Оснивање

Пријаву за упис оснивања подноси лице које оснивачким актом и статутом именовано за управитеља односно заступника задужбине односно фондације.

Уз пријаву за упис подноси се и следећа документација:

• оснивачки акт задужбине односно фондације са овереним потписима оснивача односно правноснажно решење о наслеђивању ако се задужбина оснива завештањем;
• статут задужбине односно фондације;
• доказ о идентитету оснивача, управитеља, односно лица овлашћеног за заступање и то фотокопија личне карте или пасоша или извод из регистра у ком је регистровано правно лице ако је оснивач задужбине односно фондације правно лице;
• решење о одређивању извршиоца завештања, ако је задужбина основана завештањем;
• акт о именовању органа управљања задужбине односно фондације
• доказ о уплаћеним новчаним средствима неопходним за оснивање задужбине, односно процена судског вештака о вредности основне имовине у стварима и правима која је намењена за оснивање задужбине;
• доказ о уплати накнаде за оснивање (висина накнаде);
• друге исправе утврђене законом.

Ако се врши упис страног физичког или правног лица као доказ о идентитету доставља се копија пасоша или извод из регистра где је регистровано страно правно лице са преводом овлашћеног судског тумача.

При упису оснивања а у складу са пореским прописима, Агенција по службеној дужности доставља пореској управи електронским путем податке из пријаве, пореска управа врши упис у Регистар пореских обвезника и додељује ПИБ који се интегрише у решење о оснивању. Подносиоцу пријаве се преко Агенције доставља и потврда о ПИБ-у.

Напомена:

Висина основне имовине задужбине може бити и мања од законом прописане, под условом да је прибављено мишљење надлежног органа (Министарства културе или надлежног органа за послове културе АП Војводине), о томе да је основна имовина задужбине довољна за остваривање циљева због којих се оснива.

Напомена:

Задужбине основане ради остваривања приватног циља не могу стицати приходе непосредним обављањем привредне делатности (члан 45. Закона).

Напомена:

Регистратор доноси одлуке на основу чињеница из пријаве, приложених докумената и регистрованих података, без испитивања тачности чињеница из пријаве, веродостојности приложених докумената и правилности и законитости поступака у коме су документи донети.

По пријему пријаве регистратор, у складу са одредбом члана 14. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре, проверава да ли су испуњени законски услови за упис у регистар. Ако утврди да су поднете уредне пријаве и документација, регистратор у року од 5 радних дана од дана пријема пријаве у АПР, доноси решење о упису оснивање задужбине/фондације и објављује статут на интернет страни Агенције.

Ако регистратор у року од пет радних дана од дана подношења регистрационе пријаве, утврди да нису испуњени услови из члана 14. овог закона, донеће решење којим одбацује пријаву са навођењем који услови за регистрацију нису испуњени, и такво решење ће објавити на интернет страни Агенције. Ако подносилац пријаве, у року од 30 дана од дана објављивања овог решења у одељку Претрага података о примљеним регистрационим пријавама и жалбама, поднесе регистрациону пријаву за регистрацију података о чијој регистрацији је добио решење о одбацивању пријаве, поднесе документацију на начин који је утврђен тим решењем и плати половину од износа накнаде за регистрацију која је предмет пријаве, задржава право приоритета одлучивања засновано подношењем одбачене пријаве. Ако се пријава односи на регистрацију два или више податка или документа, пријава се делимично усваја тако што се региструју подаци или документи за чију су регистрацију испуњени услови, а о пријави у осталом делу одлучује се на начин прописан чланом 17. То значи да регистратор доноси решење којим усваја у делу у ком су испуњени услови за регистрацију, а одбацује пријаву у делу у ком нису испуњени услови за регистрацију, и утврђује који услови за регистрацију нису испуњени. Ако подносилац пријаве, у року од 30 дана од дана објављивања овог решења у одељку Претрага података о примљеним регистрационим пријавама и жалбама, поднесе регистрациону пријаву за регистрацију података чија регистрација је била одбачена, поднесе документацију на начин који је утврђен тим решењем и плати половину од износа накнаде за регистрацију која је предмет пријаве, задржава право приоритета одлучивања засновано подношењем пријаве о којој је регистратор одлучио доношењем делимичним решењем. Ако регистратор не одлучи о пријави у року од пет радних дана од дана пријема, сматраће се да је пријава усвојена, о чему доноси решење и тражену регистрацију, без одлагања, спроводи у Регистар. Ово правило се не примењује ако се пријава одбацује из следећих разлога: ако је регистратор ненадлежан за поступање по пријави; ако податак или достављени документ није предмет регистрације; ако је податак или документ чија се регистрација захтева већ регистрован.

Жалба и поступак по жалби – од  01.09.2013. године на ожалбени поступак се примењују одредбе Закона о поступку регистрације у Агенцији а не Закон о Задужбинама и фондацијама. Законом о поступку регистрације у Агенцији је прописано да рок за жалбу износи 30 дана од дана објављивања одлуке на интернет страни Агенције и да о жалби одлучује надлежни министар (у овом случају то је министар надлежан за послове културе). Такође, новина је и то да је изричито прописано да жалбу може да поднесе само подносилац регистрационе пријаве а не и неко треће лице. Даље, изричито је прописано да жалба не задржава извршење. За разлику од Закона о општем управном поступку, ако подносилац пријаве изјави жалбу на решење и истовремено отклони недостатке утврђене решењем, сматраће се да радње предузете ради отклањања утврђених недостатака нису ни предузете, односно наставиће се поступак по жалби. То значи да се жалба неће усвајати ако се уз жалбу достави документација којом се отклањају недостаци због којих је пријава одбачена. Новина је и да се подносиоцу, на његов захтев, предаје потврда о примљеној жалби када се жалба подноси преко Агенције. Такође, на интернет страни Агенције се објављују подаци о примљеној жалби и то: број под којим је жалба заведена, датум и време пријема жалбе, податак о подносиоцу жалбе, и податак о статусу у коме се жалба налази (на овај начин је подносиоцу омогућено да, од тренутка пријема жалбе у Агенцији, преко интернет стране Агенције прати њено кретање односно ток поступка и то само на основу броја предате жалбе или на основу података о подносиоцу). Овим законом је прописана и садржина жалбе а то су број и датум одлуке која се жалбом побија, разлози побијања, идентификациони подаци о подносиоцу жалбе и потпис подносиоца жалбе. Такође је изричито прописано да се подносилац жалбе не може у жалби позивати на чињенице које нису унете у пријаву и документа која уз пријаву нису приложена. По пријему жалбе регистратор проверава да ли је жалба благовремена, допуштена или изјевљена од овлашћеног лица и ако утврди да није, доноси решење којим се жалба одбацује. Ако утврди да јесте, проверава основаност жалбе и ако је жалба основана измениће побијану одлуку или ставити ван снаге решење о одбацивању пријаве и донети решење о усвајању пријаве. Ако регистратор у року од пет дана од дана пријема жалбе не одлучи ни на један од ових начина, дужан је да жалбу без одлагања достави надлежном министру. Новина је да је рок за одлучивање министра по жалби 30 дана од дана пријема жалбе у министарству. Такође, овим законом је прописано и поступање министра по жалби, односно министар може: одбацити жалбу ако је неблаговремена, недопуштена или поднета од неовлашћеног лица, ако регистратoр није то учинио, одбити жалбу као неосновану, усвојити жалбу и укинути одлуку и вратити регистратору предмет на поновно одлучивање и усвојити жалбу и укинути одлуку и сам одлучити о пријави. Одлука министра је коначна и против ње се може покренути управни спор. Против правноснажне одлуке Управног суда странка и надлежни јавни тужилац могу да поднесу Врховном касационом суду захтев за преиспитивање судске одлуке.

Законом о Централној евиденцији стварних власника („Службени гласник РС”, бр. 41/18 и 91/2019), од 31. децембра 2018. године успостављена је Централна евиденција стварних власника, као јавна, јединствена, централна, електронска база података о физичким лицима - стварним власницима правних лица и других субјеката регистрованих у Републици Србији (Регистровани субјекти).

Обавезу евидентирања података о стварним власницима имају:

• задужбине и фондације,
• представништва страних задужбина и фондација.

Овај закон не примењује се на привредна друштва и установе у којима је Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе једини члан, односно оснивач.

Стварни власник Регистрованог субјекта је:

• физичко лице, које је посредно или непосредно ималац 25% или више удела, акција, права гласа или других права, на основу којих учествује у управљању Регистрованим субјектом, односно учествује у капиталу Регистрованог субјекта са 25% или више удела;
• физичко лице које посредно или непосредно има преовлађујући утицај на вођење послова и доношење одлука;
• физичко лице, које Регистрованом субјекту посредно обезбеди или обезбеђује средства и по том основу битно утиче на доношење одлука органа управљања Регистрованог субјекта приликом одлучивања о финансирању и пословању;
• физичко лице које је оснивач, повереник, заштитник, корисник ако је одређен, као и лице које има доминантан положај у управљању трастом, односно у другом лицу страног права;
• физичко лице које је регистровано за заступање удружења, ако овлашћено лице за заступање није пријавило друго физичко лице као стварног власника.

Лице овлашћено за заступање у Регистрованом субјекту дужно је да евидентира податке о стварним власницима у Централној евиденцији најкасније у року од 15 дана од оснивања и промене власничке структуре и чланова органа Регистрованог субјекта, као и друге промене на основу којих се може ценити испуњеност услова за стицање својства стварног власника Регистрованог субјекта, у складу са чланом 3. овог закона.

Централна евиденција стварних власника води се електронским путем, преко интернет странице Агенције, а корисник мора да поседује:

• квалификовани електронски сертификат (електронски потпис) издат од сертификационог тела у Републици Србији,
• инсталиран читач електронских картица и инсталирану NEXU апликацију за електронско потписивање (креирану од стране Агенције, која се користи за све електронске услуге које пружа Агенција, и коју можете преузети овде),
• налог у систему Агенције (налог у наведеном систему се користи за приступање свим електронским услугама Агенције).

Детаљнија упутства погледајте на страници Централне евиденције стварних власника.