Чланови друштва са ограниченом одговорношћу имају право прече куповине удела који је предмет преноса трећем лицу, осим ако је то право искључено оснивачким актом или законом (члан 171. Закона о привредним друштвима („Службени гласник РС“, бр. 36/11, 99/11, 83/14 - др. закон, 5/15, 44/18, 95/18, 91/19 и 109/21).
Поступак реструктурирања и регистрација заложног права
Уговорно заложно право - Чланом 93. Закона о приватизацији („Службени гласник РС”, бр. 83/14, 46/15, 112/15 и 20/16 - аутентично тумачење), у делу који се односи на примену члана 11. Уредбе о поступку и начину реструктурирања субјекaта приватизације („Службени гласник РС”, бр. 52/05, 96/08, 98/09, 44/13 и 59/13), прописано је да субјекти приватизације, који су били у ретруктурирању на дан ступања на снагу Закона о приватизацији („Службени гласник РС”, број 83/14), односно на дан 13. августа 2014. године, не могу без сагласности Агенције за приватизацију (сада Министарства привреде, Комисије за давање сагласности) да доносе одлуке из члана 11. Уредбе, које се, између осталог, односе на располагање покретном и непокретном имовином.
Уговор о фидуцијарном преносу права својине
Право својине у смислу члана 3. став 1.Закона о основама својинскоправних односа („Службени лист СФРЈ“ бр. 6/80 и 36/90 и „Службени лист СРЈ“ бр. 29/96 и „Службени гласник РС“ бр. 115/05 – други закон), предвиђа да власник има право да своју ствар држи, да је користи и да њоме располаже у границама одређеним законом, док је одредбом члана 1. став 1. Закона о заложном праву на покретним стварима и правима уписаним у регистар („Службени гласник РС“, бр. 57/03, 61/05, 64/06 - испр, 99/11 - др. закони и 31/19), предвиђено, између осталог, да се овим законом уређује залога, без предаје у државину, покретних ствари и права, ради обезбеђења потраживања повериоца. Уколико се уговором врши фидуцијарни пренос права својине на покретним стварима које су предмет уговора о залози, поверилац постаје власник ствари са најширим овлашћењима, па нема услова за упис заложног права на тим истим покретним стварима. Стицање права својине на предмету заложног права је један од законом прописаних основа за брисање заложног права из Регистра (члан 54. Закона о заложном праву на покретним стварима и правима уписаним у регистар).
Дуг мањи од вредности ствари
Чињеница да је вредност предмета заложног права већа од висине потраживања, дужне камате и трошкова наплате потраживања, може бити од значаја само у поступку намирења, а поверилац је дужан да вишак цене добијен продајом ствари изнад износа потраживања исплати залогодавцу без одлагања, у смислу члана 28. став 5. Закона о заложном праву на покретним стварима и правима уписаним у регистар („Службени гласник РС“, бр. 57/03, 61/05, 64/06 - испр, 99/11 - др. закони и 31/19).
Уступање потраживања и сагласност дужника
У ситуацији када заложни поверилац пренесе своје потраживање на треће лице – пријемника, залогодавац је у обавези да, по пријему обавештења о извршеном уступању потраживања, своју обавезу испуни према пријемнику. На основу члана 1. став 3. Закона о заложном праву на покретним стварима и правима уписаним у регистар („Службени гласник РС“ бр. 57/03, 61/05, 64/06 - испр, 99/11 - др. закони и 31/19), сходно се примењује одредба члана 438. став 1. Закона о облигационим односима („Службени лист СФРЈ“ бр. 29/78...57/89, „Службени лист СРЈ“ бр. 31/93 и „Службени гласник РС“ бр. 18/20), па стога за уступање потраживања није потребна сагласност дужника, већ само обавештење дужника о извршеном уступању.
ПРЕДМЕТ ЗАЛОЖНОГ ПРАВА
Предмет заложног права може бити заложен већем броју заложних поверилаца
Исти предмет заложног права може бити заложен већем броју поверилаца. Исто је од утицаја само на право првенства у наплати, у смислу члана 30. Закона о заложном праву на покретним стварима и правима уписаним у регистар („Службени гласник РС“, бр. 57/03, 61/05, 64/06 - испр, 99/11 - др. закони и 31/19), с обзиром да се редослед наплате из вредности тог предмета одређује према времену (дан, час и минут) пријема регистрационе пријаве за упис тог заложног права у Агенцији за привредне регистре.
Потраживање из уговора о осигурању
Потраживање из уговора о осигурању може бити предмет заложног права, било као будуће потраживање, било као већ постојеће потраживање. Код будућег потраживања осигурани случај још није наступио и тек наступањем осигураног случаја заложни поверилац стиче заложно право на осигураној суми. Уколико се ради о потраживању залогодавца према осигуравајућем друштву као последица насталог осигураног случаја, залога се успоставља закључењем уговора о залози и уписом у Регистар залоге с обзиром да се ради о већ постојећем потраживању.
Пловни објекти као предмет заложног права
На основу члана 14. став 1. Закона о заложном праву на покретним стварима и правима уписаним у регистар („Службени гласник РС“, бр. 57/03, 61/05, 64/06 - испр, 99/11 - др. закони и 31/19), одредбе овог закона се не примењују на залогу бродова за које су установљени регистри према посебним прописима. Како су Законом о пловидби и лукама на унутрашњим водама („Службени гласник РС“, бр. 73/10...41/18) и Законом о поморској пловидби („Службени гласник РС“, бр. 87/11...113/17 – др. закон) установљени посебни регистри, односно уписници, то се у Регистру залоге не региструју пловни објекти који су регистровани по наведеним законима.
Средства на рачуну банке као предмет залоге
Законом о изменама и допунама Закона о заложном праву на покретним стварима уписаним у Регистар („Службени гласник РС“, број 31/2019), који је ступио на снагу 7. маја 2019. године, додат је члан 9а који уређује залагање средстава на посебном банковном рачуну. У овом случају предмет залоге су потраживања залогодавца из одређених уговора (уговора о продаји, закупу и сл.), при чему је предмет регистрације и податак о посебном банковном рачуну на који се та потраживања уплаћују. Норма се примењује од 7. маја 2019. године.“
Средства по уговору о депозиту за обезбеђење кредита такође могу бити предмет залагања.
У осталим случајевима новчана средства на рачуну банке могу бити предмет залоге само до износа салда у тренутку успостављања заложног права, имајући у виду Мишљење Министарства економије и региналног развоја – Сектора за управне и надзорне послове у области привредних регистара број: 300-06-00-80/2011-09 од 20.5.2011. године.“
Залагање потраживања из банкарске гаранције
Потраживање из банкарске гаранције, како обичне (акцесорне), тако и из гаранције „на први позив“, односно „без приговора“ (самосталне), може бити предмет залоге. У питању је будуће потраживање, које ће настати тек кад се испуне услови за наплату по гаранцији.(Мишљење Министарства економије и региналног развоја – Сектора за управне и надзорне послове у области привредних регистара број: 300-06-00-80/2011-09 од 20.5.2011. године).
Чокот винове лозе
Чокоти винове лозе засађени на одређеним парцелама, по природи ствари се не могу премештати са једног места на друго без оштећења суштине, па се исти не могу сматрати покретним стварима у смислу члана 9. Закона о заложном праву на покретним стварима и правима уписаним у регистар („Службени гласник РС“, бр. 57/03, 61/05, 64/06 - испр, 99/11 - др. закони и 31/19) с обзиром да би премештањем изгубили функционалну и употребну вредност.
Непокретност по намени
Споразум о обезбеђењу новчаног потраживања закључен пред судом у извршном поступку, са израженом вољом странака да опрему која чини саставни део погона за производњу, одреде као „припадак на непокретности“ у смислу члана 5. став 1. тачка 2. Закона о хипотеци („Службени гласник РС“, бр. 115/05, 60/15, 63/15 – одлука УС и 83/15), коју је суд прихватио и наложио укњижбу у надлежни регистар непокретности, не може бити основ за регистрацију заложног права у Регистру заложног права на покретним стварима. Вољом странака приликом закључења споразума покретне ствари су опредељене као непокретности по намени, па се сагласно томе могу укњижити само у регистру непокретности.
Залагање права на потраживању обезбеђеном хипотеком
Предмет залоге одређен као право потраживања обезбеђено хипотеком нема третман права потраживања из члана 10. Закона о заложном праву на покретним стварима и правима уписаним у регистар („Службени гласник РС“, бр. 57/03, 61/05, 64/06 - испр, 99/11 - др. закони и 31/19) и не може бити предмет регистрације у Регистру залоге. Уговор о залози потраживања обезбеђеног хипотеком (надхипотека) региструје се у катастру непокретности, као основном и јавном регистру о непокретностима и стварним правима на њима, а у смислу члана 21. Закона о хипотеци („Службени гласник РС“, бр. 115/05, 60/15, 63/15 – одлука УС и 83/15).
Водови, телекомуникациона, нафтоводна и гасоводна мрежа
На основу члана 138. став 1 и члана 142. Закона о државном премеру и катастру („Службени гласник РС“ бр. 72/09... 9/20) и члана 48. Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова („Службени гласник РС“ бр. 41/18, 95/18, 31/19 и 95/20), за упис водова са припадајућим уређајима и постројењима из члана 15. Правилника о премеру и катастру водова („Сл. гласник РС“, број 7/20), а који уређаји су изграђени на водовима и који омогућавају функционисање и целисходно коришћење водова, као и стварних права на водовима надлежан је Републички геодетски завод – Катастар водова.
Залога на опреми уграђеној у бензинску станицу
Уколико је предмет залоге опрема уграђена у бензинску станицу и уколико из приложене документације произлази да залогодавац у циљу обезбеђења потраживања залаже бензинску станицу у целини, у питању је привредни објекат, који се, у смислу одредаба чл. 4. и 70. Закона о државном предмеру и катастру („Службени гласник РС“, бр. 72/09...9/20) уписује у Катастар непокретности који се води при Републичком геодетском заводу.
Залагање трафо станице
Чланом 54. Закона о државном премеру и катасту („Службени гласник РС“, бр. 72/09...9/20) прописано је да уређаји и постројења изграђени на водовима, који омогућавају функционисање и целисходно коришћење водова, а који се не могу одвојити од вода без уништења или значајног оштећења (потпуно инкорпорисани делови вода) представљају предмет уписа у катастар водова, сходно члану 48. Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова („Службени гласник РС“, бр. 41/18, 95/18, 31/19 и 95/20).
Уколико вештак одговарајуће струке утврди да „трафо станица“ представља уређај који је изграђен на воду и који омогућава функционисање и целисходно коришћење вода, а може се одвојити од вода без уништења или значајног оштећења, тада се такав уређај односно опрема сматрају покретним стврима, и на њима се може регистровати заложно право уписом у Регистар заложног права на покретним стварима и правима.
Машинска опрема уграђена у објекат
Машинска опрема која је уграђена у објекат може бити предмет заложног права само ако из налаза и мишљења сталног судског вештака одговарајуће струке произлази да се та опрема може издвојити из објекта у који је уграђена без повреде суштине.
Залагање потраживања по основу издатих чекова
Заложно право где је предмет заложног права одређен као потраживање од физичких лица на основу издатих чекова не може бити предмет регистрације у Регистру залоге. Залагање чека није у складу са његовом правном природом, с обзиром да чек представља средство плаћања, да доспева по виђењу, као и да су законом прописани изузетно кратки рокови за његово подношење на исплату.
Залагање права на учешће у добити
Право на добит је право које члан друштва има по основу власништва на уделу. Оно је неодвојиво од удела и самостално не може бити предмет залагања. Ово проистиче из одредаба члана 177. став 1. и 152. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС“, бр. 36/11, 99/11, 83/14 - др. закон, 5/15, 44/18, 95/18, 91/19 и 109/21).
Залагање потраживања по основу будуће (условне) дивиденде
Право на исплату дивиденде је право имаоца акције, које је инкорпорирано у самој акцији и не може постојати у правном промету самостално, без акције која та права даје, па није могуће извршити упис заложног права на потраживању по основу будуће, односно условне дивиденде у Регистру заложног права на покретним стварима и правима. Ово проистиче из одредаба 251. и 253. Закона о привредним друштвима („Сл.гласник РС“, бр. 36/11, 99/11, 83/14 - др. закон, 5/15, 44/18, 95/18, 91/19 и 109/21).
За упис права трећих лица на финансијским инструментима у смислу одредаба члана 216. став 1. тачка 4. Закона о тржишту капитала („Сл. гласник РС“, број 31/11,112/15, 108/16, 9/20 и 153/20) надлежан је Централни регистар ХоВ.
Упис заложног права на заради пореског обвезника
Не може се успоставити заложно право уписом у Регистар залоге у ситуацији када се принудна наплата пореске обавезе сроводи на заради пореског обвезника.
Овакав став произлази из норми којима је уређена принудна наплата пореских обавеза на заради и другим врстама прихода на текућим рачунима физичких лица. Наиме, одредбом члана 92. став 2. Закона о пореском поступку и пореској администрацији (“Службени гласник РС”, бр. 80/2002, 84/2002 - исправка, 23/2003 - исправка, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - др. законик, 62/2006 - др. закон, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - др. закон, 53/2010, 101/2011, 2/2012 – исправка, 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - Аутентично тумачење, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018, 95/2018, 86/2019, 144/2020, 96/2021, 138/2022) прописано је да се решење пореске управе, којим је одређена принудна наплата на заради, накнади зараде, односно пензији, као и на другим врстама прихода на текућим рачунима физичких лица – запленом на одређеном делу тог примања и налогом исплатиоцу, односно банци, да новчани износ за који је одређено извршење, обуставља и уплаћује, односно преноси на прописани уплатни рачун јавних прихода до потпуне исплате, доставља пореском обвезнику и његовим дужницима, односно организацији надлежној за принудну наплату, односно банци. Чланом 87. истог закона, који уређује поступак установљавања залоге, ставом 1. тачка 1) и ст. 3. и 4. прописано је да пореска управа решењем налаже упис заложног права у Регистар залоге онда када принудну наплату спроводи на покретним стварима, док у поступку принудне наплате на новчаном потраживању, односно заради пореског обвезника, у складу са ставом 1. тачка 3) овог члана доноси решење којим налаже забрану преноса новчаних средстава преко рачуна пореског обвезника отвореног код банке и упис те забране у регистар блокираних рачуна.
(Решење Министарства привреде број: 720-00-47/2023-10 од 10. марта 2023. године)
ВРСТЕ ЗАЛОЖНИХ ПРАВА
A. УГОВОРНО ЗАЛОЖНО ПРАВО
Уговор о залози као правни основ за уговорно заложно право и потребна документација за регистрацију
Само уговор о залози, са садржином и формом, коју предвиђају чл. 2. став 1. и чл. 3. став 1. Закона о заложном праву на покретним стварима и правима уписаним у регистар („Службени гласник РС“, бр. 57/03, 61/05, 64/06 - испр, 99/11 - др. закони и 31/19), уз изричиту изјаву залогодавца да пристаје да поверилац упише заложно право у Регистар залоге, сагласно члану 5. став 2. истог Закона (ако регистрациону пријаву подноси заложни поверилац), представљају ваљан правни основ за регистрацију уговорног заложног права.
Уговор о залози мора бити оверен када је предмет залоге удео или када је то посебним законом предвиђено.
Одредбом члана 7. став 1. и 2. Правилника о садржини Регистра заложног права на покретним стварима и правима и документацији потребној за регистрацију („Службени гласник РС“, бр. 71/19), таксативно је предвиђена потребна документација за регистрацију уговорног заложног права. Поред уговора о залози и изјаве залогодавца, уз регистрациону пријаву је потребно приложити и извод из надлежног регистра за правно лице, уколико оно није регистровано у регистру који води Агенција за привредне регистре, односно извод из надлежног страног регистра за субјект заложног права који је страно правно лице, односно други одговарајући документ из кога се са сигурношћу могу утврдити обавезни подаци који се региструју,. Када је субјект заложног права физичко лице, прилаже се доказ о идентитету за физичко лице (фотокопија личне карте за домаће физичко лице, односно фотокопија пасоша за страно физичко лице, као и друга документација из које се могу са сигурношћу утврдити подаци који су предмет регистрације).
Заложна изјава, односно исправа сачињена од стране власника којом се он једнострано обавезује да, уколико дуг не буде исплаћен о доспелости, поверилац може наплатити своје обезбеђено потраживанје из вредности те ствари, не представља ваљан правни основ за регистрацију бездржавинске залоге.
Уговор о дугорочној сарадњи (уговор о кредиту и сл.) може бити основ за регистрацију бездржавинске залоге само ако садржи све битне елементе уговора о залози прописане Законом о заложном праву на покретним стварима и правима уписаним у регистар („Службени гласник РС“, бр. 57/03, 61/05, 64/06 - испр, 99/11 - др. закони и 31/19).
Уговор о закупу као правни основ
Уговор о закупу закључен између закупца и закуподавца, иако садржи све елементе уговора о залози прописане чл. 2. став 1. и чл. 3. став 1. Закона о заложном праву на покретним стварима и правима уписаним у регистар („Службени гласник РС“, бр. 57/03, 61/05, 64/06 - испр, 99/11 - др. закони и 31/19), уколико није потписан и од стране залогодавца, не представља подобан правни основ за регистрацију заложног права.
Б. ЗАКОНСКО ЗАЛОЖНО ПРАВО
Покретне ствари нису власништво залогодавца
У поступку уписа законског заложног права не може се оспоравати власништво покретних ствари на којима се конституише заложно право. Ова чињеница може бити предмет приговора на записник Пореске управе у поступку пописа и процене покретних ствари, и то у року од три дана од достављања записника, сагласно члану 100. став 5. Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Службени гласник РС“, бр. 80/02…138/22).
Процењена вредност пописаних ствари је испод стварне вредности
Процена вредности пописаних ствари се врши у пореском поступку у смислу Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Службени гласник РС“, бр. 80/02…138/22), где је чланом 100. став 5. и 6. прописано да дужник може ставити приговор у поступку пописа и процене у року од три дана од дана достављања записника, а поступак принудне наплате се прекида до доношења одлуке по приговору. Истицање приговора у погледу вредности пописаних ствари у поступку регистрације заложног права није од утицаја на регистрацију залоге уколико се регистрација врши на основу извршне одлуке надлежне пореске управе.
Основна средства као предмет залоге
Заложене ствари – основна средства остају у државини залогодавца (пореског обвезника), па успостављање залоге у пореском поступку на основним средствима, као обезбеђење пореског дуга, не представља сметњу за обављање редовне делатности.
Жалба на пореско решење и регистрација заложног права
Изјављена жалба пореског обвезника на решење Пореске управе представља предмет посебног пореског поступка и не утиче на његово извршење у смислу члана 147. став 1. Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Службени гласник РС“, бр. 80/02…138/22). Жалба не одлаже извршење пореског управног акта, па извршна одлука надлежне филијале Пореске управе представља основ за регистрацију законског заложног права у поступку принудне наплате пореза (поред записника о попису и процени покретних ствари).
Залогодавац је физичко или правно лице
У пореском поступку порески орган је дужан да регистрациону пријаву за упис заложног права уреди тако што ће прецизирати да ли је порески обвезник – залогодавац физичко или правно лице – друштво са ограниченом одговорношћу, односно на чијим покретним стварима се региструје заложно право. У зависности од тога ко је порески обвезник, односно каква је његова одговорност зависи на чијим покретним стварима ће бити конституисано заложно право (физичко лице и предузетник одговарају личном имовином и имовином чланова домаћинства, док члан друштва са ограниченом одговорношћу не одговара за обавезе друштва, осим у случајевима злоупотребе правила о ограниченој одговорности сагласно члану 18. Закона о привредним друштвима – „ Службени гласник РС“, бр. 36/11, 99/11, 83/14 - др. закон, 5/15, 44/18, 95/18, 91/19 и 109/21).
Залогодавац – треће лице које пружа обезбеђење за туђи дуг
Залогодавац не мора бити истовремено и дужник обезбеђеног потраживања, већ може бити и треће лице које пружа обезбеђење за туђи дуг у смислу члана 17. став 2. Закона о заложном праву на покретним стварима и правима уписаним у регистар („Службени гласник РС“, бр. 57/03, 61/05, 64/06 - испр, 99/11 - др. закони и 31/19).
У пореском поступку у принудној наплати пореског дуга Пореска управа може пописати покретне ствари чланова породице који одговарају за обавезе пореског обвезника – физичког лица, осим законом изузете имовине и прихода пореског обвезника у смислу чл. 85. и 102. Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Службени гласник РС“, бр. 80/02…138/22). За порез на приходе од самосталне делатности јемче супсидијарно својом имовином сви пунолетни чланови домаћинства пореског обвезника који у моменту настанка обавезе чине домаћинство обвезника у смислу члана 157. Закона о порезу на доходак грађана („Службени гласник РС“, бр. 24/01…138/22). Сагласно наведеном члану Закона о порезу на доходак грађана и лице које са или без накнаде преузме део или целокупну имовину којом предузетник обавља делатност јемчи солидарно за обавезе предузетника настале обављањем делатности пре преузимања имовине до висине вредности преузете имовине.
У поступку одлагања плаћања пореског дуга треће лице добровољно може прихватити обавезу пореског дужника да обезбеди плаћање пореског дуга и то тако што ће са Пореском управом закључити уговор о јемству, односно споразум или што ће Пореска управа, по договору са јемцем, записником о попису и процени пописати покретне ствари залогодавца – јемца, којим обезбеђује дуг пореског дужника.
У извршном поступку странке се могу споразумети пред судом да ће треће лице обезбедити дуг извршног дужника и својим покретним стварима које ће заложити повериоцу, гарантовати у име дужника враћање, односно наплату потраживања. У том случају предлагачи, односно учесници таквог споразума су све три стране: поверилац, дужник и залогодавац.
Конверзија дуга у трајни улог државе
Конверзијом дуга могу бити обухваћене неизмирене обавезе Републичке управе јавних прихода, Републичког фонда ПИО и здравственог осигурања. Уколико Влада РС донесе програм конверзије, који се уписује у Регистар привредних субјеката, престају обавезе правних лица које су предмет конверзије, Фонд за развој РС преузима обавезе према организацијама чији су приходи били предмет конверзије, а повериоци ће надокнадити средства сразмерно структури обавеза које су конвертоване из прихода који ће се остварити продајом капитала правних лица. Чињеница да је поднет захтев за конверзију дуга у трајни улог државе и да ће такав захтев вероватно бити усвојен, није од утицаја на упис заложног права у Регистар залоге. Исто може бити од утицаја само на поступак извршења.
Предузетник за све обавезе из обављања делатности одговара целокупном имовином
На основу члана 85. Закона о привредним друштвима („Службени гласник РС“, бр. 36/11, 99/11, 83/14 - др. закон, 5/15, 44/18, 95/18, 91/19 и 109/21), предузетник за све обавезе настале у вези са обављањем делатности одговара целокупном имовином и у ту имовину улази и имовина коју стиче у вези са обављањем делатности. При том, одговорност за обавезе, не престаје брисањем предузетника из регистра. На основу тога предузетник има статус физичког, а не правног лица, па не може одговарати само имовином радње, већ својом целокупном имовином.
Предлог за одлагање принудне наплате
Предлог за одлагање принудне наплате и закључење споразума о плаћању пореског дуга на рате, не одлаже упис заложног права на основу извршног решења и записника о попису и процени покретних ствари надлежне филијале Пореске управе. О предлогу се одлучује у посебном пореском поступку, а прекид поступка принудне наплате не утиче на заложно право у смислу члана 79. став 4. Закона о пореском поступку и пореској администрацији („Службени гласник РС“, бр. 80/02…138/22) с обзиром да обавеза и даље постоји уколико залогодавац дуг не измири у одложеном року.
Порески дуг, казне и камате
Износом потраживања, који је обезбеђен заложим правом, могу бити обухваћени, поред пореског дуга, и казне и камате настале после одјављивања радње, ако су утврђени извршним решењем надлежне филијале Пореске управе. У посебном пореском поступку утврђен укупан износ дуга се не може оспоравати у поступку уписа заложног права, већ само у поступку који се води пред Пореском управом, коришћењем правних средстава која су прописана Законом о пореском поступку и пореској администрацији („Службени гласник РС“, бр. 80/02…138/22).
Исплата дуга и застарелост потраживања
Сагласно начелу формалности које је прописано чланом 3. став 1. тачка 3. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре („Сл. гласник РС“, број 99/11, 83/14, 31/19 и 105/21), регистратор нема овлашћења да се упушта у правилност и законитост поступака у којима су донети акти на основу којих се врши регистрација законске залоге.
В. СУДСКО ЗАЛОЖНО ПРАВО
Неправноснажно решење о извршењу
Жалба и приговор одлажу извршење само кад је то законом одређено, сагласно члану 25. став 3. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС“, бр. 106/15, 106/16-аутентично тумачење,113/17-аутентично тумачење, 54/19 и 9/20-аутентично тумачење). Стога, неправноснажно решење о извршењу представља ваљан правни основ за упис заложног права у Регистру залоге.
Фотокопија пресуде и друге докуменатције не представља валидан доказ
Неоверена фотокопија пресуде суда, без клаузуле правноснажности, односно без доказа да је судски поступак правноснажно окончан, као и друга документација која није достављена у оригиналу, овереном препису или овереној фотокопији, не може се сматрати валидним доказом у поступку регистрације заложног права. Законом о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре („Службени гласник РС“, бр. 99/11, 83/14 и 31/19), и то одредбом члана 6. став 2. предвиђено је да се уз пријаву прилажу прописани документи у оригиналу, овереном препису или овереној фотокопији, ако другачије није прописано.
Покретне ствари нису власништво залогодавца
У поступку уписа судског заложног права на основу решења о извршењу и записника о попису и процени покретних ствари не може се оспоравати власништво покретних ствари на којима је конституисано заложно право. Ово питање може бити предмет судског поступка који се води пред надлежним судом. Сагласно начелу формалности које је прописано чланом 3. став 1. тачка 3. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре („Сл. гласник РС“, број 99/11, 83/14, 31/19 и 105/21), регистратор нема овлашћења да се упушта у правилност и законитост поступака у којима су донети акти на основу којих се врши регистрација судске залоге.
Пленидба новчаног потраживања
Одредбом члана 264. став 1. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС“, бр. 106/15, 106/16-аутентично тумачење, 113/17-аутентично тумачење, 54/19 и 9/20-аутентично тумачење) је прописано да извршни поверилац стиче заложно право на потраживању извршног дужника у тренутку његове пленидбе, када се решење о извршењу достави дужнику извршног дужника, па из наведеног произлази да није прописана регистрација судског заложног права на новчаном потраживању извршног дужника.
СТЕЧАЈ И ЗАЛОЖНО ПРАВО
Отварање стечајног поступка
Сагласно члану 49. Закона о стечају („Службени гласник РС“, бр. 104/09, 99/11-др. Закон, 71/12-одлука УС, 83/14, 113/17, 44/18 и 95/18), разлучна права стечена извршењем и обезбеђењем за последњих 60 дана пре дана отварања стечаја ради принудног намирења или обезбеђења престају да важе и такви повериоци нису разлучни повериоци. На основу решења стечајног судије, Регистар залоге је дужан да изврши брисање овако стечених разлучних права.
Стечајни повериоци своја потраживања према стечајном дужнику остварију само у стечајном поступку. На основу члана 80. став 2. Закона о стечају („Службени гласник РС“, бр. 104/09, 99/11-др. Закон, 71/12-одлука УС, 83/14, 113/17, 44/18 и 95/18), отварањем стечајног поступка разлучно право се остварује искључиво у стечајном поступку, осим у случају доношења одлуке о укидању забране извршења и намирења у складу са овим законом. Стога није могуће регистровати заложно право после отварања стечајног поступка, односно у ситуацији када је после извршеног пописа и процене покретних ствари, а пре подношења регистрационе пријаве за упис, отворен стечајни поступак над дужником (залогодавцем). Одредбом члана 93. став 1. истог Закона прописано да се од дана отварања стечајног поступка не може против стечајног дужника, односно над његовом имовином, одредити и спровести принудно извршење, нити било која мера поступка извршења осим извршења која се односе на обавезе стечајне масе и трошкова стечајног поступка.
Исти је случај и са уговорним заложним правом с обзиром да се сва права повериоца остварују искључиво у стечајном поступку.
Уступање потраживања после отварања стечајног поступка
Упис промене повериоца у Регистру залоге, у случају да је у односу на залогодавца отворен стечајни поступак, могућ је само на основу одговарајућег акта суда, у зависности од фазе стечајног поступка. Уколико још није истекао рок за пријаву потраживања, нови поверилац у стечајном поступку пријављује своје потраживање уз достављање доказа да је потраживање на њега пренето, а основ за промену података о повериоцу у Регистру залоге биће закључак суда о листи утврђених и оспорених потраживања. У случају да је до преноса дошло након пријаве потраживања, основ за измену података у складу са одредбом члана 117а став 3. Закона о стечају („Службени гласник РС“, бр. 104/09, 99/11-др. Закон, 71/12-одлука УС, 83/14, 113/17, 44/18 и 95/18) представљао би акт суда којим се врши корекција података у коначној листи.
Усвојен план реорганизације и регистрација залоге
Сва потраживања и права поверилаца и других лица и обавезе стечајног дужника се уређују искључиво према условима из плана реорганизације, а сагласно члану 167. Закона о стечају („Службени гласник РС“, бр. 104/09, 99/11-др. Закон, 71/12-одлука УС, 83/14, 113/17, 44/18 и 95/18). Усвојен план реорганизације у стечајном поступку представља извршну исправу и сматра се новим уговором за измирење потраживања која су у њему наведена. Послови и радње које предузима стечајни дужник морају бити у складу са усвојеним планом реорганизације, па је регистрација заложног права могућа једино у складу са усвојеним планом реорганизације. На основу наведеног, није могуће регистровати ни забележбу о започетом поступку намирења код већ регистрованог заложног права.
Могућност промене заложног повериоца у уписаном заложном праву на основу уговора о уступању потраживања у ситуацији када је над залогодавцем отворен стечајни поступак или изречена мера обезбеђења забране остваривања права разлучних поверилаца.
У току трајања рока за пријаву потраживања у стечајном поступку, нови поверилац у стечајном поступку пријављује своје потраживање уз достављање доказа да је потраживање на њега пренето. Основ за регистрацију промене повериоца у Регистру залоге биће закључак суда о листи утврђених и оспорених потраживања уз који се доставља и уговор о уступању потраживања са потписима овереним у складу са законом о овери потписа, рукописа и преписа.
Када до преноса потраживања дође након пријаве потраживања у стечајном поступку, основ за регистрацију промене повериоца представљао би акт суда којим се врши корекција података у коначној листи утврђених и оспорених потраживања уз који треба доставити и уговор о уступању потраживања са потписима овереним у складу са законом о овери потписа, рукописа и преписа.
Када је у претходном стечајном поступку одређена мера обезбеђења забране или привременог одлагања спровођења извршења према стечајном дужнику (залогодавцу), укључујући и забрану или привремено одлагање које се односи на остваривање права разлучних и заложних поверилаца, промена повериоца у Регистру залоге је могућа, јер је у питању претходни стечајни поступак и мера се односи искључиво на забрану спровођења поступка принудног извршења у складу са Законом о извршењу и обезбеђењу.
(Министарство привреде, Сектор за привредна друштва и привредне регистре, Број: 011-00-00099/2018-10 од 27. септембра 2018. године – Усаглашени закључци)
Могућност промене повериоца у уписаном заложном праву на основу уговора о уступању потраживања када је у односу на залогодавца донето решење којим је усвојен план реорганизације.
Усвојен план реорганизације који је потврђен одлуком суда, представља нов уговор за измирење потраживања која су у њему наведена и извршну исправу у складу са Законом о извршењу и обезбеђењу. Упис пријемника пренетог потраживања може се извршити на основу уговора о преносу потраживања са потписима овереним у складу са законом о овери потписа, рукописа и преписа и изјашњења независног стручног лица које је задужено за надзор над споровђењем плана, а којим потврђује да је извршени пренос у складу са усвојеним планом, да се њиме не угрожава спровођење плана нити интереси осталих поверилаца стечајног дужника. У случају да из достављене документације произилази да је од доношења решења о усвајању плана реорганизације дошло до промене обавеза уговорних страна из основног правног посла, услед чега постоји несагласност пријаве и документације са регистрованим подацима, поред наведих докумената, неопходно је доставити и вансудско поравнање закључено са стечајним дужником из којег се промењени подаци могу утврдити.
(Министарство привреде, Сектор за привредна друштва и привредне регистре, Број: 011-00-00099/2018-10 од 27. септембра 2018. године – Усаглашени закључци)
РЕГИСТРАЦИЈА ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ЗАЛОЖНОГ ПРАВА
Анекс уговора о залози
Анекс уговора о залози представља правни основ за упис измене и допуне података о регистрованом заложном праву у Регистар залоге. Измене и допуне које се односе на битне елементе регистрованог заложног права имају карактер новог уписа у смислу члана 63. Закона о заложном праву на покретним стварима и правима уписаним у регистар („Службени гласник РС“, бр. 57/03, 61/05, 64/06 - испр, 99/11 - др. закони и 31/19). Са регистарцијом измена и допуна података о регистрованој залози обавезно се уписује и време (дан, час и минут) пријема регистрационе пријаве за упис у Агенцији за привредне регистре.
РЕГИСТРАЦИЈА ЗАБЕЛЕЖБЕ
Предаја ствари у државину
Одредбом члана 1. став 1. Закона о заложном праву на покретним стварима и правима уписаним у регистар („Службени гласник РС“, бр. 57/03, 61/05, 64/06 - испр, 99/11 - др. закони и 31/19), предвиђено је, између осталог, да се овим законом уређује залога, без предаје у државину, покретних ствари и права, ради обезбеђења потраживања повериоца. Овај закон представља lex specialis у односу на члан 968. Закона о облигационим односима („Службени лист СФРЈ“, бр. 29/78...57/89, „Службени лист СРЈ“ бр. 31/93 и „Службени гласник РС“ бр. 18/20), којим је прописано да залогопримац стиче заложно право када му ствар, која је предмет залоге, буде предата.
Упис забележбе да је започео поступак намирења код солидарних заложних поверилаца
Уколико има више регистрованих поверилаца у једном заложном праву, пријава само једног повериоца је довољна за покретање поступка регистрације забележбе да је започео поступак намирења.
У ситуацији када је решењем о регистрацији заложног права на страни повериоца означено више лица (солидарни заложни повериоци), предузимање било које радње од стране једног од њих, а којој се нико од њих не противи, па стога и подношење пријаве за регистрацију започетог поступка намирења, има правно дејство као да су исту радњу предузели и сви други заложни повериоци.
Регистрација забележбе спора и забележбе од значаја за правни промет
Забележбу спора могу тражити залогодавац, заложни поверилац и свако друго лице које је покренуло парницу која се односи на заложно право, покретну ствар или право које је предмет залоге или друге односе страна у вези са регистрованом залогом, у смислу одредаба члана 64. Закона о заложном праву на покретним стварима и правима уписаним у регистар („Службени гласник РС“, бр. 57/03, 61/05, 64/06 - испр, 99/11 - др. закони и 31/19).
У Регистар је као забележбу, у смислу одредаба члана 8. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регитре („Сл. гласник РС“, број 99/11, 83/14, 31/19 и 105/21), могуће уписати и сваку другу чињеницу или документ који је од значаја за правни промет, а који је у вези са регистрованом залогом..
Висина неисплаћеног дуга и забележба
У поступку регистрације забележбе да је започео поступак намирења не утврђује се висина неисплаћеног дуга, камата и други трошкова, већ само испуњеност услова из члана 36. Закона о заложном праву на покретним стварима и правма уписаним у регистар („Службени гласник РС“, бр. 57/03, 61/05, 64/06 - испр, 99/11 - др. закони и 31/19).
БРИСАЊЕ ЗАЛОЖНОГ ПРАВА
Продаја ствари у стечајном поступку
Ствар продату у стечајном поступку купац, стиче без терета у смислу члана 133. став 12. Закона о стечају („Службени гласник РС“, бр. 104/09, 99/11-др. Закон, 71/12-одлука УС, 83/14, 113/17, 44/18 и 95/18). Да би заложно право било брисано из Регистра залоге, потребно је да стечајни управник или купац – нови власник поднесу пријаву за брисање заложног права из Регистра, односно да стечајни судија наложи брисање терета насталих пре извршене продаје, односно упис других права стечених продајом.
Продаја ствари у извршном поступку Заложно право на покретној ствари престаје доношењем закључка о предаји покретне ствари. У закључку се купац овлашћује да захтева брисање заложног права из Регистра залоге, у складу са чланом 251. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС“, бр. 106/15, 106/16-аутентично тумачење, 113/17-аутентично тумачење, 54/19 и 9/20-аутентично тумачење).