„У претходних пет година, од 2014. до 2019, нето добитак привреде је повећан за више од пет пута, са променљивом годишњом динамиком раста. Број запослених је порастао за 200.719 нових радника, док је број привредних друштава порастао за 11.892 друштава”, рекао је Милан Лучић, директор Агенције за привредне регистре поводом публикације „Годишњи извештај о пословању привреде у 2019. години” која је објављена данас на интернет страници Агенције и која неће бити представљена на уобичајеној конференцији за новинаре, због нестабилне здравствене ситуације изазване корона-вирусом.
Полазећи од 2014, то је била последња година у којој се домаћа привреда још увек постепено опорављала од претходне финансијске кризе и суочавала се са последицама поплава. Република Србија је тада имала пад БДП за -1,8%, пад индустријске производње за -6,5%, најнижи број запослених у привреди (971.171 радника) и негативан нето резултат од 132,6 милијарди динара.
„Од 2014. године, српска привреда је у наредних пет година постепено расла, на шта указује више показатеља. БДП је са -1,8% порастао на 4,2%, односно 4,4% у последње две године, док је укупан обим пословних активности привреде порастао за скоро 40%. Пословни приходи и пословни расходи привреде су расли скоро истом динамиком, а за постизање боље економичности у пословању домаће привреде, потребна је већа контрола расхода”, истакла је Ружица Стаменковић, Регистратор Регистра финансијских извештаја, сагледавајући резултате пословања привреде на основу података из финансијских извештаја за последњих пет година.
Профитабилно пословање је допринело повећању финансијских капацитета привреде за преко 1/4 (пословна имовина је имала индекс 125,5, а капитал индекс 128,3), што је повећало сопствене изворе (Стопа приноса на капитал -3,1 (2014), наспрам 6,8 (2019)) и способност привреде за сервисирање дугова (рацио покрића камата 0,43 (2014) наспрам 7,37 (2019)) неопходних за даљи развој. Постепено је долазило до смањења нагомиланих губитака за 7,2 процентна поена кумулативно за последњих пет година, јер је стопа изгубљеног капитала опала са 43,7% (2014) на 36,5% (2019).
„Сви ови резултати допринели су постепеном успотављању равнотеже у финансирању привреде и смањењу неликвидности, која још увек није на задовољавајућем нивоу. На то указује неколико показатеља. Стопе ликвидности су на половини од задовољавајућег нивоа, док раст дугорочних кредита, заједно са сопственим капиталом, још увек није довољан за финансирање сталне имовине”, закључује Милан Лучић.
Ружица Стаменковић истиче да до смањења краткорочних кредита долази на рачун повећања обавеза из пословања, које се користе као допуна у краткорочном финансирању.
Она је, такође, нагласила да потребна краткорочна средства и даље нису довољна за сервисирање текућих обавеза, али се број привредних друштава која су неликвидна дуже од 90 дана смањио са више од петине (на крају 2014) на 12% (на крају 2019).
Годишњи извештај о пословању привреде у 2019. години садржи анализу успешности пословања и финансијског положаја сачињену за 104.487 привредних друштава, која су запошљавала 1.171.890 радника. Поред тога, сагледано је и пословање 1.475 установа и 108.557 предузетника.
Упоредна анализа и основни трендови дати су у извештају на основу збирно обрађених података за статистичке и друге потребе за 2019. годину, као и збирно обрађених редовних годишњих финансијских извештаја за 2018. годину.
Поред анализе привредних кретања на укупном нивоу, у оквиру Годишњег извештаја посебан осврт дат је са аспекта концентрације финансијских перформанси према секторима и величини привредних друштава, а такође дата је и анализа пословања одређених сегмената привредних друштава – јавних предузећа и привредних друштава у стечају и ликвидацији. Анализа је пропраћена адекватним табеларним и графичким приказима.
Комплетан текст Пословање привреде у Републици Србији у 2019. години, публикација Годишњи извештај о пословању привреде у 2019. години и презентација Пословање привреде у 2019. години објављени су у одељку Регистри - Финансијски извештаји – Публикације / Макроекономске анализе.