Промене

(ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА)

Установа културе је дужна да Регистру пријави сваку промену података које се уписују у Регистар и то у року од 15 дана од дана настале промене података или докумената који су предмет регистрације. Код промена код којих решење регистратора има декларативно дејство, односно код промена које настају даном доношења одлуке установе културе, ако се пропусти наведени рок од 15 дана, подносилац пријаве је дужан да, поред накнаде за регистрацију одређене промене, плати и додатну накнаду од 6.000 динара. Код регистрације оснивања, брисања из Регистра, статусних промена и промене правне форме, решење регистратора има конститутивно дејство, односно од дана регистрације се сматра да је настала промена, што значи да у овим случајевима нема неблаговремености односно нема наплате накнаде од 6.000 динара.

Поступак уписа промене података о установи културе покреће се подношењем регистрационе пријаве и прописане документације која мора бити у оригиналу или овереној фотокопији и доказа о уплати накнаде за регистрацију.

Регистрациона пријава промене података, и документација која се предаје за регистрацију промена код установа културе су прописане Правилником о ближој садржини Регистра установа културе и документацији потребној за регистрацију („Сл. гласник РС“, број 09/2022), а висина накнаде за регистрацију промене података је прописана Одлуком о накнадама за послове регистрације и друге услуге које пружа АПР („Сл. гласник РС“, број 119/2013, 138/2014, 45/2015, 106/2015, 32/2016, 60/2016, 75/2018, 73/2019, 15/2020 и 91/2020, 11/2021, 66/2021 и 129/2021).

Регистрација образовања/промене података/брисања огранка установе – чл. 7. Правилника

• регистрациона пријава променe (обавезни подаци + додатак 09);
• статут (сагласност на статут ако се ради о установи која мора имати сагласност оснивача на статут), односно одлука надлежног органа о образовању/промени податка/брисању огранка ван седишта установе (ако није образован статутом);
• доказ о уплати прописане накнаде.

Напомена:

Код већ регистрованог огранка могуће је извршити промене следећих података: назива, врсте и делатности. Ако се врши промена седишта онда се већ регистровани огранак брише из Регистра и уписује се као нови огранак.

Регистрација промене оснивача – чл. 8. Правилника

• регистрациона пријава променe (обавезни подаци + додатак 05);
• уговор о приступању или иступању или акт који представља основ за упис, промену или брисање оснивача;
• акт о измени оснивачког акта;
• фотокопија личне карте, пасоша, личне карте за странца или извода из надлежног регистра, као документ о идентитету оснивача у складу са Законом;
• доказ у уплати прописане накнаде.

Установе културе у јавној својини и установе културе чији се рад и програми већим делом или у целини финансирају из буџета Републике Србије/аутономне покрајине/јединице локалне самоуправе:

Оснивач установе културе у јавној својини доноси акт о промени оснивача као и измене оснивачког акта. Код установа културе у јавној својини потпис овлашћеног лица оснивача на изменама оснивачког акта се не оверава. За осниваче установа у јавној својини (јединице локалне самоуправе, аутономне покрајине и Републику Србију), се не доставља доказ о идентитету, већ се подаци о оснивачу уписују у регистрациону пријаву. Регистрациону пријаву подноси директор, односно управник установе културе.

Установе културе у приватној својини:

Промена оснивача установе културе у приватној својини се врши путем писаног уговора који сачињавају постојећи оснивач/оснивачи и нови оснивач/оснивачи. Поред писаног уговора сачињавају се измене оснивачког акта који доносе и потписују оснивач/оснивачи који остају у установи после спроведене промене оснивача. Код установа културе у приватној својини, потписи овлашћених лица/оснивача на писаном уговору као и на изменама оснивачког акта се оверавају. Такође, за осниваче установа у приватној својини се доставља доказ о идентитету новог оснивача. Регистрациону пријаву промене података, у овом случају, подноси директор односно управник установе културе, или друго лице које је регистровано за заступање.

Регистрација промене директора/управника односно лица овлашћеног за заступање и чланова управног одбора (осноси се и на в.д. статус ових органа) – чл. 9. Правилника

• регистрациона пријава променe (обавезни подаци + додатак 06 и/или 08);
• акт надлежног органа о именовању, односно разрешењу директора, односно лица овлашћеног за заступање;
• фотокопија личне карте, пасоша, личне карте за странца, као документ о идентитету новоименованог директора односно лица овлашћеног за заступање у складу са Законом;
• доказ у уплати прописане накнаде.

Установе културе у јавној својини и установе културе чији се рад и програми већим делом или у целини финансирају из буџета Републике Србије/аутономне покрајине/јединице локалне самоуправе:

Директора/управника/заступника, чланове управног одбора и председника управног одбора установе културе у јавној својини и установа које се већим делом или у целини финансирају из буџета, именује и разрешава оснивач /Република Србија/аутономна покрајина/јединица локалне самоуправе. Поред акта о разрешењу и именовању, доставља се и доказ о идентитету новог директора/управника/заступника. Регистрациону пријаву промене директора подноси нови директор/управник/заступник јер у овом случају решење регистратора има декларативно дејство што значи да је промена директора/управника/заступника наступила даном доношења одлуке о именовању и разрешењу директора.

Установе културе у приватној својини:

Директора/управника/заступника чланове и председника управног одбора установе у приватној својини именује и разрешава оснивач. Поред одлуке о разрешењу и именовању, доставља се и доказ о идентитету новог директора. Регистрациону пријаву промене директора подноси нови директор, јер у овом случају решење регистратора има декларативно дејство што значи да је промена директора наступила даном доношења одлуке о именовању и разрешењу директора.

Како све врсте установа културе могу имати и друга лица овлашћена за заступање, њихови међусобни односи и евентуална ограничења заступника прописују се статутом и ова ограничења нису прописана као предмет регистрације, али се на захтев установе културе могу регистровати у виду забележбе података битних за правни промет. Регистрациону пријаву ове промене може поднети, поред директора и ново лице овлашћено за заступање. У сваком случају, ако установа културе има више регистрованих лица овлашћених за заступање, сваки од њих је и овлашћени подносилац регистрационе пријаве.

Регистрација промене личних података о регистрованим лицима (оснивачима, директорима/управницима, члановима УО и другим лицима овлашћеним за заступање) – чл. 10. Правилника

• регистрациона пријава променe (обавезни подаци + додатак 05 или/и 06);
• фотокопија личне карте, пасоша, личне карте за странца, извода из надлежног регистра или други документ који представља правни основ за промену личних података;
• доказ у уплати прописане накнаде.

Регистрација промене назива/скраћеног назива/назива на језику и писму националне мањине/назива у преводу на страни језик/назива огранка – чл. 11. Правилника

• регистрациона пријава промене (обавезни подаци + додатак 01 и/или 09);
• акт о измени оснивачког акта за промену назива, скраћеног назива, назива на језику и писму националне мањине или назива у преводу на страни језик установе културе,
• одлука надлежног органа о промени назива огранка, скраћеног назива, назива на језику и писму националне мањине или назива у преводу на страни језик огранка,
• доказ о уплати прописане накнаде.

Установе културе у јавној својини и установе културе чији се рад и програми већим делом или у целини финансирају из буџета Републике Србије/аутономне покрајине/јединице локалне самоуправе:

Промена назива установе културе у јавној својини се врши изменом оснивачког акта. Скраћени назив, назив на језику националне мањине или у преводу на страни језик, установа у јавној својини приликом оснивања, одређује актом о оснивању, а промену ових података врши изменом оснивачког акта. Потписи оснивача се не оверавају.

Установе културе у приватној својини:

Промена назива установе културе у приватној својини се врши изменом оснивачког акта. Скраћени назив, назив на језику националне мањине или у преводу на страни језик, установа у приватној својини приликом оснивања, одређује актом о оснивању, а промену ових података може вршити изменом оснивачког акта. Потписи на оснивачком акту и измени оснивачког акта подлежу нотарској овери.

Регистрација промене седишта установе културе/седишта огранка – чл. 12. Правилника

• регистрациона пријава промене (обавезни подаци + додатак 02 и/или 09);
• акт о измени оснивачког акта за промену седишта установе културе ако се мења место седишта и адреса седишта, односно одлука надлежног органа о промени адресе седишта установе културе (ако се место седишта не мења),/одлука ндлежног органа о промени седишта огранка установе;
• доказ о уплати прописане накнаде.

Напомена:

У случају промене адресе седишта већ регистрованог огранка у регистру се брише постојећи огранак и региструје се нови огранак.

Регистрација промене облика културне делатности установе – чл. 13. Правилника

• регистрациона пријава промене (обавезни подаци + додатак 04);
• акт о измени оснивачког акта;
• акт надлежног органа о усвајању новог статута или измена и допуна статута;
• нови статут или пречишћени текст статута;
• сагласност надлежног органа на нови статут или измене и допуне статута установе у јавној својини;
• доказ о уплати прописане накнаде.

Регистрација промене врсте власништва установе – чл. 14. Правилника

• регистрациона пријава промене (обавезни подаци + додатак 03);
• акт о измени оснивачког акта;
• акт надлежног органа о усвајању новог статута или измена и допуна статута;
• нови статут или пречишћени текст статута;
• сагласност надлежног органа на нови статут или измене и допуне статута установе у јавној својини;
• доказ о уплати прописане накнаде.

Напомена:

Промена врсте власништва установе се очекује само када Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, као оснивачи, пренесу у целини или делимично оснивачка права на национални савет националних мањина (члан 24 ст. 3 Закона), у поступку приватизације установе културе у јавној својини или у поступупку преузимања оснивачких права у установи културе у приватном власништву од стране Републике Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе.

Регистрација измене оснивачког акта – чл. 15. Правилника

• регистрациона пријава промене (обавезни подаци + додатак 07);
• акт о измени оснивачког акта;
• одлука оснивача о усвајању измена оснивачког акта;
• доказ о уплати прописане накнаде.

Установе културе у приватној својини, поред измена оснивачког акта, регистру достављају и одлуку оснивача о усвајању измена оснивачког акта.

Регистрација новог статута и измена и допуна статута – чл. 16. Правилника

• регистрациона пријава промене (обавезни подаци + додатак 07);
• одлука управног одбора о усвајању новог статута или измена и допуна статута;
• нови статут или пречишћени текст статута;
• сагласност надлежног органа на нови статут или на измене и допуне статута установе културе у јавној својини;
• доказ о уплати прописане накнаде.

Установе културе у приватној својини поред новог статута или пречишћеног текста статута, регистру достављају и одлуку управног одбора о усвајњу новог статута или измена и допуна статута.

Регистрација промене контакт података – чл. 17. Правилника

• регистрациона пријава промене (обавезни подаци + додатак 10);

Напомена:

За регистрацију уписа, промене или брисања контакт података не плаћа се накнада

Регистрација статусне промене установа културе у јавној својини – чл. 18. Правилника

• регистрациона пријава промене (обавезни подаци + додатак 11);
• акт о измени оснивачког акта;
• доказ о уплати прописане накнаде.

Ако услед спајања или поделе настаје нова установа културе или престаје да постоји установа културе, уз напред наведена документа доставља се и документација прописана за упис оснивања установе у Регистар или за брисање установе из Регистра.

Регистрација статусне промене установа културе у приватној својини – чл. 18. Правилника (пријаву за објаву нацрта уговора и пријаву за регистрацију статусне промене подноси свака  установа културе, учесница статусне промене, засебно)

1. Регистрација статусне промене спроводи се у два корака, при чему је први корак објава нацрта уговора о статусној промени односно нацрта плана поделе. Нацрт уговора о статусној промени, односно нацрт плана поделе доставља се Регистру ради објаве на интернет страници тог регистра најкасније 60 дана пре дана одржавања седнице оснивача односно надлежног органа, на којој се доноси одлука о статусној промени.

За објаву нацрта уговора:

• регистрациона пријава промене (обавезни подаци + додатак 16);
• нацрт уговора о статусној промени, односно нацрт плана поделе;
• доказ о уплати прописане накнаде.

2. Регистрација статусне промене, односно други корак, врши се након ступања на снагу уговора о статусној промени, односно плана поделе (члан 504. Закона о привредним друштвима).

Из тога следи да по истеку рока од 60 дана од објаве нацрта, на седници оснивача, односно надлежног органа учесника статусне промене, одобрава се уговор о статусној промени, односно план поделе и након његовог закључења када и ступа на снагу, ако није предвиђен неки други датум, може се одмах поднети пријава Регистру ради спровођења статусне промене. Уз одлуку о статусној промени, оснивачи односно надлежни орган, су дужни да истовремено усвоје измене и допуне оснивачког акта, односно статута  ако установа културе  наставља да постоји, односно да усвоје оснивачки акт и статут  установе културе која се оснива односно настаје статусном променом.  

За регистрацију статусне промене подноси се:

• регистрациона пријава промене (обавезни подаци + додатак 17);
• одлуке оснивача установа које учествују у статусној промени, којима се одобрава статусна промена;
• уговор о статусној промени, односно план поделе установе културе, оверен од надлежног органа овере;
• измене акта о оснивању, односно статута као и пречишћени текст статута, ако установа која учествује у статусној промени наставља да постоји;
• документација која се доставља за упис оснивања, ако статусном променом настаје нова установа културе;
• финансијски извештај установа, које учествују у статусној промени, са мишљењем ревизора, извештај ревизора о извршеној статусној промени, изјава заступника установе културе да су оснивачи сагласни да се финансијски извештаји, извештај ревизора, не сачињава;
• доказ о уплати прописане накнаде.

Ако услед статусне промене установа културе престаје да постоји, истовремено са регистрационом пријавом статусне промене која се подноси за установу културе стицаоца, подноси се и регистрациона пријава за брисање припојиоца односно установе која се брише из Регистра.

Упис покретања поступка ликвидације установе култре у приватној својини – чл. 20. Правилника

Ликвидација се спроводи када установа културе има довољно средстава за намирење свих својих обавеза. Покреће се одлуком оснивача. Ликвидација установе културе почиње даном регистрације одлуке о ликвидацији, ликвидационог управника и објављивањем огласа о покретању ликвидације.

Оглас се објављује у трајању од 90 дана на интернет страни Регистра установа културе, а повериоци своја потраживања могу пријавити најкасније у року од 30 дана од дана истека периода трајања огласа, одакле произилази да се пријава за брисање, након окончања поступка ликвидације може поднети најраније по истеку 120 дана од дана објаве огласа (тј. дана доношења решења Регистатора о регистрацији покретања поступка ликвидације), уз важну напомену да се пријава брисања не може поднети ако претходно није регистрован почетни ликвидациони извештај из члана 536. Закона о привредним друштвима. (в. регистрациона пријава почетног ликвидационог извештаја односно годишњег ликвидационог извештаја).

Поред објаве огласа о покретању ликвидације која има за циљ да непознати повериоци буду обавештени о овом поступку, ликвидациони управник је дужан да познатим повериоцима упути и писано обавештење о покретању ликвидације, најкасније у року од 15 дана од дана покретања ликвидације.

Ликвидациони управник се именује одлуком о покретању ликвидације и његовим именовањем свим заступницима престаје право да заступају друштво. Ако ликвидациони управник одлуком не буде именован, сви законски заступници постају ликвидациони управници и региструју се по службеној дужности.

За ликвидационог управника може бити именовано било које физичко лице (укључујући ту и осниваче и/или заступнике).

Ако установа културе, у току трајања огласа о покретању поступка ликвидације и током рока за пријаву потраживања, промени адресу седишта, рок од 90 дана поново почиње да тече од дана регистрације те промене.

За регистрацију покретања поступка ликвидације подноси се:

• регистрациона пријава промене (обавезни подаци + додатак 12);
• одлука оснивача о покретању поступка ликвидације;
• одлука оснивача о именовању ликвидационог управника, ако то лице није регистровани заступник установе културе;
• фотокопија личне карте, пасоша или личне за странца као документ о идентитету ликвидационог управника, у складу са Законом - ако то лице није регистровани директор или лице овлашћено за заступање установе;
• доказ о уплати прописане накнаде.

Упис и регистрација почетног/годишњег ликвидационог извештаја за установу културе у приватној својини – чл. 21. Правилника

Ликвидациони управник има обавезу да састави почетни ликвидациони извештај (најраније 90, а најкасније 150 дана од дана почетка ликвидације), који затим подноси оснивачима на усвајање, који су дужни да донесу одлуку о усвајању почетног ликвидационог извештаја најкасније у року од 30 дана од дана кад им је поднет на усвајање.

Ако ликвидација траје дуже од годину дана, односно ако у току поступка наступи крај пословне године, ликвидациони управник подноси оснивачима на усвајање годишње ликвидационе извештаје, најкасније у року од шест месеци по истеку сваке пословне године.

Усвојени почетни/годишњи ликвидациони извештај се региструје у року од 15 дана од дана усвајања.

Усвојени почетни ликвидациони извештај обавезно садржи:

• листу пријављених потраживања,
• листу признатих потраживања,
• листу оспорених потраживања са образложењем оспоравања,
• податак да ли је имовина друштва довољна за намирење свих обавеза установе, укључујући и оспорена потраживања,
• неопходне радње за спровођење ликвидације,
• време предвиђено за завршетак ликвидације,
• друге чињенице од значаја за спровођење ликвидације.

Ликвидациони управник не може поднети пријаву за брисање установе културе ако претходно није протекао рок од 120 дана од дана објаве огласа и ако није регистрован почетни ликвидациони извештај из члана 536. Закона о привредним друштвима.

За регистрацију почетног/годишњег ликвидационог извештаја подноси се:

• регистрациона пријава промене (обавезни подаци + додатак 18);
• почетни, односно годишњи ликвидациони извештај;
• одлука надлежног органа о усвајању тих извештаја;
• доказ о уплати прописане накнаде.

Регистрација обуставе поступка ликвидације  установе у културе приватној својини – чл. 22. Правилника

Одлуком оснивача, може се обуставити ликвидација и наставити са пословањем. Одлука о обустави ликвидације може се донети само у случају да је установа културе намирила у потпуности све повериоце и да није отказала уговор о раду било ком запосленом по основу ликвидације.

Саставни део одлуке о обустави ликвидације је именовање лица овлашћеног за заступање и изјава ликвидационог управника да су намирени у потпуности сви повериоци. Одлука о обустави ликвидације се региструје.

За регистрацију обуставе поступка ликвидације подноси се:

• регистрациона пријава (обавезни подаци + додатак 13);
• одлука надлежног органа о обустави ликвидације;
• одлука о именовању директора или лица овлашћеног за заступање;
• фотокопија личне карте, пасоша или личне карте за странца као документ о идентитету директора или лица овлашћеног за заступање, у складу са Законом;
• доказ о уплати прописане накнаде.

Регистрација отварања стечаја над установом културе у приватној својини – чл. 24. Правилника

Ступањем на снагу Измена и допуна Закона о стечају („Сл. гласник РС”, 83/2014, 113/2017, 44/2018 и 95/2018) стекли су се услови да се регистрација података о установама културе у приватној својини, над којима је покренут поступак стечаја врши по службеној дужности.

У складу са наведеним, регистрација следећих података:

• покретања стечаја,
• промена података у току стечаја,
• брисања установе културе услед закључења стечаја,

врши се по службеној дужности и то на основу решења која Регистру доставља надлежни Привредни суд.

Ако стечајни упрвник сматра да постоји интерес да се отварање стечаја, промена података у току стечаја, или брисање по окончању стечаја региструје, а утврди да Привредни суд није доставио АПР-у документацију за регистрацију, може покренути поступкак регистрације подношењем:

• регистрационе пријаве промене/брисања (обавезни подаци + додатак 15);
• решења надлежног стечајног суда (о отварању стечајног поступка и именовању стечајног управника/промени података у току стечаја/ окончању стечајног посутпка);
• доказ о уплати прописане накнаде.

На упис у Регистар других података који се односе на стечај установе културе у приватној својини сходно се примењују одредбе закона којим се уређује стечај, и то одредбе о упису у надлежни регистар одлука из стечајног поступка.

Регистрација обуставе стечајног поступка над установом културе у приватној својини – чл. 25. Правилника

За регистрацију обуставе стечајног поступка и именовања органа установе културе у приватној својини подноси се:

• регистрациона пријава промене (обавезни подаци + додатак 16);
• решење надлежног стечајног суда о обустављању стечајног поступка;
• одлука надлежног органа о именовању директора, односно лица овлашћеног за заступање;
• фотокопија личне карте, пасоша или личне карте за странца као документ о идентитету директора односно лица овлашћеног за заступање, у складу са Законом;
• доказ о уплати прописане накнаде.