Поводом објављивања Саопштења о пословању финансијских институција у Републици Србији у 2011. години, Регистратор Регистра финансијских извештаја и података о бонитету Ружица Стаменковић је, данас, одржала конференцију за новинаре.
Саопштење је израђено на основу података из збирно обрађених редовних годишњих финансијских извештаја за 2011. годину и усвојених финансијских извештаја за 2010. годину које су финансијске институције, у складу с прописима, доставиле Агенцији.
На тржишту Републике Србије током 2011. године пословало је укупно 140 финансијских институција које су своје активности обављале у сектору банака, сектору осигурања, финансијског лизинга, затим брокерско дилерска друштва, друштва за управљање добровољним пензијским и инвестиционим фондовима, затворени и приватни инвестициони фондови и друге финансијске институције. Једна од примарних карактеристика српског финансијског сектора је, као и претходних година, изражена ''банкоцентричност'', тако да банкe у основним перформансама целог сектора учествују са преко 70,7%.
Појачана нестабилност на глобалном финансијском тржишту условљена новим кризним таласом у земљама на ободу еврозоне и скроман опоравак домаће економије од претходне кризе условили су смањену способност за прибављање капитала, а сужавању кредитних и инвестиционих активности на финансијском тржишту допринела је и ослабљена бонитетна способност српске привреде и становништва. И поред тога, стабилност у пословању финансијског сектора је очувана, делом, и због мера економске и монетарне политике.
После вишегодишње растуће профитабилности, српски финансијски сектор, на укупном нивоу, у 2011. години бележи губитак у износу од 4,1 млрд динара, и то пре свега због високих негативних резултата које су исказале банке и друге финансијске институције односно фондови. Међутим, овде посебно треба истаћи да су главни носиоци губитака целог сектора, практично, две институције, које су у претходној години пословале позитивно – једна банка, чији је губитак допринео негативном резултату целог банкарског сектора и један фонд. Такође, уколико би се искључили губици ових институција, који износе 33,3 млрд динара, тенденција профитабилног пословања целог финансијског сектора била би настављена, односно позитиван резултат би износио 29,2 млрд динара (банке 27,4 млрд динара).
Позитивне резултате, на укупном нивоу, исказали су сектор осигурања, чији је добитак исказан на нивоу трећине прошлогодишњег резултата, као и брокерско дилерска друштва и друштва за управљање добровољним пензијским фондовима, који су из зоне негативног прешли у зону позитивног пословања.
Додатна обазривост на финансијском тржишту услед повећаних ризика пословања одразила се на успоравање тенденције интензивног раста целокупног финансијског сектора, која је била присутна у претходном периоду. Укупна билансна сума финансијских институција у 2011. години бележи благи раст (2,3%) у односу на претходну годину и исказана је у износу од 3.047 млрд динара. Ово је последица, пре свега, повећања ангажованих средстава у сектору банака и осигурања, који располажу са 87,0% односно 4,5% укупних средстава финансијског сектора.
Висок степен капитализованости и задовољавајућа ликвидност, који су одржани и у 2011. години, допринели су очувању сигурности у пословању финансијског сектора. Капитал финансијског сектора чини нешто мање од четвртине укупних извора финансирања (23,4%) и износи 714 млрд динара, а у односу на прошлогодишњи ниво увећан је за 4,6%. При томе, највећи раст капитала исказују банке (9,9%), а оне у капиталу односно сопственим изворима финансирања свих финансијских институција учествују са 76,5%.
Саопштење о пословању финансијских институција у Републици Србији у 2011. години објављено је у одељку Финансијски извештаји и бонитет – Макроекономска саопштења.
Овде можете погледати видео снимак обраћања Ружице Стаменковић, Регистратора Регистра финансијских извештаја и података о бонитету, на конференцији за новинаре у Медија центру: