Оснивање

Од 17. маја 2023. године на снази је одредба члана 9. став 2. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре, те од овог датума више није дозвољено поднети папирну пријаву за оснивање привредног друштва (ДОО, АД, КД и ОД), већ се пријава може поднети искључиво у електронској форми путем посебне корисничке апликације (изузев за друштва која настају из статусне промене и за предузетнике који настављају обављање делатности у форми привредног друштва).

Остале правне форме које се региструју у Регистру привредних субјеката (задруге и задружни савези, јавна предузећа, огранци и представништва страних привредних друштава) могу и даље да се оснивају на досадашњи начин (у папиру), с тим што је омогућено и подношење електронске пријаве за оне који то желе.

Детаљна упутства за електронску регистрацију оснивања можете пронаћи овде, одговоре на неке од најчешћих недоумица у вези са одредбом члана 9. став 2. можете пронаћи у посебној секцији Питања и одговори.

Опште напомене

У Регистар привредних субјеката се уписују следеће правне форме:

• привредна друштва (искључиво електронски)

               - ортачко друштво
               - командитно друштво
               - друштво са ограниченом одговорношћу
               - акционарско друштво  

• огранак страног привредног друштва
• представништво страног привредног друштва
• јавно предузеће
• задруга
• задружни савез
• други субјект ако је то прописано посебним законом.

Накнада за оснивање

Висина накнаде за оснивање прописана је Одлуком о накнадама за послове регистрације и друге услуге које пружа Агенција за привредне регистре (Висина накнаде).

Рачун за уплату накнаде

Број рачуна за уплату накнаде за оснивање у Регистру привредних субјеката – Привредна друштва која се плаћа Агенцији за привредне регистре:

• 840-29770845-52, модел 97, позив на број (добијени позив на број обавезно унесите у уплатницу).

Поступак уписа у Регистар

Поступак уписа у Регистар започиње подношењем потписане папирне или електронске регистрационе пријаве (у зависности од правне форме) са прописаном документацијом уз плаћање прописане накнаде и то путем посебне корисничке апликације или непосредно у седишту АПР у Београду или у некој од организационих јединица или поштом. Када се пријава подноси поштом, као датум и време подношења пријаве узимају се датум и време пријема пријаве у Агенцији.

Регистрациону пријаву за оснивање подноси оснивач или лице овлашћено од стране оснивача, у ком случају је потребно приложити и пуномоћје. Више о овлашћеном подносиоцу можете прочитати у одељку Општа упутства.

Начин уписа адресе седишта и адресе за пријем поште

Пре овере оснивачког акта, проверите податке о адреси седишта у Адресном регистру Републичког геодетског завода или на Националној инфраструктури геопросторних података, и то пре свега да ли назив улице у којој се налази обајекат у ком ће бити седиште постоји на територији одређеног насељеног места, будући да је регистратор дужан да користи податке о адресама из Регистра просторних јединица и Адресног регистра који води Републички геодетски завод.

Уколико у Адресном регистру не постоји одређени назив улице на територији одређеног насељеног места на начин који је наведен у пријави и оснивачком акту, регистратор ће донети одлуку о одбацивању регистрационе пријаве. За све недоумице око тачне адресе одређеног објекта у ком ће бити седиште привредног субјекта можете се обратити Републичком геодетском заводу на имејл: mojaadresa@rgz.gov.rs.

Прибављање документације по службеној дужности, овера и Apostille

Податке и документе који се у складу са законом подносе уз пријаву, а о којима се воде службене евиденције, регистратор може да прибави и по службеној дужности, и то директним увидом у службену евиденцију, преко сервисне магистрале органа или на други прихваћен начин у складу законом којим се уређује електронска управа, осим ако подносилац пријаве изјави да ће те податке и документе прибавити сам.

Дакле, подносилац би у пријави требало да се изјасни да ли жели сам да достави одређени податак односно документ или жели да их регистратор прибави по службеној дужности.

У вези са наведеним, важно је имати у виду да:

1. регистратор може сам да прибавља само оне податке и документе о којима се воде званичне службене евиденције, али не и оне које државни органи пружају подносиоцима искључиво на њихов захтев и о којима се не воде поменуте евиденције,
2. када регистратор по службеној дужности прибавља податке и документе, рок за доношење одлуке од 5 радних дана не почиње да тече од дана подношења пријаве већ од наредног дана од дана прибављања податка односно документа, односно ако је прибављање података и докумената извршено непосредним увидом у службену евиденцију другог органа – рок тече од дана прибављања тих података.

Уколико је законом предвиђено да се уз регистрациону пријаву доставља оверена документација – то подразумева оверу од стране органа надлежног за оверу потписа (од 1. марта 2017. за оверу документације надлежни су само нотари, осим у јединицама локалне самоуправе где нема нотара, па се овера и даље може вршити у суду или општини).

Документација, која је оверена од стране органа надлежног за оверу потписа у иностранству, постаје страна јавна исправа и мора садржати Apostille - уколико је реч о земљи која је потписница Хашке конвенције о укидању потребе легализације страних јавних исправа, осим ако између конкретне стране земље и Републике Србије није закључен билателарни споразум о међусобном признавању јавних исправа без легализације. У случају да конкретна страна земља није потписница Хашке конвенције и нема закључен билателарни споразум са Републиком Србијом о међусобном признавању јавних исправа без легализације, потребна је тзв. „пуна” легализација.

Више информација о томе са којим државама Република Србија има закључене билатералне споразуме, односно о потписницама Хашке конвенције можете пронаћи овде. 

Посебно напомињемо да одређени број држава потписница Хашке конвенције још од 2006. године печат Apostille издаје искључиво у електронском облику и у таквим случајевима, када је у поступку регистрације потребно приложити оверену исправу, као валидан документ прихвата се и одштампана спољна форма печата Е-Apostille која садржи и обавештење да се у земљи порекла оверавање документа са печатом Apostille врши у електронском облику, а ако таквог обавештења нема, уз регистрациону пријаву је потребно приложити и изјаву подносиоца пријаве (коју не треба посебно оверавати) да се у земљи порекла печат Apostille не издаје у папирном, већ искључиво у електронском облику. Наведено становиште изражено је и у мишљењу Министарства привреде које можете видети овде.

Уз документацију која је сачињена на страном језику, обавезно се доставља превод на српски језик оверен од сталног судског тумача.

Практичне напомене

Препоручујемо да се пре подношења пријаве оснивања привредног субјекта упознате са важним правилима која се односе на назив и пословно име, како се не бисте излагали непотребним трошковима уколико пријава буде одбачена. Правила о називу и пословном имену можете прочитати у одељку Општа упутства под насловом „Пословно име и резервација назива”. Уз то напомињемо да се у оснивачком акту у пословном имену никада не наводи адреса седишта тј. улица и број, већ само место седишта.

Када се регистру доставља документ који представља основ за пренос права својине на непокретности (оснивачки акт, уговор о статусној промени/план поделе, уговор о приступању члана и повећању капитала, одлука о повећању неновчаног капитала) овај документ мора бити у форми јавнобележнички потврђене (солемнизоване) исправе.

Када је реч о новчаном улогу, а будући да се приликом оснивања не мора одмах и уплатити, већ се мора само уписати (а у оснивачком акту се одређује у ком року ће члан друштва уплатити улог), Регистру се не доставља доказ о уплати оснивачког улога, нити о отварању пословног рачуна у банци, већ ће ова потврда бити достављена накнадно, када улог буде и уплаћен.

Законом о привредним друштвима прописано је да друштва имају законске (статутарне) заступнике и остале заступнике. Када је реч о законским (статутарним) заступницима, Закон је за сваку правну форму прописао која су то лица односно функције, тако да морате водити рачуна да се као законски заступници код сваке поједине форме могу уписати само оне функције које закон предвиђа, док се код осталих заступника функције не региструју. Ово међутим није сметња да друштво у својим интерним актима одређено лице именује са неком функцијом коју сâмо одабере.

Дозвољене функције законских (статутарних) заступника по правним формама у складу са важећом законском регулативом су следеће:

Ликвидациони и стечајни управник су законски заступници код свих правних форми над којима може бити спроведен поступак ликвидације и/или стечаја.

Регистрација ограничења овлашћења за заступање:

Одредбом члана 33. Закона о привредним друштвима прописано је да је заступник дужан да поступа у складу са ограничењима својих овлашћења која су утврђена актима друштва или одлукама надлежних органа друштва. Истом одредбом Закона даље је императивно прописано да се ограничења овлашћења заступника не могу истицати према трећим лицима, изузев ограничења овлашћења заступника у виду обавезног супотписа која се могу истицати према трећим лицима, ако су регистрована у складу са законом о регистрацији.

Из цитиране одредбе Закона произилази да трећа лица нису дужна да имају сазнање, нити да воде рачуна, о ограничењима заступника привредних друштава, већ да су заступници дужни да послове из свог делокруга обављају у оквиру овлашћења која су им дата актима друштва или одлукама надлежних органа друштва, али да та ограничења овлашћења заступника нису предмет регистрације, изузев ако је реч о ограничењу овлашћења у виду обавезног супотписа која се могу истицати према трећим лицима, ако су регистрована у складу са законом о регистрацији.

Више о ограничењима овлашћења за заступање можете прочитати овде.

Посебна напомена за директоре друштава са ограниченом одговорношћу:

Законом о привредним друштвима прописано је да друштво са ограниченом одговорношћу може имати једног или више директора (законских заступника), при чему се број директора одређује оснивачким актом или одлуком скупштине. Ако оснивачким актом или одлуком скупштине није одређен већи број директора, законска претпоставка је да друштво има једног директора.

Уколико друштво има више од једног директора, препоручујемо да њихов број буде одређен оснивачким актом, како би се касније, након оснивања, у сваком моменту увидом у регистровани оснивачки акт могло утврдити колико директора друштво има. Наравно, по самом Закону, овај податак може се и накнадно уредити, односно променити, како изменама оснивачког акта, тако и одлуком скупштине друштва.

Законом о Централној евиденцији стварних власника („Службени гласник РС”, бр. 41/18 и 91/2019), од 31. децембра 2018. године успостављена је Централна евиденција стварних власника, као јавна, јединствена, централна, електронска база података о физичким лицима - стварним власницима правних лица и других субјеката регистрованих у Републици Србији (Регистровани субјекти).

Обавезу евидентирања података о стварним власницима имају:

• привредна друштва (осим јавних акционарских друштава),
• задруге,
• огранци страних привредних друштава,
• пословна удружења (осим политичких странака, синдиката, спортских организација и удружења, цркава и верских заједница),
• страна представништва привредних друштава.

Закон се НЕ примењује на:

• предузетнике,
• јавна акционарска друштва,
• привредна друштва у стечају,
• привредна друштва у принудној ликвидацији,
• друштва и установе у којима је Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе једини члан, односно оснивач.

Стварни власник Регистрованог субјекта је:

• физичко лице, које је посредно или непосредно ималац 25% или више удела, акција, права гласа или других права, на основу којих учествује у управљању Регистрованим субјектом, односно учествује у капиталу Регистрованог субјекта са 25% или више удела;
• физичко лице које посредно или непосредно има преовлађујући утицај на вођење послова и доношење одлука;
• физичко лице, које Регистрованом субјекту посредно обезбеди или обезбеђује средства и по том основу битно утиче на доношење одлука органа управљања Регистрованог субјекта приликом одлучивања о финансирању и пословању;
• физичко лице које је оснивач, повереник, заштитник, корисник ако је одређен, као и лице које има доминантан положај у управљању трастом, односно у другом лицу страног права;
• физичко лице које је регистровано за заступање задруга и установа, ако овлашћено лице за заступање није пријавило друго физичко лице као стварног власника.

Лице овлашћено за заступање у Регистрованом субјекту дужно је да евидентира податке о стварним власницима у Централној евиденцији најкасније у року од 15 дана од оснивања и промене власничке структуре и чланова органа Регистрованог субјекта, као и друге промене на основу којих се може ценити испуњеност услова за стицање својства стварног власника Регистрованог субјекта, у складу са чланом 3. овог закона. Посебно указујемо на могућност да се почев од 01.10.2023. године обједињено поднесу електронска регистрациона пријава за оснивање привредног друштва у оквиру које је омогућено да се истовремено изврши и евидентирање стварног власника. Свакако, уколико оснивач не искористи ову могућност, остаје обавеза законског заступника привредног друштва да, у року од 15 дана од дана уписа привредног друштва у Регистар привредних субјеката, евидентира стварног власника у Централну евиденцију.

Централна евиденција стварних власника води се електронским путем, преко интернет странице Агенције, а корисник мора да поседује:

• квалификовани електронски сертификат (електронски потпис) издат од сертификационог тела у Републици Србији,
• инсталиран читач електронских картица и инсталирану NEXU апликацију за електронско потписивање (креирану од стране Агенције, која се користи за све електронске услуге које пружа Агенција, и коју можете преузети овде),
• налог на систему за централизовано пријављивање корисника Агенције за привредне регистре(налог у наведеном систему се користи за приступање свим електронским услугама Агенције).

Детаљнија упутства погледајте на страници Централне евиденције стварних власника.

• електронска регистрациона пријава оснивања - ОД (обрасци),
• уговор о оснивању ортачког друштва (примери аката) - потписан електронским сертификатом оснивача или дигитализован у складу са законом,
• доказ о идентитету члана друштва (за домаће физичко лице - фотокопија личне карте, а за странца – фотокопија пасоша, односно фотокопија личне карте, ако је издата странцу, односно извод из матичног регистра ако је оснивач правно лице које није регистровано у Регистру који води Агенција за привредне регистре). Лица којима је одобрено право на азил као доказ о идентитету прилажу уверење Канцеларије за азил о евиденцијском броју странца,
• одлука о именовању заступника, ако није именован уговором о оснивању,
• потврда банке о уплати новчаног улога, ако се улог уплаћује у друштво до оснивања, односно споразум чланова о процени вредности неновчаног улога или процена вредности неновчаног улога, ако се улог уноси у друштво до оснивања,
• накнадa за регистрацију оснивања (висине накнада).

• електронска регистрациона пријава оснивања – КД (обрасци),
• уговор о оснивању  командитног друштва (примери аката) - потписан електронским сертификатом оснивача или дигитализован у складу са законом,
• доказ о идентитету члана друштва (за домаће физичко лице - фотокопија личне карте, а за странца – фотокопија пасоша, односно фотокопија личне карте, ако је издата странцу, односно извод из матичног регистра ако је оснивач правно лице које није регистровано у Регистру који води Агенција за привредне регистре). Лица којима је одобрено право на азил као доказ о идентитету прилажу уверење Канцеларије за азил о евиденцијском броју странца,
• одлука о именовању заступника, ако није именован уговором о оснивању,
• потврда банке о уплати новчаног улога, ако се улог уплаћује у друштво до оснивања, односно споразум чланова о процени вредности неновчаног улога или процена вредности неновчаног улога, ако се улог уноси у друштво до оснивања,
• накнадa за регистрацију оснивања (висине накнада).

• електронска регистрациона пријава оснивања – ДОО (обрасци),
• оснивачки акт друштва са ограниченом одговорношћу (одлука за једночлано друштво или уговор за вишечлано) (примери аката) - потписан електронским сертификатом оснивача или дигитализован у складу са законом,
• доказ о идентитету чланова друштва (за домаће физичко лице - фотокопија личне карте, а за странца – фотокопија пасоша, односно фотокопија личне карте, ако је издата странцу, односно извод из матичног регистра ако је оснивач правно лице које није регистровано у Регистру који води Агенција за привредне регистре). Лица којима је одобрено право на азил као доказ о идентитету прилажу уверење Канцеларије за азил о евиденцијском броју странца,
• одлука о именовању заступника ако није одређен оснивачким актом,
• потврда банке о уплати новчаног улога, ако се улог уплаћује у друштво до оснивања, односно споразум чланова о процени вредности неновчаног улога или процена вредности неновчаног улога, ако се улог уноси у друштво до оснивања,
• накнадa за регистрацију оснивања (висине накнада).

Органи управе у друштву са ограниченом одговорношћу:

Приликом оснивања друштва са ограниченом одговорношћу, оснивач/и у зависности од својих потреба одлучују да ли ће управљање друштвом бити једнодомно или дводомно.

Једнодомно управљање значи да друштво има једног или више директора.

Дводомно управљање значи да друштво има једног или више директора и надзорни одбор. Уколико се оснивач/и одлуче за дводомни систем управљања, уз пријаву се прилажу и одлуке о именовању председника и чланова надзорног одбора, ако нису именовани у оснивачком акту. 

У друштву са ограниченом одговорношћу сви директори су и законски заступници и уписују се на страни број 5 јединствене регистрационе пријаве оснивања ДОО.

Уколико ће друштво поред директора имати и друге заступнике (заменика директора и друго) они се уписују на страни број 6 јединствене регистрационе пријаве оснивања ДОО као Остали заступници.

Посебна правила важе са друштва са ограниченом одговорношћу која ће обављати делатност финансијског лизинга. На ова друштва примењује се Закон о финансијском лизингу и у складу са његовим одредбама органи даваоца лизинга су управни и извршни одбор.

Основни (регистровани) капитал друштва са ограниченом одговорношћу:

Законом о привредним друштвима прописано је да је основни (регистровани) капитал друштва новчана вредност уписаних улога чланова друштва у друштво које је регистровано у складу са законом о регистрацији.

Улози могу бити новчани и неновчани и изражавају се у динарима. Ако се уплата новчаног улога врши у страној валути динарска противредност улога обрачунава се по средњем курсу Народне банке Србије на дан уплате улога.

Минимални уписани основни капитал (новчани или неновчани) износи најмање 100 динара (осим ако је посебним законом предвиђен већи износ).

Улог се приликом оснивања друштва с ограниченом одговорношћу не мора уплатити односно унети, већ се мора само уписати, а у оснивачком акту се мора одредити у ком року у коме ће члан друштва уплатити односно унети улог. Рок за уплату не може бити дужи од пет година и рачуна се од дана доношења оснивачког акта. Чланови друштва стичу удео у друштву преузимањем обавезе уплате односно уношења улога. Посебно напомињемо да ако се новчани улог не уплаћује приликом оснивања, већ се та обавеза оставља за касније Регистру се не доставља доказ о уплати оснивачког улога, нити о отварању пословног рачуна у банци, већ ће ова потврда бити достављена накнадно, када улог буде и уплаћен.

Неновчани улози могу бити само у стварима и правима. Вредност неновчаног улога се утврђује споразумом од стране свих чланова друштва или путем процене стручног лица које је од надлежног државног органа овлашћено да врши процене одређених ствари и права (судски вештак, ревизор или друго стручног лице). Уколико, у складу са чл. 56 и 57 Закона о привредним друштвима није вршена процена вредности неновчаног улога, сачињава се потврда о његовој вредности, у складу са чланом 58. Закона о привредним друштвима која се доставља ради регистрације и објављивања.

Када се неновчани улог оснивача састоји из неке непокретности, оснивчаки акт представља основ за пренос права својине на непокретности, те овај документ мора бити у форми јавнобележнички потврђене (солемнизоване) исправе.

• електронска регистрациона пријава оснивања – АД (обрасци),
• оснивачки акт акционарског друштва  (примери аката) - потписан електронским сертификатом оснивача или дигитализован у складу са законом,
• статут друштва потписан од стране чланова друштва,
• потврда кредитне институције о уплаћеним акцијама у новцу, односно процена овлашћеног процењивача вредности неновчаног улога или потврда надлежног органа о процени вредности неновчаног улога у складу са законом,
• одлука о именовању директора односно чланова одбора директора и председника одбора директора, ако нису одређени статутом,
• одлука о именовању чланова надзорног одбора, ако је управљање друштвом дводомно, ако нису одређени статутом,
• одлука о именовању чланова извршног одбора, ако је управљање друштвом дводомно,
• одлука о именовању заступника друштва, ако нису одређени статутом,
• накнадa за регистрацију оснивања (висине накнада).

Акционари који оснивају акционарско друштво потписују оснивачки акт, а њихови потписи се оверавају у складу са законом којим се уређује овера потписа. Акционари који оснивају друштво потписују и први Статут друштва.

Органи управе у акционарском друштву:

Приликом оснивања акционарског друштва, оснивач/и у зависности од својих потреба одлучују да ли ће управљање друштвом бити једнодомно или дводомно.

Једнодомно управљање значи да друштво има једног или више директора. Уколико АД са једнодомним управљањем има три или више директора, они формирају одбор директора који има и свог председника.

Дводомно управљање значи да друштво има једног или више извршних директора и надзорни одбор. Уколико АД са дводомним управљањем има три или више извршна директора, они формирају извршни одбор који има и свог председника. Уколико се оснивач/и одлуче за дводомни систем управљања, уз пријаву се прилажу и одлуке о именовању председника и чланова надзорног одбора, ако нису именовани у оснивачком акту.

У акционарском друштву законски заступници су директори, али то не морају бити сви директори, већ само поједини уколико оснивачи тако одреде. Они директори који имају овлашћење за заступање уписују се на страни број 6 јединствене регистрационе пријаве оснивања АД, а сви директори (и они који имају и они који немају овлашћење за заступање) уписују се на страни број 5 јединствене регистрационе пријаве оснивања АД.

При томе, у једнодомном систему управљања један од директора који има овлашћење за заступање може бити именован за Генералног директора (дакле генерални директор у једнодомном систему није обавезан орган), док је у дводомном систему један од извршних директора који има овлашћење за заступање обавезно и Генерални директор.

Основни (регистровани) капитал акционарског друштва:

Уписане акције које се у складу са оснивачким актом уплаћују у новцу уплаћују се пре регистрације оснивања на привремени рачун код пословне банке у Републици Србији. Пре регистрације друштва акционари који оснивају друштво дужни су да уплате, односно унесу улоге који представљају најмање 25% основног капитала, при чему уплаћени износ новчаног дела основног капитала не може бити нижи од износа минималног основног капитала који износи 3.000.000,00 динара.

Акционари:

Агенција за привредне регистре не региструје акционаре акционарских друштава, с обзиром да је вођење евиденције акционара у надлежности Централног регистра хартија од вредности.

Уз пријаву оснивања акционарског друштва - банке (обрасци), поред документације која се подноси за оснивање акционарског друштва, прилаже се и:

• решење Народне банке о давању дозволе за рад,
• решење Народне Банке о давању сагласности на статут банке
• решење Народне банке о давању сагласности на именовање чланова органа банке.

Уз пријаву оснивања акционарског друштва - друштва за управљање инвестиционим фондовима (обрасци), поред документације која се подноси за оснивање акционарског друштва, прилаже се и:

• решење Комисије за хартије од вредности о давању дозволе за рад,
• решење Комисије за хартије од вредности о давању сагласности на именовање чланова органа управе и директора.

Уз пријаву оснивања акционнарског друштва - брокерско-дилерског друштва и берзе (обрасци), поред документације која се подноси за оснивање акционарског друштва, прилаже се и:

• решење Комисије за хартије од вредности о давању дозволе за обављање делатности брокерско дилерског друштва и берзе,
• решење Комисије за хартије од вредности о давању претходне сагласности на избор органа управљања друштвом.

Уз пријаву оснивања акционарског друштва - друштва за осигурање (обрасци), поред документације која се подноси за оснивање акционарског друштва, прилаже се и:

• решење Народне Банке о давању дозволе за рад,
• решење Народне банке о давању претходне сагласности на именовање чланова органа друштва.

• јединствена регистрациона пријава оснивања правних лица и других субјеката и уписа у јединствени регистар пореских обвезника – јавно предузеће (обрасци),
• оснивачки акт потписан од стране овлашћеног лица,
• статут потписан од стране овлашћеног лица (сагласност оснивача),
• потврда банке о уплати новчаног улога, у складу са актом о оснивању, 
• процена овлашћеног процењивача о вредности неновчаног улога (сагласност оснивача на процену) 
• одлука о именовању директора јавног предузећа, ако није одређен оснивачким актом, 
• одлука о именовању председника и чланова надзорног одбора, ако председник и чланови надзорног одбора нису одређени оснивачким актом,
• доказ о уплати накнаде за регистрацију оснивања (висине накнада).

• јединствена регистрациона пријава оснивања правних лица и других субјеката и уписа у јединствени регистар пореских обвезника - задруга (обрасци),
• уговор о оснивању са овереним потписима оснивача (задругара),
• доказ о идентитету задругара (за домаће физичко лице - фотокопија личне карте, а за странца – фотокопија пасоша, односно фотокопија личне карте, ако је издата странцу),
• записник са оснивачке скупштине,
• задружна правила,
• књига задругара (само за задруге са чланарином),
• потврда банке о уплати новчаног улога, ако се улог уплаћује, односно споразум задругара о процени вредности неновчаног улога или процена вредности неновчаног улога, ако се улог уноси у задругу (само за задруге са улозима),
• одлука о именовању председника и чланова управног одбора (ако постоји),
• одлука о именовању председника и чланова надзорног одбора (ако постоји)
• доказ о уплати накнаде за регистрацију оснивања (висине накнада).

• јединствена регистрациона пријава оснивања правних лица и других субјеката и уписа у јединствени регистар пореских обвезника – задружни савез (обрасци),
• уговор о оснивању задружног савеза,
• правила задружног савеза,
• одлука о именовању председника савеза односно другог заступника, ако није одређен уговором о оснивању,
• одлука о именовању чланова и председника управног и надзорног одбора,
• доказ о уплати накнаде за регистрацију оснивања (висине накнада).

• јединствена регистрациона пријава оснивања правних лица и других субјеката и уписа у јединствени регистар пореских обвезника – огранак страног привредног друштва (обрасци),
• одлука надлежног органа страног привредног друштва о образовању огранка,
• извод из регистра у коме је страно привредно друштво регистровано, са преводом овереним од стране овлашћеног судског тумача,
• доказ о бројевима рачуна преко којих страно привредно друштво послује,
• изјава овлашћеног лица страног привредног друштва о преузимању одговорности друштва за све обавезе које настану у вези са пословањем огранка оверена од надлежног органа овере, са преводом на српски језик овереним од стране овлашћеног судског тумача,
• доказ о уплати накнаде за регистрацију оснивања (висине накнада).

Огранак страног привредног друштва је његов издвојени организациони део преко кога то друштво обавља делатност у Републици Србији у складу са законом.

Огранак страног привредног друштва има претежну делатност која се региструје, а може обављати све друге делатности које нису законом забрањене, независно од тога да ли су одређене одлуком о образовању огранка.

Огранак страног привредног друштва нема својство правног лица, али у пореском смисли има статус резидента.

• јединствена регистрациона пријава оснивања правних лица и других субјеката и уписа у јединствени регистар пореских обвезника – представништво страног привредног друштва (обрасци),
• одлука надлежног органа страног привредног друштва о образовању представништва,
• извод из регистра у коме је страно привредно друштво регистровано, са преводом овереним од стране овлашћеног судског тумача,
• доказ о бројевима рачуна преко којих страно привредно друштво послује,
• изјава овлашћеног лица страног привредног друштва којом преузима одговорност за све обавезе које настану у вези са пословањем представништва оверена од надлежног органа овере, са преводом овереним од овлашћеног сталног судског тумача,
• доказ о уплати накнаде за регистрацију оснивања (висине накнада).

• регистрациона пријава образовања огранка (када се региструје уз оснивање, попуњава се одговарајућа страница у ЈРППС, а за упис код већ регистрованог друштва, користи се прва страна пријаве Регистрациона пријава промене података - обавезни подаци и додатак 17а) - (обрасци),
• одлука о образовању огранка (примери аката),
• одлука о именовању заступника огранка, ако је заступник огранка различит од заступника домаћег правног лица које образује огранак,
• доказ о уплати накнаде (3.100,00 динара по огранку).

Огранак привредног друштва је издвојени организациони део привредног друштва на територији Републике Србије и обавезно се региструје у складу законом о регистрацији. 

Огранак може да заступа законски заступник целог друштва у ком случају није потребно да се наводе подаци о заступнику у регистрационој пријави нити да се именује одлуком, већ важи претпоставка да огранак заступају законски заступници друштва.
Ако ће огранак заступати неко друго лице, онда је потребно да буде именовано за заступника огранка и да се наведу подаци о том лицу у регистрационој пријави.

Разликовање ове две ситуације је важно и из разлога што у случају када огранак заступа законски заступник, промена законског заступника подразумеваће и промену заступника огранка без да се та промена посебно спроводи у Регистру (није потребно подносити регистрациону пријаву нити плаћати накнаду за ову промену). Међутим, ако су законски заступници тренутно регистровани као заступници огранка са својим личним подацима (име, презиме), а не кроз назнаку да "Огранак заступају заступници привредног субјекта" потребно је да подносилац приликом наредне промене законског заступника достави и додатак за промену података о регистрованом огранку (додатак 18) у ком ће одабрати опцију "Бришу се сви регистровани заступници огранка, а огранак ће заступати законски заступници", приложи одоговарајућу одлуку и да плати накнаду за ову промену, након чега приликом следеће промене законског заступника неће више бити у обавези да мења овај податак на огранку. 

• регистрациона пријава прокуре (када се региструје уз оснивање, попуњава се одговарајућа страница у ЈРППС, а за упис код већ регистрованог друштва, користи се прва страна пријаве Регистрациона пријава промене података - обавезни подаци и додатак 11) - (обрасци),
• одлука о давању прокуре (примери аката),
• доказ о уплати накнаде (висине накнада).

Прокура је пословно пуномоћје којим друштво овлашћује једно или више физичких лица да у његово име и за његов рачун закључује правне послове и предузима друге пословне радње. Изузетно се може издати и за огранак.

Издаје се одлуком чланова друштва (ортака, командитора и комплементара, односно скупштине, ако оснивачким актом односно статутом није другачије одређено), непреносива је, може се опозвати, може бити појединачна или заједничка.

Ограничења прокуре су прописана законом тако да прокуриста не може без посебног овлашћења да закључује правне послове у вези са стицањем, отуђењем или оптерећењем непокретности и удела и акција које друштво поседује у другим правним лицима, да преузима меничне обавезе и обавезе јемства, закључује уговоре о зајму и кредиту, заступа друштво у судским поступцима или пред арбитражом.

Посебно овлашћење прокуристе за закључење ових правних послова није предмет регистрације.

Једини вид ограничења прокуре кроз одлуку чланова је ограничење овлашћења прокуристе само са супотписом законског заступника.

Прокуриста не може дати пуномоћје за заступање другом лицу.