(ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ОПШТА УПУТСТВА)

Одредбом члана 31. Закона о култури је порписано да установе културе стичу својство правног лица уписом у Регистар установа културе који води Агенција за привредне регистре (у даљем тексту АПР).

Поступак оснивања установа културе се спроводи преко једношалтерског система регистрације који омогућава да правна лица, која се региструју у АПР-у, уз решење о оснивању, истовремено добију:

  • регистарски/матични број који додељује Републички завод за статистику,
  • порески идентификациони број (ПИБ) који додељује Пореска управа – Централа,

Напомена:

Агенција по датом овлашћењу у јединственој регистрационој пријави (ЈРППС), доставља ЦРОСО-у податке потребне за регистрацију обвезника плаћања доприноса.

Поступак регистрације оснивања покреће се подношењем:

  • јединствене регистрационе пријаве (ЈРППС) - Јединствена регистрациона пријава оснивања правних лица и других субјеката и регистрације у јединствени регистар пореских обвезника је прописана Правилником о додели ПИБ-а правним лицима, предузетницима и другим субјектима за чију је регистрацију надлежна АПР. Пријава мора бити уредно попуњена и потписана од стране лица овлашћеног за заступање или другог лица овлашћеног у складу са законом.
  • прописане документације (члан 6. Правилника о ближој садржини Регистра установа културе и документацији потребној за регистрацију), која мора бити у оригиналу или овереној фотокопији:

1) акт о оснивању;

2) статут и сагласност надлежног органа на статут за установе у јавној својини;

3) одлука о именовању заступника (директор, в.д. директор, друго лице овлашћено за заступање), председника управног одбора и чланова управног одбора;

4) фотокопија личне карте, пасоша, личне карте за странца или извода из надлежног регистра као документ о идентитету оснивача, заступника и чланова управног одбора у складу са Законом;

5) одлука о образовању огранка ако није образован статутом;

6) друге исправе утврђене законом (акти надлежног органа ако су услов за регистрацију оснивања, нпр. мишљење одговарајућег националног савета националне мањине код оснивања установе културе по члану 24. Закона о култури);

  • доказа о уплати прописане накнаде (висина накнаде за регистрацију оснивања установе је прописана чл. 2. став 1. Одлуке о накнадама за послове регистрације и друге услуге које пружа АПР. Начини плаћања накнаде прописани су чланом 43. Одлука о накнадама за послове регистрације).

ПОПУЊАВАЊЕ ЈЕДИНСТВЕНЕ РЕГИСТРАЦИОНЕ ПРИЈАВЕ ОСНИВАЊА

ОСНИВАЊЕ УСТАНОВЕ КУЛТУРЕ У ЈАВНОЈ СВОЈИНИ

Оснивачи установе културе у јавној својини су Република Србија, аутономна покрајина и јединице локалне самоуправе. Када је оснивач Република Србија, оснивачка права врши Влада.

Документација која се подноси за регистрацију оснивања:

Акт о оснивању – је општи акт који доносе оснивачи установе културе: Република Србија, аутономна покрајина, јединице локалне самоуправе.

Акт о оснивању мора да садржи:

  1. назив оснивача;
  2. назив и седиште установе културе (ако се жели регистровати скраћени назив/назив на језику и писму националних мањина/назив у преводу на страни језик, онда морају бити садржани у оснивачком акту);
  3. делатност установе културе;
  4. средстава за оснивање и почетак рада установе културе и начин обезбеђивања средстава;
  5. права и обавезе и одговорности оснивача у погледу обављања делатности установе;
  6. органе установе у оснивању и њихова овлашћења;
  7. име и презиме и матични број лица које ће, до именовања директора установе обављати његове послове и вршити његова овлашћења;
  8. начин именовања директора, односно управника и органа управљања;
  9. рок за доношење статута.

Оснивачки акт установе се региструје и објављује на интернет страни АПР-а.

Статут – је основни општи акт установе који доноси управни одбор. На статут установе културе чији је оснивач Република Србија сагласност даје Министарство, а на статут установе културе, чији је оснивач јединица локалне самоуправе или аутономна покрајина, сагласност даје орган одређен њеним прописима.

Статутом се уређује:

  1. делатност установе;
  2. унутрашња организација установе;
  3. органи установе, њихов састав, начин именовања и разрешења;
  4. услови за именовање и разрешење директора установе;
  5. одговорност установе за обавезе у правном промету;
  6. друга питања од значаја за рад установе.

Статут установе установе културе се региструје и објављује на интернет страни АПР-а.

Сагласност на статут – сагласност на статут установе чији је оснивач Република Србија, даје Министарство, а на статут установе чији је оснивач аутономна покрајина односно јединица локалне самоуправе, сагласност даје орган одређен њеним прописима.

Мишљење одговарајућег националног савета националне мањине (члан 24. Закона) – Само ако се ради о оснивању установе културе чији су оснивачи Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, а ради очувања, унапређења и развоја културне посебности и очувања националног идентитета националних мањина.

Одлука о именовању заступника (директора, в.д. директора, управника, других лица овлашћених за заступање), председника и чланова управног одбора – Директора/в.д. директора, председника управног одбора/в.д. председника управног одбора, члана управног одбора/в.д. члана управног одбора, именује и разрешава оснивач установе културе, с тим што се председник управног одбора именује из реда чланова управног одбора. Ако је оснивач Република Србија, ове органе именује и разрешава Влада.

Оснивачким актом се може утврдити да установа, уместо директора, има управника. Статутом се може одредити да установа може имати и друга лица овлашћена за заступање.

Управни одбор установе мора имати минимум 5 чланова (председника управног одбора и четири члана управног одбора). Изузетак су установе културе које су основане ради очувања, унапређења и развоја културне посебности и очувања националног идентитета националних мањина, односно за коју се изменом оснивачког акта утврди да је установа од посебног значаја за очување, унапређење и развој културне посебности и очување националног идентитета националних мањина (члан 24. ст. 1 Закона), код којих се број чланова управног одбора повећава за по једног представника националних савета националних мањина за које је та установа од посебног значаја.

Фотокопија идентификационог документа за осниваче, заступнике и управни одбор -  (лична карта, пасош, извод из регистра ако правно лице није регистровано у АПР-у, извод из страног регистра са овереним преводом судског тумача ако је у питању страно правно лице, лична карта за странца).

Одлука о образовању огранка (ако огранак није одређен статутом) – Огранак установе културе је организациона целина која нема својство правног лица и која послује као организациони део установе и која се налази на другој адреси или обавља другу врсту делатности у односу на саму установу.

Одлуку о образовању огранка доноси оснивач. Посебна одлука се доноси само ако огранак није одређен статутом. Ова одлука (или статут ако је огранак одређен статутом) треба да садржи податке о називу, адреси и врсти огранка.

Доказ о уплати прописане накнаде – накнада  за регистрацију оснивања установе културе је одређена Одлуком о о накнадама за послове регистрације и друге услуге које пружа Агенција за привредне регистре која је објављена на интернет страни Агенције и износи 6.500,00 динара.

ОСНИВАЊЕ УСТАНОВЕ КУЛТУРЕ У ПРИВАТНОЈ СВОЈИНИ

Оснивачи установе културе у приватној својини су домаћа или страна правна или физичка лица.

На статусне промене и престанак постојања установе културе у приватној својини, сходно се примењују прописи којима се уређује правни положај привредних друштава.

Документација која се подноси за регистрацију оснивања:

Акт о оснивању – је општи акт који доноси оснивач/оснивачи установе културе. Потписи оснивача на оснивачком акту установе културе у приватној својини се оверавају у складу са законом – код нотара, а ако нема нотара код надлежног државног органа.

Акт о оснивању мора да садржи:

  1. назив оснивача;
  2. назив и седиште установе културе (ако се жели регистровати скраћени назив/назив на језику и писму националних мањина/назив у преводу на страни јези, онда морају бити садржани у оснивачком акту);
  3. делатност установе културе;
  4. средства за оснивање и почетак рада установе културе и начин обезбеђивања средстава;
  5. права и обавезе и одговорности оснивача у погледу обављања делатности установе;
  6. органе установе у оснивању и њихова овлашћења;
  7. име и презиме и матични број лица које ће, до именовања директора установе обављати његове послове и вршити његова овлашћења;
  8. начин именовања директора, односно управника и органа управљања;
  9. рок за доношење статута.

Оснивачки акт установе се региструје и објављује на интернет страни АПР-а.

Статут – је основни општи акт установе који доноси управни одбор.

Статутом се уређује:

  1. делатност установе;
  2. унутрашња организација установе;
  3. органи установе, њихов састав, начин именовања и разрешења;
  4. услови за именовање и разрешење директора установе;
  5. одговорност установе за обавезе у правном промету;
  6. друга питања од значаја за рад установе.

Статут установе установе културе се региструје и објављује на интернет страни АПР-а.

Одлука о именовању заступника (директора, в.д. директора, управника, других лица овлашћених за заступање), председника и чланова управног одбора – Директора/в.д. директора, председника управног одбора/в.д. председника управног одбора, чланове управног одбора/в.д. члана управног одбора, именује и разрешава оснивач установе културе, с тим што се председник управног одбора именује из реда чланова управног одбора.

Оснивачким актом се може утврдити да установа, уместо директора, има управника. Статутом се може одредити да установа може имати и друга лица овлашћена за заступање.

Управни одбор установе мора имати минимум 5 чланова (председника управног одбора и четири члана управног одбора).

Фотокопија идентификационог документа за осниваче, заступнике и управни одбор -  (лична карта, пасош, извод из регистра ако правно лице које није регистровано у АПР-у, извод из страног регистра са овереним преводом судског тумача ако је у питању страно правно лице, лична карта за странца).

Одлука о образовању огранка (ако огранак није одређен статутом) – Огранак установе културе је организациона целина која нема својство правног лица и која послује као организациони део установе и која се налази на другој адреси или обавља другу врсту делатности у односу на саму установу.

Одлуку о образовању огранка доноси оснивач. Посебна одлука се доноси само ако огранак није одређен статутом. Ова одлука (или статут ако је огранак одређен статутом) треба да садржи податке о називу, адреси и врсти огранка.

Доказ о уплати прописане накнаде – накнада  за регистрацију оснивања установе културе је одређена Одлуком о о накнадама за послове регистрације и друге услуге које пружа Агенција за привредне регистре која је објављена на интернет страни Агенције и износи 6.500,00 динара.

ОСНИВАЊЕ УСТАНОВЕ КУЛТУРЕ КОЈА СЕ У ЦЕЛИНИ ИЛИ ВЕЋИМ ДЕЛОМ ФИНАНСИРА ИЗ БУЏЕТА

Основна карактеристика ових установа је да су, поред Републике Србије/аутономне покрајине/јединице локалне самоуправе, оснивачи и друга приватнo правна лица и да се рад и програми у целини или већим делом финансирају из буџета. Друга карактеристика у овим установама је, а с обзиром на начин финансирања, да Република Србија/аутономна покрајина/јединица локалне самоуправе, као оснивач врши оснивачка права у погледу именовања директора, чланова управног одобора и чланова надзорног одбора установе.

Документација која се подноси за регистрацију оснивања:

Акт о оснивању – је општи акт који доносе оснивачи установе културе: Република Србија, аутономна покрајина јединице локалне самоуправе и приватно правна лица.

Акт о оснивању мора да садржи:

  1. назив оснивача;
  2. назив и седиште установе културе (ако се жели регистровати скраћени назив/назив на језику и писму националних мањина/назив у преводу на страни јези, онда морају бити садржани у оснивачком акту);
  3. делатност установе културе;
  4. средстава за оснивање и почетак рада установе културе и начин обезбеђивања средстава;
  5. права и обавезе и одговорности оснивача у погледу обављања делатности установе;
  6. органе установе у оснивању и њихова овлашћења;
  7. име и презиме и матични број лица које ће, до именовања директора установе обављати његове послове и вршити његова овлашћења;
  8. начин именовања директора, односно управника и органа управљања;
  9. рок за доношење статута.

Оснивачки акт установе се региструје и објављује на интернет страни АПР-а.

Статут – је основни општи акт установе који доноси управни одбор. На статут установе културе која се већим делом или у целини финансира из буџета, а чији је оснивач Република Србија сагласност даје Министарство, а на статут установе културе чији је оснивач јединица локалне самоуправе или аутономна покрајина, сагласност даје орган одређен њеним прописима.

Статутом се уређује:

  1. делатност установе;
  2. унутрашња организација установе;
  3. органи установе, њихов састав, начин именовања и разрешења;
  4. услови за именовање и разрешење директора установе;
  5. одговорност установе за обавезе у правном промету;
  6. друга питања од значаја за рад установе.

Статут установе установе културе се региструје и објављује на интернет страни АПР-а.

Сагласност на статут – сагласност на статут установе чији је оснивач Република Србија, даје Министарство, а сагласност на статут установе чији је оснивач аутономна покрајина односно јединица локалне самоуправе, сагласност даје орган одређен њеним прописима.

Мишљење одговарајућег националног савета националне мањине (члан 24. Закона) – Ако се ради о оснивању установе културе чији су оснивачи Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, а ради очувања или унапређења и развоја културне посебности и очувања националног идентитета националних мањина.

Одлука о именовању заступника (директора, в.д. директора, управника, других лица овлашћених за заступање), председника и чланова управног одбора (члан 27. Закона) – Директора/в.д. директора, председника управног одбора/в.д. председника управног одбора, чланове управног одбора/в.д. члана управног одбора, именује и разрешава Република Србија/аутономна покрајина/јединица локалне самоуправе. Законом је прописано да у установама културе чији се рад и програми у целини или већим делом финансирају из буџета, оснивачка права у погледу именовања дирекотра, чланова управног и надзорног одбора врши Република Србија/аутономна покрајина/јединица локалне самоуправе.

Оснивачким актом се може утврдити да установа, уместо директора, има управника. Статутом се може одредити да установа може имати и друга лица овлашћена за заступање.

Управни одбор установе мора имати минимум 5 чланова (председника управног одбора и четири члана управног одбора). Изузетак су установе културе које су основане ради очувања, унапређења и развоја културне посебности и очувања националног идентитета националних мањина односно за коју се изменом оснивачког акта утврди да је установа од посебног значаја за очување, унапређење и развој културне посебности и очување националног идентитета националних мањина (члан 24. ст.1 Закона), код којих се број чланова управног одбора повећава за по једног представника националних савета националних мањина за које је та установа од посебног значаја.

Фотокопија идентификационог документа за осниваче, заступнике и управни одбор - (лична карта, пасош, извод из регистра ако правно лице није регистровано у АПР-у, извод из страног регистра са овереним преводом судског тумача ако је у питању страно правно лице, лична карта за странца).

Одлука о образовању огранка (ако огранак није одређен статутом) – Огранак установе културе је организациона целина која нема својство правног лица и која послује као организациони део установе и која се налази на другој адреси или обавља другу врсту делатности у односу на саму установу.

Одлуку о образовању огранка доноси оснивач. Посебна одлука се доноси само ако огранак није одређен статутом. Ова одлука (или статут ако је огранак одређене статутом) треба да садржи податке о називу, адреси и врсти огранка.

Доказ о уплати прописане накнаде – накнада  за регистрацију оснивања установе културе је одређена Одлуком о накнадама за послове регистрације и друге услуге које пружа Агенција за привредне регистре која је објављена на интернет страни Агенције и износи 6.500,00 динара.

Резервација назива

Одредбом члана 14. тачка 8) Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре је прописано да регистратор, у моменту регистрације, проверава и да ли је у Регистру који поступа по пријави под истим називом већ регистровано друго правно лице или предузетник или је већ поднета пријава за регистрацију под истим називом или је назив већ резервисан у складу са овим законом, односно да ли је назив одређен у складу са законом. Ако утврди да постоји у Регистру друго правно лице са истим именом односно да постоји регистрациона пријава или резервација назива за исто име, одбациће регистрациону пријаву оснивања.

Зато, ако желите да будете сигурни да ће тачно одређени назив који желите да региструјете бити слободан, можете се користити правом резервације назива, која је прописана чланом 39. и 40. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре, којима је прописано да се резервација назива покреће подношењем пријаве надлежном регистру са доказом о уплати накнаде за резервацију назива (висине накнада).

Ако су испуњени услови за резервацију назива, регистратор у року од пет радних дана од дана подношења пријаве издаје потврду о резервацији назива и резервисани назив уноси у базу података резервисаних назива. Потврда садржи ознаку регистра, број под којим је пријава заведена, датум и време пријаве, назив који се резервише, податке о подносиоцу пријаве и податке о висини накнаде. Назив се резервише у корист подносиоца пријаве на рок од 60 дана од дана објаве, који се уз поновну уплату накнаде, пре истека рока на који је резервисан, може обновити на накнадни рок од 60 дана. Резервација назива се до истека рока на који је назив резервисан, може пренети на друго правно или физичко лице у ком случају регистратор потврду о преносу резервисаног назива доставља лицу у чију је корист назив резервисан.