Нови Закон о задругама усвојен је 29. децембра 2015. године. Ступио је на снагу осмог дана од дана објављивања у листу „Службени гласник РС“, број 112/2015, од 30.12.2015. године, односно 07.01.2016. године.

Законом је прописано да даном ступања на снагу овог закона, постојеће задруге и задружни савези настављају да раде на начин и под условима под којима су уписани у Регистар, с тим да су дужни да ускладе своју организацију, пословање и опште акте с одредбама овог закона најкасније у року од годину дана од дана ступања на снагу закона, а да су промене извршене у поступку усклађивања, а које су предмет регистрације, дужне да пријаве Регистру у року од петнаест дана од дана њиховог настанка. 

Ово подразумева да задруге своју организацију (пословно име, органе, општа акта и друга статусна питања која су предмет регистрације према члану 77. Закона о задругама) могу да усклађују већ од дана ступања на снагу Закона о задругама, а да су након што те промене изврше, дужне да их пријаве регистру у року од 15 дана. 

Усклађивање подразумева да су задруге у обавези да на својим седницама донесу и усвоје усклађени оснивачки акт и задружна правила који ће у својим обавезним елементима бити у свему уподобљени са одредбама Закона о задругама, као и да евенутално донесу одлуке којим ће бити извршено именовање или разрешење органа задруге (у зависности од врсте задруге, броја задругара и сл.).

Усвајањем усклађеног оснивачког акта и задружнх правила, сви претходни акти и задружна правила престају да важе. Оснивачки акт донет у поступку усклађивања, иако није прави „оснивачки“ (тј. акт који се доноси само на оснивачкој скупштини), треба да носи тај назив, али из самог акта мора бити могуће закључити да је донет у поступку усклађивања.

Усклађени акти задруге и промене извршене у поступку усклађивања морају бити пријављени Регистру што подразумева:

Усклађивање оснивачког акта:

Обавезни елементи оснивачког акта задруге предвиђени су чланом 18. Закона и реч је о следећим елементима:

1) пословно име и седиште задруге; 
2) лично име и пребивалиште, јединствени матични број сваког оснивача, односно за странца број пасоша и државу издавања или број личне карте за странца у складу са законом којим се уређују услови за улазак, кретање и боравак странаца на територији Републике Србије, односно пословно име, адресу седишта и матични број задруге која је правно лице у случају сложених задруга; 
3) претежна делатност задруге;
4) лично име првог директора задруге или лично име лица које ће заступати задругу као вршилац дужности директора;
5) податак да ли задруга послује са улозима или чланаринама;
6) износ основног капитала, износ и време уплате новчаног улога сваког оснивача, опис врсте, вредност, начин и време уношења неновчаног улога сваког оснивача;
7) износ, време и начин плаћања чланарине за осниваче задруге која се оснива и послује без улога;
8) начин обезбеђења средстава за покриће трошкова оснивања.

Будући да је овде реч о усклађивању оснивачких аката задруга које су већ основане, одредбу треба тумачити тако да оснивачки акт садржи актуелне податке у тренутку усклађивања, а не оснивања.

Нови Закон о задругама предвиђа новину у погледу овере оснивачког акта код надлежног органа, али је она обавезна само код оснивања нових задруга, док се оснивачки акт који се доноси у поступку усклађивања може сматрати изменом и не подлеже обавези овере, осим ако задруга сама одлучи да ће се и измене оснивачког акта убудуће оверавати и то овим актом предвиди (члан 18. став 5. Закона). У овом другом случају, оснивачки акт донет у поступку усклађивања треба да буде оверен (с тим што се оверева само потпис председника скупштине, а не свих задругара као код оснивања) и та обавеза се мора пријавити Регистру као посебан податак (додатак 28).

Усклађивање задружних правила:

Обавезни елементи задружних правила предвиђени су чланом 19. Закона и прописано је да обавезно садрже одредбе о:

1) пословном имену и седишту задруге;
2) делатности задруге; 
3) циљевима и основним смерницама пословне политике задруге;
4) условима и начину стицања и престанка статуса задругара; 
5) одређивању органа који доносе одлуке о прихватању захтева за приступање задрузи и искључењу задругара из задруге у складу са одредбама овог закона; 
6) правима и обавезама задругара према задрузи и задруге према задругарима; 
7) износу основног капитала задруге у време оснивања, као и начину и условима за његово повећање и смањење;
8) минималној вредности новчаног улога, односно чланарине оснивача и задругара који приступају задрузи после оснивања, начину и времену њихове уплате односно начину утврђивања вредности и начину и времену уношења неновчаних улога тих задругара;
9) начину доношења одлуке о повећању и смањењу улога и правима и обавезама задругара у погледу повећања улога, као и начину доношења одлуке о повећању или смањењу висине чланарине код оних задруга које се оснивању са чланаринама; 
10) начину утврђивања и исплате улога задругарима, у случају престанка статуса задругара; 
11) броју чланова, начину избора, односно, разрешењу чланова органа управљања задруге;
12) избору, опозиву, правима и обавезама представника задругара, ако скупштину чине њихови представници;
13) образовању управног и надзорног одбора уколико задруга има мање од 20 задругара;
14) сазивању седнице органа задруге, начину рада и другим питањима која се односе на рад и одлучивање органа задруге;
15) поступку и надлежности органа задруге за изјављивање приговора на извештај задружног ревизора;
16) врсти и износу јемства, уколико је предвиђено обавезно јемство, изузев за задруге које се оснивају уплатом чланарине; 
18) расподели добити и покрићу губитака задруге;
19) књизи задругара;
20) обавештавању задругара и пословној тајни задруге;
21) међузадружној сарадњи;
22) омогућавању и финансирању образовања и информисања задругара и других лица;
23) статусним променама и престанку задруге;
24) општим актима задруге и начину њиховог доношења и
25) другим питањима од значаја за управљање и пословање задруге. 

Као и код оснивачког акта и ове одредбе треба тумачити тако да садрже актулене податке о задрузи (пословно име, седиште), док се остала питања морају уредити на начин који је уподобљен нормама новог Закона. 

Усклађивање статусних података:

Усклађивање статусних података подразумева усаглашавање података који се односе на статус задруге са одредбама новог Закона.

То се пре свега односи на пословно име, седиште, делатност, врсту задруге, број оснивача, извор средстава за пословање (улози или чланарина), минимални основни капитал и органе задруге.

Усклађивање ових података врши се кроз оснивачки акт и задружна правила, с тим што се именовање конкретних лица у органе задруге може вршити посебном одлуком скупштине задруге (дакле, чланови органа не морају се поименце одредити у актима, већ се то ради кроз одлуку скупштине као надлежног органа).

Закон је у члану 77. предвидео који су све обавезни подаци који се уписују у Регистар, од чега следећи подаци могу (потенцијално) бити предмет усклађивања:

1) ознака врсте задруге;
2) пословно име;
3) адреса седишта;
4) шифра и опис претежне делатности;
5) лично име и јединствен матични број директора или вршиоца дужности директора;
6) лично име и јединствен матични број заступника и границе његових овлашћења;
7) податак о томе да ли се задруга оснива/послује са улозима или са чланаринама;
8) подаци о улогу сваког појединог задругара;
9) лично име и јединствен матични број чланова управног одбора, односно надзорног одбора;
10) подаци о огранку задруге;
11) адреса за пријем поште;
12) скраћено пословно име;
13) пословно име на страном језику.

Од горе наведеног, само су ознака врсте задруге и податак о томе да ли задруга послује са улозима и чланарина нови предмети регистрације који се по ранијем закону нису уписивали и то су подаци који ће све задруге морати да пријаве Регистру уз достављање новог усклађеног оснивачког акта и задружних правила. Ознака врсте задруге и податак о извору средстава за пословање уписује се на новом, посебном додатку уз регистрациону пријаву промене (додатак 32) .

ВАЖНО: У регистру ће свим постојећим задругама до подошење пријаве за усклађивање са новим законом као врста задруге бити означено „друга“, а као извор средстава за оснивање и пословање „улози“. Ови подаци биће измењени у складу са подацима из пријаве усклађивања када буде била поднета регистру.

Остали подаци се могу појавити као предмет регистрације у поступку усклађивања у зависности од конкретног случаја или ако су у међувремену промењени или додати.

Сада ћемо навести упутства за неке потенцијалне ситуације које би усклађивање могло да обухвати:

- Подаци о пословном имену: Задруге које у свом пословном имену и даље имају регистроване речи које указују на облик одговорности (из претходних закона) као што су нпр. „са потпуном одговорношћу“ или скраћено „са П.О.“ и сл, дужне су да у поступку усклађивања уреде и ове податке тако што ће их брисати из свог пословног имена јер стварају забуну око идентитета, односно правне форме задруге, будући да овај облик одговорности више не постоји. Задруге које имају регистровано скраћено пословно име у којима је правна форма означена уобичајеним скраћеницама као што су  нпр."ЗЗ" за земљораничку задругу или "ОЗ" за омладинску задругу и сл. могу да задрже такво скраћено пословно име као право стечено по раније важећем Закону, али се такве скраћене ознаке правне форме не могу уписивати ако нису од раније постојале и биле регистроване.

Претежна делатност: важно ново правило које Закон уводи је да претежна делатност одређује врсту задруге. Ово значи да претежна делатност (четвороцифрена шифра делатности из важеће Уредбе о класификацији делатности) мора да одговара одабраној врсти задруге по природи и смислу те делатности и опису сваке поједине врсте задруге коју Закон одређује у члану 11. Поред посебно побројаних врста (земљорадничке или пољопривредне, стамбене, потрошачке, занатске, радничке, студентско-омладинске, социјалне, здравствене), задруге могу бити и друге врсте, али и тада врста мора бити опредељена (нпр. фризерска) и мора бити усклађена са претежном делатношћу, уз напомену да ни задруга не може обављати оне делатности које су другим прописима резервисане за друге правне форме (као нпр. делатност банака, социјалних установа, здравствених установа и сл.). Дакле, задруга своју врсту мора да определи у складу са регистрованом претежном делатношћу, а ако тренутна претежна делатност не одговара врсти задруге, она мора бити промењена.

- Подаци о задругарима: Задруге које уопште немају уписана физичка лица као појединачне задругаре (задруге код којих од превођења из судског регистра као податак стоји „задругари према списку“ и сл. или је задруга сама себи уписана као једини заругар и сл.), дужне су да уз пријаву усклађивања доставе и документацију за упис задругара - књигу задругара са наведеним актуелним стањем. Књига задругара обавезно мора да садржи све податке потребне за регистрацију задругара (име, презиме, ЈМБГ или други идентификациони податак и  податке о улогу сваког задругара, а како је и прописано у члану 32. Закона). Ова могућност се не односи на задруге које имају регистроване задругаре, али је у међувремену дошло до промене (иступањем, приступањем, смрћу или искључењем) већ се у овом случају мора доставити уредна документација која је основ за настале промене, будући да такве промене не представљају усклађивање.

Задруге које као задругаре имају уписана правна лица (или чак предузетнике), дужне су да у поступку усклађивања искључе задругаре који више не испуњавају услов за тај статус и да евентуално укључе у свој састав нове задругаре како би достигли минимални број од 5 задругара. За задругаре који се на овај начин искључују односно приступају, потребно је доставити комплетну документацију коју Закон прописује за искључење односно приступање задругара, односно није довољно доставити само књигу задругара.

-  Подаци о члановима управног и надзорног одбора: задруге које имају више од 20 задругара, као и оне које су својим усклађеним актима предвиделе да ће имати управни и надзорни одбор као органе задруге, дужне су да уз пријаву усклађивања доставе и одлуке скупштине о избору чланова ових органа. Ако су чланови управног и/или надзорног одбора раније већ изабрани, а мандат им још увек није истекао, могу се доставити одлуке којим се потврђује избор истих лица. Такође, иако Закон не предвиђа експлицитно, председници управног и/или надзорног одбора региструју се у том својству ако су изабрани.

- Подаци о капиталу, улозима и чланарини задругара: Капитал задруге у смислу збира улога задругара и званично више није предмет регистрације, већ су то сада само појединачни улози задругара који могу бити и различите висине. Такође, процентуално изражени удели задругара нису предмет регистрације, будући да сви задругари имају једнако право гласа (принцип „један задругар – један глас“) и процентуално исказана вредност улога у односу на друге задругаре није од значаја за правни промет. 

Задруге су у поступку усклађивања дужне да се определе да ли послују са улозима или са чланаринама. Оне задруге које послују са чланарином, а евентуално имају у Регистру уписане податке о чланарини као да је реч о улозима, треба уз пријаву усклађивања да поднесу и захтев за брисање података о чланарини јер се она не региструје. 

Последице неусклађивања:

Нови Закон о задругама предвидео је као последицу неусклађености принудну ликвидацију задруге коју Регистар покреће по службеној дужности, а на основу обавештења надлежног Ревизијског савеза.

Рок за усклађивање одређен је на годину дана од дана ступања закона на снагу (то значи до 07.01.2017. године), с тим да се усклађени документи, односно извршене промене пријављују Регистру у року од 15 дана од дана њиховог ступања на снагу.

Овде треба имати у виду да је реч о два рока, при чему кашњење у подношењу пријаве регистру (пријава након истека рока од 15 дана) има за последицу само плаћање увећане накнаде за регистрацију у складу са Одлуком о накнадама за послове регистрације и друге услуге које пружа Агенција за привредне регистре, а да једино пропуштање рока од годину дана за усклађивање има за последицу принудну ликвидацију.

Најзад, Закон је предвидео да ће регистратор у року од 90 дана од ступања на снагу овог закона по службеној дужности и без доношења посебног акта, извршити брисање регистрованих података код задруга које у регистру имају уписан податак о имовини задруге која не представља удео задругара. Овде је реч о обавези регистратора да обрише са списка задругара податке о имовини задруге која је уписана као задружни удео или друштвени и државни капитал, а што је настало као последица различитог вођења регистарских уложака од стране Привредних судова различите месне надлежности до 2005. године. Регистратор је ову обавезу извршио закључно са 14.1.2016. године.

Сходна примена одредби Закона о привредним друштвима:

Закон о задругама предвиђа сходну примену Закона о привредним друштвима на сва питања која се односе на задруге, а која нису посебно уређена овим законом, и то у делу којим се уређује правни положај друштава са ограниченом одговорношћу, као најсроднијој правној форми привредног субјекта.

Ова сходна примена, односно упућивање на Закон о привредним друштвима биће најзначајнија код питања повећања и смањења капитала (задруга које послују са улозима), статусних промена, спровођења поступка ликвидације, али и код питања као што су образовање огранка, давање прокуре, претежна делатност итд.

Најзад, треба имати у виду да се и у поступку усклађивања подносе пријаве на које се имају применити:

- Закон о поступку регистрације у Агенцији за привредне, 
- Правилник о садржини регистра привредних субјеката и документацији потребној за регистрацију – уз уважавање напомена датих у овом упутству, и 
- Одлука о накнадама за послове регистрације и друге услуге које пружа агенција за привредне регистре .

и да се уз пријаву обавезно подносе документи у оригиналу или овереној фотокопији и доказ о уплати накнаде за регистрацију.

Посебно напомињемо свим задругама да не постоји посебна пријава (образац) за усклађивање задруга са новим законом, већ да се пријава подноси на понуђеним обрасцима за регистрацију промене података о привредним субјетима уз прилагање потребних додатака у зависности од промена које ће задруга спровести у овом поступку, а да се накнада обрачунава по броју врста промена које се пријављују за регистрацију.