Brisanje založnog prava

Registraciona prijava za brisanje registrovane zaloge nalazi se u odeljku „Obrasci”

UPUTSTVO ZA POPUNJAVANJE REGISTRACIONE PRIJAVE ZA BRISANJE REGISTROVANE ZALOGE

Registracionu prijavu za brisanje registrovane zaloge mogu podneti:

• založni poverilac
• zalogodavac
• zainteresovano lice

Ukoliko je podnosilac pravno lice, prijavu potpisuje zakonski zastupnik privrednog društva ili drugog pravnog lica, zastupnik koji je aktom ili odlukom nadležnog organa društva ovlašćen da zastupa društvo i prokurista.

Prijavu može podneti i drugo ovlašćeno lice, odnosno punomoćnik, pri čemu se uz registracionu prijavu obavezno prilaže i ovlašćenje, odnosno punomoćje za zastupanje. Prokurista ne može preneti ovlašćenje za zastupanje na drugo lice.

Ukoliko je podnosilac fizičko lice, a prijavu podnosi preko punomoćnika koji nije advokat, uz prijavu se mora dostaviti punomoćje overeno od strane organa nadležnog za overu potpisa.

Fizičko lice koje podnosi prijavu dužno je da uz prijavu podnese i dokaz o identitetu. Kada je u pitanju domaće fizičko lice, podnosi fotokopiju lične karte, a kada je u pitanju stranac, podnosi fotokopiju pasoša.

Pored založnog poverioca i zalogodavca, prijavu može podneti i zainteresovano lice, tj. lice koja ima određeni pravni interes da se iz Registra založnog prava briše registrovana zaloga (npr. dužnik kada dužnik i zalogodavac nisu isto lice; lice koje je kupilo predmet zaloge u postupku vansudske ili sudske prodaje, ovlašćeno je za podnošenje registracione prijave za brisanje registrovane zaloge i druga zainteresovana lica). Zainteresovano lice treba da dostavi odgovarajući dokaz (može i u fotokopiji) iz koga jasno proizilazi to njegovo svojstvo (npr. kada novi vlasnik predmeta zaloge podnosi prijavu, potrebno je da dostavi pravni osnov na osnovu koga je stekao pravo svojine na konkretnom predmetu i time svojstvo zainteresovanog lica za podnošenje prijave), osim ako se to svojstvo podnosioca može direktno utvrditi uvidom u registrovane podatke predmetne zaloge (npr. dužnik podnosi prijavu, pri čemu dužnik i zalogodavac nisu isto lice) ili uvidom u Registar privrednih subjekata (npr. došlo je do statusne promene stranke - podnosioca).

Strana 1 - Podaci o podnosiocu prijave

Ukoliko podnosilac prijave podnosi prijavu neposredno u Agenciji, neophodno je da na prijavi naznači da li zahteva da mu se izda potvrda o podnetoj prijavi.

Ukoliko podnosilac prijave postupa po ranije odbačenoj prijavi, na prijavi se obavezno upisuje broj rešenja kojim je ranije podneta prijava odbačena.

Podnosilac prijave označava broj pod kojim je založno pravo čije se brisanje traži registrovano u Registru založnog prava.

U rubrici Podaci o podnosiocu prijave, potrebno je označiti odgovarajuće polje koje se odnosi na opšte podatke o podnosiocu prijave, tako što se štiklira polje ispred odgovarajućeg naziva. Ako je u pitanju fizičko lice, popunjava se polje na levoj strani obrasca, a ako je u pitanju pravno lice ili državni organ, popunjavaju se polja na desnoj strani obrasca, i to:

• za domaće fizičko lice se navodi ime, prezime, matični broj, mesto i država prebivališta, ulica i broj prebivališta, odnosno boravišta, a ako je subjekt založnog prava strano fizičko lice, obavezno se navodi ime, prezime, broj pasoša, država izdavanja, mesto i država prebivališta, ulica i broj prebivališta, odnosno boravišta;
• za domaće pravno lice ili državni organ navodi se poslovno ime/naziv, matični broj, adresa sedišta, a ukoliko je subjekt založnog prava strano pravno lice, navodi se poslovno ime, oznaka pod kojom se vodi u stranom registru, naziv tog registra, mesto i država sedišta i adresa sedišta (ulica i broj).

Ukoliko je podnosilac registracione prijave fizičko lice -  prva strana prijave treba da bude snabdevena potpisom fizičkog lica ili potpisom punomoćnika, a ako je punomoćnik advokat i njegovim pečatom.

Ukoliko je podnosilac registracione prijave pravno lice, prva strana mora biti snabdevena pečatom i potpisom ovlašćenog lica. Ukoliko prijavu podnosi punomoćnik pravnog lica, prijava mora biti snabdevena potpisom punomoćnika, a ako je punomoćnik advokat i njegovim pečatom.

Od 1. oktobra 2018, privredni subjekti nemaju obavezu da upotrebljavaju pečat u poslovnim pismima i drugim dokumentima (član 25. Zakona o privrednim društvima „Sl. glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018, 91/2019 i 109/2021).

Ukoliko registracionu prijavu podnosi punomoćnik koji je svoje punomoćje deponovao u Agenciji za privredne registre, neophodno je označiti broj pod kojim je punomoćje deponovano.

Na prijavi se obavezno označava svojstvo potpisnika prijave, tako što se štiklira polje ispred odgovarajućeg naziva (založni poverilac lično, punomoćnik/zastupnik založnog poverioca, zalogodavac lično, punomoćnik/zastupnik zalogodavca, zainteresovano lice, punomoćnik/zastupnik zainteresovanog lica). Ukoliko se prijava podnosi preko punomoćnika ili zastupnika, potrebno je navesti njegovo ime i prezime i svojstvo u za to predviđeno polje.

Strana 2 - Način dostavljanja odluke registratora i priložena dokumentacija

Dostavljanje pismenog otpravka odluke registratora vrši se samo na izričit zahtev podnosioca prijave. Ovo znači da podnosilac u prijavi mora da zahteva dostavljanje odluke registratora i da odabere jedan od ponuđenih načina dostave. Ukoliko ovo ne učini, pismeni otpravak odluke registratora neće biti dostavljen, a podnosilac će sa sadržinom odluke moći da se upozna preko internet strane Agencije za privredne registre, Registra založnog prava.

U polju Dokumentacija koja se prilaže uz prijavu neophodno je navesti pojedinačno svaki dokument koji se prilaže uz registracionu prijavu, uključujući i dokaz o uplati naknade za registraciju.

Strana 3 - Pravni osnov brisanja založnog prava iz Registra založnog prava

Na strani 3 obavezno naznačiti polje ispred odgovarajućeg pravnog osnova brisanja založnog prava iz Registra založnog prava.

Ukoliko je zalogodavac/dužnik isplatio založnom poveriocu dug u celosti, potrebno je štiklirati polje ispred „Isplata duga".  

Ukoliko se založno pravo briše na osnovu brisovne izjave založnog poverioca, potrebno je štiklirati polje ispred „Brisovna izjava”.

Za potpisivanje brisovne izjave punomoćnik mora biti izričito ovlašćen (potrebno je specijalno punomoćje).

Ukoliko je predmet zaloge prodat u sudskom ili vansudskom postupku, potrebno je štiklirati polje ispred „Prodaja predmeta zaloge u sudskom ili vansudskom postupku”.

Ukoliko je ugovor o zalozi raskinut (na primer sporazumom o raskidu ugovora, zbog zamene sredstava obezbeđenja i sl.) potrebno je štiklirati polje ispred „Raskid ugovora”.

Ukoliko je predmet zaloge propao, potrebno je štiklirati polje ispred „Propast predmeta zaloge”.

Ukoliko se radi o pravnom osnovu brisanja založnog prava koji ne spada ni u jednu od napred navedenih kategorija, potrebno je štiklirati polje ispred „Drugi načini prestanka”.

Osnov brisanja može biti:

• otpust duga od strane založnog poverioca - odricanje založnog poverioca od svog prava da od dužnika traži ispunjenje obaveze isplate duga, sa čime je dužnik saglasan,
• konfuzija/sjedinjenje - obaveza dužnika da založnom poveriocu isplati dug prestaje kada jedno isto lice postane i založni poverilac i zalogodavac/dužnik,
• konsolidacija - kada založni poverilac stekne pravo svojine na predmetu založnog prava,
• sudska odluka kojom je utvrđeno da je založno pravo prestalo,
• sudska odluka kojom je ugovor o zalozi ili ugovor čije je potraživanje obezbeđeno založnim pravom poništen ili raskinut,
• sudska odluka kojom se obustavlja izvršenje i ukidaju sprovedene izvršne radnje, ukoliko je u pitanju sudsko založno pravo registrovano na osnovu zapisnika o popisu i proceni pokretnih stvari,
• odgovarajuća odluka poreskog organa - saglasnost ovlašćenog lica poreskog organa za brisanje založnog prava i sl.

U polju „Bliži opis” potrebno je dati preciznije podatke o osnovu prestanka.

Na primer: kada je pravni osnov brisanja založnog prava sudska odluka kojom je ugovor o zalozi poništen, potrebno je u ovom polju navesti naziv suda koji je doneo presudu, broj i datum donošenja presude, uz navođenje bližih podataka o ugovoru o zalozi koji je poništen, pri čemu se uz zahtev obavezno podnosi originalni primerak pravnosnažne presude i sl.

DOKUMENTACIJA KOJA SE PRILAŽE UZ PRIJAVU

Dokumentacija koja se prilaže uz registracionu prijavu propisana je Pravilnikom o sadržini registra založnog prava na pokretnim stvarima i pravima i dokumentaciji potrebnoj za registraciju, koji je dostupan u odeljku „Propisi”.

Za brisanje založnog prava, u zavisnosti od razloga za brisanje, prilaže se različita dokumentacija:

Izjava ili drugi akt kojim založni poverilac potvrđuje da mu je dužnik isplatio dug, da je predmet zaloge prodat u postupku vansudskog namirenja ili da je njegovo potraživanje na drugi način prestalo

Na primer, potvrda nadležne službe ili izjava zakonskog zastupnika založnog poverioca da je dug izmiren u celosti i sl. Ako prijavu za brisanje podataka o založnom pravu podnosi zalogodavac, izjava mora biti overena od strane organa nadležnog za overu potpisa, ukoliko je založni poverilac fizičko lice.

Izjava založnog poverioca da se odriče založnog prava

Na primer, izjava zakonskog zastupnika založnog poverioca kojom se izričito odriče založnog prava koje je registrovano u njegovu korist i sl.

Ako izjavu daje treće lice koje je poverilac ovlastio da preduzima radnje radi zaštite i namirenja obezbeđenog potraživanja, uz izjavu se prilaže i posebno ovlašćenje poverioca za davanje takve izjave ako ovakvo ovlašćenje nije sadržano u ugovoru na osnovu kog je založno pravo registrovano.

Pravnosnažna odluka suda, kojom se utvrđuje da je ugovor na osnovu kog je izvršena registracija podataka raskinut, odnosno poništen.

Ako prijavu za brisanje podataka o založnom pravu podnosi zalogodavac, izjava mora biti overena od strane organa nadležnog za overu potpisa, ukoliko je založni poverilac fizičko lice.

Dokument iz koga proističe da je založni poverilac stekao pravo svojine na predmetu založnog prava

Na primer, založni poverilac stekne pravo svojine na predmetu zaloge na  osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju i sl.

Dokument iz koga proističe da su se svojstvo založnog poverioca i svojstvo dužnika stekli u istom licu

Na primer, kada dođe do statusne promene pripajanja privrednog društva - založnog dužnika privrednom društvu - založnom poveriocu i sl.

Dokument iz koga proističe da je predmet zaloge propao

Na primer, zapisnik osiguravajućeg društva u kome se konstatuje da je nastala totalna šteta na vozilu - predmetu zaloge i sl.

Odluka suda iz koje se može utvrditi da je predmet zaloge prodat u postupku namirenja i da je kupac isplatio cenu u celosti

Na primer, sudska odluka doneta u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom - zalogodavcem, kojom se utvrđuje da je predmet zaloge prodat i nalaže Agenciji za privredne registre, Registru založnog prava da po pravnosnažnosti rešenja izvrši brisanje založnog prava na predmetnim pokretnim stvarima zalogodavca, registrovanim kao predmet zaloge i sl.

Pravnosnažna odluka suda ili drugog državnog organa, odnosno drugi odgovarajući dokaz da je založno pravo prestalo, odnosno da je prestalo potraživanje koje je obezbeđeno registrovanom zalogom

Na primer, pravnosnažna odluka suda iz koje proističe da je je dugovanje po obezbeđenom potraživanju namireno.

Pravnosnažna odluka suda kojom je poništen ugovor na osnovu koga je izvršena registracija

Na primer, pravnosnažna sudska odluka kojom je poništen ugovor o zalozi ili ugovor koji predstavlja osnovni pravni posao – na primer ugovor o kupoprodaji i sl.

Drugi odgovarajući dokument u skladu sa zakonom

Na primer, aneksom ugovora o zalozi založni poverilac i dužnik saglasili su se da izvrše zamenu predmeta zaloge i založnog prava kao sredstva obezbeđenja drugim sredstvom obezbeđenja i sl.

Dokumentacija mora biti dostavljena u originalu, overenom prepisu ili fotokopiji overenoj od strane nadležnog organa.

Ako se uz prijavu prilaže strana isprava, ona mora biti legalizovana u skladu sa zakonom i uz nju se mora dostaviti prevod ovlašćenog sudskog tumača. Uz dokument koji je sačinjen na stranom jeziku, prilaže se i prevod tog dokumenta, koji mora biti sačinjen od strane ovlašćenog sudskog tumača.

NAKNADA ZA BRISANJE REGISTROVANE ZALOGE

Visina naknade za brisanje registrovane zaloge propisana je Odlukom o naknadama za poslove registracije i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre.

Naknada za brisanje registrovane zaloge iznosi 1.100,00 dinara, ako je prijava podneta u papirnoj formi, a ako je prijava elektronska 1.000,00 dinara.

Dodatna naknada za neblagovremeno podnetu registracionu prijavu iznosi 3.000,00 dinara

Račun za uplatu naknade

Broj računa za uplatu naknade za brisanje registrovane zaloge, koja se plaća Agenciji za privredne registre:

• 840-29770845-52, model 97, poziv na broj (dobijeni poziv na broj obavezno unesite u uplatnicu).

POSTUPANJE PO RANIJE ODBAČENOJ PRIJAVI

Ukoliko je ranija prijava odbačena, podnosilac može da, u roku od 30 dana od objavljivanja rešenja kojim je ranija prijava odbačena podnese novu prijavu, otkloni sve utvrđene nedostatke i uplati polovinu naknade propisane za predmetnu registraciju.

 U tom slučaju podnosilac treba da podnese:

• novu uredno popunjenu registracionu prijavu na kojoj će obavezno označiti broj rešenja kojim je ranija prijava odbačena (nova prijava treba da bude podneta u celosti, a ne samo pojedini delovi prijave, budući da je reč o novom zahtevu za registraciju);
• nedostajuću i/ili ispravljenu dokumentaciju (ukoliko je u rešenju o odbacivanju navedeno koja dokumentacija nije priložena i/ili koji su nedostaci priložene dokumentacije);
• dokaz o uplati polovine iznosa propisane naknade za registraciju (pri čemu će ovaj iznos uvek biti naveden u obrazloženju rešenja o odbacivanju).

Važne napomene

Ukoliko podnosilac postupa po ranije odbačenoj prijavi, na prvoj strani se obavezno navodi broj prethodno odbačene prijave. U suprotnom registrator će dostavljenu prijavu smatrati novom prijavom i ceniti ispunjenost uslova za registraciju samo na osnovu dokumentacije koja je uz nju priložena.

Ako podnosilac istovremeno sa podnošenjem nove prijave izjavi žalbu na rešenje o odbačaju, smatra se da radnje preduzete radi otklanjanja utvrđenih nedostataka nisu preduzete i nastavlja se postupak po žalbi.