„Иако је у Србији пословало свега 667 економских целина, које су консолидовале релативно мали број правних лица, 1.995 зависних и придружених привредних друштава у односу на више од 103.000 привредних друштава која су предала исправне финансијске извештаје за 2018. годину, оне су ипак по снази значајно опредељивале укупне привредне токове, пошто се на њих односило нешто мање од трећине финансијских перформанси“, рекао је директор Агенције за привредне регистре Милан Лучић на представљању годишње едиције БИЗНИС ТОП 2018/2019 економског месечника „Бизнис&финансије“.
Говорећи о значају економских целина за укупне привредне резултате, директор АПР-а је истакао да 20 највећих остварује 53,3% укупног нето добитка свих целина и носи 15% укупне српске привреде.
„Позитивно је да је прошле године благо повећан обим укупне пословне активности економских целина и да су оне на укупном нивоу пословале профитабилно“, нагласио је Лучић и додао да је њихов позитиван нето резултат био мањи за 31% у односу на претходну годину, а да је раст пословних прихода од око 4% био мањи од раста укупне привреде.
Он је навео да су прошле године највеће групације у Србији биле Делта холдинг, ИМ Матијевић, Коефик, MK GROUP DOO BEOGRAD и MK HOLDING DOO BEOGRAD.
На конференцији је истакнуто да је најуспешнија економска целина прошле године била Нафтна индустрија Србије (НИС), која је прва по оствареним приходима и добити, да је на другом месту новооснована економска целина Ал Дахра Србија, која је исказала добитак од 12.180 милиона динара, да је на трећем месту Телеком Србија, са пословним приходом од 120.070 милиона динара, који је једнак прошлогодишњим и нето добитком у вредности од 12.308 милиона динара који је за петину мањи у односу на претходну годину. Следи Теленор, који је прошле године на нивоу целе групе увећао добит за 4,5%, на 9.337 милиона динара. Теленор је остварио високу профитабилност из основног пословања у износу 11.599 милиона динара, што је раст од 2,1% у поређењу са годином раније, док су пословни приходи (45.017 милиона динара) мањи за 3,7%.
Учесници конференције су оценили да је потенцијал за додатни раст српске привреде у развоју домаћих фирми из сектора малих и средњих предузећа, које су здрав део домаће привреде, које вуку највише, расту спорије и још увек су премале, па њихов развој треба подржати, оцењено је током разговора који је организовао економски месечник "Бизнис&финансије" поводом објављивања специјалне едиције са ранг листом 150 највећих предузећа у Србији у 2018/2019. години.