Састављање и достављање извештаја

1. Да ли правно лице/предузетник који у току године уписан у Регистар пружалаца рачуноводствених услуга може да саставља, односно потписује финансијске извештаје?

Обвезник може, као лице одговорно за вођење пословних књига и састављање финансијских извештаја, да одреди физичко лице које испуњава услове прописане општим актом обвезника, или пак обављање тих послова може да повери 1) повезаном правном лицу или 2) пружаоцу рачуноводствених услуга тј. правном лицу или предузетнику чија је претежна делатност пружање рачуноводствених услуга, закључењем уговора са пружаоцем тих услуга.

Када пружалац рачуноводствених услуга саставља финансијске извештаје обвезника, то правно лице/предузетник мора бити уписан у Регистар пружалаца рачуноводствених услуга пре достављања финансијских извештаја. У противном, Агенција не објављује јавно такве финансијске извештаје, обзиром да исти нису састављени у складу са Законом.

Међутим, независно који тип лица обвезник одреди као одговорно за састављање финансијског извештаја, предметни извештај не потписује то лице, већ законски заступник обвезника, сагласно Закону о рачуноводству.

2. Да ли власник предузетничке радње који сам обавља послове књиговодства може себе да пријави као лице одговорно за састављање финансијских извештаја, без претходног пријављивања у Регистар пружалаца рачуноводствених услуга?

Обвезник, сагласно Закону о рачуноводству, може да одреди да физичко лице (запослени у друштву, предузетник, власник привредног друштва и сл.) буде одговорно за вођење пословних књига и састављање финансијских извештаја, с тим да исто треба да испуњава услове прописане општим актом обвезника у погледу школске спреме, радног искуства и др.

Конкретно физичко лице не може бити уписано у Регистар пружалаца рачуноводствених услуга, обзиром да се у исти уписују само правна лица и предузетници који имају дозволу за пружање рачуноводствених услуга коју издаје Комора овлашћених ревизора.

3. Како потписати захтев, односно финансијски извештај као и документацију коју доноси законски заступник, када је законски заступник ограничен супотписом другог законског заступника?

Уколико је законски заступник обвезника ограничен супотписом другог лица, захтев односно извештај, као и сваки документ који доноси законски заступник (нпр. Изјаву о неактивности, Напомене уз финансијски извештај, Изјаву да није усвојен финансијски извештај и сл.), потписују законски заступник и супотписник, те оба лица треба навести у захтев као потписнике.

Само изузетно, уколико постоје објективне околности које спречавају супотписника да обезбеди квалификовани електронски сертификат (нпр. супотписник је странац који није у могућности да дође у Републику Србију), прихватиће се сагласност супотписника са садржином захтева којим је достављен финансијски извештај, издата у папирном облику. У том случају, поред поменуте сагласности, у оквиру захтева неопходно је доставити образложење супотписника о отежавајућим околностима због чега није потписао захтев својим квалификованим електронским потписом. У овим ситуацијама, документа која доноси законски заступник треба да буду својеручно потписана од стране тог лица и супотписника, а потом верификована квалификованим електронским потписом законског заступника.

 

4. Када се захтев сматра достављеним Агенцији за привредне регистре?

Захтев се сматра достављеним Агенцији за привредне регистре самим чином потписивања истог квалификованим електронским потписом законског заступника, односно свих лица која су у захтеву наведенa као потписници, уколико постоји ограничење супотписом.

У моменту потписивања захтева од стране последњег потписника, захтев добија ФИН број под којим је заведен, и о томе се приказује информација у информационом систему (на врху странице). Поред тога, на мејл адресе потписника захтева, креатора корисничког налога и регистроване мејл адресе обвезника, се шаље нотификација да је захтев успешно достављен Агенцији. Такође, од тренутка пријема, захтев се преводи у нови статус „ПОДНЕТ“ и чека поступак обраде.

Да би се избегли проблеми у вези са видљивошћу појединих страна достављеног документа или података о потписнику, захтеви и документација који се достављају Агенцији морају бити потписани путем посебне бесплатне апликације Агенције (NexU-APR апликација) или путем апликација које обезбеђују потпис у клауду.

5. Који су рокови за достављање извештаја за 2023. годину?

Извештаји за 2023. годину се достављају у роковима прописаним чланом 44. Закона:

• редовни годишњи финансијски извештај (РГФИ) и Изјава о неактивности се достављају најкасније до 1. априла 2024. године, с обзиром да последњи дан рока – 31.03.2024. године пада у нерадни дан;
• консолидовани финансијски извештај (КГФИ) се доставља до 30. априла 2024. године;
• ванредни финансисјки извештај- у року од 60 дана од датума биланса.

Уз финансијске извештаје, обвезници ревизије достављају документацију прописану чланом 45. Закона и то у следећим роковима:

• документацију уз РГФИ најкасније до 1. јула 2024. године, с обзиром да последњи дан рока – 30.06.2024. године пада у нерадни дан;
• документацију уз КГФИ најкасније до 31. јула 2024. године;

Изузетно, обвезници ревизије који одлуче да документацију доставе истовремено са РГФИ, односно КГФИ, као и правна лица и предузетници који немају својство обвезника ревизије, а намерају да добровољну ревизију доставе истовремено са РГФИ, конкретне захтеве треба доставе Агенцији у роковима прописаним за достављање финансијских извештаја.

6. Да ли су микро правна лица и предузетници разврстани у ту величину дужни да достављају Напомене уз редован годишњи финансијски извештај, тј. у ком обиму достављају тај извештај?

Законом о рачуноводству прописано је да обавезу састављања Напомена, сада имају микро привредна друштва, задруге, установе, микро огранци страних правних лица и микро правна лица која у складу са посебним прописима примењују одредбе Закона и те напомене су дужни да доставе уз  Биланс стања и Биланс успеха.

Дакле, Напомене уз редован годишњи финансијски извештај нису дужни да састављају само микро друга правна лица из члана 2. тачка 2. Закона, која као рачуноводствену регулативу примењују правилник Министарства финансија и предузетници разврстани у ту величину. Односно, они редован годишњи финансијски извештај састављају у обиму: Биланс стања и Биланс успеха.

О обиму у којем се састављају финансијски извештаји више можете прочитати овде.

7. У ком обиму мала, средња и велика правна правна лица и предузетници разврстани у те величине достављају редован годишњи финансијски извештај?

Мала правна лица, предметни финансијски извештај достављају у обиму Биланс стања, Биланс успеха и Напомене уз финансијски извештај. У истом обиму финансијски извештај састављају и предузетници разврстани у ту величину.

Велика, средња, матична правна лица, сва јавна друштва, као и предузетници разврстани у те величине, предметни извештај достављају у пуном обиму: Биланс стања, Биланс успеха, Извештај о осталом резултату, Извештај о променама на капиталу, Извештај о токовима готовине и Напомене уз финансијске извештаје. Изузетно, велика и средња друга правна лица која као рачуноводствену регулативу примењују правилник Министарства финансија, финансијски извештај достављају у обиму: Биланс стања, Биланс успеха и Напомене уз финансијске извештаје.  

О обиму у којем обвезници у зависности од величине и групе правних лица којој припадају, састављају финансијски извештаји више можете прочитати овде.

8. Да ли су сва правна лица дужна да уз редован годишњи финансијски извештај, доставе и документацију (одлуку о усвајању финансијског извештаја, ревизорски извештај, годишњи извештај о пословању)?

Обавезу достављања документације имају само обвезници ревизије. 

9. Како правно лице односно предузетник које није обвезник ревизије, може да достави ревизорски извештај о извршеној ревизији редовног годишњег финансијског извештаја (добровољна ревизија)?

Предметни субјекти могу доставити добровољну ревизију на начин и у роковима у којима обвезници ревизије достављају документацију уз финансијске извештаје:

• достављањем добровољне ревизије након достављања редовног годишњег финансијског извештаја;
• истовременим достављањем добровољне ревизије и редовног годишњег финансијског извештаја.

Уз ревизорски извештај, у свим случајевима обвезник доставља и Одлуку о усвајању, односно Изјаву да финансијски извештај није усвојен.

О начину и условима под којим се доставља добровољна ревизија више можете прочитати овде.

10. Да ли су адвокати, односно адвокатске канцеларије које воде пословне књиге по систему двојног књиговодства, обвезници достављања финансијских извештаја Агенцији за привредне регистре?

Aдвокатура представља слободну професију, и у том смислу, заиста, Законом о адвокатури није предвиђено да се адвокати сматрају предузетницима, у смислу Закона о привредним друштвима.

Међутим, члан 32. Закона о порезу на доходак грађана, предвиђа да је обвезник пореза на приходе од самосталне делатности физичко лице, које је уписано у регистар код надлежног органа, односно организације, а порез на приходе од самосталне делатности плаћа на опорезиву добит (предузетник), односно на паушално утврђени приход (предузетник паушалац). Предметна одредба се односи и на адвокате. Чланом 43. Закона, предвиђено је да предузетник, дакле и адвокат, који плаћа порез на стварни приход, води пословне књиге по систему двојног књиговодства, у складу са законом који уређује рачуноводство, док су предузетници паушалци дужни да воде само књигу о оствареном промету. Из наведених одредаба Закона о порезу на доходак грађана, произилази да адвокати који пословне књиге воде по систему двојног књиговодства у складу са Законом о рачуноводству, дужни су да сходно истом закону своје редовне годишње финансијске извештаје доставе Агенцији за привредне регистре.  

Наведено се односи и на нотаре и јавне извршитеље уколико пословне књиге воде по систему двојног књиговодства.

11. Да ли су стечајне масе обвезници достављања финансијских извештаја Агенцији за привредне регистре?

Сагласно Закону о рачуноводству, стечајне масе, као имовина стечајног дужника над којом се наставља поступак стечаја у случају обуставе или закључења тог поступка над стечајним дужником, у смислу закона којим се уређује стечај, јесу обвезници достављања финансијских извештаја Агенцији, без обзира што немају пуни правни субјективитет.

12. Да ли су представништва страних правних лица у обавези да доставе финансијске извештаје Агенцији за привредне регистре?

Законом о рачуноводству  уређено је да  се одредбе овог закона односе и на огранке и друге организационе делове страних правних лица са седиштем у иностранству, који обављају привредну делатност у Републици Србији, ако посебним прописима није друкчије уређено.

Полазећи од наведене одредбе Закона, представништва страних правних лица која не обављају привредну делатност у Републици Србији нису обвезници предаје редовних годишњих финансијских извештаја Агенцији.

13. Да ли су стамбене зграде у обавези да доставе финансијске извештаје Агенцији за привредне регистре?

Законом о рачуноводству  предвиђено је да се одредбе закона не односе на буџете и кориснике буџетских средстава, стамбене зграде, као и на организације обавезног социјалног осигурања, ако посебним прописима није другачије уређено. Сходно наведеном, стамбене зграде нису обвезници достављања финансијских извештаја Агенцији.

14. Да ли су предузетници који су у обавези да пословне књиге воде по систему двојног књиговодства, дужни да о томе обавесте Агенцију за привредне регистре?

Предузетници који мењају начин вођења пословних књига, и пословне књиге почињу да воде по систему двојног књиговодства, треба да се пријаве у Eвиденцију обвезника за достављање финансијских и других извештаја.

Пријава предузетника у Евиденцији обвезника врши се путем екстерног портала у оквиру Посебног информационог система Агенције на начин описан Корисничким упутством за пријаву/одјаву предузетника из Евиденције обвезника.

15. Да ли предузетник који је основан, а још увек није пријавио почетак обављања делатности, треба да се пријави у Евиденцију обвезника и достави финансијске извештаје, односно Изјаву о неактивности?

Предузетник који је основан, а још увек није пријавио почетак обављања делатности, нема обавезу пријављивања у Евиденцију обвезника, нити достављања финансијских извештаја, односно Изјаве о неактивности све до регистрације почетка обављања делатности у надлежном Регистру привредних субјеката-предузетници.

16. Да ли је предузетник који је привремено пријавио прекид обављања делатности обвезник достављања финансијских извештаја, односно Изјаве о неактивности?

Привремени прекид обављања делатности не ослобађа предузетника који води пословне књиге по систему двојног књиговодства од обавезе достављања редовног годишњег финансијског извештаја или Изјаве о неактивности, за целу календарску годину (или од дана оснивања, односно дана почетка вођења књига по систему двојног књиговодства).

17. На који начин можемо да доставимо годишње финансијске извештаје за раније године (2022. и раније године...)?

У току 2024. годинe није могуће предати финансијске извештаје, односно Изјаву о неактивности за раније године. Чланом 44. став. 9. Закона о рачуноводству  прописано је да је Агенција дужна да обезбеди пријем редовних и консолидованих годишњих финансијских извештаја, односно изјава о неактивности за последњу извештајну годину, као и ванредних финансијских извештаја за претходну и текућу годину, у складу са овим законом. Следствено томе у 2024. години се примају и обрађују искључиво годишњи финансијски извештаји за 2023. годину, као и ванредни финансијски извештаји за 2023. и 2024. годину.

18. Да ли правна лица, односно предузетници који нису имали пословних активности у току године, могу да доставе Изјаву о неактивности?

Правна лица, односно предузетници који у извештајној 2023. години нису имали пословних догађаја, нити су у пословним књигама за ту годину имали податке о имовини и обавезама, дужни су да, путем посебног информационог система Агенције, доставе Изјаву о неактивности потписану квалификованим електронским потписом законског заступника, у складу са  Законом о рачуноводству.

Да би били испуњени услови за достављање предметне изјаве поменути услови морају бити испуњени кумулативно. Дакле, уколико правна лица, односно предузетници у извештајној години нису имали промена на имовини, али имају имовину за исказивање у обрасцу Биланса стања, исти не могу доставити Изјаву о неактивности, већ су дужни да доставе редовни годишњи финансијски извештај.

19. На којим обрасцима друга правна лица достављају финансијске и Статистички извештај?

Друга правна лица финансијске и Статистички извештај састављају на обрасцима који су за ову категорију правних лица, прописани Правилником о садржини и форми образаца финансијских извештаја и садржини и форми обрасца Статистичког извештаја за друга правна лица („Сл. гласник РС“, бр. 89/2020).

У случају да друго правно лице примењује међународни стандард финансијског извештавања за мала и средња правна лица (МСФИ за МСП), односно међународне стандарде финансијског извештавања (МСФИ), тада финансијски извештај саставља на обрасцима за привредна друштва, задруге и предузетнике прописаним Правилником о садржини и форми образаца финансијских извештаја и садржини и форми обрасца Статистичког извештаја  за привредна друштва, задруге и предузетнике („Службени гласник РС“, број 89/2020).

20. На који начин привредно друштво у Извештају о променама на капиталу може унети вредност са предзнаком минус за конкретну АОП позицију?

Негативну вредност за АОП позицију за коју је предвиђено уношење вредности са предзнаком минус, обвезник уноси на начин да најпре унесе вредност (нпр. 120), затим знак „-„ (минус), a потом прелази на наредно поље за унос. Приликом уношења предзнака „-„ није неопходно курсором се позиционирати испред унете вредности.

21. Kако треба попунити амортизацију у обрасцу Статистички извештај?

У обрасцима Статистички извештај који је прописан за привредна друштва, задруге и предузетнике, односно за друга правна лица није дозвољено да се износ амортизације и обезвређења уносе у колоне 4 и 6, јер би се тиме довело у питање тачност бруто, односно нето стања имовине на крају године.

Амортизација и обезвређење (АОП 9013, 9020, 9028 и 9035 код привредних друштава, задруга и предузетника, односно АОП 9012, 9019, 9027 и 9034 код других правних лица), се попуњавају само у колони 5 (Исправка вредности) имајући у виду да  амортизација представља исправку вредности средства, односно вредносни исказ  трошења средства у току године, те је као таква јединствена и не може имати своју бруто и нето вредност. С тим у вези, амортизација и обезвређење представљају сабирак само у израчунавању крајњег стања у колони 5 који носи назив Исправка вредности. Последично, нето стање конкретног облика сталне имовине (колона 6) представља разлику крајњег бруто стања (колона 4) и крајњег стања исправке вредности (колона 4) конкретног облика сталне имовине.

22. Да ли је потребно у билансу стања попуњавати колону 7?

У складу са чл. 6. Правилника о садржини и форми образаца финансијских извештаја за привредна друштва, задруге и предузетнике, подаци у колони 7. исказују се само у случају ретроспективне примене рачуноводствене политике или ретроспективног преправљања ставки у финансијским извештајима или када се рекласификују ставке у финансијским извештајима.

23. Предузетник је 2023. године почео да води књиге по систему двојног књиговодства. Да ли у обрасцима финансијског извештаја треба попунити колону „претходна година“?

Предузетници који су пријавили почетак вођења пословних књига по систему двојног књиговодства почев од 2023. године, у обрасцима извештаја немају обавезу попуњавања података у колонама за претходну годину. Из тога произилази да предузетници у обрасцу Статистички извештај не попуњавају позиције које се односе на претходну годину (нпр. АОП 9008,  9016, 9023, 9031).

24. Која је ознака за величину коју обвезници уписују приликом попуњавања дела Посебни подаци?

Ознаке за величину које се користе приликом попуњавања дела Посебни подаци су следеће:

• микро правно лице – ознака 1,
• мало правно лице – ознака 2,
• средње правно лице – ознака 3,
• велико правно лице – ознака 4.

25. Која је ознака за власништво у Статистичком извештају на АОП-у 9002 за удружења, синдикате и привредна друштва?

У складу са релевантним прописима, у обрасцу Статистички извештај, под ознаком АОП 9002 - Ознака за власништво, уноси се статистичка ознака за власништво према следећем: 1 за друштвено, 2 за приватно, 3 за задружно, 4 за мешовито (два или више облика власништва) и 5 за државно власништво.

26. Да ли је уз финансијски извештај, потребно доставити одређена документа и која?

Иако Закон о рачуноводству не прописује обавезу достављања документације уз редовне, односно консолидоване годишње финансијске извештаје за правна лица, односно предузетнике која немају обавезу ревизије, а иста се не доставља ни уз ванредни финансијски извештај, то не значи да у одређеним случајевима не треба доставити одређена документа. На пример:

• доказ о уплати накнаде - доставља се уколико до момента потписивања захтева није идентификована уплата;
• извод из надлежног статусног регистра - достављају обвезници који се не региструју у регистрима које води Агенција, уколико неки од статусних података у Eвиденцији обвезника није ажуран.

27. Који предузетници су обвезници ревизије редовних годишњих финансијских извештаја, односно обвезници достављања документације?

Обвезници ревизије финансијских извештаја за 2023. годину су предузетници који су се разврстали као великa или средњa правна лица, као и сви предузетници чији укупан приход остварен у претходној пословној 2022. години прелази 516.219 хиљада РСД  (4,4 милиона евра у динарској противвредности), без обзира на величину.

28. Коју документацију су обвезници ревизије дужни да доставе сагласно прописима? Да ли се уз редован годишњи финансијски извештај доставља одлука о расподели добити/покрићу губитка?

Сагласно Закону о рачуноводству, не постоји обавеза достављања одлуке о расподели добити/покрићу губитка. У том смислу, сви обвезници ревизије дужни су да доставе следећу документацију уз финансијске извештаје:

• Одлуку о усвајању редовног, односно консолидованог годишњег финансијског извештаја или изјаву да финансијски извештај није усвојен у којој наводи и разлоге због којих тај извештај није усвојен,
• Ревизорски извештај уз који се прилажу финансијски извештаји који су били предмет ревизије,

Поред тога, велика и средња правна лица (изузев предузетника разврстаних у тим величинама), као и сва јавна друштва дужна су да уз редовни годишњи финансијски извештај доставе Годишњи извештај о пословању (обавезу достављања истог имају и мала или микро правна лица, која су у претходној извештајној години била разврстана као средња или велика). С друге стране, матична правна лица увек достављају Консолидовани годишњи извештај о пословању, уз консолидовани годишњи финансијски извештај. О начину и условима под којим обвезници ревизије достављају документацију више можете прочитати овде.

Заједно са наведеном документацијом обвезник ревизије може да достави и кориговани редовни, односно кориговани консолидовани годишњи финансијски извештај уколико је вршио корекције у односу на годишњи финансијски извештај који је јавно објављен као потпун и рачунски тачан. О достављању коригованих извештаја у склопу прописане документације, детаљније се можете информисати овде.

29. Ко треба да потпише Одлуку о усвајању финансијског извештаја, односно Изјаву да није донета одлука о усвајању?

Одлуку о усвајању финансијског извештаја, по правилу, доноси скупштина правног лица, односно оснивачи. Примера ради, Закон о привредним друштвима прописује да одлуке за ДОО потписује:

• једини члан друштва у функцији скупштине, у једночланом друштву;
• оба члана друштва у двочланом друштву са једнаким уделима чланова, односно једнаким правом гласа чланова; изузетно у случају поновљене седнице у двочланом друштву са једнаким уделима чланова, оба члана ако су присутна, односно члан који је присутан;
• председник скупштине у свим осталим случајевима.

У одређеним случајевима поменуте одлуке могу да доносе и други органи управљања (нпр. надзорни одбор код јавних предузећа). Уколико председник скупштине или другог надлежног органа управљања или оснивачи немају квалификовани електронски потпис одлуке је потребно потписати својеручно и оверити печатом, ако правно лице користи печат у правном промету. Да би се овако потписане одлуке доставиле електронским путем оне се морају дигитализовати и потписати од стране законског заступника његовим квалификованим електронским потписом.

У случају достављања Изјаве да није донета одлука о усвајању, довољно је да иста буде потписана квалификованим електронским потписом законског заступника, с тим да код обвезника чији је законски заступник у правном промету ограничен супотписом, ту одлуку мора да потпише и супотписник својим квалификованим електронским потписом.

30. Када ће бити јавно објављена документација уз редован годишњи финансијски извештај (РГФИ), ако је обвезник уз тај извештај доставио Одлуку о обједињеном годишњем извештају о пословању?

Матично правно лице које одлучи да годишњи извештај о пословању и консолидовани годишњи извештај о пословању прикаже као један извештај (обједињени ГИП), дужан је да у оквиру обавезне документације која се доставља уз РГФИ достави Одлуку надлежног органа о спајању та два извештаја, при чему истовремено са предметном одлуком треба да достави и одлуку о усвајању РГФИ, односно не прихвата се изјава законског заступника да финансијски извештај није усвојен.

Скрећемо пажњу да и у случајевима када достављена документација уз РГФИ (у оквиру које није достављен обједињени ГИП) нема недостатке, иста неће бити јавно објављена све до достављања тог извештаја у оквиру исправне документација уз КГФИ. Код обвезника који су путем једног захтева доставили финансијски извештај и прописану документацију, наведено ће одложити и јавно објављивање РГФИ.

31. Да ли је услед привременог прекида обављања делатности предузетника потребно доставити ванредни финансијски извештај?

Привремени прекид обављања делатности не представља основ за састављање и достављање ванредног финансијског извештаја, у смислу Закона о рачуноводству.

32. Да ли предузетник који је брисао предузетничку радњу има обавезу достављања финансијских извештаја?

Предузетник, који води или има обавезу да води књиге по систему двојног књиговодства, у случају брисања предузетничке радње, има обавезу достављања ванредног финансијског извештаја. Ванредни финансијски извештај по основу брисања саставља се на дан када је предузетник престао да обавља делатност.

33. За који период се саставља ванредни финансијски извештај у случају покретања поступка ликвидације односно закључења поступка ликвидације?

Ванредни финансијски извештај по основу покретања поступка ликвидације саставља се за период од 01.01. текуће године до дана који претходи дану покретања поступка ликвидације, односно дану добијања решења од надлежног статусног регистра, и доставља се ради јавног објављивања у року од 60 дана од дана на који се извештај саставља. 

Ванредни финансијски извештај по основу закључења поступка ликвидације саставља се за период од 01.01. текуће године до дана који претходи дану окончања поступка ликвидације, односно дану доношења одлуке о окончању поступка ликвидације и доставља се ради јавног објављивања у року од 60 дана од дана на који се извештај саставља. 

34. Како и под којим условима могу да вишу рачуноводствену регулативу променим на регулативу дефинисану Законом о рачуноводству?

Сагласно Закону о рачуноводству, изабрана виша рачуноводствена регулатива се може променити ако је та виша регулатива примењивана најмање пет година у континуитету. Уколико је овај услов испуњен, обвезник може да поднесе, путем Посебног информационог система Агенције, рекламацију по основу измене података обвезника ради промене регулативе на нижу.

С друге стране, у случајевима отварања поступка стечаја или ликвидације промена рачуноводствене регулативе је могућа чим наступи наведена околност. Из тог разлога је у овим случајевима дата могућност обвезнику да непосредно у захтеву за јавно објављивање финансијског извештаја или другом одговарајућем захтеву, изабере и регулативу дефинисану Законом.

35. Валидациона грешка указује да нисам нпр. приложио документ Изјава о неактивности, иако сам то учинио. У чему је проблем?

Обвезник након отклањања грешке на коју му је систем указао, мора кликнути на дугме „Провери грешке“ како би се ажурирао преглед грешака које је систем идентификавао у вези са обрасцима, документацијом и осталим. Грешке се ажурирају и кликом на дугме „Спреми за подношење“

36. Шта значе валидациона упозорења?

Валидациона упозорења указују на одређене нелогичности података који су исказани у финансијским извештајима. Уколико ова правила нису задовољена, то не спречава даљи ток обраде захтева, oдносно самим чином потписивања извештаја законски заступник потврђује исправност унетих података у обрасцима.

37. Шта у посебном информационом систему Агенције за привредне регистре значи статус захтева СПРЕМАН ЗА ПОДНОШЕЊЕ, а шта статус У ПРИПРЕМИ?

У моменту креирања, захтев добија статус  У ПРИПРЕМИ, у којем обвезник уноси податке у обрасце финансијског извештаја, уноси друге релевантне податке и учитава документацију коју прилаже. Када у захтеву више нема недостатака (унети су сви релевантни подаци, подаци у обрасцима извештаја су рачунски тачни, учитана је обавезна документација која је потписана квалификованим електронским потписом, упарена је накнада за обраду и јавно објављивање), обвезник исти преводи у статус СПРЕМАН ЗА ПОДНОШЕЊЕ. Треба напоменути да превођење захтева у овај статус неће бити могућ, ако постоје недостаци (грешке) у истом. С друге стране, у овом статусу није могуће вршити било какве измене у захтеву. Уколико постоји потреба за накнадним изменама, неопходно  је захтев вратити у статус „У ПРИПРЕМИ“.

Тек када захтев буде у статусу СПРЕМАН ЗА ПОДНОШЕЊЕ, могуће је покренути поступак његовог потписивања квалификованим електронским потписом законског заступника.

38. Ко може да потпише захтев, односно финансијски извештај да би био прихваћен као исправан?

Захтев, односно финансијски извештај потписује законски заступник правног лица, односно предузетник. Изузетно, у складу са мишљењем Министарства финансија, исте може потписати регистровани остали заступник (код предузетника – пословођа) уколико је достављено образложење у којем се наводи разлог спречености законског заступника/предузетника да потпише захтев (које се прилаже у делу Документација под „Остало“).

Захтев, односно извештај који је потписан електронским потписом неког трећег лица не може бити прихваћен као исправан.

39. Да ли електронски сертификат за потписивање извештаја треба да гласи на име правног лица за ког се подноси финансијски извештај или на име законског заступника као физичког лица?

Уколико је физичко лице законски заступник више правних лица, може једним електронским сертификатом потписати извештаје за сва правна лица у којима је законски заступник. Дакле, сертификат не мора да гласи на име правног лица за ког се подноси финансијски извештај. 

40. Да ли страно физичко лице – нерезидент, које је оснивач и законски заступник, може да електронски потпише финансијске извештаје картицом квалификованог електронског потписа коју има у својој земљи?

Законски заступник мора да има квалификовани електронски потпис издат од стране овлашћеног сертификационог тела у Републици Србији.

41. Колике су накнаде за обраду и јавно објављивање финансијских извештаја?

Висина накнаде за обраду и јавно објављивање финансијских извештаја, односно документације из члана 45. Закона о рачуноводству условљена је обимом финансијских извештаја, тј. документације коју су одређене категорије обвезника дужни да доставе. У том смислу, накнада износи:

• За обвезнике који редовне годишње финансијске извештаје (РГФИ) достављају у пуном обиму (Биланс стања, Биланс успеха, Извештај о осталом резултату, Извештај о променама на капиталу, Извештај о токовима готовине и Напомене уз финансијске извештаје) – 3.500,00 динара; иста накнада прописана је и за консолидоване финансијске извештаје,
• За обвезнике који РГФИ достављају у обиму: Биланс стања, Биланс успеха и Напомене уз финансијски извештај – 1.400,00 динара,
• За обвезнике који РГФИ достављају у обиму: Биланс стања и Биланс успеха – 550,00 динара,
• За ванредни финансијски извештај – 500,00 динара,
• За изјаву о неактивности – 300,00 динара.

Накнада за обраду и јавно објављивање документације из члана 45. Закона о рачуноводству износи 3.5000,00 динара, ако обвезник ревизије у склопу исте доставља и Годишњи извештај о пословању, односно 2.500,00 динара, ако обвезник ревизије исти извештај не доставља. Уколико обвезник ревизије доставља истовремено финансијски извештај и документацију, накнаде за обраду истих се кумулирају (сабирају).

Наведене накнаде се односе на извештаје и документацију који су достављени у прописаним роковима. Ако су исти достављени по истеку прописаног рока, накнада се увећава за 3.000,00 динара.

За замене финансијских извештаја накнада је истоветна накнади за обраду финансијских извештаја (обвезник ревизије плаћа и накнаду за обраду документације). За замену документације, Статистичког извештаја, као и посебних података уз КГФИ (података о броју запослених групе или списка учесника у консолидацији) накнада је 1.000,00 динара.

42. На који позив на број је потребно извршити уплату услед неблаговременог достављања финансијског извештаја и у ком износу?

У креираном захтеву, на линку „Статус наплате захтева/Инструкције за плаћање“ налазе се подаци о тачном износу који је потребно уплатити, као и позив на број по ком треба извршити уплату. Скенирану уплатницу је потребно приложити у делу „Документација“, на место „Доказ о уплати накнаде“ само у случају да уплаћена накнада није упарена са предметом, а како би се створила могућност за потписивање, односно достављање извештаја.

43. Хоће ли обвезнику бити призната накнада за јавно објављивање финансијског извештаја, односно Изјаве о неактивности, обзиром да није уплаћена сагласно инструкцијама из ПИС ФИ система?

Уколико захтев, односно извештај још увек није потписан од стране законског заступника, потребно је приложити доказ о уплати накнаде, у делу „Документација“. У противном, доказ о уплати накнаде доставити на и-мејл адресу finizvestaji@apr.gov.rs, како би у поступку обраде извештаја, односно Изјаве о неактивности накнада била ручно упарена.  

44. Хоће ли обвезнику бити призната накнада која је уплаћена по захтеву од којег је одустао, у поступку обраде новог захтева?

Хоће, с тим што у том случају треба да приложи доказ о уплати накнаде, у делу „Документација“, као и да у зависности од прописане накнаде по новоподнетом захтеву и захтеву од којег је одустао уплати или тражи повраћај за евенталну разлику у висини накнаде. Примера ради, када је обвезник одустао од захтева Редовни годишњи финансијски извештај, ради подношења Редовног годишњег финансијског извештаја са добровољном ревизијом, обвезник је дужан да, приложи доказ о уплати по првом захтеву и уплати разлику у висини накнаде.

Изузетно, накнада која је по конкретном захтеву плаћена електронским путем (путем платне картице), не може бити призната у другом захтеву који обвезник жели да поднесе. У овом случају, обвезник мора да тражи повраћај средстава по првом захтеву и уплати пун износ накнаде по новом захтеву.

45. Добили смо обавештење да основ за састављање и извештајни период у ванредном финансијском извештају нису исправни. На који начин треба исправити утврђене недостатке?

Исправка утврђених недостатака се врши у оквиру постојећег захтева, преко дугмета „Ажурирање података за ванредни  ФИ“,где треба исправити основ за састављање односно период на који ванредни финансијски извештај треба да гласи. Следствено томе, у оваквим случајевима не постоји потреба за креирање новог захтева.

46. Исправљени су недостаци по обавештењу о утврђеним недостацима у извештају,односно документацији, али је статус захтева непромењен, још увек је НА ДОПУНИ, шта треба још урадити?

Поступање по недостацима у обавештењу врши се у два корака. Први корак подразумева исправљање самих недостатака, а други поновно потписивање целог захтева од стране законског заступника његовим квалификованим електронским потписом, чиме се захтев поново доставља Агенцији и добија статус „Поднет“ .

47. Уколико је правно лице начинило грешке приликом попуњавања образаца финансијског извештаја који је јавно објављен као исправан, како наведене грешке може да исправи?

У Редовном годишњем финансијском извештају који је јавно објављен не могу се вршити исправке. Правна лица и обвезници који немају обавезу ревизије, могу да креирају и доставе захтев Замена редовног годишњег финансијског извештаја у којој ће бити приказани исправни подаци у обрасцима извештаја.

Наведено важи и за обвезнике ревизије уколико је документација уз финансијски извештај из члана 45. Закона јавно објављена као исправна. Уколико обвезници ревизије нису доставили предметну документацију, у том случају уз исту документацију могу доставити кориговани редован годишњи финансијски извештај.

48. Под којим условима обвезник може одустати од поднетог захтева?

Обвезник може одустати од поднетог захтева, све до окончања обраде и издавања одговарајућег документа о томе од стране Агенције за привредне регистре (потврда о јавном објављивању, допис о немогућности обраде, преглед утврђених недостатака), односно до момента јавног објављивања финансијског извештаја, односно документације. Обвезник може одустати од било којег захтева који је поднео.

49. Ако је финансијски извештај за 2023. годину објављен као неисправан, на који начин могу да се отклоне недостаци и извештај објави као исправан?

Уколико је финансијски извештај објављен као неисправан, или је по поднетом захтеву јавно објављена информација да није плаћена накнада за обраду и јавно објављивање извештаја или да је финансијски извештај састављен од стране пружаоца рачуновосствене услуге који није уписан у Регистар пружалаца рачуноводствених услуга, обвезник не може вршити допуну истог захтева, већ мора креирати нови захтев путем којег ће доставити финансијски извештај за 2023. годину, најкасније до краја 2024. године.