Поводом објављивања Саопштења о пословању привреде у Републици Србији у 2011. години, Агенција за привредне регистре је одржала конференцију за новинаре у Медија центру на којој су објављени резултати пословања и финансијски потенцијали српске привреде, на основу збирних података из редовних годишњих финансијских извештаја за 2011. годину.
Успешност пословања и финансијски потенцијали српске привреде дати су на основу података за 91.901 привредно друштво, за које су редовни годишњи финансијски извештаји за 2011. годину примљени и обрађени у Агенцији за привредне регистре ове године.Нестабилан опоравак привредне активности током 2011. године у Републици Србији одвијао се у условима повећане неизвесности услед наговештаја новог таласа кризе у рубним земљама еврозоне. Остварен је благи раст српске економије, мерен бруто домаћим производом, од 1,6% и нешто већи, мада веома скроман, раст индустријске производње (2,1%). Оваква кретања праћена су инфлаторним тензијама (7,0%) и јачањем домаће валуте (aпресијација динара за 0,8% у односу на вредност евра на крају 2010. године). Уз то, делом због пада ценовне конкурентности, успорен је темпо раста извоза и повећан је спољнотрговински дефицит (15,0%).Повећани обим активности привредних друштава, према подацима из финансијских извештаја за 2011. годину, осликава раст укупних прихода (11,1%) у односу на претходну годину, који су исказани у износу од 8.065 млрд динара. При томе, вишегодишња тенденција остваривања позитивних резулатата из пословне активности настављена је знатно успоренијим темпом, тако да пословни добитак износи 297 млрд динара.
После трогодишњег периода пословања са негативним резултатима, у 2011. години српска привреда је пословала са добитком у износу од 85 млрд динара. Овакав резултат последица је, пре свега, значајног смањења финансијског губитка (141 млрд динара), који је више него преполовљен у односу на претходну годину, услед интензивног пада финансијских расхода односно смањења негативних курсних разлика. Такође, за разлику од претходне године, добитак су исказали и разменљиви и неразменљиви сектори. Међутим, и поред тога што неразменљиви сектори бележе значајније учешће, настављена је тенденција благог увећања учешћа разменљивих сектора у укупним перформансама привреде.У делу разменљивих сектора, највећи позитиван нето финансијски резултат, у износу од 40 млрд динара исказала су привредна друштва која су пословала у сектору В-Рударство, а тај добитак је троструко већи од прошлогодишњег. Добитак је исказан и у секторима D-Снабдевање електричном енергијом, гасом... (22 млрд динара) и E-Снабдевање водом, управљање отпадним водама... (3 млрд динара), који су у претходној години пословали са негативним резултатима. На другој страни, сектори G-Прерађивачка индустрија и A-Пољопривреда, као и претходне године, бележе негативне нето финансијске резултате у износу од 43 млрд динара односно 10 млрд динара.На нивоу неразменљивих сектора добитак износи 72 млрд динара, а у укупном позитивном нето финансијском резултату привреде учествује са 85,4%. При томе, вишеструко повећање добитка у односу на прошлогодишњи бележе сектори Ј-Информисање и комуникације (26 млрд динара) и М-Стручне, научне, иновационе и техничке делатности (22 млрд динара). Висок износ позитивног нето финансијског резултата исказан је и на нивоу сектора G-Трговина на велико и мало... (20 млрд динара) и H-Саобраћај и складиштење (15 млрд динара). Насупрот томе, са губицима, мада мањим у односу на прошлогодишње пословали су сектори I-Услуге смештаја и исхране (4 млрд динара), F-Грађевинарство (4 млрд динара) и L-Пословање некретнинама (3 млрд динара).Прелазак из зоне негативног нето финансијског резултата у зону профитабилног пословања бележе и привредна друштва посматрано са аспекта величине, па су позитивне резулатате исказала све групе -велика, средња и мала привредна друштва. Велика привредна друштва су исказала добитак у износу од 74 млрд динара, што чини 88,0% од укупног позитивног нето финансијског резултата на нивоу привреде. Виталност српске привреде и даље нарушава неповољан финансијски положај привредних друштава, услед неадекватне структуре средстава и њихових извора финансирања. Ово се манифестује кроз задуженост и растућу неликвидност, као и висок износ кумулираних губитака из претходног периода. Привредна друштва у Републици Србији у 2011. години су за обављање својих активности ангажовала 12.036 млрд динара укупних средстава, што представља повећање у односу на претходну годину од 14,3%. Истовремено, капитал привредних друштава (5.312 млрд динара) бележи знатно бржи раст од 27,3%.Висок ниво задужености остварен претходних година одразио се на смањену бонитетну способност привредних друштава, што је у условима појачане обазривости на финансијском тржишту, утицало на смањене способности за нова задуживања и последично, благи пад задужености. Ово показује и повећање учешћа сопствених извора финансирања у укупним изворима у 2011. години у односу на претходну, са 32,6% на 37,0%. Одсуство дугорочне финансијске равнотеже у српској привреди рефлектовало се на интензиван раст негативног нето обртног капитала (49,7%), који су привредна друштва исказала у износу од 323 млрд динара. Недостатак дугорочних средстава за финансирање сталне имовине поспешио је растућу неликвидност, па је и општи рацио ликвидности на нивоу привреде, који је иначе био веома низак, још смањен у односу на претходну годину (са 0,95 на 0,93).Додатни проблем у пословању привредних друштава у Републици Србији, већ дужи низ година, представља и висок износ кумулираних губитака из претходног периода. Ови губици износе 2.233 млрд динара и повећани су за 11,2%. Од тога, на губитке до висине капитала односи се 63,9%, а на губитке изнад висине капитала 36,1%.Саопштење о пословању привреде у Републици Србији у 2011. години објављено је у одељку Финансијски извештаји и бонитет – Макроекономска саопштења.
Видео изјаву директора АПР-а Звонка Обрадовића и Ружице Стаменковић, Регистратора у Регистру финансијских извештаја и података о бонитету, можете погледати овде: