Општа упутства

Поступак регистрације покреће се подношењем потписане регистрационе пријаве Агенцији (непосредно у седишту АПР-а у Београду, у некој од организационих јединица АПР-а, у општинама са којима Агенција има закључен споразум или поштом, као и електронским путем), а може бити покренут и по службеној дужности ако је таква регистрација предвиђена законом или када је то у јавном интересу.

Ако поступак покреће странка, пријава се подноси на прописаном обрасцу или ако образац није прописан - у форми поднеска у ком се наводе подаци о:

• називу регистра коме се пријава подноси (Регистар привредних субјеката),
• предмету и врсти регистрације,
• подносиоцу пријаве (име, презиме, матични број/број пасоша за странца, адреса),
• начину достављања одлуке регистратора (поштом на означену адресу или личним преузимањем у седишту АПР-а у Београду или некој од организационих јединица).

При томе, регистрациона пријава оснивања је прописана, те се подноси на прописаном обрасцу (ЈРППС). Дакле, пријава оснивања поднета у форми поднеска, уместо на прописаном обрасцу, увек ће бити одбачена.

Регистрационе пријаве промене и брисања нису прописане, али се у одељку Обрасци могу пронаћи понуђени обрасци који олакшавају регистрацију. Треба водити рачуна да се приликом подношења регистрационе пријава промене увек подноси прва страна пријаве (Обавезни подаци) која садржи поља за упис свих горе побројаних (1-4) обавезних података, а да се уз њу прилажу и одговарајући додаци у зависности од врсте промена које се пријављује за регистрацију. При томе, битно је одабрати одговарајући додатак, тако да подаци уписани у додатку буду у сагласности са документацијом која се прилаже уз регистрациону пријаву. Никада немојте прилагати празне додатке за оне промене које не желите да региструјете.

Наведене пријаве се из одељка Обрасци преузимају бесплатно, док се у Агенцији за привредне регистре преузимају уз накнаду од 120,00 динара.

Пријава се може поднети и у електронској форми путем корисничке апликације за пријем електронске пријаве.

Више информација о електронском подношењу пријава можете наћи у одељку еРегистрација предузетника.

Када се поступак покреће по захтеву странке, подносилац пријаве мора бити овлашћен за њено подношење.

А) Подношење регистрационе пријаве оснивања

Подносилац регистрационе пријаве оснивања може бити:

• физичко лице - предузетник, или
• лице које пуномоћјем овласти предузетник.

Напомена:

• Уколико пуномоћје за подношење регистрационе пријаве предузетник даје лицу које није адвокат, његов потпис као властодавца мора бити оверен од стране органа надлежног за оверу потписа.
• Уколико се пуномоћје за подношење регистрационе пријаве даје адвокату, потпис властодавца не мора бити оверен од стране органа надлежног за оверу потписа.
• Када је подносилац регистрационе пријаве пуномоћник – адвокат, он може овластити другог адвоката за подношење пријаве (заменичко пуномоћје), осим ако је властодавац у пуномоћју другачије одредио.

Пуномоћника који је адвокат може замењивати адвокатски приправник који је код њега запослен, осим ако је властодавац у пуномоћју другачије одредио. Пуномоћник адвокат мора обавезно ставити свој печат на достављену регистрациону пријаву.

Пуномоћје за подношење регистрационе пријаве мора бити приложено при подношењу регистрационе пријаве.

Б) Подношење регистрационе пријаве промене

Подносилац регистрационе пријаве промене може бити:

• предузетник,
• регистровани пословођа, или
• лице које пуномоћјем овласти предузетник.

Напомена:

• Уколико пуномоћје за подношење регистрационе пријаве предузетник даје лицу које није адвокат, његов потпис као властодавца мора бити оверен од стране органа надлежног за оверу потписа.
• Уколико се пуномоћје за подношење регистрационе пријаве даје адвокату, потпис властодавца не мора бити оверен од стране органа надлежног за оверу потписа.
• Када је подносилац регистрационе пријаве пуномоћник – адвокат, он може овластити другог адвоката за подношење пријаве (заменичко пуномоћје), осим ако је властодавац у пуномоћју другачије одредио.

Пуномоћника који је адвокат може замењивати адвокатски приправник који је код њега запослен, осим ако је властодавац у пуномоћју другачије одредио. Пуномоћник адвокат мора обавезно ставити свој печат на достављену регистрациону пријаву.

Пуномоћје за подношење регистрационе пријаве мора бити приложено при подношењу регистрационе пријаве.

В) Подношење регистрационе пријаве брисања

Подносилац регистрационе пријаве брисања може бити:

• предузетник, или
• лице које пуномоћјем овласти предузетник.

Напомена:

• Уколико је пуномоћје за подношење регистрационе пријаве даје предузетник лицу које није адвокат, његов потпис као властодавца мора бити оверен од стране органа надлежног за оверу потписа.
• Уколико се пуномоћје за подношење регистрационе пријаве даје адвокату, потпис властодавца не мора бити оверен од стране органа надлежног за оверу потписа.
• Када је подносилац регистрационе пријаве пуномоћник – адвокат, он може овластити другог адвоката за подношење пријаве (заменичко пуномоћје), осим ако је властодавац у пуномоћју другачије одредио.

Пуномоћника који је адвокат може замењивати адвокатски приправник који је код њега запослен, осим ако је властодавац у пуномоћју другачије одредио. Пуномоћник адвокат мора обавезно ставити свој печат на достављену регистрациону пријаву.

Пуномоћје за подношење регистрационе пријаве мора бити приложено при подношењу регистрационе пријаве.

За подношење електронских пријава преко пуномоћника потребно је да пуномоћник има електронски потпис, као и да се приложи пуномоћје у форми електронског документа – потписано од стране предузетника његовим електронским потписом, без обзира да ли се издаје адвокату или неком другом лицу.

Видео упутство за коришћење АПР онлајн сервиса за претрагу података о поднетим пријавама можете погледати овде.

Рок за одлучивање о пријави је пет радних дана од дана пријема пријаве. Када се пријава подноси поштом, као датум и време њеног подношења, узимају се датум и време пријема пријаве у Агенцији, а не датум предаје пошти.

Уколико су испуњени услови за регистрацију регистратор доноси решење којим се пријава усваја и своју одлуку објављује на интернет страни Агенције. Истовремено са доношењем решења објављују се и регистровани подаци и документа.

Уколико регистратор утврди да није испуњен неки од услова за регистрацију из члана 14. став 1. тачка 1), 3), 4), 10), 11), 12) и 13) Закона у поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре, у смислу да:

• није надлежан за поступање по пријави,
• податак или документ није предмет регистрације,
• податак или документ чија се регистрација захтева је већ регистрован,
• пријава није поднета у законом прописаном року, ако је рок услов за регистрацију,
• да пријава из члана 17. став 3. Закона није поднета у прописаном року и/или да нису отклоњени утврђени недостаци,
• регистрација податка или документа је у супротности са посебним законом,
• регистрација податка или документа је у супротности са актом надлежног органа донетим у складу са законом,

доноси решење којим одбацује пријаву. Реч је о ситуацијама у којима тражена регистрација не може уопште бити извршена, па је доношењем оваквог решења поступак окончан без могућности да подносилац уз достављање неке допунске документације утиче на другачији исход поступка.

Уколико регистратор утврди да није испуњен неки од услова из члана 14. став 1. тачка 2), 5), 6), 7), 8) и 9) Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре, доноси решење којим одбацује пријаву и утврђује који услови за регистрацију нису испуњени.

Ако подносилац у року од 30 дана од дана објављивања овог решења поднесе нову регистрациону пријаву уз позивање на број решења којим је ранија пријава одбачена и отклони све утврђене недостатке (уколико је у решењу о одбацивању наведено која документација није приложена и/или који су недостаци приложене документације) за вођење поступка регистрације плаћа половину прописаног износа накнаде за регистрацију.

Право на плаћање умањеног износа накнаде подносилац пријаве може остварити једном и то само у односу на пријаву за регистрацију података и докумената која је одбачена претходним решењем. У случају да подносилац прошири свој захтев кроз нову пријаву, дужан је да уплати за то прописани пун износ накнаде.

Уз нову пријаву подносилац пријаве дужан је да приложи само недостајућу, односно уредну документацију ради отклањања недостатака утврђених решењем регистратора којим је захтев одбачен.

Видео упутство за коришћење АПР онлајн сервиса за проверу одлуке регистратора овде.

Достављање писменог отправка одлуке регистратора врши се на изричит захтев подносиоца пријаве. Ово значи да подносилац у пријави мора да захтева достављање одлуке регистратора и да одабере један од понуђених начина доставе. Уколико ово не учини, писмени отправак одлуке регистратора неће бити достављен, а подносилац ће са садржином одлуке моћи да се упозна у одељку Претрага података (за конкретно изабрану предузетничку радњу погледати „Одлуке регистратора“).

Начини на које се врши достављање писаног отправка одлуке регистратора су следећи:

• поштанском пошиљком, на регистровану адресу за пријем поште предузетника,
• поштанском пошиљком, на адресу седишта предузетника (ако адреса за пријем поште није регистрована),
• преузимањем у седишту Агенције,
• преузимањем у некој од оганизационих јединица Агенције,
• преузимањем у општинској канцеларији и
• поштанском пошиљком на адресу подносиоца.

Одлуку регистратора, ако се подносилац пријаве определио за преузимање одлуке у седишту АПР-а у Београду или организационој јединици АПР-а, може преузети:

• предузетник,
• регистровани пословођа, или
• лице које предузетник овласти пуномоћјем.

Уколико је пријава поднета у електронској форми решење регистратора у форми е-документа, потписано е-потписом регистратора, добија се на унету имејл адресу или се може преузети из саме апликације након е-регистрације.

Против одлука регистратора жалбу може поднети подносилац пријаве.

У жалби се обавезно наводи број и датум одлуке која се жалбом побија, разлози побијања, идентификациони подаци о подносиоцу жалбе и потпис подносиоца жалбе.

Жалба се подноси министру надлежном за положај привредних друштава и других облика пословања, преко Агенције, у року од 30 дана од дана објављивања одлуке.

Ако подносилац пријаве изјави жалбу на решење којим је захтев за регистацију одбачен, уз утврђивање услова који нису били испуњени и истовремено отклони недостатке утврђене решењем, сматраће се да радње предузете ради отклањања утврђених недостатака нису ни предузете, односно наставиће се поступак по жалби. Ово значи да подносилац уз жалбу не може доставити недостајућу или исправљену документацију, односно да она неће бити узета у обзир ако је достављена уз жалбу.

Ако регистратор утврди да је жалба неблаговремена, недопуштена или изјављена од неовлашћеног лица, одбациће жалбу својим решењем.

Ако регистратор утврди да је жалба основана, измениће побијану одлуку или ставити ван снаге решење о одбацивању пријаве и донети решење о усвајању пријаве.

Ако регистратор у року од пет дана од дана њеног пријема, жалбу нити одбаци нити усвоји, без одлагања је доставља надлежном министру.

Министар о жалби одлучује у року од 30 дана од дана пријема жалбе у министарству.

Уз жалбу се подноси доказ о уплати републичке административне таксе за жалбу и одлуку. Такса се уплаћује у буџет Републике Србије, жиро-рачун 840-742221843-57, позив на број 50-016.

Према члану 5. став 1. тач 1) и 2) Закона о републичким административним таксама („Службени гласник РС”, бр. 43/2003, 51/2003, 61/2005, 101/2005, 5/2009, 54/2009, 50/2011, 70/2011, 55/2012, 93/2012, 47/2013, 65/2013, 57/2014, 45/2015, 83/2015, 112/2015, 50/2016, 61/2017, 113/2017, 3/2018, 50/2018, 95/2018, 38/2019, 86/2019, 90/2019, 98/2020, 144/2020, 138/2022 и 92/2023) таксена обавеза за захтеве настаје у тренутку подношења, а за решења у тренутку захтева за њихово издавање. Према Тарифи републичких административних такси, такса за жалбу износи 590,00 динара (тарифни број 6), за решење по жалби 690,00 динара (тарифни број 9), а за опомену којом се обвезник позива да плати таксу 350,00 динара (тарифни број 18).

Ако је приликом регистрације начињена грешка у регистру, која се односи на грешке у писању или рачунању и друге очигледне нетачности, регистратор ће, одмах по сазнању за грешку или у року од пет радних дана од дана подношења захтева за исправку, извршити исправку и о томе писаним путем обавестити субјекта регистрације, односно подносиоца захтева за исправку. 

Ако је регистратор за грешку у регистру сазнао по пријему пријаве, одмах ће поступити на горе наведени начин и исправити утврђену грешку, а пријаву одбацити због тога што чињенице из пријаве нису сагласне са подацима који су регистровани у регистру који поступа по пријави, са позивом подносиоцу пријаве да отклони недостатак тако што ће податке из пријаве и документације уз пријаву усагласити са новим стањем у регистру, без плаћања накнаде за регистрацију. 

Ако регистратор, одлучујући о захтеву за исправку грешке, утврди да грешка није начињена, доноси решење којим се захтев одбија као неоснован.

За добијање извода из Регистра привредних субјеката у Агенцији за привредне регистре потребно је:

• попунити захтев за извод (може се добити у Агенцији или бесплатно преузети у одељку Обрасци),
• доставити доказ о уплати накнаде за издавање извода о регистрованим подацима о привредном субјекту (висине накнада).

Захтев за извод може да поднесе било које физичко лице, а извод се одмах добија у Агенцији.

Податке и документе који се у складу са законом подносе уз пријаву, а о којима се воде службене евиденције, регистратор може да прибави и по службеној дужности, и то директним увидом у службену евиденцију, преко сервисне магистрале органа или на други прихваћен начин у складу законом којим се уређује електронска управа, осим ако подносилац пријаве изјави да ће те податке и документе прибавити сам.

Дакле, подносилац би у пријави требало да се изјасни да ли жели сам да достави одређени податак односно документ или жели да их регистратор прибави по службеној дужности.

У вези са наведеним, важно је имати у виду да:

регистратор може сам да прибавља само оне податке и документе о којима

1. се воде званичне службене евиденције, али не и оне које државни органи пружају подносиоцима искључиво на њихов захтев и о којима се не воде поменуте евиденције,
2. када регистратор по службеној дужности прибавља податке и документе, рок за доношење одлуке од 5 радних дана не почиње да тече од дана подношења пријаве већ од наредног дана од дана прибављања податка односно документа, односно ако је прибављање података и докумената извршено непосредним увидом у службену евиденцију другог органа – рок тече од дана прибављања тих података.

А) Пословно име

Законом о привредним друштвима прописано је да предузетник обавља делатност под пословним именом.

Правила којима је Закон уредио назив и пословно име су веома важна будући да пословно име које не испуњава законом прописане услове не може бити регистровано и често представља разлог за одбачај пријаве за регистрацију, нарочито приликом оснивања, па препоручујемо да следећа упутства пажљиво проучите пре подношења регистрационе пријаве: 

• Пословно име обавезно садржи: име и презиме предузетник, ознаку „предузетник“ или „пр“ и место у ком је седиште предузетника, а може да садржи и посебан назив као и предмет пословања предузетника.Ако пословно име предузетника садржи назив, онда то пословно име обавезно садржи и предмет пословања.
• Пословно име не може да буде такво да вређа морал, да изазива заблуду у погледу правне форме. Ово значи да ознака правне форме у пословном имену мора да одговара стварној правној форми субјекта (односно не сме да упућује на неку другу правну форму). Такође, пословно име не може да садржи погрдне и сличне речи.
• Пословно име је на српском језику, на ћириличном или латиничном писму.
• Пословно име и преводи пословног имена, могу да садрже реч која представља назив територијалне јединице или аутономне покрајине Републике Србије, као и изведенице ових речи, укључујући и све облике који асоцирају на те речи, уз претходну сагласност надлежног органа. Такође, могу да садрже и назив стране државе или међународне организације и њихове придевске облике уз сагласност надлежног органа те државе или међународне организације.
• Пословно име предузетника не може да садржи реч „Србијаˮ, изведенице ове речи, укључујући и све облике које асоцирају на ту реч, као и међународно признату трословну ознаку Републике Србије „СРБˮ.
• Назив предузетника може бити на страном језику, може да садржи поједине стране речи или карактере, на латиничном писму енглеског језика, као и арапске или римске бројеве. Важно је уочити да се ова могућност односи само на назив, али не и на цело пословно име субјекта регистрације.
• Назив предузетника може да садржи лично име другог физичког лица уз његову сагласност, односно сагласност његових законских наследника уколико је то лице умрло.
• Назив не може да изазива заблуду у погледу делатности предузетника, као и у погледу правне форме.
• Предузетник може у пословању да користи и превод пословног имена или превод скраћеног пословног имена на језику националне мањине или страном језику (при чему се назив не преводи). Уколико предузетник жели да користи превод пословног имена или скраћеног пословног имена у свом пословању, потребно је да и те преводе региструје.
• Поред пословног имена, предузетник може да користи и скраћено пословно име, под истим условима под којим користи и пословно име и оно обавезно садржи: име и презиме предузетника, ознаку „предузетник“ или „пр“ и назив. Дакле, име и презиме предузетника, ознака правне форме и назив су обавезни елементи скраћеног пословног имена предузетника. При томе, назив у скраћеном пословном имену мора бити идентичан називу у пословном имену и не могу се користити скраћенице назива, акроними и слично.
• Пословно име не може да изазива заблуду у погледу предмета пословања предузетника, Ово значи да претежна делатност у пословном имену предузетника не може да буде наведена као: услужна радња, занатство, занатске услуге, занатска радионица, услужна агенција, агенција за интелектуалне услуге, производња, производно занатска радња , или: СЗР, СТР, СУР, ЗТПУР и сл.
• Предмет пословања који се наводи у пословном имену, мора бити пре свега у складу са претежном делатношћу предузетника и не може да изазива заблуду, као и његов назив, у погледу исте. На пример: ако је претежна делатност предузетника: 9523 Поправка обуће и предмета од коже, та делатност у пословном имену може бити описана на исти начин (поправка обуће и предмета од коже) или нпр: поправка обуће, обућарска радионица, обућар, обућарске услуге и сл.
• Ако предузетник, поред претежне делатности, обавља и друге делатности, његово пословно име може да садржи (поред описа делатности коју ће обављати као претежну) и прецизан или мање прецизан опис тих других делатности, ако предузетник те делатности може да региструје (пример: Поправка обуће, трговина, прозводња и превоз, Поправка обуће, угоститељство, трговина и грађевинарство, Поправка обуће и мењачки послови, Студио за стране језике и изнајмљивање возила итд.). Наравно, ово није могуће у случају ако је посебним прописом одређено да: 1. предузетник не може да обавља одређену делатност (делатност школа за возаче, адвокатска делатност, делатност установа), 2. делатност може да се обавља само као претежна (пример: такси превоз), 3. делатност може да се обавља као једина (пример: заступник у осигурању), или 4. да није приложена претходна сагласност, ако је то прописано (пример: промет и поправљање оружја и муниције итд).
• Ако предмет пословања, обухвата више различитих послова и активности, у пословном имену се прецизно наводи само онај посао, односно активност коју ће предузетник обављати. Пример: шифра  69.10 Правни послови (садржи: адвокатске послове који се не региструју у РПС и – остале правне послове који обухватају активности -  вештака, стечајних управника, извршитеља итд,  који се региструју у РПС и њихова регистрација је условљена издавањем претхоног одобрења, сагласности или другог акта надлежног органа).
• У пословном имену предузетника, односно другог субјекта, делатност не може да буде описана као: „стари занат“, уметнички занат“ или „домаћа радиност“. Само производ који је сертификован (Правилник) може да носи ознаку: „производ старог заната“, „производ уметничког заната“ или „производ домаће радиности“, као и стилизовану ознаку отворене шаке.
• Најзад, назив предузетника мора се разликовати од назива другог предузетника са истим предметом пословања тако да не изазива заблуду о идентитету са другим предузетником. Ово правило је нарочито важно, будући да је одредбом члана 14. став 1. тачка 8. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре прописано да регистратор проверава да ли је у моменту регистрације у регистру који поступа по пријави под истим називом већ регистровано друго правно лице или предузетник, или је већ поднета пријава за регистрацију под истим називом, или је већ резервисан у складу са овим законом, односно да ли је назив одређен у складу са законом. Уколико постоји назив који је идентичан или сличан траженом називу, пријава ће бити одбачена. Из наведених разлога, препоручујемо да подносиоци регистрационих пријава оснивања предузетника или пријава за промену назива регистрованих предузетника, изврше претрагу већ регистрованих или резервисаних назива, како би избегли нежељено одбацивање захтева за регистрацију.

При томе, предлажемо да се, приликом коришћења Претраге назива придржавате следећих упутстава:

• Назив предузетника мора да има минимално 3 карактера, не рачунајући дозвољене знакове ( .  -  &) и бројеве; максималан број карактера је 100, рачунајући дозвољене знакове и размаке
• Уколико се жељени назив састоји из само једне речи, препоручујемо да претрагу извршите и за цео и за део назива и уколико вам овај начин претраге не врати никакве резултате, то значи да је тај назив слободан. Уколико је, међутим, жељени назив заузет, имајте у виду да додавање, једног или два симбола (као што су цртице, слова, размак) неће бити довољно да такав назив буде регистрован. На пример, уколико постоји привредни субјект са називом BETAPREVOZ, неће бити могуће регистровати назив BETA PREVOZ или BETA-PREVOZ;
• Водите рачуна да се неке речи другачије пишу, али се исто изговарају, односно да се на један начин пишу на српском и на страном језику (нпр. MENADŽMENT и MANAGEMENT) тако да је увек потребно проверити да ли се употребом неког другог слова или распореда слова добија исти резултат, јер ако се само другачије пише, а исто изговара, то може да изазива забуну о привредном субјекту (нпр. KOFI и COFFEE и COFEE). Такође, уколико се жељени назив састоји из више од једне речи, никада немојте куцати у поље претраге све речи из којих се назив састоји. У оваквим ситуацијама, препоручујемо да узмете онај део назива који је по нечему специфичан и да тај део укуцате у поље претраге па ако вам овај начин претраге не врати никакве резултате, такав назив је слободан.

ВАЖНО:  Пословно име предузетника не мора да садржи назив.

Видео упутство за регистрацију пословног имена можете погледати овде.

Б) Резервација назива

Уколико желите да будете сигурни да ће тачно одређени назив који желите да региструјете бити слободан, можете се користити правом резервације назива, која је прописана чланом 39. и 40. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре, којима је прописано да се резервација назива покреће подношењем пријаве надлежном регистру са доказом о уплати накнаде за резервацију назива (висина накнаде).

Ако су испуњени услови за резервацију назива регистратор у року од пет радних дана од дана подношења пријаве издаје потврду о резервацији назива и резервисани назив уноси у базу података резервисаних назива. Потврда садржи ознаку регистра, број под којим је пријава заведена, датум и време пријаве, назив који се резервише, податке о подносиоцу пријаве и податке о висини накнаде. Назив се резервише у корист подносиоца пријаве на рок од 60 дана од дана објаве, који се уз поновну уплату накнаде, пре истека рока на који је резервисан, може обновити на накнадни рок од 60 дана. Резервација назива се до истека рока на који је назив резервисан, може пренети на друго правно или физичко лице у ком случају регистратор потврду о преносу резервисаног назива доставља лицу у чију је корист назив резервисан.

Видео упутство за резервацију назива можете погледати овде.

Закон о привредним друштвима, члан 4. став 1. прописује да привредно друштво има претежну делатност, а може обављати и све друге делатности које нису законом забрањене независно од тога да ли су одређене оснивачким актом, односно статутом, те у члану 4. став 2. да се посебним законом може условити регистрација или обављање одређене делатности издавањем претходног одобрења, сагласности или другог акта надлежног органа.

Узимајући у обзир наведену одредбу Закона о привредним друштвима, привредни субјекти пријављују за упис у Регистар који се води код Агенције за привредне регистре само једну, претежну делатност, док се за све остале делатности подразумева по самом Закону да их привредни субјект може обављати, уз прибављање претходног одобрења, сагласности или другог акта надлежног органа ако је то прописано посебним законом.

Са друге стране, уколико привредни субјект жели да се у Регистар који се води код Агенције за привредне регистре упише као претежна делатност она делатност која се може обављати само на основу претходног одобрења, сагласности или другог акта надлежног органа, дужно је да овакво одобрење, сагласност или други акт надлежног органа и достави приликом подношења захтева за упис те делатности у Регистар (нпр. производња, промет, дистрибуција, прерада и ускладиштење материја опасних и штетних по здравље људи и животне средине, послови заступника у осигурању, приватна пракса, производња, промет и оправка оружја).

Одредбом члана 88. Закона о привредним друштвима прописано је да се на делатност предузетника, сходно примењују одредбе члана 4. овог закона о делатностима друштва.

Привредни субјект за упис у Регистар који се води код Агенције за привредне регистре не доставља потврду надлежних инспекцијских служби о испуњености услова у погледу простора у коме се делатност обавља, осим када је посебним законом прописано да је за регистрацију и обављање одређене делатности потребно прибавити такву потврду.

Из изнетог произилази да привредни субјекти могу уписати у Регистар само једну, претежну делатност, јер им је по основу Закона о привредним друштвима дозвољено да обављају и друге делатности, с тим што сâм привредни субјект мора водити рачуна о испуњености услова за обављање тих делатности. Мишљење регистратора привредних субјеката у вези са регистрацијом претежне делатности можете преузети овде.

У вези са могућношћу обављања свих законом дозвољених делатности, напомињемо и то да одредбама Закона о привредним друштвима, а такође ни одредбама Закона о спољнотрговинском пословању није предвиђена ни обавеза, нити могућност регистрације података о обављању спољнотрговинског промета и услуга у спољној трговини и да у складу са тим, Регистар привредних субјеката почевши од 01.02.2012. године не врши регистрацију ових података. Дакле, обављање како претежне тако и споредних делатности у спољнотрговинском промету, није условљено регистрацијом у Регистру привредних субјеката.

Одредбом члана 3. став 1. тачка 3. Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистере прописано је начело формалности сходно коме регистратор доноси одлуке на основу чињеница из пријаве, приложених докумената и регистрованих података, без испитивања тачности чињеница из пријаве, веродостојности приложених докумената и правилности и законитости поступака у коме су документи донети, док је одредбом члана 45. истог Закона прописано да ће се лице које регистру пријави неистинит податак или достави лажни или преиначени документ у намери да се такав податак или документ у поступку регистрације и евиденције употреби као прави, казнити казном затвора од три месеца до пет година, одакле произилази да подносилац регистрационе пријаве сноси одговорност за тачност података унетих у регистрациону пријаву и правилност и законистост поступака у којима су донети документи који се достављају уз регистрациону пријаву.

Дакле, потребно је имати у виду да се надлежност Регистра састоји у регистрацији података о привредним субјектима и то на захтев овлашћеног лица уз обавезу прилагања документације предвиђене законом, те да регистратор нема овлашћење да испитује законитост поступка доношења одлука које се прилажу уз захтев за регистрацију, већ само да врши регистрацију на основу приложеног захтева и  документације.

С обзиром на наведено, обавештења заинтересованих лица којима упозоравају Регистар на постојање спорне ситуације у неком привредном субјекту (најчешће спора између оснивача, незаконито донетих одлука, фалсификовања документа и/или печата и слично) или захтевају спречавање уписа мимо прописаног поступка нема правног значаја, будући да такво обавештење не може спречити поступање регистратора по формално уредно поднетом захтеву и регистратор на таква обавештења неће одговарати.

У оваквим ситуацијама, лице које има правни интерес да спречи одређену регистрацију може се обратити надлежном суду ради евенуталног изрицања привремене мере којом се спречава одређени упис и о тако изреченој привременој мери или другом одговарајућем акту надлежног органа може да обавести Регистар кроз подношење захтева за упис забележе податка од значаја за правни промет.

Приликом иницирања поступка регистрације, дешава се да подносиоци захтева, уз документацију прописану Законом и припадајућим подзаконским актима, грешком поднесу и документе који нису потребни за конкретни поступак.

С обзиром да Агенција, односно регистар, нема могућност да предупреди ове ситуације, а како би се избегло кршење начела прописаних одредбом члана 5. став 1. тачке 1) - 3) Закона о заштити података о личности, подносиоцима пријаве је омогућено да се обрате служби Архиве Агенције како би преузели документацију која садржи осетљиве податке, а при томе није представљала основ за доношење одлуке регистратора, уз састављање записника о предузетој радњи.