Оснивање задруге

Пре припреме и подношења пријаве за оснивање задруге, потребно је консултовати упутства за оснивање заједничка за све правне форме привредних субјеката, која можете погледати овде.

Задруга се оснива на оснивачкој скупштини, закључењем уговора о оснивању, усвајањем задружних правила и избором органа, а својство правног лица стиче даном уписа у регистар.

Задруге које су оснивачку скупштину одржале у време важења старог Закона о задругама (пре 7. јануара 2016. године), оснивају се по правилима тог Закона, али ће имати обавезу да своју организацију ускладе као и већ постојеће задруге, до 7. јануара 2017. године (упуство за усклађивање са новим Законом о задругама можете погледати овде).

За оснивање задруге потребна је следећа документација:

  • јединствена регистрациона пријава оснивања правних лица и других субјеката и уписа у јединствени регистар пореских обвезника - задруга,
  • уговор о оснивању са овереним потписима оснивача (задругара),
  • доказ о идентитету задругара (за домаће физичко лице - фотокопија личне карте, а за странца – фотокопија пасоша, односно фотокопија личне карте, ако је издата странцу),
  • записник са оснивачке скупштине,
  • задружна правила,
  • књига задругара (само за задруге са чланарином),
  • потврда банке о уплати новчаног улога, ако се улог уплаћује, односно споразум задругара о процени вредности неновчаног улога или процена вредности неновчаног улога, ако се улог уноси у задругу (само за задруге са улозима),
  • одлука о именовању председника и чланова управног одбора (ако постоји),
  • одлука о именовању председника и чланова надзорног одбора (ако постоји)
  • доказ о уплати накнаде за регистрацију оснивања и доказ о уплати накнаде за регистрацију и објаву оснивачког акта и задружних правила и за објаву књиге задругара (висине накнада).

Оснивачки акт задруге мора бити оверен од стране органа надлежног за оверу потписа, при чему сви оснивачи – задругари морају оверити потпис на (првом) оснивачком акту.

Оснивачки акт мора да садржи све законом прописане обавезне елементе (члан 18. Закона), а то су:

1. Пословно име и седиште задруге: пословно име обавезно садржи ознаку врсте задруге, правне форме, назива задруге и места седишта (нпр. ПОЉОПРИВРЕДНА ЗАДРУГА РОТКВИЦА НОВИ САД), а задруга може у пословању, поред пословног имена, да користи и скраћенo пословно име, као и пословно име на страном језику, ако су та имена наведена у оснивачком акту и регистрована.

Скраћено пословно име обавезно садржи назив и правну форму (нпр. ЗАДРУГА РОТКВИЦА). Скраћено пословно име по Закону обавезно садржи ознаку правне форме и назив. Ознака правне форме у скраћеном пословном имену не може се означавати скраћеницама као што су нпр. "ЗЗ" за земљорадничку задругу или "ОЗ" за омладинску задругу, већ се мора навести у пуном облику "задруга",  с тим што овде не мора бити наведена врста задруге.

Назив задруге у пословном имену на страном језику се не преводи.

Назив задруге не сме да буде сличан неком постојећем називу другог привредног субјекта, па се у овом погледу треба придржавати упутства за избор назива која су дата за привредна друштва (видео упутство за регистрацију пословног имена можете погледати овде). Поред тога, кроз пословно име обавезно се опредељује и врста задруге.

2. Лично име и пребивалиште и идентификациони број сваког осивача: то може бити јединствени матични број (ЈМБГ), односно за странца број пасоша и држава издавања или број личне карте за странца, а ако је оснивач задруга (у случају сложених задруга), онда пословно име, адресу седишта и матични број.

При томе Задругу може основати најмање 5 пословно способних физичких лица (домаћих и страних), што значи да малолетна лица не могу бити оснивачи задруге. 

Сложену задругу могу основати друге задруге.

3. Претежна делатност задруге: претежна делатност одређује врсту задруге. Ово значи да претежна делатност (четвороцифрена шифра делатности из важеће Уредбе о класификацији делатности) мора да одговара одабраној врсти задруге по природи и смислу те делатности и опису сваке поједине врсте задруге коју Закон одређује у члану 11. Поред посебно побројаних врста (земљорадничке или пољопривредне, стамбене, потрошачке, занатске, радничке, студентско-омладинске, социјалне, здравствене), задруге могу бити и друге врсте, али и тада врста мора бити опредељена (нпр. фризерска) и мора бити усклађена са претежном делатношћу, уз напомену да ни задруга не може обављати оне делатности које су посебним прописима резервисане за друге правне форме (као нпр. делатност банака, социјалних установа, здравствених установа и сл.).

4. Лично име првог директора задруге или лично име лица које ће заступати задругу као вршилац дужности директора: дакле код оснивања, директор или вршилац дужности директора, мора се определити у сâмом оснивачком акту (не кроз посебну одлуку). Задруга може имати само једног директора. Ако постоји потреба за именовањем више лица која ће заступати задругу, они се могу именовати као остали заступници.

5. Податак да ли задруга послује са улозима или чланаринама: ако задруга послује са улозима, онда оснивачки акт мора да садржи још и износ основног капитала, износ и време уплате новчаног улога сваког оснивача, опис врсте, вредност, начин и време уношења неновчаног улога сваког оснивача, а ако послује са чланаринама онда износ, време и начин плаћања чланарине. Важно је напоменути да иако задруга има основни капитал, он није предмет регистрације, већ се региструју само појединачни улози задругара. Чланарине се уопште не региструју, али морају бити једнаке висине за све задругаре.

Поред ових обавезних елемената, оснивачки акт може да садржи још и податке о начину обезбеђења средстава за покриће трошкова оснивања и друга питања од значаја за оснивање задруге, што ће зависити од сваке конкретне задруге.

Задружна правила морају садржати идентичне податке о пословном имену, седишту и претежној делатности задруге као и оснивачки акт, будући да је реч о заједничким обавезним елементима ова два акта.

Задружна правила су важан документ за сваку задругу будући да је закон предвидео да се управо њима уређују битна питања за пословање задруге, нарочито питања права и обавеза задругара, начина стицања и престанка статуса задругара, повећања/смањења капитала, висине чланарина, надлежности и саставу органа задруге и треба им посветити посебну пажњу. Напомињемо ипак да АПР као регистарски орган није надлежан да испитује уподобљеност задружних правила законским (осим у деловима који су релевантни за поступак регистрације), па саветујемо да се за стручну помоћ у том смислу будући задругари обрате неком од задружних савеза.

Књига задругара је обавезан документ само за оне задруге које ће пословати са чланаринама. Наиме, закон је због уобичајено често променљивог састава и бројности чланства код ових типова задруге, предвидео да се региструју само оснивачи и промене оснивача, а не и свих задругара који касније приступају или иступају из задруге. Међутим, иако не региструју све промене задругара, задруге са чланаринама имају обавезу да једном годишње доставе регистру књигу задругара ради објаве на интернет страни, и из наведеног разлога, тј. ради могућности праћења промене чланства и код ове врсте задруга, потребно је приложити и овај документ, за који се издаје посебна потврда о објави.

Потврда банке и споразум о процени вредности неновчаног улога: ако оснивачи задруге уплаћују свој улог до оснивања, прилажу и потврду банке да је улог уплаћен на привремени рачун задруге у оснивању. Потврда може бити дата за сваког задругара појединачно или на једној потврди могу бити наведени подаци о свим уплатиоцима (задругарима). Ако се улог уплаћује касније (тј. у року од 30 дана од дана одржавања оснивачке скупштине), потврда се не прилаже, а у пријави се наводи да је задругарски улог само уписан (не и уплаћен).

Ако задругари улажу у задругу неновчани улог (ствари и/или права) доставља се или споразум о њиховој вредности или (по жељи) процена овлашћеног проценитеља. Споразум о процени не мора бити у форми засебног документа, већ је довољно да подаци о врсти и вредности и опису неновчаног улога буду наведени у сâмом оснивачком акту.

Ако се у задругу улаже непокретност, оснивачки акт мора бити солемнизован (од стране нотара).

Одлука о именовању председника и чланова управног, односно надзорног одбора (ако постоје): у задрузи која има мање од 20 задругара, задружним правилима може да се одреди да функцију управног одбора и надзорног одбора врши скупштина задруге. Дакле, образовање управног и надзорног одбора није обавезно ако у задрузи има мање од 20 задругара, али ако задруга жели да формира један или оба ова органа, може то да учини и ако има мање од 20 задругара. Код задруга са 20 и више задругара, обавезно се образују управни и надзорни одбор. Оба органа морају имати минимум 3 члана (а могу имати  и више) од којих је један председник. 

При томе, чланове управног и надзорног одбора бира скупштина, а тако изабрани чланови између себе бирају председника.

Закон предвиђа ограничење да за члана управног одбора не може бити биран председник скупштине, чланови надзорног одбора и директор задруге, а за члана надзорног одбора не може бити биран председник скупштине, чланови управног одбора и директор задруге. Са друге стране, питање броја чланова, начина избора и разрешења чланова ових органа уређује се задружним правилима.

Доказ о уплати накнаде за регистрацију оснивања и доказ о уплати накнаде за регистрацију и објаву оснивачког акта и задружних правила и за објаву књиге задругара (висине накнада): Уз регистрациону пријаву и неопходну документацију, прилаже се и доказ о уплати накнаде за регистрацију оснивања, као и доказ о уплати накнаде за регистрацију оснивачког акта и задружних правила (накнада се обрачунава по документу) као и за објаву књиге задругара (ово последење важи само за задруге које се оснивају са чланарином).

Обавезно евидентирање стварних власника

Законом о Централној евиденцији стварних власника („Службени гласник РС”, бр. 41/18 и 91/2019), од 31. децембра 2018. године успостављена је Централна евиденција стварних власника, као јавна, јединствена, централна, електронска база података о физичким лицима - стварним власницима правних лица и других субјеката регистрованих у Републици Србији (Регистровани субјекти).

Обавезу евидентирања података о стварним власницима имају:

  • привредна друштва (осим јавних акционарских друштава),
  • задруге,
  • огранци страних привредних друштава,
  • пословна удружења (осим политичких странака, синдиката, спортских организација и удружења, цркава и верских заједница),
  • страна представништва привредних друштава.

Закон се НЕ примењује на:

  • предузетнике,
  • јавна акционарска друштва,
  • привредна друштва у стечају,
  • привредна друштва у принудној ликвидацији,
  • друштва и установе у којима је Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе једини члан, односно оснивач.

Стварни власник Регистрованог субјекта је:

  • физичко лице, које је посредно или непосредно ималац 25% или више удела, акција, права гласа или других права, на основу којих учествује у управљању Регистрованим субјектом, односно учествује у капиталу Регистрованог субјекта са 25% или више удела;
  • физичко лице које посредно или непосредно има преовлађујући утицај на вођење послова и доношење одлука;
  • физичко лице, које Регистрованом субјекту посредно обезбеди или обезбеђује средства и по том основу битно утиче на доношење одлука органа управљања Регистрованог субјекта приликом одлучивања о финансирању и пословању;
  • физичко лице које је оснивач, повереник, заштитник, корисник ако је одређен, као и лице које има доминантан положај у управљању трастом, односно у другом лицу страног права;
  • физичко лице које је регистровано за заступање задруга и установа, ако овлашћено лице за заступање није пријавило друго физичко лице као стварног власника.

Лице овлашћено за заступање у Регистрованом субјекту дужно је да евидентира податке о стварним власницима у Централној евиденцији најкасније у року од 15 дана од оснивања и промене власничке структуре и чланова органа Регистрованог субјекта, као и друге промене на основу којих се може ценити испуњеност услова за стицање својства стварног власника Регистрованог субјекта, у складу са чланом 3. овог закона.

Централна евиденција стварних власника води се електронским путем, преко интернет странице Агенције, а корисник мора да поседује:

  • квалификовани електронски сертификат (електронски потпис) издат од сертификационог тела у Републици Србији,
  • инсталиран читач електронских картица и инсталирану NEXU апликацију за електронско потписивање (креирану од стране Агенције, која се користи за све електронске услуге које пружа Агенција, и коју можете преузети овде),
  • налог на систему Агенције (налог у наведеном систему се користи за приступање свим електронским услугама Агенције).

Детаљнија упутства погледајте на страници Централне евиденције стварних власника.