Општа упутства о поступку регистрације

Поступак регистрације покреће се подношењем регистрационе пријаве Регистру понуђача Агенције за привредне регистре лично (адресе седишта и организационих јединица са радним временом су доступне овде) или путем поште на адресе Београд, Бранкова 25 и Београд - Раковица, Ослобођења 1Б, а може бити покренут и по службеној дужности ако је таква регистрација предвиђена законом или када је то у јавном интересу.

Ако поступак покреће странка, пријава се подноси на прописаном обрасцу или ако образац није прописан - у форми поднеска у ком се наводе подаци о:

• називу регистра коме се пријава подноси (Регистар понуђача),
• предмету и врсти регистрације,
• подносиоцу пријаве (име, презиме, матични број/број пасоша за странца, адреса),
• начину достављања одлуке регистратора (поштом на означену адресу или личним преузимањем у седишту АПР-а у Београду или некој од организационих јединица).

Регистрационе пријаве нису прописане, али се на интернет страни Агенције, у одељку Обрасци, могу пронаћи понуђени обрасци који олакшавају регистрацију. Треба водити рачуна да се приликом подношења регистрационе пријаве промене увек подноси прва страна пријаве (Обавезни подаци) која садржи поља за упис свих горе побројаних (1-4) обавезних података, а да се уз њу прилажу и одговарајући додаци у зависности од врсте промена које се пријављује за регистрацију. При томе, битно је одабрати одговарајући додатак, тако да подаци уписани у додатку буду у сагласности са документацијом која се прилаже уз регистрациону пријаву. Никада немојте прилагати празне додатке за оне промене које не желите да региструјете.

Наведене пријаве се из одељка Обрасци преузимају бесплатно, док се у Агенцији за привредне регистре преузимају уз накнаду од 120,00 динара.

Када се поступак покреће по захтеву странке, подносилац пријаве мора бити овлашћен за њено подношење.

Подносилац регистрационе пријаве може бити:

1. регистровани заступник правног лица или предузетник (или пословођа предузетника ако је регистрован),
2. новоименовани заступник привредног субјекта (ако се пријава односи на промену заступника),
3. лице које заступник овласти пуномоћјем,
4. лице које предузетник овласти пуномоћјем овереним од стране нотара (осим уколико је пуномоћник адвокат),
5. законом овлашћено лице за регистрацију података прописаних законом.

Уколико се пуномоћје за подношење регистрационе пријаве даје адвокату, потпис властодавца не мора бити оверен од стране органа надлежног за оверу потписа.

Када је подносилац регистрационе пријаве пуномоћник – адвокат, он може овластити другог адвоката за подношење пријаве (заменичко пуномоћје), осим ако је властодавац у пуномоћју другачије одредио.

Пуномоћника, који је адвокат, може мењати адвокатски приправник који је код њега запослен, осим ако је властодавац у пуномоћју другачије одредио.

Пуномоћник адвокат мора обавезно ставити свој печат на достављену регистрациону пријаву.

Пуномоћје за подношење регистрационе пријаве мора бити приложено при подношењу регистрационе пријаве.

Напомена:

• Уколико је заступник домаће привредно друштво (у складу са одредбом члана 31. Закона о привредним друштвима), регистрациону пријаву у име привредног друштва заступника подноси лице које је овлашћено да га заступа или лице које посебним пуномоћјем овласти заступник привредног друштва, и у том случају његов потпис као властодавца не мора бити оверен од стране надлежног органа за оверу потписа, али мора поред потписа садржати читко наведено име, презиме и функцију лица које даје овлашћење подносиоцу.
• Уколико је заступник физичко лице, пуномоћје којим он овлашћује неко лице за подношење регистрационе пријаве не мора бити оверено од стране органа надлежног за оверу потписа, али мора поред потписа садржати читко наведено име, презиме и функцију властодавца.
• Уколико се пуномоћје за подношење регистрационе пријаве даје адвокату, потпис властодавца не мора бити оверен од стране органа надлежног за оверу потписа.

Видео упутство за коришћење АПР онлајн сервиса за претрагу података о поднетим пријавама можете погледати овде.

Сваки привредни субјект може да поднесе захтев за упис у регистар понуђача, подношењем докумената којима доказује непостојање основа за искључење из члана 111. став 1. тач. 1) и 2) Закона о јавним набавкама.

Одредбама члана 111. став 1. тач. 1) и 2) Закона о јавним набавкама прописано је да је наручилац дужан да искључи привредног субјекта из поступка јавне набавке ако:

став 1) привредни субјект не докаже да он и његов законски заступник у периоду од претходних пет година од дана истека рока за подношење понуда, односно пријава није правноснажно осуђен, осим ако правноснажном пресудом није утврђен други период забране учешћа у поступку јавне набавке, за:

(1) кривично дело које је извршило као члан организоване криминалне групе и кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела;

(2) кривично дело злоупотребе положаја одговорног лица, кривично дело злоупотребе у вези са јавном набавком, кривично дело примања мита у обављању привредне делатности, кривично дело давања мита у обављању привредне делатности, кривично дело злоупотребе службеног положаја, кривично дело трговине утицајем, кривично дело примања мита и кривично дело давања мита, кривично дело преваре, кривично дело неоснованог добијања и коришћења кредита и друге погодности, кривично дело преваре у обављању привредне делатности и кривично дело пореске утаје, кривично дело тероризма, кривично дело јавног подстицања на извршење терористичких дела, кривично дело врбовања и обучавања за вршење терористичких дела и кривично дело терористичког удруживања, кривично дело прања новца, кривично дело финансирања тероризма, кривично дело трговине људима и кривично дело заснивања ропског односа и превоза лица у ропском односу;

став 2) привредни субјект не докаже да је измирио доспеле порезе и доприносе за обавезно социјално осигурање или да му је обавезујућим споразумом или решењем, у складу са посебним прописом, одобрено одлагање плаћања дуга, укључујући све настале камате и новчане казне;

Одредбом члана 103. став 3. Закона о општем управном поступку („Службени гласник РС“, бр. 18/2016 и 95/2018- аутентично тумачење), прописано је да у поступку који се покреће по захтеву странке орган може да врши увид, прибавља и обрађује личне податке о чињеницама о којима се води службена евиденција када је то неопходно за одлучивање, осим ако странка изричито изјави да ће те податке прибавити сама. 

Агенција за привредне регистре има приступ само неким службеним евиденцијама, односно има могућност да по службеној дужности утврди одмах по пријему пријаве само неке од чињеница од значаја за потребе вођења поступка регистрације у Регистру понуђача. Више информација о томе можете пронаћи овде.

Рок за одлучивање о пријави  је пет радних дана од дана пријема пријаве у Агенцији за привредне регистре.

Када се пријава подноси поштом, као датум и време њеног подношења, узимају се датум и време пријема пријаве у Агенцији, а не датум предаје пошти.

ПОСЕБАН РОК ЗА ОДЛУЧИВАЊЕ ПО ПРИЈАВИ УПИСА ИЛИ ПОНОВНОГ УПИСА ПОНУЂАЧА ПРАВНОГ ЛИЦА

Уколико су испуњени услови за регистрацију, регистратор доноси решење којим се пријава усваја и своју одлуку објављује на интернет страни Агенције. Истовремено са доношењем решења објављују се и регистровани подаци и документа.

Видео упутство за коришћење АПР онлајн сервиса за проверу одлуке регистратора и претрагу података о поднетим пријавама можете погледати овде.

Уколико регистратор утврди да нису испуњени услови за регистрацију из члана 14. став 1. тачка 1), 3) и 4) у смислу да:

• није надлежан за поступање по пријави, или
• да податак или документ није предмет регистрације, или
• да је податак или документ чија се регистрација захтева већ регистрован,

доноси решење којим одбацује пријаву. Реч је о ситуацијама у којима тражена регистрација не може уопште бити извршена, па је доношењем оваквог решења поступак окончан без могућности да подносилац уз достављање неке допунске документације утиче на другачији исход поступка.

Ако регистратор утврди да нису испуњени остали услови из члана 14. став 1. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре, доноси решење којим одбацује пријаву и утврђује који услови за регистрацију нису испуњени.

Ако подносилац у року од 30 дана од дана објављивања овог решења поднесе:

• нову регистрациону пријаву за регистрацију података о чијој регистрацији је одлучено тим решењем (при чему је битно да нова пријава буде поднета у целости, а не само поједини делови пријаве, будући да је реч о новом захтеву за регистрацију),
• достави евентуално недостајућу и/или исправљену документацију (уколико је у решењу о одбацивању наведено која документација није приложена и/или који су недостаци приложене документације),
• и плати половину од износа прописане накнаде за регистрацију која је предмет пријаве (при чему ће овај износ увек бити наведен у образложењу решења о одбацивању), задржава право плаћања половине накнаде засновано подношењем пријаве одбачене у складу са напред наведеним.

Уколико подносилац одлучи да користи право на плаћање половине накнаде, потребно је да у новој регистрационој пријави на првој страни обавезно наведе број претходно одбачене пријаве. На овај начин подносилац се позива на право засновано подношењем претходне пријаве што је веома битно, јер у супротном регистратор достављену пријаву може посматрати као потпуно нов захтев, у ком случају ће пријава највероватније бити одбачена (због недовољне накнаде и/или недостајуће документације).

Достављање писменог отправка одлуке регистратора врши се на изричит захтев подносиоца пријаве. Ово значи да подносилац у пријави мора да захтева достављање одлуке регистратора и да одабере један од понуђених начина доставе. Уколико ово не учини, писмени отправак одлуке регистратора неће бити достављен, а подносилац ће са садржином одлуке моћи да се упозна у одељку Претрага податка понуђача (за изабраног понуђач погледати Одлуке регистратора).

Начини на које се врши достављање писаног отправка одлуке регистратора су следећи:

• поштанском пошиљком, на регистровану адресу за пријем поште правног лица,
• поштанском пошиљком, на адресу седишта правног лица (ако адреса за пријем поште није регистрована),
• преузимањем у седишту Агенције,
• преузимањем у некој од организационих јединица Агенције,
• поштанском пошиљком на адресу подносиоца.

На одлуку регистратора жалбу може поднети подносилац пријаве.

У жалби се обавезно наводи број и датум одлуке која се жалбом побија, разлози побијања, идентификациони подаци о подносиоцу жалбе и потпис подносиоца жалбе.

Жалба се подноси министру надлежном за положај привредних друштава и других облика пословања, преко Агенције, у року од 30 дана од дана објављивања одлуке.

Ако подносилац пријаве изјави жалбу на решење којим је захтев за регистрацију одбачен уз утврђивање услова који нису били испуњени и истовремено отклони недостатке утврђене решењем, сматраће се да радње предузете ради отклањања утврђених недостатака нису ни предузете, односно наставиће се поступак по жалби. Ово значи да подносилац уз жалбу не може доставити недостајућу или исправљену документацију, односно да она неће бити узета у обзир ако је достављена уз жалбу.

Ако регистратор утврди да је жалба неблаговремена, недопуштена или изјављена од неовлашћеног лица, одбациће жалбу својим решењем.

Ако регистратор утврди да је жалба основана, измениће побијену одлуку или ставити ван снаге решење о одбацивању пријаве и донети решење о усвајању пријаве.

Ако регистратор у року од пет радних дана од дана уредну жалбу нити одбаци нити усвоји, без одлагања је доставља надлежном министру.

Министар о жалби одлучује у року од 30 дана од дана пријема жалбе у министарству.

Одлука о жалби доставља се регистратору који је дужан да ту одлуку достави странци у року од осам дана од дана пријема.

Уз жалбу се подноси доказ о уплати републичке административне таксе за жалбу и одлуку. Такса се уплаћује у буџет Републике Србије, жиро-рачун 840-742221843-57, позив на број 50-016.

Према члану 5. став 1. тач 1) и 2) Закона о републичким административним таксама („Сл. гласник РС“, бр. 43/2003, 51/2003, 61/2005, 101/2005, 5/2009, 54/2009, 50/2011, 70/2011, 55/2012, 93/2012, 47/2013, 65/2013, 57/2014, 45/2015, 83/2015, 112/2015, 50/2016, 61/2017, 113/2017, 3/2018, 50/2018, 95/2018, 38/2019, 86/2019, 90/2019, 98/2020, 144/2020 и 62/2021) таксена обавеза за захтеве настаје у тренутку подношења, а за решења у тренутку захтева за њихово издавање. Према Тарифи републичких административних такси, такса за жалбу износи 490,00 динара (тарифни број 6), за решење по жалби 570,00 динара (тарифни број 9), а за опомену којом се обвезник позива да плати таксу 290,00 динара (тарифни број 18).

Видео упутство за коришћење АПР онлајн сервиса за проверу података о поднетим жалбама можете погледати овде.

Исправка грешке за понуђаче који нису регистровани у АПР-у

Ако је приликом регистрације начињена грешка у писању, рачунању или друга очигледна грешка, регистратор ће, у року од пет дана од дана сазнања за грешку или од дана подношења захтева за исправку, извршити исправку грешке у регистру и о томе донети закључак.

Ако регистратор, одлучујући о захтеву за исправку грешке, утврди да грешка није начињена, доноси решење којим се захтев одбија као неоснован.

Исправка грешке за понуђаче који су регистровани у АПР-у

Уколико се ради о грешци код правног лица или предузетника регистрованог у једном од регистара које води АПР, захтев за исправку је потребно поднети надлежном статусном регистру (нпр. Регистру привредних субјеката или другом надлежном регистру).

Приликом иницирања поступка регистрације, дешава се да подносиоци захтева, уз документацију прописану Законом и припадајућим подзаконским актима, грешком поднесу и документе који нису потребни за конкретни поступак.

С обзиром да Агенција, односно регистар, нема могућност да предупреди ове ситуације, а како би се избегло кршење начела прописаних одредбом члана 5. став 1. тачке 1) - 3) Закона о заштити података о личности, подносиоцима пријаве је омогућено да се обрате служби Архиве Агенције како би преузели документацију која садржи осетљиве податке, а при томе није представљала основ за доношење одлуке регистратора, уз састављање записника о предузетој радњи.