- Ко је овлашћен да поднесе регистрациону пријаву АПР?
Регистрациону пријаву оснивања подноси оснивач, док регистрационе пријаве за промене или брисање, по правилу, подноси директор тј. законски заступник привредног друштва. У свим случајевима пријаву може да поднесе и пуномоћник ових лица.
Поред овога, постоје ситуације у којима пријаву може поднети и неко друго лице, о чему више можете прочитати овде.
У сваком случају, подносилац је лице које се као такво наводи у самој регистрационој пријави и које се на пријави потписује, док фактичку предају тако потписане пријаве може извршити било које лице.
- Aко се у ДОО мења власник и директор, ко је овлашћен да потпише регистрациону пријаву?
У ситуацији када се истовремено мења директор и члан ДОО, пријаву потписује лице које је именовано за новог директора.
- Који су подаци о оснивачу страном правном лицу предмет регистрације?
Подаци о страном правном лицу који се региструју су пословно име, адреса седишта, број под којим се то правно лице води у матичном регистру и држава у којој је то лице регистровано, који се доказују изводом из надлежног регистра са преводом на српски језик, овлашћеног судског тумача.
- Оснивач је страно правно лице. Можемо ли да доставимо електронски извод као доказ о идентитету оснивача?
Електронски изводи за сада не могу да се користе као доказ о идентитету у поступку регистрације у АПР.
Извод мора бити „у папиру“, оригинал или оверена копија, и мора садржати оверу надлежног органа ако је то неопходно у зависности од земље порекла оснивача.
Више о томе можете да прочитате овде.
- Да ли страно физичко лице може да региструје више идентификационих података (осим пасоша/личне карте за странца)?
Подаци о странцу који се региструју су лично име, број пасоша и држава издавања и/или лични број за странца и/или број личне карте странца и земља издавања. Дакле, странац може уз број пасоша опционо да региструје и евиденцијски број (тј. лични број за странца) или може уз број стране личне карте (ако потиче из земље чланице ЕУ) да региструје опционо и евиденцијски број (тј. лични број за странца).
Важно је имати у виду да се електронски сертификат везује за један од ових података и уколико се неки регистровани податак промени, постоји могућност да подносилац неће бити у могућности да електронски потпише одређени захтев.
- У чему је разлика између седишта и адресе за пријем поште?
Седиште друштва је место на територији Републике Србије из кога се управља пословањем друштва и које је као такво одређено оснивачким актом, статутом или одлуком скупштине.
По самом закону се подразумева да се достављање писмена врши на адресу седишта друштва.
Међутим, друштво може да има посебну адресу за пријем поштанских пошиљки на територији Републике Србије, која се региструје у складу са законом о регистрацији. Ако друштво има посебну адресу за пријем поштанских пошиљки, достављање се врши на ту адресу, уместо на адресу седишта друштва.
С обзиром на наведено, адреса за пријем поште се региструје само ако постоји и различита је од адресе седишта. У супротном се подразумева да се пријем поште врши у седишту.
- Шта подразумева ограничење овлашћења супотписом и како се оно региструје?
Закон прописује да се овлашћење за заступање може ограничити актима надлежног органа друштва, при чему супотпис представља један од два вида ограничења које се региструје (док се остали видови ограничења могу предвидети интерно, али нису предмет регистрације у АПР-у). Супотпис подразумева да је заступник који има овај вид ограничења дужан да за оне радње за које је то предвиђено обезбеди потпис још неког лица или органа друштва, при чему се oграничења супотписом описују и уређују одлуком надлежног органа самог друштва.
- Да ли је након промене неког податка о привредном друштву који је наведен у оснивачком акту обавезно извршити и измену оснивачког акта?
Закон не прописује такву обавезу. Дакле, није неопходно да се након сваке промене статусних података региструје и измена оснивачког акта, али у пракси се показало да је након неких већих промена (као што је нпр. промена чланова или назива) или након што се промени већ број података, корисно усвојити измене и допуне и сачинити пречишећни текст оснивачког акта (или донети нови којим се претходни замењује) и тада га регистровати.
У сваком случају, важно је имати у виду да се промене могу констатовати у оснивачком акту тек након што буду регистроване (нпр. чланови или капитал) због чега је боље да се оснивачки акт подноси на регистрацију као засебна пријава, тј. након што се донесе решење о промени статусних података.
- Хоћемо да проширимо делатност. Шта је потребно за регистрацију?
Проширење делатности није предмет регистрације још од 2005. године. Ово значи да привредна друштва региструју само једну делатност – ону претежну, а АПР-у пријављују само ако се та делатност мења. Ако се поред претежне обаваљају и друге делатности у мањем обиму од претежне, то се не региструје (иако може бити утврђено интерним одлукама скупштине друштва).
У пракси се показало да у појединим случајевима одређени инспекцијиски органи инсистирају да постоји „решење АПР о регистрацији делатности“ која се обавља у друштву и у таквим ситуацијама привредни субјекти се најчешће одлучују да образују огранак привредног друштва са траженом делатношћу који може (али не мора) да буде на истој адреси на којој је и седиште друштва.
- Поднели смо пријаву за промену података, али смо добили одбачај јер имамо пореску контролу/одузет ПИБ. Како да региструјемо промене?
По Закону о пореском поступку и пореској администрацији, АПР не може извршити брисање правног лица из прописаног регистра, регистровати статусне промене и вршити промене података који се односе на оснивача, односно члана, назив, седиште, улог и облик организовања, у периоду од добијања обавештења Пореске управе да ће се код правног лица вршити пореска контрола, до добијања обавештења да је пореска контрола завршена, као и у периоду од добијања обавештења да је правном лицу привремено одузет ПИБ, до добијања обавештења да је том субјекту враћен ПИБ.
При томе, како упис тако и брисање ових мера из Централне евиденције привремених ограничења права лица је у искључивој надлежности Пореске управе и АПР нема могућност да уклања мере Пореске управе које није самостално поставио.
Дакле, да би се тражена промена која је одбачена због постојања пореске контроле или одузетог ПИБ-а спровела, потребно је да сâма Пореска управа уклони изречену меру, а затим се пријава може поново поднети.
Проверу да ли код друштва постоји изречена активна мера пореске контроле или је одузет ПИБ можете проверити овде.
Наглашавамо да мере које се односе на забрану располагања новчаним средствима нису сметња за регистрацију промена/брисања.