За три године постојања, у Регистру залоге је до данас уписано 30.000 активних заложних права на покретним стварима и правима. Од почетка ове године примљено је укупно 11.863 захтева за упис залога.
Регистар залоге је јединствена електронска база података о уговорима о заложним правима на покретним стварима и правима, законским (насталим у пореском поступку) и судским залогама (насталим у извршном поступку). Регистар је почео са радом 15. августа 2005. године. Пре успостављања регистра, у Србији није постојала никаква евиденција о овом специфичном виду обезбеђења средстава за одобравање кредита. До пре 3 године залога је била мало позната како у домаћој јавности, тако и међу привредним субјектима.
У прва 4,5 месеца од почетка рада регистра било је примљено 4.783 захтева за упис залога, а Агенција за привредне регистре прво је уписивала „старе“ залоге, како би се обезбедила законска заштита права приоритета поверилаца у случају намирења дуга. У току 2006. године је евидентирано 9.135 залога, а током 2007. године примљено је 14. 332 захтева.
Број регистрованих залога у 2007. години повећан је за 56, 89% у односу на 2006. годину, док је у првих 7,5 месеци ове године порастао број залога за 47, 28%, у поређењу са истим периодом прошле године. Уколико се овај тренд настави, до краја године може се очекивати да ће број уписаних залога премашити проценат раста из претходне године.
Уписаним заложним правима обезбеђена су потраживања у износу од 180 милијарди динара, 12 милијарди EUR, 420 милиона швајцарских франака, 1,5 милиона данских круна и 440 милиона америчких долара.
У погледу структуре заложних поверилаца, као најчешћи корисници оваквог начина обезбеђивања потраживања јављају се банке (преко 57%), следе привредни субјекти, Фонд за развој Републике Србије и удружења (21%), као и Пореска управа, одн. Република Србија у чију корист се уписује заложно право за обезбеђење пореског дуга (20%).
У највећем броју случајева предмет заложног права су машине и опрема, путничка и теретна возила, имовинска права (удели, потраживања и сл.). Предмет заложног права су и права интелектуалне својине (жигови и др.), који се у овај Регистар уписују до доношења посебних прописа којима се ближе уређује упис заложног права у регистрима интелектуалне својине.
Да подсетимо, конституисањем заложног права залогодавац не губи своје право над предметом залоге (остварује приходе употребом предмета над којим се успоставља залога, има могућност да пренесе власништво, изда предмет залоге у закуп или уступи на употребу другим лицима), док заложни поверилац уписом у јавни регистар обезбеђује своје право првенства у намирењу дуга. Постојањем електронског регистра, чији су подаци доступни јавности, повећава се правна сигурност за пословање, поједностављује начин за добијање кредита, а Србија обезбеђује већу правну сигурност за грађане и привреду.