У Агенцији за привредне регистре израђено је и објављено Саопштење о пословању привреде у Републици Србији у 2013. години, а данас је тим поводом одржана и конференција за новинаре.
Саопштење је израђено на основу података за 94.362 привредна друштва, чији су редовни годишњи финансијски извештаји за 2013. годину, у складу с прописима, примљени и обрађени у Агенцији, а њихова упоредна анализа и сагледавање основних трендова дати су према подацима из усвојених годишњих финансијских извештаја за 2012. годину за 93.369 привредних друштава. Током 2013. године, након другог таласа кризе који је испољен у претходној години, у српској привреди је дошло до благог стишавања економских тензија, мада су и даље евидентне последице рецесионих кретања. Скромни опоравак домаће економије осликава годишњи раст домаћег бруто производа од 2,5%, који је остварен уз интензивнији годишњи прираст нивоа индустријске производње (5,5%). Међутим, као кључни генератор лаганог оживљавања привредних активности издваја се извоз, који је у поређењу са претходном годином повећан чак за четвртину. Поред тога, укупне економске токове обележили су и попуштање инфлаторних притисака и стабилност домаће валуте, али и проблеми везани за високу стопу незапослености. У условима нарушеног пословног амбијента, тренд смањења броја запослених започет у 2009. години, настављен је и даље, па су привредна друштва, према подацима из финансијских извештаја, запошљавала укупно 991.030 радника, што је за 18.970 мање у поређењу са претходном годином. Истовремено, под теретом бројних потешкоћа у пословању, у 2013. години изостао је раст пословних активности, па су укупни приходи у износу од 8.719 млрд динара готово на прошлогодишњем нивоу, док су укупни расходи у износу од 8.692 млрд динара благо смањени (1,5%) у односу на претходну годину.
Иако је настављена вишегодишња тенденција исказивања позитивних резултата из пословне активности, мада недовољно високих, услед бројних ризика и претњи из окружења, исказане резултате пословања привреде определили су губици који потичу из финансијских и осталих активности. Пословни добитак у износу од 354 млрд динара, по први пут од почетка кризе, бележи благи међугодишњи пад (1,9%), док је истовремено, услед значајног пада расхода камата и негативних курсних разлика, финансијски губитак више него преполовљен у односу на претходну годину, а негативан резултат из осталих активности увећан. Последично, укупан негативан нето финансијских резултат српске привреде у 2013. години од 23 млрд динара, скоро је за три четвртине мањи од прошлогодишњег.
Ублажавање непрофитабилности на нивоу целе привреде последица је готово преполовљеног губитка на нивоу неразменљивих сектора (62 млрд), али и увећаног позитивног нето финансијског резултата (28,2%), који су исказали разменљиви сектори у износу од 39 млрд динара.Као и претходне године, највећи негативан нето финансијски резулат исказала су привредна друштва која су пословала у сектору H-Саобраћај и складиштење, па је њихов губитак од 62 млрд динара чак 2,7 пута већи од губитка целе привреде. Потом следе привредна друштва у сектору С-Прерађивачка индустрија, чији је негативан резулатат из претходне године значајано увећан (са 3 млрд динара на 41 млрд динара). Са високим губицима пословали су и сектори К-Финансијске делатности и делатност осигурања (18 млрд динара), L-Пословање некретнинама (18 млрд динара), као и сектор F-Грађевинарство (17 млрд динара), чији је губитак мањи за 57,9% у односу на претходну годину.
Насупрот томе, прошлогодишње профитабилно пословање сачувало је седам сектора. При томе, и даље, највећи износ добитка, од 53 млрд динара, бележи сектор В-Рударство, а он је већи за 30,2% у поређењу са претходном годином. На другом месту, по висини исказаног позитивног резултата је сектор Ј-Информисање и комуникације, са остварених 29 млрд добитка, уз годишњи раст од 86,1%. Сектори G-Трговина на велико и мало... и D-Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација из сфере негативног пословања прешли су у зону добитка и бележе позитиван нето финансијски резултат у износу од 20 млрд динара односно 18 млрд динара.
Са аспекта величине привредних друштава, непрофитабилно пословање из претходне године наставила су, и у 2013. години, велика и мала привредна друштва, премда она бележе значајно смањење губитака (71,7% односно 64,6%). Негативан резултат великих привредних друштава износи 13 млрд динара, док су мала друштва исказала губитак од 17 млрд динара. Као и претходне године, средња привредна друштва су пословала са добитком, а он износи 7 млрд динара.
Неповољно пословно окружење и још увек непревазиђене рецесионе последице снажно су се рефлектовали на пословање привредних друштава, па подробнији опоравак укупне домаће привреде није остварен. Финансијски капацитети бележе тек скромни раст, а постојећи притисак нарушене финансијске равнотеже, у структури средстава и извора финансирања, није попустио. Хронични недостатак сопственог капитала за финансирање пословања, и поред већ нарушене солвентности привредних друштава, условио је благи раст, ионако високе задужености, а проблеми са сервисирањем текућих обавеза одразили су се на високу неликвидност.Укупан билансни потенцијал и капитал привредних друштава у Републици Србији бележе благи годишњи раст, који је готово уједначен (2,9% односно 2,8%), па на крају 2013. године, укупна средства износе 13.442 млрд динара, а капитал 5.664 млрд динара.
Привредна друштва су, и поред ограничених могућности за даља задуживања, услед већ исцрпљене бонитетне способности, прибегла већем коришћењу позајмљених средстава, па смањено учешће сопственог капитала у укупним изворима финансирања, у поређењу са претходном годином (са 34,3% на 33,4%), указује на даље слабљење финансијских капацитета српске привреде и благи раст, већ достигнутог високог нивоа задужености. Истовремено, услед недостатка дугорочних средстава за финансирање сталне имовине, привреда је исказала негативан нето обртни капитал у износу од 599 млрд динара, при чему је за остварени ниво активности недостајало још 1.904 млрд динара капитала односно 14,2% више у односу на претходну годину, па је већ угрожена неликвидност додатно појачана. Такође, српску привреду већ годинама, нагризају растући кумулирани губици, који су у 2013. години порасли за 13,9% у поређењу са претходном годином и износе 2.857 млрд динара. Последично, стопа изгубљеног капитала привредних друштава је повећана са 35,9% на 38,9%.
Саопштење о пословању привреде у Републици Србији у 2013. години објављено је у одељку Финансијски извештаји и бонитет – Макроекономска саопштења.
Видео изјаву Ружице Стаменковић, Регистратора у Регистру финансијских извештаја и бонитета, можете погледати овде: