Садржај странице:

Оснивање здравствених установа

Одредбом члана 33. став 9. Закона о здравственој заштити је порписано да здравствене установе у јавној и приватној својини стичу својство правног лица и почињу са радом даном уписа у Регистар здравствених установа који води Агенција за привредне регистре (у даљем тексту АПР).

Поступак оснивања здравствених установа се спроводи преко једношалтерског система регистрације који омогућава да правна лица, која се региструју у АПР-у, уз решење о оснивању, истовремено добију:

  • регистарски/матични број који додељује Републички завод за статистику,
  • порески идентификациони број (ПИБ) који додељује Пореска управа – Централа.

Напомена: Агенција по датом овлашћењу у јединственој регистрационој пријави (ЈРППС), доставља ЦРОСО-у податке потребне за регистрацију обвезника плаћања доприноса.

Поступак регистрације оснивања покреће се подношењем:

  • јединствене регистрационе пријаве (ЈРППС) - Јединствена регистрациона пријава оснивања правних лица и других субјеката и регистрације у јединствени регистар пореских обвезника је прописана Правилником о додели ПИБ-а правним лицима, предузетницима и другим субјектима за чију је регистрацију надлежна Агенција. Пријава мора бити уредно попуњена и потписана од стране лица овлашћеног за заступање или другог лица овлашћеног у складу са законом.
  • прописане документације (члан 6. Правилника о ближој садржини Регистра здравствених установа и документацији потребној за регистрацију), која мора бити у оригиналу или овереној фотокопији:

1) акт о оснивању;

2) статут и сагласност надлежног органа на статут за здравствене установе у јавној својини;

3) решење надлежног министарства о испуњености прописаних услова за обављање здравствене/апотекарске делатности;

4) одлука о именовању директора односно лица овлашћеног за заступање;

5) фотокопија личне карте, пасоша, личне карте за странца или извода из надлежног регистра као документ о идентитету оснивача, директора односно лица овлашћеног за заступање, у складу са Законом;

6) одлука о образовању огранка односно организационе јединице ван седишта здравствене установе, ако није образована статутом;

7) одлука оснивача, односно извод из акта надлежног органа којим се одређује недељни распоред рада, почетак и завршетак радног времена у здравственој установи;

8) друге исправе утврђене законом (на пример, ако се врши регистрација огранка односно организационе јединице ван седишта здравствене установе, доставља се и решење надлежног министарства о испуњености прописаних услова за обављање здравствене/апотекарске делатности у огранку односно организационој јединици ван седишта).

  • Доказа о уплати прописане накнаде (висина накнаде за регистрацију оснивања здравствене установе је прописана чл. 2. став 1. Одлуке о накнадама за послове регистрације и друге услуге које пружа АПР. Начини плаћања накнаде прописани су чланом 43. Одлуке о накнадама за послове регистрације).

ОСНИВАЊЕ ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ У ЈАВНОЈ СВОЈИНИ

Документација која се подноси за регистрацију оснивања:

Акт о оснивању је општи акт који доносе оснивачи здравствене установе: Република Србија, аутономна покрајина и за апотекарске установе - јединице локалне самоуправе.

Акт о оснивању мора да садржи:

  1. назив и седиште оснивача;
  2. назив и седиште здравствене установе;
  3. делатност здравствене установе;
  4. износ средстава за оснивање и рад здравствене установе као и начин обезбеђивања средстава;
  5. права и обавезе оснивача у погледу обављања делатности због које се здравствена установа оснива;
  6. међусобна права и обавезе здравствене установе и оснивача;
  7. органе управљања здравствене установе у оснивању и њихова овлашћења;
  8. лично име лица које ће, до именовања директора здравствене установе, обављати послове и вршити овлашћења директора;
  9. рок за доношење статута, именовање директора и органа управљања.

Оснивачки акт здравствене установе се региструје и објављује на интернет страни АПР-а.

Статут је општи акт који доноси управни одбор. На статут здравствене установе чији је оснивач јединица локалне самоуправе или аутономна покрајина, сагласност даје оснивач, а на статут здравствене установе чији је оснивач Република Србија, сагласност даје Министарство.

Статутом се уређује:

  1. делатност;
  2. унутрашња организација, управљање и пословање;
  3. критеријуми за именовање и разрешење директора, заменика директора и
  4. друга питања од значаја за рад установе.

Статут здравствене установе се региструје и објављује на интернет страни АПР-а.

Решење надлежног министарства о испуњености прописаних услова за обављање здравствене делатности – здравствена установа може обављати само здравствену делатност која је утврђена решењем министарства о испуњености прописаних услова за обављање здравствене делатности.

За здравствене установе решење доноси здравствени инспектор, а за апотекарске установе здравствени инспектор до утврђивања довољног броја фармацеутских инспектора, а најдуже две године од дана ступања на снагу Закона о здравственој заштити, када ће ова надллежност за апотекарске установе прећи на фармацеутске инспекторе.

Одлука о именовању директора – директора именује и разрешава оснивач, решењем. Ако је оснивач здравствене установе Република Србија, директора именује и разрешава министар изузев здравствених установа на терцијалном нивоу здравствене заштите чији је оснивач Република Србија, ког именује и разрешава Влада.

Доказ о идентитету оснивача – ако су оснивачи Република Србија, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе није потребно достављати доказ о идентитету оснивача.

Доказ о идентитету директора – доставља се фотокопија личне карте, пасоша или личне карте за странца као документ о идентитету директора.

Одлука о образовању огранка односно организационе јединице ван седишта здравствене установе (ако није образована статутом) – у овом случају је, поред одлуке, потребно доставити и решење надлежног министарства о испуњености услова за обављање здравствене делатности у огранку односно организационој јединици ван седишта здравствене установе.

Одлука оснивача/извод из акта надлежног органа којим се одређује недељни распоред рада, почетак и завршетак радног времена у здравственој установи. У здравственој установи у јавној својини овај акт доноси оснивач.

ОСНИВАЊЕ ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ У ПРИВАТНОЈ СВОЈИНИ

Здравствену установу у приватној својини може да оснује домаће или страно физичко или правно лице.

На органе здравствене установе у приватној својини, статусне промене, промену правне форме и престанак постојања, сходно се примењују прописи којима се уређује правни положај привредних друштава.

Документација која се подноси за регистрацију оснивања:

Акт о оснивању је општи акт који доносе оснивач/оснивачи здравствене установе. Потписи оснивача здравствене установе у приватној својини, на оснивачком акту, оверавају се у складу са законом – код нотара, а ако нема нотара код надлежног државног органа.

Акт о оснивању мора да садржи:

  1. назив и седиште оснивача;
  2. назив и седиште здравствене установе;
  3. делатност здравствене установе;
  4. износ средстава за оснивање и рад здравствене установе као и начин обезбеђивања средстава;
  5. права и обавезе оснивача у погледу обављања делатности због које се здравствена установа оснива;
  6. међусобна права и обавезе здравствене установе и оснивача;
  7. органе управљања здравствене установе у оснивању и њихова овлашћења;
  8. лично име лица које ће, до именовања директора здравствене установе, обављати послове и вршити овлашћења директора;
  9. рок за доношење статута, именовање директора и органа управљања.

Оснивачки акт здравствене установе се региструје и објављује на интернет страни АПР-а.

Статут је општи акт који доноси оснивач.

Статутом се уређује:

  1. делатност;
  2. унутрашња организација, управљање и пословање;
  3. критеријуми за именовање и разрешење директора, заменика директора и
  4. друга питања од значаја за рад установе.

Статут здравствне установе се региструје и објављује на интернет страни АПР-а.

Решење надлежног министарства о испуњености прописаних услова за обављање здравствене делатности – здравствена установа може обављати само здравствену делатност која је утврђена решењем министарства о испуњености прописаних услова за обављање здравствене делатности.

За здравствене установе решење доноси здравствени инспектор, а за апотекарске установе здравствени инспектор до утврђивања довољног броја фармацеутских инспектора, а најдуже две године од дана ступања на снагу Закона о здравственој заштити, када ће ова надлежност за апотекарске установе прећи на фармацеутске инспекторе.

Одлука о именовању директора и других лица овлашћених за заступање – одредбом члана 28. став 4. Закона о здравственој заштити је прописано да се на органе здравствене установе у приватној својини сходно примењују прописи којима се уређује правни положај привредних друштава.

Одлуку о именовању и разрешењу директора и других лица овлашћених за заступање, доноси оснивач.

Статутом се одређује постојање ограничења заступника супотписом. На основу овакве одредбе у оснивачком акту и статуту, оснивач доноси одлуку којом одређује постојање ограничења заступника супотписом, на основу које Регистар здравствених установа региструје овај податак као забележбу ограничења заступника супотписом.

Доказ о идентитету оснивача – доставља се фотокопија личне карте, пасоша или личне карте за странца као документ о идентитету оснивача физичког лица, односно извод из одговарајућег регистра за оснивача правног лица. Ако је оснивач страно правно лице, доставља се извод из страног регистра са преводом на српски језик, овлашћеног судског тумача. Документација, која је оверена од стране органа надлежног за оверу потписа у иностранству, постаје страна јавна исправа и мора садржати Apostille - ако је реч о земљи која је потписница Хашке конвенције о укидању потребе легализације страних јавних исправа, осим ако између конкретне стране земље и Републике Србије није закључен билателарни споразум о међусобном признавању јавних исправа без легализације. У случају да конкретна страна земља није потписница Хашке конвенције и нема закључен билателарни споразум са Републиком Србијом о међусобном признавању јавних исправа без легализације, потребна је тзв. „пуна” легализација.

Доказ о идентитету директора и других лица овлашћених за заступање – доставља се фотокопија личне карте, пасоша или личне карте за странца као документ о идентитету директора.

Одлука оснивача о образовању огранка односно организационе јединице ван седишта здравствене установе (ако није образована статутом) – у овом случају је, поред одлуке, потребно доставити и решење надлежног министарства о испуњености услова за обављање здравствене делатности у огранку односно организационој јединици ван седишта здравствене установе.

Одлука директора којом се одређује недељни распоред рада, почетак и завршетак радног времена у здравственој установи – одредбом члана 56. став 2. Закона о здравственој заштити је прописано да директор здравствене установе у приватној својини утврђује недељни распоред рада, почетак и завршетак радног времена у здравственој установи.

НАЗИВ ЗДРАВСТВЕНЕ УСТАНОВЕ

Назив

Назив здравствене установе се уписује у регистар на начин одређен решењем надлежног министарства о испуњености услова за обављање здравствене делатности. Назив здравствене установе се у Регистар уноси на српском језику и ћириличном писму.

Назив здравствене установе може садржати поједине стране речи ако оне чине назив међународне организације или оснивача ако је страно физичко или правно лице, ако су те речи уобичајене у српском језику, ако за њих нема одговарајуће речи у српском језику, или ако се ради о речима на мртвом језику.

Назив на језику и писму националне мањине

Назив здравствене установе, ако је то предвиђено оснивачким актом, може бити и на језику и писму националне мањине. Назив на језику и писму националне мањине уписује се у Регистар после назива на српском језику и ћириличком писму.

Назив на страном језику

Назив здравствене установе, ако је то предвиђено оснивачким актом, може се уписати у Регистар и у преводу на један или више страних језика, после уписа назива на српском језику и ћириличном писму, односно језику и писму националне мањине.

Скраћени назив

Здравствена установа може имати и скраћени назив, који се одређује оснивачким актом и уписује се у Регистар.

РЕЗЕРВАЦИЈА НАЗИВА

Назив здравствене установе у оснивању и тражени назив приликом регистрације промене назива, не могу бити идентични називу здравствене установе која је већ регистрована у Регистру здравствених установа или је уредно пријављена за упис у Регистар (члан 14. тачка 1. став 8) Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре).

Ако је тражени назив већ резервисан, регистратор ће одбацити регистрациону пријаву.

Подношењем уредне пријаве за регистрацију оснивања, или за регистрацију промене назива здравствене установе, под условом да тражени назив није већ заузет или резервисан, назив  ће се унети у базу података и ставити на листу резервисаних назива. Ако се по пријави реши негативно, односно буде одбачена решењем, назив ће се, по протеку рока за жалбу, аутоматски брисати са листе резервисаних назива.

Из наведених разлога, препоручујемо да подносилац регистрационе пријаве оснивања здравстене установе или пријаве за промену назива постојеће здрвствене установе, изврши претрагу резервисаних назива здравствених установа, како би избегао нежељено одбацивање регистрационе пријаве.

У Регистру здравствених установа је омогућена резервација назива и то на начин и у поступку који је прописан Законом о поступку регистрације у Агенцији. Резервација назива покреће се подношењем пријаве надлежном регистру са доказом о уплати накнаде за резервацију назива. Потврда о примљеној пријави за резервацију назива садржи:

  • ознаку регистра,
  • број под којим је пријава заведена,
  • датум и време пријема пријаве,
  • назив који се резервише, податке о подносиоцу пријаве и
  • податке о висини накнаде.

Ако су испуњени услови за резервацију назива, регистратор у року од пет радних дана од дана подношења пријаве издаје потврду о резервацији назива и резервисани назив уноси у базу података резервисаних назива. Назив се резервише у корист подносиоца пријаве на рок од 60 дана од дана објаве. Ако нису испуњени услови за резервацију назива, регистратор у року од пет радних дана од дана подношења пријаве решењем одбија пријаву за резервацију назива. Пре истека рока на који је назив резервисан, лице у чију је корист назив резервисан, може, уз поновну уплату накнаде за резервацију назива, обновити резервацију назива на накнадни рок од 60 дана. Резервација назива може се пренети на друго правно или физичко лице до истека рока на који је назив резервисан. Регистратор потврду о преносу резервисаног назива доставља лицу у чију је корист назив резервисан.

Препорука: Препоручујемо да се пре избора назива увек изврши провера назива и то преко интернет стране Агенције.

Обавезно евидентирање стварних власника

Законом о Централној евиденцији стварних власника („Службени гласник РС”, бр. 41/18 и 91/2019), од 31. децембра 2018. године успостављена је Централна евиденција стварних власника, као јавна, јединствена, централна, електронска база података о физичким лицима - стварним власницима правних лица и других субјеката регистрованих у Републици Србији (Регистровани субјекти).

Установе имају обавезу евидентирања података о стварним власницима.

Овај закон не примењује се на установе у којима је Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе једини члан, односно оснивач.

Стварни власник Регистрованог субјекта је:

  • физичко лице, које је посредно или непосредно ималац 25% или више удела, акција, права гласа или других права, на основу којих учествује у управљању Регистрованим субјектом, односно учествује у капиталу Регистрованог субјекта са 25% или више удела;
  • физичко лице које посредно или непосредно има преовлађујући утицај на вођење послова и доношење одлука;
  • физичко лице, које Регистрованом субјекту посредно обезбеди или обезбеђује средства и по том основу битно утиче на доношење одлука органа управљања Регистрованог субјекта приликом одлучивања о финансирању и пословању;
  • физичко лице које је оснивач, повереник, заштитник, корисник ако је одређен, као и лице које има доминантан положај у управљању трастом, односно у другом лицу страног права;
  • физичко лице које је регистровано за заступање задруга, удружења, фондација, задужбина и установа, ако овлашћено лице за заступање није пријавило друго физичко лице као стварног власника.

Лице овлашћено за заступање у Регистрованом субјекту дужно је да евидентира податке о стварним власницима у Централној евиденцији најкасније у року од 15 дана од оснивања и промене власничке структуре и чланова органа Регистрованог субјекта, као и друге промене на основу којих се може ценити испуњеност услова за стицање својства стварног власника Регистрованог субјекта, у складу са чланом 3. овог закона.

Централна евиденција стварних власника води се електронским путем, преко интернет странице Агенције, а корисник мора да поседује:

  • квалификовани електронски сертификат (електронски потпис) издат од сертификационог тела у Републици Србији,
  • инсталиран читач електронских картица и инсталирану NEXU апликацију за електронско потписивање (креирану од стране Агенције, која се користи за све електронске услуге које пружа Агенција, и коју можете преузети овде),
  • налог у систему Агенције (налог у наведеном систему се користи за приступање свим електронским услугама Агенције).

Детаљнија упутства погледајте на страници Централне евиденције стварних власника.