Агенција за привредне регистре (АПР) објавила је Саопштење о пословању економских целина у Републици Србији у 2011. години. Саопштење је израђено на основу збирно обрађених података из консолидованих финансијских извештаја за 2011. годину и усвојених консолидованих финансијских извештаја за 2010. годину, који су достављени Агенцији у складу са Законом о рачуноводству и ревизији.
У Саопштењу су дати подаци о пословању економских целина у привреди, сектору банака, сектору осигурања, сектору финансијског лизинга, затим о економским целинама у области пословања са хартијама од вредности, као и у непрофитном сектору. У 2011. години у Републици Србији пословале су 842 економске целине, а консолидовани финансијски извештаји су обрађени за 786 целина које у свом саставу имају 2.363 зависна правна лица. У кругу консолидовања је било 40 правних лица мање у поређењу са претходном годином. Економске целине су запошљавале 371.042 радника, што је за 13,6% мање у односу на претходну годину. Највећи број економских целина пословао је у привреди (96,3%) где је било и највише запослених (93,1%), а затим следе банке као економске целине (1,1% еконoмских целина и 3,9% запослених) и економске целине у сектору осигурања (0,5% економских целина и 2,2% запослених). Сви сегменти економских целина, изузев економске целине - брокерско дилерског друштва, су у 2011. години пословали са позитивним нето финансијским резултатом.Од 757 економских целина у привреди са 2.285 зависних правних лица, чији су консолидовани финансијски извештаји за 2011. годину обрађени, највећи број зависних правних лица имају ''Делта холдинг'' доо Београд (75), ''Индустрија меса Матијевић'' доо Нови Сад (50) и ''Verano motors'' доо Београд (28). Економске целине имају значајан утицај на укупне перформансе српске привреде, што показује и податак да оне просечно учествују са 39,3% у основним перформансама укупне привреде. У 2011. години економске целине у привреди бележе благо повећање укупних прихода, који су исказани у износу од 3.053 млрд динара и укупних расхода, у износу од 2.939 млрд динара, за 5,4% и 2,8% у односу на претходну годину. Међутим, добитак који је остварен из пословних активности смањен је за 15,7% и износи 164 млрд динара. Економске целине у привреди су у 2011. години, на укупном нивоу, исказале позитиван нето финансијски резултат у износу од 94 млрд динара, који је за 65 млрд динара већи у односу на прошлогодишњи. Оваква кретања су, пре свега, последица значајног смањења финансијског губитка (80 млрд динара), који је преполовљен у односу на претходну годину, али и вишеструког повећања осталог добитка (30 млрд динара). Око две петине позитивног нето финансијског резултата исказале су економске целине које су пословале у сектору В-Рударство и то у износу од 39 млрд динара, а тај резултат је више него удвостручен у односу на претходну годину. Висок износ позитивног нето финансијског резултата исказале су и економске целине које су пословале у сектору Ј-Информисање и комуникације (29 млрд динара), као и целине у сектору D-Снабдевање ел. енергијом, гасом, паром и климатизација (28 млрд динара), које су у претходној години пословале са губитком. С друге стране, највећи негативан нето финансијски резултат исказале су економске целине из сектора К-Финансијске делатности и делатности осигурања (23 млрд динара), а он је повећан за 63,5% у односу на претходну годину.Економске целине у српској привреди, са стањем на дан 31. децембра 2011. године, располажу са 5.073 млрд динара укупних средства и бележе динамичнији раст (18,9%) у односу на претходну годину од раста укупних средстава на нивоу целе привреде (14,3%). Поред тога, капитал (2.463 млрд динара) бележи повећање за две петине у односу на прошлогодишњи ниво, што указује на благо побољшање финансијске структуре економских целина с обзиром да је учешће капитала у укупним изворима финансирања повећано (са 40,8% на 48,5%).Пословање економских целина у привреди и даље је оптерећено губицима из претходног периода, тако да су кумулирани губици у 2011. години исказани у износу од 835 млрд динара, а иако су смањени (40,8%), они чине око две петине кумулираних губитака целе српске привреде.На растућу неликвидност и отежано измиривање обавеза економских целина у привреди упућује повећање негативног нето обртног капитала (168 млрд динара) за петину у односу на претходну годину, мада је тај капитал готово за половину мањи од негативног нето обртног капитала целе привреде. Саопштење о пословању економских целина у Републици Србији у 2011. години и Списак економских целина у 2011. години објављени су у одељку Финансијски извештаји и бонитет – Макроекономска саопштења.