Како се долази до података о регистрованим заложним правима?
Свако заинтересовано лице може доћи до података садржаних у Регистру залоге преко сајта Агенције или у току радног времена у просторијама Агенције.
Детаљна упутства о начину на који се врши претраживање података садржаних у Регистру налазе се у оквиру одељка „Упутство за претраживање података".
Висине накнада у Регистру заложног права?
Накнаде у Регистру заложног права прописане су Одлуком о накнадама за послове регистрације и друге услуге које пружа Агенција за привредне регистре, која је истакнута на интернет страни Агенције, Регистар заложног права, у одељку "Прописи" .
Детаљне информације о врстама, висини и начину плаћања налазе се у одељку „Накнаде".
Ко плаћа трошкове уписа у Регистар?
Подносилац регистрационе пријаве сноси трошкове регистрације у Регистру залоге, односно друго заинтересовано правно или физичко лице, а у складу са Одлуком о накнадама за послове регистрације и друге услуге које пружа Агенција за привредне регистре.
Заступник друштва, пуномоћник по запослењу и прокуриста не може без посебног овлашћења наступати као друга уговорна страна и са друштвом закључивати уговоре у своје име и за свој рачун, у своје име а за рачун другог лица, нити у име и за рачун другог лица.
Овлашћење из става 1. овог члана даје се одлуком ортака, комплементара, односно скупштине, осим ако је оснивачким актом, односно статутом другачије одређено.
Ограничење из става 1. овог члана не примењује се на законског заступника који је истовремено и једини члан друштва.
Где се могу наћи обрасци регистрационих пријава за упис заложног права?
Обрасци регистрационих пријава за упис заложног права (измене и допуне података о заложном праву, забележбе, брисања, као и извода/потврде) су истакнути на интернет страни Агенције за привредне регистре.
Детаљна упутства за подношење регистрационих пријава налазе се у одељку „Упутства".
Шта је залога?
Залога је обезбеђење сопственог или туђег дуга покретним стварима или правима, без предаје у државину, уз упис у Регистар залоге.
Како настаје заложно право?
Заложно право настаје закључењем уговора (уговорно заложно право), у извршном поступку - споразумом пред судом, принудним извршењем извршне или веродостојне исправе или изрицањем претходне мере (судско заложно право) и у пореском поступку пре почетка принудне наплате или у принудној наплати пореског дуга (законско заложно право).
Садржина и форма уговора о залози?
Уговор мора бити сачињен у писаној форми и садржати битне елементе прописане Законом (дан закључења, име и презиме или фирму, пребивалиште или боравиште, односно седиште повериоца, залогодавца и дужника, предмет заложног права и податке о потраживању које се обезбеђује заложним правом).
Ко је заложни поверилац?
Заложни поверилац је лице које има заложно право на покретној ствари или праву које је предмет залоге.
Ко је залогодавац?
Залогодавац је лице које има право својине на покретној ствари или својство имаоца неког права којим може слободно располагати.
Ко је треће овлашћено лице из члана 16. став 1. Закона?
Заложни поверилац или више њих могу одредити треће лице или једног од њих да предузима правне радње ради заштите и намирења заложеног потраживања. У том случају у Регистру се, уместо имена заложних поверилаца, региструје име тог лица, а оно, у односу на залогодавца, има права заложног повериоца.
За одрицање од заложног права овлашћено лице мора имати посебно овлашћење.
Ко је заинтересовано лице?
Заинтересовано лице је лице које има правни интерес (а није залогодавац, ни заложни поверилац) да се у Регистар заложног права упише забележба о спору који се односи на заложене покретне ствари или на друге односе страна у вези са залогом, односно да се бришу подаци који су регистровани у Регистру.
Шта је износ до ког је обазбеђено главно потраживање?
То је износ изражен у домаћој или страној валути до ког је обезбеђено потраживање (основно потраживање).
Шта је максимални износ обезбеђеног потраживања?
То је износ изражен у домаћој или страној валути који обухвата главни дуг, камату и трошкове наплате потраживања. Овај елемент је обавезан код регистрације заложног права.
Дан доспелости потраживања?
Дан до ког је дужник у обавези да своје дуговање измири.
Шта је предмет заложног права?
То је покретна ствар или право.
Од када се води Регистар заложног права?
Агенција за привредне регистре води Регистар заложног права на покретним стварима и правима (Регистар залоге) од 15.8.2005. године.
Зашто је важна регистрација залоге у Регистру?
Према времену (дан, час и минут) пријема регистрационе пријаве за упис заложног права у Агенцији одређује се редослед исплате - намирења потраживања повериоца из вредности заложеног предмета.
Уколико је заложно право регистровано, нико се не може позивати да му подаци садржани у Регистру нису били познати.
Како се стиче заложно право?
Заложно право се стиче регистрацијом у Регистру залоге, осим ако другим законом није друкчије одређено.
Када се стиче заложно право?
Уговорно, судско и законско заложно право се стичу уписом у Регистар залоге.
Да ли је регистрација залоге доказ о својинским правима на предмету залоге?
Регистрација заложног права у Регистру залоге није доказ о својинским или другим правима залогодавца на заложеним покретним стварима, нити да је обезбеђено потраживање или залагање пуноважно.
Да ли се трећа лица могу позивати да нису знала да постоји заложно право?
Сматра се да су трећа лица упозната са постојањем заложног права на основу самог уписа у Регистар залоге. Нико се не може позивати на околност да му нису били познати подаци из Регистра залоге.
Шта је извод из Регистра?
Извод из Регистра је јавна исправа која садржи све регистроване податке о конкретном заложном праву (извод по Зл.броју). Овакав извод има снагу извршне исправе.
Шта је потврда из Регистра?
Потврда је јавна исправа којом се потврђује да је одређена покретна ствар регистрована као предмет залоге, односно да је одређено лице регистровано као залогодавац, уз навођење основних података о регистрованом заложном праву или којом се потврђује да одређена покретна ствар није регистрована као предмет залоге, односно да одређено лице није регистровано као залогодавац.
Потврда се издаје и када је њоме потребно потврдити да је податак или документ био регистрован, односно да Регистар садржи одређен документ.
Да ли извод из Регистра залоге има својство извршне исправе?
Да, члан 41. Закона о извршењу и обезбеђењу прописује да извод из Регистра заложног права има својство извршне исправе.
Извод из Регистра залоге са уписаном забележбом намирења представља извршну исправу на основу које заложни поверилац од суда може тражити предају предмета заложног права у државину у случају вансудског намирења односно може од суда захтевати одлуку да се предмет заложног права прода у складу са законом који уређује поступак извршења и обезбеђења.
Шта у ситуацији када извод из Регистра не садржи дан доспелости потраживања?
Када се из овереног извода из Регистра не може утврдити доспелост потраживања, а заложни поверилац жели да намири своје потраживање, потребно је да у извршном поступку, поред извода и уговора о залози, поднесе и писмени доказ да је извршног дужника позвао да испуни обавезу у накнадно остављеном року.
Како се покреће поступак регистрације залоге у Регистру?
Поступак регистрације заложног права покреће се подношењем регистрационе пријаве.
Пријава се подноси на прописаном обрасцу који је доступан на интернет страни Агенције, Регистра заложног права, у одељку „Обрасци".
Ко подноси регистрациону пријаву за упис судског заложног права?
Одредбама члана 227. Закона о извршењу и обезбеђењу прописана је обавеза извршног повериоца да региструје заложно право, јер се оно установљава у његовом интересу.
У ком року се подноси регистрациона пријава?
Подносилац пријаве је дужан да поднесе пријаву у року од 15 дана од дана настанка податка или документа који су предмет регистрације, односно промене регистрованог податка или документа, ако законом није одређен други рок. За пријаву поднету по истеку законом прописаног рока, износ накнаде за вођење поступка регистрације се увећава за износ прописан актом којим се уређују накнаде које наплаћује Агенција за своје услуге.
У ком року се одлучује по регистрационој пријави?
Рок за одлучивање о регистрационој пријави је пет радних дана. Одлука регистратора се објављује на интернет страни Агенције истовремено са њеним доношењем .
Које су последице пропуштања да се у року одлучи о регистрационој пријави?
Ако се о пријави не одлучи у року од пет дана од пријема, сматра се да је пријава усвојена о чему се доноси решење, а тражена регистрација се спроводи у Регистру залоге, изузев у случају када се ради о ненадлежности, када се тражи регистрација податка или документа који нису предмет регистрације или су већ регистровани.
Које одлуке регистратор доноси у поступку регистрације?
Уколико су испуњени услови за регистрацију, регистратор доноси решење којим пријаву усваја.
Уколико услови за регистрацију нису испуњени регистрациона пријава се одбацује решењем.
Да ли се подносиоцу доставља одлука регистратора?
Достављање писменог отправка одлуке регистратора врши се на изричит захтев подносиоца пријаве. У супротном, подносилац пријaве ће се са одлуком по пријави моћи да упозна преко сајта Агенције.
Који су разлози због којих пријава може бити одбачена и могућност накнадног уређења?
Услови за регистрацију прописани су чланом 14. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре, а садржина регистра и документација потребна за регистрацију прописана је Правилником о садржини Регистра заложног права на покретним стварима и правима и документацији потребној за регистрацију.
Уколико Регистратор утврди да је пријаву поднело неовлашћено лице или да пријава није потписана у складу са Законом, да пријава не садржи податке и чињенице потребне за регистрацију, да уз пријаву нису приложени прописани документи чија је садржина и форма прописана Законом, да чињенице из пријаве нису сагласне чињеницама из приложене документације и подацима који су регистровани у Регистру, односно са подацима регистрованим у надлежном регистру, а који су јавно доступни и/или да уз пријаву није поднет доказ о уплати прописане накнаде на основу кога се може утврдити да ли је уплаћена накнада на текући рачун Агенције, доноси решење којим одбацује пријаву и утврђује који услови за регистрацију нису испуњени. Ако подносилац пријаве у року од 30 дана од дана објављивања решења којим је пријава одбачена, поднесе нову регистрациону пријаву и отклони утврђене недостатке, плаћа половину износа прописане накнаде за регистрацију података. Подносислац нове пријаве обавезно означава број решења којим је ранија пријава означена.
Да ли може да се изјави жалба, а да се истовремено уреди раније одбачена пријава?
Ако подносилац пријаве изјави жалбу на решење којим је одбачена пријава за регистрацију уз утврђивање услова који нису испуњени за регистрацију, а истовремено отклони и недостатке утврђене решењем, сматраће се да радње предузете ради отклањања утврђених недостатака нису ни предузете, односно наставиће се поступак по жалби.
Ко може изјавити жалбу, у ком року и коме се жалба изјављује?
Одредбом члана 25. став 1. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре прописано је да, против одлуке регистратора лице овлашћено за подношење пријаве може да поднесе жалбу министру надлежном за одлучивање о жалби, преко Агенције, у року од 30 дана од дана објављивања одлуке.
Закон о заложном праву на покретним стварима уписаним у регистар у члану 5. прописује да упис заложног права у Регистар залоге могу тражити поверилац или залогодавац, а ако упис тражи поверилац потребна је изричита изјава залогодавца да пристаје да поверилац упише заложно право у Регистар залоге.
Предмет Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре је уређење поступка регистрације, евидентирања и објављивања података и докумената који су, у складу са посебним законом, предмет регистрације, евиденције и објављивања у регистрима и евиденцијама које води Агенција за привредне регистре, као и друга питања од значаја за регистрацију, евиденцију и објављивање. У случајевима када питања која се односе на поступак регистрације и евидентирања нису посебно уређена Законом о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре, у складу са чланом 4. истог законе, сходно се примењује Закон о општем управном поступку.
Шта је то правни основ за регистрацију или брисање података из Регистра?
Правни основ за регистрацију представља документација која се прилаже уз регистрациону пријаву и на основу које се врши упис или брисање података из Регистра (уговор, споразум пред судом, судска одлука, записник о попису и процени и сл). Правилником о садржини Регистра заложног права на покретним стварима и правима и документацији потребној за регистрацију прописана је појединачна документација потребна за одређену врсту заложног права (уговорна, судска и законска залога).
Шта је правни основ за регистрацију измене и допуне регистрованог заложног права?
Анекс уговора о залози, на пример, представља правни основ за регистрацију података о измени и допуни већ регистрованог уговора о заложном праву. Свака измена и допуна има карактер новог уписа у Регистар. Поред анекса уговора, правни основ за регистрацију измене и допуне регистрованог заложног права представља и забелешка у наставку записника о попису о подацима из каснијег решења о извршењу за наплату другог потраживања истог или другог извршног повериоца.
Одлука надлежног државног органа којим се врши измена одлуке која је била основ за регистрацију или други одговарајући документ из кога се са сигурношћу може утврдити да је дошло до промене регистрованих података, такође, представља правни основ за регистрацију измене и допуне регистрованог заложног права.
Шта представља правни основ за брисање заложног права из Регистра, у ситуацији када је предмет заложног права продат на вансудској јавној продаји, а износ средстава добијен продајом није био довољан за намирење заложног повериоца другог и каснијег реда уписа, односно да ли је довољно доставити Уговор о продаји или је неопходно доставити и сагласност за брисање заложних поверилаца нижег реда?
Чланом 53. став 1. Закона о заложном праву на покретним стварима уписаним у Регистар („Службени гласник РС", бр. 57/03, 61/05, 64/06 - испр, 99/11 - др. закони и 31/19) прописано је да заложно право престаје на основу јавне продаје и друге продаје предмета заложног права, извршене ради намирења потраживања заложног повериоца, а ставом 3. истог члана прописано је да је у случају вансудске продаје заложни поверилац дужан да изда исправу на основу које залогодавац може захтевати брисање заложног права. Право да захтева од заложног повериоца да изда овакву исправу има и купац који је предмет заложног права прибавио на вансудској продаји, у складу са чланом 53. став 4. истог закона. Изјава заложног повериоца који је своје потраживање намирио у поступку вансудске продаје није ваљан правни основ за брисање заложних права других поверилаца на истом предмету залоге.
Да ли је неопходна сагласност залогодавца за регистрацију залоге?
Сагласност залогодавца за регистрацију заложног права у Регистру је неопходна само код залоге настале на основу уговора. Уколико је залогодавац физичко лице, а поверилац подноси захтев за регистрацију, изјава залогодавца да пристаје да поверилац упише заложно право у Регистар мора бити оверена пред органом надлежним за оверу потписа.
Када је Пореска управа обавезна да поднесе регистрациону пријаву за брисање?
После намирења пореског дуга у принудној наплати Пореска управа је дужна да у року од два дана поднесе захтев за брисање заложног права.
Када се подноси регистрациона пријава за брисање заложног права?
Када се дуг исплати или потраживање престане на неки други начин, залогодавац, заложни поверилац и дужник могу поднети регистрациону пријаву за брисање заложног права.
Ко подноси регистрациону пријаву за упис забележбе о започетом поступку намирења?
Заложни поверилац је дужан да у Регистар залоге упише да је започео поступак намирења. После тога залогодавац је дужан да повериоцу омогући да се намири из предмета заложног права.
Да ли регистрациону пријаву може да поднесе пуномоћник?
Треће лице које је овлашћено за заступање (пуномоћник) може да поднесе регистрациону пријаву за упис. Уз такву пријаву пуномоћник мора да достави пуномоћје за заступање. Уколико пуномоћник није адвокат, а физичко лице даје овлашћење, пуномоћје мора бити оверено од стране органа надлежног за оверу потписа.
Ко може да поднесе регистрациону пријаву за упис у Регистар?
Регистрациону пријаву за упис заложног права може да поднесе заложни поверилац или залогодавац. Дужник не може да поднесе регистрациону пријаву за упис.
Да ли изјава залогодавца да пристаје да поверилац региструје заложно право у Регистру треба да буде оверена?
Ако заложни поверилац подноси регистрациону пријаву за упис заложног права, потребно је да достави и изјаву залогодавца да пристаје да поверилац упише заложно право у Регистар. Ова изјава може бити садржана у самом тексту уговора, а може бити и посебан документ. Само у ситуацији када је залогодавац физичко лице, изјава мора бити оверена пред органом надлежним за оверу потписа, било да је сачињена као посебан документ, било да је садржана у самом уговору.
Да ли се може регистровати залога у Регистру залоге настала после отварања стечајног поступка?
Нема услова за регистрацију заложног права (законског и судског) у Регистру залоге, у ситуацији када је после извршеног пописа и процене покретних ствари, а пре подношења регистрационе пријаве за упис, отворен стечајни поступак над дужником (залогодавцем). У складу са чланом 80. став 2. Закона о стечају („Сл. гласник РС", бр. 104/09, 99/11, ... 95/18), отварањем стечајног поступка разлучно право се остварује искључиво у стечајном поступку, осим у случају доношења одлуке о укидању забране извршења и намирења у складу са овим Законом, док је чланом 93. став 1. истог Закона прописано да се од дана отварања стечајног поступка не може против стечајног дужника, односно над његовом имовином, одредити и спровести принудно извршење, нити било која мера поступка извршења осим извршења која се односе на обавезе стечајне масе и трошкова стечајног дужника.
Исти је случај и са уговорним заложним правом с обзиром да се сва права повериоца остварују искључиво у стечајном поступку.
Да ли предмет залоге може бити заложен више пута?
Једна покретна ствар - предмет залоге може бити више пута заложен, а чињеница да заложно право није регистровано у Регистру не значи да на истој ствари не постоји и неко друго заложно право.
Да ли основна средства могу бити предмет залоге?
Основна средства могу бити предмет залоге јер остају у државини залогодавца. Залога не представља сметњу за обављање редовне делатности.
Да ли предмет заложног права може бити потраживање по основу захтева за повраћај ПДВ?
Право потраживања по основу повраћаја пореза може бити предмет залоге, као и свако потраживање које није везано за личност или се не може преносити на другог, односно чији пренос није забрањен законом. Овакво право на повраћај ПДВ мора бити утврђено решењем као потраживање пореског обвезника на повраћај разлике пореза, а у складу са Законом о порезу на додату вредност и Правилником о поступку остваривања права на повраћај ПДВ и о начину и поступку рефакције и рефундације ПДВ.
Да ли предмет залоге може бити потраживање из уговора о осигурању?
Потраживање из уговора о осигурању може бити предмет заложног права, било као будуће потраживање, било као већ постојеће потраживање. Код будућег потраживања осигурани случај још није наступио и тек наступањем осигураног случаја заложни поверилац стиче заложно право на осигураној суми. Уколико се ради о потраживању залогодавца према осигуравајућем друштву као последица насталог осигураног случаја, залога се успоставља закључењем уговора о залози и регистрацијом у Регистру залоге с обзиром да се ради о већ постојећем потраживању.
Да ли предмет залоге могу бити средства на рачуну банке?
Предмет залоге могу бити средства на посебном банковном рачуну. Члан 9а Закона о заложном праву на покретним стварима уписаним у Регистар („Службени гласник РС“, бр. 57/03, 61/05, 64/06, 99/11 и 31/19) прописује да предмет заложног права могу бити потраживања залогодавца која се, у складу са уговорима из којих настају, уплаћују на посебан банковни рачун залогодавца. У том случају предмет залоге су потраживања залогодавца из предметних уговора, а у Регистар се уписују и подаци о посебном банковном рачуну залогодавца на који се та потраживања уплаћују.
Средства по уговору о депозиту за обезбеђење кредита такође могу бити предмет залагања.
У осталим случајевима новчана средства на рачуну банке могу бити предмет залоге само до износа салда у тренутку успостављања заложног права.
Да ли предмет залоге могу бити потраживања из банкарске гаранције?
Према мишљењу Министарства економије и регионалног развоја - Сектора за управне и надзорне послове у области привредних регистара број: 300-06-00-80/2011-09 од 20.05.2011 године потраживање из банкарске гаранције, како за обичне тако и за гаранцијe „на први позив" односно „без приговора", може бити предмет залоге као будуће потраживање пошто потраживање из гаранције није настало (настаје кад се испуне услови за наплату по гаранцији).
Да ли се региструје измена код предмета заложног права означеног као удео у привредном друштву у случају докапитализације друштва?
Када је предмет заложног права удео у друштву, докапитализација друштва није од значаја за регистрацију промене предмета заложног права. Удео је сразмеран улогу, па се повећање капитала протеже и на удео, односно залогу. Стога није потребно у Регистру залоге регистровати докапитализацију друштва као промену предмета залоге.
Када је заступнику друштва, пуномоћнику по запослењу и прокуристи потребно посебно овлашћење за заступање друштва?
Означена лица не могу без посебног овлашћења наступати као друга уговорна страна и са друштвом закључивати уговоре у своје име и за свој рачун, у своје име и за рачун другог лица, нити у име и за рачун другог лица. У таквој ситуацији неопходно је достављање овлашћења за предузимање такве радње које се даје у форми одлуке ортака, комплементара, скупштине или на други начин који је предвиђен оснивачким актом односно статутом (члан 42. Закона о привредним друштвима). Ово ограничење се не примењује на законског заступника који је истовремено и једини члан друштва.
Да ли је за залагање удела потребна претходна сагласност друштва?
Приликом подношења захтева за регистрацију заложног права неопходно је приложити писано изјашњење законског заступника друштва чији се удели залажу да ли је оснивачким актом друштва одређено прибављање сагласности друштва за залагање, односно за пренос удела трећем лицу, те да ли је иста прибављена, све у складу са чланом 177. Закона о привредним друштвима („Сл. гласник РС", бр. 36/11, ... 109/21).
Да ли уговор о залози мора бити оверен?
Уговор о залози не мора бити оверен. Оверена форма уговора о залози се тражи само у изузетним случајевима, односно када је то прописано посебним прописима.
Оверена форма се захтева код уговора о залагању удела.
Да ли предмет залоге може бити телекомуникациона мрежа, електроенергетска мрежа, односно нафтоводна или гасоводна мрежа?
Телекомуникациона мрежа, односно електроенергетска мрежа, нафтоводна или гасоводна мрежа не могу бити предмет залоге која се региструје у Регистру заложног права на покретним стварима и правима. Телекомуникациона мрежа, односно друге мреже, представљају непокретност, односно водове са припадајућим уређајима и постројењима (било да су надземни или подземни), у смислу Закона о државном премеру и катастру („Сл. гласник РС", бр. 72/09... 9/20-др.закон) и региструју се у Катастру водова.
Међутим, уређаји који су изграђени на водовима и који омогућавају функционисање и целисходно коришћење водова, а могу се одвојити од вода без уништења или значајног оштећења, сматрају се покретним стварима и могу бити предмет заложног права.
Да ли је могуће залагање имовине велике вредности?
За располагање имовином велике вредности (преко 30% књиговодствене вредности) неопходно је да скупштина друштва претходно или накнадно одобри такво располагање.
Да ли је за регистрацију заложног права на имовини друштва које послује већинским друштвеним капиталом потребно доставити сагласност министарства надлежног за послове приватизације?
Ако друштво послује већинским друштвеним капиталом, не може без претходне сагласности министарства надлежног за послове привреде доносити одлуке о залагању имовине, које не спадају у редовно пословање.
Како се региструје уговор о уступању потраживања после отварања стечајног поступка над залогодавцем?
Уговор о уступању потраживања, уговор о факторингу и сл. се могу регистровати само кроз забележбу од значаја за правни промет, којом се евидентира да је после отварања стечајног поступка дошло до промене, односно да је заложни поверилац своје потраживање обезбеђено залогом, уступио другом лицу. Регистрација промене заложног повериоца није могућа с обзиром да је чланом 80. ставом 2. Закона о стечају („Сл. гласник РС", бр. 104/09, 99/11 ... 95/18) прописано да се разлучно право остварује искључиво у стечајном поступку.
Да ли се може регистровати заложно право после доношења одлуке о реструктурирању?
До спровођења поступка продаје субјеката приватизације који су на дан 13.08.2014. године били у реструктурирању, субјекти приватизације не могу, без сагласности министарства надлежног за послове привреде, да доносе одлуке које се односе на располагање покретном имовином односно залагање ствари, у складу са чланом 93. став 3. Закона о приватизацији („Сл.гласник РС” бр. 83/14, 46/15, 112/15 и 20/16-аутентично тумачење), у вези са чланом 11. Уредбе о поступку и начину реструктурирања субјеката приватизације („Сл.гласник РС“, бр.52/05, 96/08,98/09,44/13 и 59/13).
Да ли се може уписати залога на садницама воћа?
Законом о садном материјалу воћака, винове лозе и хмеља („Сл. гласник РС“, бр. 18/2005 и 30/2010) је у члану 3. дефинисано шта представља садни материјал, па је прописано да су то саднице које служе за подизање воћњака, винограда и хмељарника, као и репродукциони садни материјал који служи за производњу садница, док је као садница дефинисана једногодишња или вишегодишња биљка настала из вегетативних делова матичне биљке или спајањем подлоге и племке или произведена из семена матичне биљке.
Имајући у виду наведену одредбу Закона, ако је као предмет залоге уговорена залога на садницама које представљају садни материјал намењен за даљу дистрибуцију, у циљу подизања воћњака, винограда и хмељарника, исте могу бити регистроване као предмет залоге у Регистру заложног права на покретним стварима и правима.
Уколико су пак саднице трајно засађене у земљишту у намери подизања воћњака, винограда и хмељарника и ако је њиховом садњом створена чврста физичка веза са земљиштем, оне представљају саставни део земљишта на коме су засађене и као такве су предмет уписа у надлежном РГЗ - Катастру непокретности, по месту налажења непокретности.
Да ли Регистар по службеној дужности брише забележбе намирења потраживања?
Обавеза брисања забележби намирења по службеној дужности прописана је Законом о изменама и допунама Закона о заложном праву на покретним стварима уписаним у регистар („Службени гласник РС”, број 31/2019), који је ступио на снагу 7. маја 2019. године. Одредбом члана 64. став 3. Закона о заложном праву на покретним стварима и правима уписаним у регистар („Службени гласник РС”, бр. 57/03, 61/05, 64/06 - испр, 99/11 - др. закони и 31/19) прописано је да се забалежба намирења из члана 36. став 1. истог Закона брише по службеној дужности истеком рока од 18 месеци од дана уписа забележбе.
Да ли је могуће поново регистровати забележбу отпочињања поступка намирења након њеног брисања по службеној дужности, у ситуацији када потраживање није у целости намирено?
Ако је, ради намирења обезбеђеног потраживања, покренут поступак вансудског намирења, поновни упис забележбе намирења је могућ, ако је дошло до промене рока доспелости обезбеђеног потраживања. У том случају заложни поверилац и залогодавац треба да закључе анекс уговора о залози којим ће констатовати да је дошло до промене уговорних обавеза, да тај податак региструју и потом поднесу нову регистрациону пријаву за упис забележбе отпочињања поступка намирења, уз достављање прописане документације.
Ако је, ради намирења обезбеђеног потраживања, покренут поступак пред надлежним судом (судско намирење), поновни упис забележбе намирења није могућ, али странка може да поднесе регистрациону пријаву за упис забележбе чињенице од значаја за правни промет и упише податак да извршни поступак, ради намирења обезбеђеног потраживања пред судом, још увек није окончан. Као правни основ за упис наведене забележбе може се приложити било који акт суда из ког се може утврдити да извршни поступак пред судом још увек траје.
Да ли предмет залоге може бити беспилотна летелица - дрон?
Закон о ваздушном саобраћају („Службени гласник РС“, бр. 73/10, 57/11, 93/12, 45/15 – др. закон, 83/18 и 9/20) чланом 3. став 1. тачка 4) беспилотни ваздухоплов дефинише као ваздухоплов чија се посада не налази у ваздухоплову, којим се управља даљински или чији је лет аутономан.
Разврставање и евидентирање беспилотних ваздухоплова уређено је Правилником о беспилотним ваздухопловима („Службени гласник РС“, број 1/20). Одредбама члана 3. овог правилника извршено је разврставање беспилотних ваздухоплова, док је чланом 4. прописано који ваздухоплови се уписују у евиденцију ваздухоплова коју води Директорат цивилног ваздухопловства Републике Србије.
Сходно наведеном, регистрација заложног права на беспилотној летелици – дрону је могућа ако се из документације, која се доставља у поступку регистрације, несумњиво може утврдити да за упис заложног права није надлежан Директорат цивилног ваздухопловства Републике Србије, односно да није у питању беспилотни ваздухоплов из чл. 3. и 4. Правилника о беспилотним ваздухопловима.