Kako se dolazi do podataka o registrovanim založnim pravima?
Svako zainteresovano lice može doći do podataka sadržanih u Registru zaloge preko sajta Agencije ili u toku radnog vremena u prostorijama Agencije.
Detaljna uputstva o načinu na koji se vrši pretraživanje podataka sadržanih u Registru nalaze se u okviru odeljka „Uputstvo za pretraživanje podataka".
Visine naknada u Registru založnog prava?
Naknade u Registru založnog prava propisane su Odlukom o naknadama za poslove registracije i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre, koja je istaknuta na internet strani Agencije, Registar založnog prava, u odeljku "Propisi" .
Detaljne informacije o vrstama, visini i načinu plaćanja nalaze se u odeljku „Naknade".
Ko plaća troškove upisa u Registar?
Podnosilac registracione prijave snosi troškove registracije u Registru zaloge, odnosno drugo zainteresovano pravno ili fizičko lice, a u skladu sa Odlukom o naknadama za poslove registracije i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre.
Zastupnik društva, punomoćnik po zaposlenju i prokurista ne može bez posebnog ovlašćenja nastupati kao druga ugovorna strana i sa društvom zaključivati ugovore u svoje ime i za svoj račun, u svoje ime a za račun drugog lica, niti u ime i za račun drugog lica.
Ovlašćenje iz stava 1. ovog člana daje se odlukom ortaka, komplementara, odnosno skupštine, osim ako je osnivačkim aktom, odnosno statutom drugačije određeno.
Ograničenje iz stava 1. ovog člana ne primenjuje se na zakonskog zastupnika koji je istovremeno i jedini član društva.
Gde se mogu naći obrasci registracionih prijava za upis založnog prava?
Obrasci registracionih prijava za upis založnog prava (izmene i dopune podataka o založnom pravu, zabeležbe, brisanja, kao i izvoda/potvrde) su istaknuti na internet strani Agencije za privredne registre.
Detaljna uputstva za podnošenje registracionih prijava nalaze se u odeljku „Uputstva".
Šta je zaloga?
Zaloga je obezbeđenje sopstvenog ili tuđeg duga pokretnim stvarima ili pravima, bez predaje u državinu, uz upis u Registar zaloge.
Kako nastaje založno pravo?
Založno pravo nastaje zaključenjem ugovora (ugovorno založno pravo), u izvršnom postupku - sporazumom pred sudom, prinudnim izvršenjem izvršne ili verodostojne isprave ili izricanjem prethodne mere (sudsko založno pravo) i u poreskom postupku pre početka prinudne naplate ili u prinudnoj naplati poreskog duga (zakonsko založno pravo).
Sadržina i forma ugovora o zalozi?
Ugovor mora biti sačinjen u pisanoj formi i sadržati bitne elemente propisane Zakonom (dan zaključenja, ime i prezime ili firmu, prebivalište ili boravište, odnosno sedište poverioca, zalogodavca i dužnika, predmet založnog prava i podatke o potraživanju koje se obezbeđuje založnim pravom).
Ko je založni poverilac?
Založni poverilac je lice koje ima založno pravo na pokretnoj stvari ili pravu koje je predmet zaloge.
Ko je zalogodavac?
Zalogodavac je lice koje ima pravo svojine na pokretnoj stvari ili svojstvo imaoca nekog prava kojim može slobodno raspolagati.
Ko je ovlašćeno lice iz člana 16. stav 1. Zakona?
Založni poverilac ili više njih mogu odrediti treće lice ili jednog od njih da preduzima pravne radnje radi zaštite i namirenja založenog potraživanja. U tom slučaju u Registru se, umesto imena založnih poverilaca, registruje ime tog lica, a ono, u odnosu na zalogodavca, ima prava založnog poverioca.
Za odricanje od založnog prava ovlašćeno lice mora imati posebno ovlašćenje.
Ko je zainteresovano lice?
Zainteresovano lice je lice koje ima pravni interes (a nije zalogodavac, ni založni poverilac) da se u Registar založnog prava upiše zabeležba o sporu koji se odnosi na založene pokretne stvari ili na druge odnose strana u vezi sa zalogom, odnosno da se brišu podaci koji su registrovani u Registru.
Šta je iznos do kog je obezbeđeno glavno potraživanje?
To je iznos izražen u domaćoj ili stranoj valuti do kog je obezbeđeno potraživanje (osnovno potraživanje).
Šta je maksimalni iznos obezbeđenog potraživanja?
To je iznos izražen u domaćoj ili stranoj valuti koji obuhvata glavni dug, kamatu i troškove naplate potraživanja. Ovaj element je obavezan kod registracije založnog prava.
Dan dospelosti potraživanja?
Dan do kog je dužnik u obavezi da svoje dugovanje izmiri.
Šta je predmet založnog prava?
To je pokretna stvar ili pravo.
Od kada se vodi Registar založnog prava?
Agencija za privredne registre vodi Registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima (Registar zaloge) od 15.8.2005. godine.
Zašto je važna registracija zaloge u Registru?
Prema vremenu (dan, čas i minut) prijema registracione prijave za upis založnog prava u Agenciji određuje se redosled isplate - namirenja potraživanja poverioca iz vrednosti založenog predmeta.
Ukoliko je založno pravo registrovano, niko se ne može pozivati da mu podaci sadržani u Registru nisu bili poznati.
Kako se stiče založno pravo?
Založno pravo se stiče registracijom u Registru zaloge, osim ako drugim zakonom nije drukčije određeno.
Kada se stiče založno pravo?
Ugovorno, sudsko i zakonsko založno pravo se stiču upisom u Registar zaloge.
Da li je registracija zaloge dokaz o svojinskim pravima na predmetu zaloge?
Registracija založnog prava u Registru zaloge nije dokaz o svojinskim ili drugim pravima zalogodavca na založenim pokretnim stvarima, niti da je obezbeđeno potraživanje ili zalaganje punovažno.
Da li se treća lica mogu pozivati da nisu znala da postoji založno pravo?
Smatra se da su treća lica upoznata sa postojanjem založnog prava na osnovu samog upisa u Registar zaloge. Niko se ne može pozivati na okolnost da mu nisu bili poznati podaci iz Registra zaloge.
Šta je izvod iz Registra?
Izvod iz Registra je javna isprava koja sadrži sve registrovane podatke o konkretnom založnom pravu (izvod po Zl.broju). Ovakav izvod ima snagu izvršne isprave.
Šta je potvrda iz Registra?
Potvrda je javna isprava kojom se potvrđuje da je određena pokretna stvar registrovana kao predmet zaloge, odnosno da je određeno lice registrovano kao zalogodavac, uz navođenje osnovnih podataka o registrovanom založnom pravu ili kojom se potvrđuje da određena pokretna stvar nije registrovana kao predmet zaloge, odnosno da određeno lice nije registrovano kao zalogodavac.
Potvrda se izdaje i kada je njome potrebno potvrditi da je podatak ili dokument bio registrovan, odnosno da Registar sadrži određen dokument.
Da li izvod iz Registra zaloge ima svojstvo izvršne isprave?
Da, član 41. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisuje da izvod iz Registra založnog prava ima svojstvo izvršne isprave.
Izvod iz Registra zaloge sa upisanom zabeležbom namirenja predstavlja izvršnu ispravu na osnovu koje založni poverilac od suda može tražiti predaju predmeta založnog prava u državinu u slučaju vansudskog namirenja odnosno može od suda zahtevati odluku da se predmet založnog prava proda u skladu sa zakonom koji uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja.
Šta u situaciji kada izvod iz Registra ne sadrži dan dospelosti potraživanja?
Kada se iz overenog izvoda iz Registra ne može utvrditi dospelost potraživanja, a založni poverilac želi da namiri svoje potraživanje, potrebno je da u izvršnom postupku, pored izvoda i ugovora o zalozi, podnese i pismeni dokaz da je izvršnog dužnika pozvao da ispuni obavezu u naknadno ostavljenom roku.
Kako se pokreće postupak registracije zaloge u Registru?
Postupak registracije založnog prava pokreće se podnošenjem registracione prijave.
Prijava se podnosi na propisanom obrascu koji je dostupan na internet strani Agencije, Registra založnog prava, u odeljku „Obrasci".
Ko podnosi registracionu prijavu za upis sudskog založnog prava?
Odredbama člana 227. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisana je obaveza izvršnog poverioca da registruje založno pravo, jer se ono ustanovljava u njegovom interesu.
U kom roku se podnosi registraciona prijava?
Podnosilac prijave je dužan da podnese prijavu u roku od 15 dana od dana nastanka podatka ili dokumenta koji su predmet registracije, odnosno promene registrovanog podatka ili dokumenta, ako zakonom nije određen drugi rok. Za prijavu podnetu po isteku zakonom propisanog roka, iznos naknade za vođenje postupka registracije se uvećava za iznos propisan aktom kojim se uređuju naknade koje naplaćuje Agencija za svoje usluge.
U kom roku se odlučuje po registracionoj prijavi?
Rok za odlučivanje o registracionoj prijavi je pet radnih dana. Odluka registratora se objavljuje na internet strani Agencije istovremeno sa njenim donošenjem .
Koje su posledice propuštanja da se u roku odluči o registracionoj prijavi?
Ako se o prijavi ne odluči u roku od pet dana od prijema, smatra se da je prijava usvojena o čemu se donosi rešenje, a tražena registracija se sprovodi u Registru zaloge, izuzev u slučaju kada se radi o nenadležnosti, kada se traži registracija podatka ili dokumenta koji nisu predmet registracije ili su već registrovani.
Koje odluke registrator donosi u postupku registracije?
Ukoliko su ispunjeni uslovi za registraciju, registrator donosi rešenje kojim prijavu usvaja.
Ukoliko uslovi za registraciju nisu ispunjeni registraciona prijava se odbacuje rešenjem.
Da li se podnosiocu dostavlja odluka registratora?
Dostavljanje pismenog otpravka odluke registratora vrši se na izričit zahtev podnosioca prijave. U suprotnom, podnosilac prijave će se sa odlukom po prijavi moći da upozna preko sajta Agencije.
Koji su razlozi zbog kojih prijava može biti odbačena i mogućnost naknadnog uređenja?
Uslovi za registraciju propisani su članom 14. Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, a sadržina registra i dokumentacija potrebna za registraciju propisana je Pravilnikom o sadržini Registra založnog prava na pokretnim stvarima i pravima i dokumentaciji potrebnoj za registraciju.
Ukoliko registrator utvrdi da je prijavu podnelo neovlašćeno lice ili da prijava nije potpisana u skladu sa Zakonom, da prijava ne sadrži podatke i činjenice potrebne za registraciju, da uz prijavu nisu priloženi propisani dokumenti čija je sadržina i forma propisana Zakonom, da činjenice iz prijave nisu saglasne činjenicama iz priložene dokumentacije i podacima koji su registrovani u Registru, odnosno sa podacima registrovanim u nadležnom registru, a koji su javno dostupni i/ili da uz prijavu nije podnet dokaz o uplati propisane naknade na osnovu koga se može utvrditi da li je uplaćena naknada na tekući račun Agencije, donosi rešenje kojim odbacuje prijavu i utvrđuje koji uslovi za registraciju nisu ispunjeni. Ako podnosilac prijave u roku od 30 dana od dana objavljivanja rešenja kojim je prijava odbačena, podnese novu registracionu prijavu i otkloni utvrđene nedostatke, plaća polovinu iznosa propisane naknade za registraciju podataka. Podnosislac nove prijave obavezno označava broj rešenja kojim je ranija prijava označena.
Da li može da se izjavi žalba, a da se istovremeno uredi ranije podneta prijava?
Ako podnosilac prijave izjavi žalbu na rešenje kojim je odbačena prijava za registraciju uz utvrđivanje uslova koji nisu ispunjeni za registraciju, a istovremeno otkloni i nedostatke utvrđene rešenjem, smatraće se da radnje preduzete radi otklanjanja utvrđenih nedostataka nisu ni preduzete, odnosno nastaviće se postupak po žalbi.
Ko može izjaviti žalbu, u kom roku i kome se žalba izjavljuje?
Odredbom člana 25. stav 1. Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre propisano je da, protiv odluke registratora lice ovlašćeno za podnošenje prijave može da podnese žalbu ministru nadležnom za odlučivanje o žalbi, preko Agencije, u roku od 30 dana od dana objavljivanja odluke.
Zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar u članu 5. propisuje da upis založnog prava u Registar zaloge mogu tražiti poverilac ili zalogodavac, a ako upis traži poverilac potrebna je izričita izjava zalogodavca da pristaje da poverilac upiše založno pravo u Registar zaloge.
Predmet Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre je uređenje postupka registracije, evidentiranja i objavljivanja podataka i dokumenata koji su, u skladu sa posebnim zakonom, predmet registracije, evidencije i objavljivanja u registrima i evidencijama koje vodi Agencija za privredne registre, kao i druga pitanja od značaja za registraciju, evidenciju i objavljivanje. U slučajevima kada pitanja koja se odnose na postupak registracije i evidentiranja nisu posebno uređena Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, u skladu sa članom 4. istog zakone, shodno se primenjuje Zakon o opštem upravnom postupku.
Šta je to pravni osnov za registraciju ili brisanje podataka iz Registra?
Pravni osnov za registraciju predstavlja dokumentacija koja se prilaže uz registracionu prijavu i na osnovu koje se vrši upis ili brisanje podataka iz Registra (ugovor, sporazum pred sudom, sudska odluka, zapisnik o popisu i proceni i sl). Pravilnikom o sadržini Registra založnog prava na pokretnim stvarima i pravima i dokumentaciji potrebnoj za registraciju propisana je pojedinačna dokumentacija potrebna za određenu vrstu založnog prava (ugovorna, sudska i zakonska zaloga).
Šta je pravni osnov za registraciju izmene i dopune registrovanog založnog prava?
Aneks ugovora o zalozi, na primer, predstavlja pravni osnov za registraciju podataka o izmeni i dopuni već registrovanog ugovora o založnom pravu. Svaka izmena i dopuna ima karakter novog upisa u Registar. Pored aneksa ugovora, pravni osnov za registraciju izmene i dopune registrovanog založnog prava predstavlja i zabeleška u nastavku zapisnika o popisu o podacima iz kasnijeg rešenja o izvršenju za naplatu drugog potraživanja istog ili drugog izvršnog poverioca.
Odluka nadležnog državnog organa kojim se vrši izmena odluke koja je bila osnov za registraciju ili drugi odgovarajući dokument iz koga se sa sigurnošću može utvrditi da je došlo do promene registrovanih podataka, takođe, predstavlja pravni osnov za registraciju izmene i dopune registrovanog založnog prava.
Šta predstavlja pravni osnov za brisanje založnog prava iz Registra, u situaciji kada je predmet založnog prava prodat na vansudskoj javnoj prodaji, a iznos sredstava dobijen prodajom nije bio dovoljan za namirenje založnog poverioca drugog i kasnijeg reda upisa, odnosno da li je dovoljno dostaviti Ugovor o prodaji ili je neophodno dostaviti i saglasnost za brisanje založnih poverilaca nižeg reda?
Članom 53. stav 1. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u Registar („Službeni glasnik RS", br. 57/03, 61/05, 64/06 - ispr. i 99/11 - dr. zakoni i 31/19) propisano je da založno pravo prestaje na osnovu javne prodaje i druge prodaje predmeta založnog prava, izvršene radi namirenja potraživanja založnog poverioca, a stavom 3. istog člana propisano je da je u slučaju vansudske prodaje založni poverilac dužan da izda ispravu na osnovu koje zalogodavac može zahtevati brisanje založnog prava. Pravo da zahteva od založnog poverioca da izda ovakvu ispravu ima i kupac koji je predmet založnog prava pribavio na vansudskoj prodaji, u skladu sa članom 53. stav 4. istog zakona. Izjava založnog poverioca koji je svoje potraživanje namirio u postupku vansudske prodaje nije valjan pravni osnov za brisanje založnih prava drugih poverilaca na istom predmetu zaloge.
Da li je neophodna saglasnost zalogodavca za registraciju zaloge?
Saglasnost zalogodavca za registraciju založnog prava u Registru je neophodna samo kod zaloge nastale na osnovu ugovora. Ukoliko je zalogodavac fizičko lice, a poverilac podnosi zahtev za registraciju, izjava zalogodavca da pristaje da poverilac upiše založno pravo u Registar mora biti overena pred organom nadležnim za overu potpisa.
Kada je Poreska uprava obavezna da podnese registracionu prijavu za brisanje?
Posle namirenja poreskog duga u prinudnoj naplati Poreska uprava je dužna da u roku od dva dana podnese zahtev za brisanje založnog prava.
Kada se podnosi registraciona prijava za brisanje založnog prava?
Kada se dug isplati ili potraživanje prestane na neki drugi način, zalogodavac, založni poverilac i dužnik mogu podneti registracionu prijavu za brisanje založnog prava.
Ko podnosi registracionu prijavu za upis zabeležbe o započetom postupku namirenja?
Založni poverilac je dužan da u Registar zaloge upiše da je započeo postupak namirenja. Posle toga zalogodavac je dužan da poveriocu omogući da se namiri iz predmeta založnog prava.
Da li registracionu prijavu može da podnese punomoćnik?
Treće lice koje je ovlašćeno za zastupanje (punomoćnik) može da podnese registracionu prijavu za upis. Uz takvu prijavu punomoćnik mora da dostavi punomoćje za zastupanje. Ukoliko punomoćnik nije advokat, a fizičko lice daje ovlašćenje, punomoćje mora biti overeno od strane organa nadležnog za overu potpisa.
Ko može da podnese registracionu prijavu za upis u Registar?
Registracionu prijavu za upis založnog prava može da podnese založni poverilac ili zalogodavac. Dužnik ne može da podnese registracionu prijavu za upis.
Da li izjava zalogodavca da pristaje da poverilac registruje založno pravo u Registru treba da bude overena?
Ako založni poverilac podnosi registracionu prijavu za upis založnog prava, potrebno je da dostavi i izjavu zalogodavca da pristaje da poverilac upiše založno pravo u Registar. Ova izjava može biti sadržana u samom tekstu ugovora, a može biti i poseban dokument. Samo u situaciji kada je zalogodavac fizičko lice, izjava mora biti overena pred organom nadležnim za overu potpisa, bilo da je sačinjena kao poseban dokument, bilo da je sadržana u samom ugovoru.
Da li se može registrovati zaloga u Registru zaloge nastala posle otvaranja stečajnog postupka?
Nema uslova za registraciju založnog prava (zakonskog i sudskog) u Registru zaloge, u situaciji kada je posle izvršenog popisa i procene pokretnih stvari, a pre podnošenja registracione prijave za upis, otvoren stečajni postupak nad dužnikom (zalogodavcem). U skladu sa članom 80. stav 2. Zakona o stečaju („Sl. glasnik RS", br. 104/09, 99/11, ... 95/18), otvaranjem stečajnog postupka razlučno pravo se ostvaruje isključivo u stečajnom postupku, osim u slučaju donošenja odluke o ukidanju zabrane izvršenja i namirenja u skladu sa ovim Zakonom, dok je članom 93. stav 1. istog Zakona propisano da se od dana otvaranja stečajnog postupka ne može protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja osim izvršenja koja se odnose na obaveze stečajne mase i troškova stečajnog dužnika.
Isti je slučaj i sa ugovornim založnim pravom s obzirom da se sva prava poverioca ostvaruju isključivo u stečajnom postupku.
Da li predmet zaloge može biti založen više puta?
Jedna pokretna stvar - predmet zaloge može biti više puta založen, a činjenica da založno pravo nije registrovano u Registru ne znači da na istoj stvari ne postoji i neko drugo založno pravo.
Da li osnovna sredstva mogu biti predmet zaloge?
Osnovna sredstva mogu biti predmet zaloge jer ostaju u državini zalogodavca. Zaloga ne predstavlja smetnju za obavljanje redovne delatnosti.
Da li predmet založnog prava može biti potraživanje po osnovu zahteva za povraćaj PDV?
Pravo potraživanja po osnovu povraćaja poreza može biti predmet zaloge, kao i svako potraživanje koje nije vezano za ličnost ili se ne može prenositi na drugog, odnosno čiji prenos nije zabranjen zakonom. Ovakvo pravo na povraćaj PDV mora biti utvrđeno rešenjem kao potraživanje poreskog obveznika na povraćaj razlike poreza, a u skladu sa Zakonom o porezu na dodatu vrednost i Pravilnikom o postupku ostvarivanja prava na povraćaj PDV i o načinu i postupku refakcije i refundacije PDV.
Da li predmet zaloge može biti potraživanje iz ugovora o osiguranju?
Potraživanje iz ugovora o osiguranju može biti predmet založnog prava, bilo kao buduće potraživanje, bilo kao već postojeće potraživanje. Kod budućeg potraživanja osigurani slučaj još nije nastupio i tek nastupanjem osiguranog slučaja založni poverilac stiče založno pravo na osiguranoj sumi. Ukoliko se radi o potraživanju zalogodavca prema osiguravajućem društvu kao posledica nastalog osiguranog slučaja, zaloga se uspostavlja zaključenjem ugovora o zalozi i registracijom u Registru zaloge s obzirom da se radi o već postojećem potraživanju.
Da li predmet zaloge mogu biti sredstva na računu banke?
Predmet zaloge mogu biti sredstva na posebnom bankovnom računu. Član 9a Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u Registar („Službeni glasnik RS“, br. 57/03, 61/05, 64/06, 99/11 i 31/19) propisuje da predmet založnog prava mogu biti potraživanja zalogodavca koja se, u skladu sa ugovorima iz kojih nastaju, uplaćuju na poseban bankovni račun zalogodavca. U tom slučaju predmet zaloge su potraživanja zalogodavca iz predmetnih ugovora, a u Registar se upisuju i podaci o posebnom bankovnom računu zalogodavca na koji se ta potraživanja uplaćuju.
Sredstva po ugovoru o depozitu za obezbeđenje kredita takođe mogu biti predmet zalaganja.
U ostalim slučajevima novčana sredstva na računu banke mogu biti predmet zaloge samo do iznosa salda u trenutku uspostavljanja založnog prava.
Da li predmet zaloge mogu biti potraživanja iz bankarske garancije?
Prema mišljenju Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja - Sektora za upravne i nadzorne poslove u oblasti privrednih registara broj: 300-06-00-80/2011-09 od 20.05.2011 godine potraživanje iz bankarske garancije, kako za obične tako i za garancije „na prvi poziv" odnosno „bez prigovora", može biti predmet zaloge kao buduće potraživanje pošto potraživanje iz garancije nije nastalo (nastaje kad se ispune uslovi za naplatu po garanciji).
Da li se registruje izmena kod predmeta založnog prava označenog kao udeo u privrednom društvu u slučaju dokapitalizacije društva?
Kada je predmet založnog prava udeo u društvu, dokapitalizacija društva nije od značaja za registraciju promene predmeta založnog prava. Udeo je srazmeran ulogu, pa se povećanje kapitala proteže i na udeo, odnosno zalogu. Stoga nije potrebno u Registru zaloge registrovati dokapitalizaciju društva kao promenu predmeta zaloge.
Kada je zastupniku društva, punomoćniku po zaposlenju i prokuristi potrebno posebno ovlašćenje za zastupanje društva?
Označena lica ne mogu bez posebnog ovlašćenja nastupati kao druga ugovorna strana i sa društvom zaključivati ugovore u svoje ime i za svoj račun, u svoje ime i za račun drugog lica, niti u ime i za račun drugog lica. U takvoj situaciji neophodno je dostavljanje ovlašćenja za preduzimanje takve radnje koje se daje u formi odluke ortaka, komplementara, skupštine ili na drugi način koji je predviđen osnivačkim aktom odnosno statutom (član 42. Zakona o privrednim društvima). Ovo ograničenje se ne primenjuje na zakonskog zastupnika koji je istovremeno i jedini član društva.
Da li je za zalaganje udela potrebna prethodna saglasnost društva?
Prilikom podnošenja zahteva za registraciju založnog prava neophodno je priložiti pisano izjašnjenje zakonskog zastupnika društva čiji se udeli zalažu da li je osnivačkim aktom društva određeno pribavljanje saglasnosti društva za zalaganje, odnosno za prenos udela trećem licu, te da li je ista pribavljena, sve u skladu sa članom 177. Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS", br. 36/11, ... 109/21).
Da li ugovor o zalozi mora biti overen?
Ugovor o zalozi ne mora biti overen. Overena forma ugovora o zalozi se traži samo u izuzetnim slučajevima, odnosno kada je to propisano posebnim propisima.
Overena forma se zahteva kod ugovora o zalaganju udela.
Da li predmet zaloge može biti telekomunikaciona mreža, elektroenergetska mreža, odnosno naftovodna ili gasovodna mreža?
Telekomunikaciona mreža, odnosno elektroenergetska mreža, naftovodna ili gasovodna mreža ne mogu biti predmet zaloge koja se registruje u Registru založnog prava na pokretnim stvarima i pravima. Telekomunikaciona mreža, odnosno druge mreže, predstavljaju nepokretnost, odnosno vodove sa pripadajućim uređajima i postrojenjima (bilo da su nadzemni ili podzemni), u smislu Zakona o državnom premeru i katastru („Sl. glasnik RS", br. 72/09... 9/20 - dr. zakon) i registruju se u Katastru vodova.
Međutim, uređaji koji su izgrađeni na vodovima i koji omogućavaju funkcionisanje i celishodno korišćenje vodova, a mogu se odvojiti od voda bez uništenja ili značajnog oštećenja, smatraju se pokretnim stvarima i mogu biti predmet založnog prava.
Da li je moguće zalaganje imovine velike vrednosti?
Za raspolaganje imovinom velike vrednosti (preko 30% knjigovodstvene vrednosti) neophodno je da skupština društva prethodno ili naknadno odobri takvo raspolaganje.
Da li je za registraciju založnog prava na imovini društva koje posluje većinskim društvenim kapitalom potrebno dostaviti saglasnost ministarstva nadležnog za poslove privatizacije?
Ako društvo posluje većinskim društvenim kapitalom, ne može bez prethodne saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove privrede donositi odluke o zalaganju imovine, koje ne spadaju u redovno poslovanje.
Kako se registruje ugovor o ustupanju potraživanja posle otvaranja stečajnog postupka nad zalogodavcem?
Ugovor o ustupanju potraživanja, ugovor o faktoringu i sl. se mogu registrovati samo kroz zabeležbu od značaja za pravni promet, kojom se evidentira da je posle otvaranja stečajnog postupka došlo do promene, odnosno da je založni poverilac svoje potraživanje obezbeđeno zalogom, ustupio drugom licu. Registracija promene založnog poverioca nije moguća s obzirom da je članom 80. stavom 2. Zakona o stečaju („Sl. glasnik RS", br. 104/09, 99/11, ... 95/18) propisano da se razlučno pravo ostvaruje isključivo u stečajnom postupku.
Da li se može registrovati založno pravo posle donošenja odluke o restrukturiranju?
Do sprovođenja postupka prodaje subjekata privatizacije koji su na dan 13.08.2014. godine bili u restrukturiranju, subjekti privatizacije ne mogu, bez saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove privrede, da donose odluke koje se odnose na raspolaganje pokretnom imovinom odnosno zalaganje stvari, u skladu sa članom 93. stav 3. Zakona o privatizaciji („Sl.glasnik RS” br. 83/14, 46/15, 112/15 i 20/16-autentično tumačenje), u vezi sa članom 11. Uredbe o postupku i načinu restrukturiranja subjekata privatizacije („Sl.glasnik RS“, br.52/05, 96/08,98/09,44/13 i 59/13).
Da li se može upisati zaloga na sadnicama voća?
Zakonom o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja („Sl. glasnik RS“, br. 18/2005 i 30/2010) je u članu 3. definisano šta predstavlja sadni materijal, pa je propisano da su to sadnice koje služe za podizanje voćnjaka, vinograda i hmeljarnika, kao i reprodukcioni sadni materijal koji služi za proizvodnju sadnica, dok je kao sadnica definisana jednogodišnja ili višegodišnja biljka nastala iz vegetativnih delova matične biljke ili spajanjem podloge i plemke ili proizvedena iz semena matične biljke.
Imajući u vidu navedenu odredbu Zakona, ako je kao predmet zaloge ugovorena zaloga na sadnicama koje predstavljaju sadni materijal namenjen za dalju distribuciju, u cilju podizanja voćnjaka, vinograda i hmeljarnika, iste mogu biti registrovane kao predmet zaloge u Registru založnog prava na pokretnim stvarima i pravima.
Ukoliko su pak sadnice trajno zasađene u zemljištu u nameri podizanja voćnjaka, vinograda i hmeljarnika i ako je njihovom sadnjom stvorena čvrsta fizička veza sa zemljištem, one predstavljaju sastavni deo zemljišta na kome su zasađene i kao takve su predmet upisa u nadležnom RGZ - Katastru nepokretnosti, po mestu nalaženja nepokretnosti.
Da li Registar po službenoj dužnosti briše zabeležbe namirenja potraživanja?
Obaveza brisanja zabeležbi namirenja po službenoj dužnosti propisana je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar („Službeni glasnik RS”, broj 31/2019), koji je stupio na snagu 7. maja 2019. godine. Odredbom člana 64. stav 3. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima i pravima upisanim u registar („Službeni glasnik RS”, br. 57/03, 61/05, 64/06 - ispr, 99/11 - dr. zakoni i 31/19) propisano je da se zabaležba namirenja iz člana 36. stav 1. istog zakona briše po službenoj dužnosti istekom roka od 18 meseci od dana upisa zabeležbe.
Da li je moguće ponovo registrovati zabeležbu otpočinjanja postupka namirenja nakon njenog brisanja po službenoj dužnosti, u situaciji kada potraživanje nije u celosti namireno?
Ako je, radi namirenja obezbeđenog potraživanja, pokrenut postupak vansudskog namirenja, ponovni upis zabeležbe namirenja je moguć, ako je došlo do promene roka dospelosti obezbeđenog potraživanja. U tom slučaju založni poverilac i zalogodavac treba da zaključe aneks ugovora o zalozi kojim će konstatovati da je došlo do promene ugovornih obaveza, da taj podatak registruju i potom podnesu novu registracionu prijavu za upis zabeležbe otpočinjanja postupka namirenja, uz dostavljanje propisane dokumentacije.
Ako je, radi namirenja obezbeđenog potraživanja, pokrenut postupak pred nadležnim sudom (sudsko namirenje), ponovni upis zabeležbe namirenja nije moguć, ali stranka može da podnese registracionu prijavu za upis zabeležbe činjenice od značaja za pravni promet i upiše podatak da izvršni postupak, radi namirenja obezbeđenog potraživanja pred sudom, još uvek nije okončan. Kao pravni osnov za upis navedene zabeležbe može se priložiti bilo koji akt suda iz kog se može utvrditi da izvršni postupak pred sudom još uvek traje.
Da li predmet zaloge može biti bespilotna letelica - dron?
Zakon o vazdušnom saobraćaju („Službeni glasnik RS“, br. 73/10, 57/11, 93/12, 45/15 – dr. zakon, 83/18 i 9/20) članom 3. stav 1. tačka 4) bespilotni vazduhoplov definiše kao vazduhoplov čija se posada ne nalazi u vazduhoplovu, kojim se upravlјa dalјinski ili čiji je let autonoman.
Razvrstavanje i evidentiranje bespilotnih vazduhoplova uređeno je Pravilnikom o bespilotnim vazduhoplovima („Službeni glasnik RS“, broj 1/20). Odredbama člana 3. ovog pravilnika izvršeno je razvrstavanje bespilotnih vazduhoplova, dok je članom 4. propisano koji vazduhoplovi se upisuju u evidenciju vazduhoplova koju vodi Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.
Shodno navedenom, registracija založnog prava na bespilotnoj letelici – dronu je moguća ako se iz dokumentacije, koja se dostavlјa u postupku registracije, nesumnjivo može utvrditi da za upis založnog prava nije nadležan Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, odnosno da nije u pitanju bespilotni vazduhoplov iz čl. 3. i 4. Pravilnika o bespilotnim vazduhoplovima.