(OBAVEZNO PROČITATI OPŠTA UPUTSTVA)

Ustanove kulture (u javnoj, u privatnoj svojini i ustanove kulture čiji se projekti i rad, većim delom ili u celini finansiraju iz budžeta), koje su bile registrovane u nadležnim privrednim sudovima, od 18. novembra 2022. godine, imaju obavezu usklađivanja koja podrazumeva podnošenje registracione prijave i propisane dokumentacije za upis usklađivanja u Registar ustanova kulture, koji će od 18. novembra 2022. godine voditi Agencija za privredne registre.

Postupak upisa usklađivanja u Registar ustanova kulutre će se vršiti bez plaćanja naknade počev od 18. novembra 2022. godine zaljučno sa 18. februarom 2023. godine, a ako se prijava z upis usklađivanja podnese posle 18. februara 2023. godine, podnosilac je dužan da podnese i dokaz o uplati naknade od 4.900,00 dinara.

Postupak usklađivanja pokreće se podnošenjem propisane registracione prijave za upis usklađivanja ovde, i propisane dokumentacije (Pravilnikom o bližoj sadržini registra ustanova kulture i dokumentaciji potrebnoj za registraciju – čl. 28), koja mora biti u originalu ili overenoj kopiji:

1) važeći osnivački akt (osnivački akt donose osnivači – član 26. Zakona. Potpisi osnivača na osnivačkom aktu ustanove kulture u privatnoj svojini overavaju se u skladu sa zkonom – čl. 31b stav 11. Zakona);

2) novi statut (koji mora biti donet posle stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi („Sl. glasnik RS“, broj 47/2021). Statut ustanove kulture donosi upravni odbor – član 44. Zakona);

3) saglasnost nadležnog organa na novi statut ustanove kulture u javnoj svojini/ustanove kulture čiji se projekti i rad, većim delom ili u celini finansiraju iz budžeta (uz statut ustanove kulture u javnoj svojini čiji je osnivač autonomna pokrajina ili jedinca lokalne samouprave, dostavlja se saglasnost organa određenih njihovim propisima. Na statut ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija saglasnost daje Ministarstvo – čl.28. Zakona).

Ako je u postupku usklađivanja došlo do promene drugih podataka koji se upisuju u Registar, izuzev statusnih promena, i brisanja ustanove kulture iz registra, podnosilac prijave je dužan da dostavi i dokumentaciju koja je Pravilnikom o bližoj sadržini registra ustanova kulture i dokumentaciji potrebnoj za registraciju, propisana za tu vrstu promene.

Osnivački akt i statut ustanove kulture će se javno objaviti na internet strani Agencije u skladu sa Zakonom.

Podnosilac registracione prijave odnosno lice koje je dužno da potpiše registracionu prijavu je direktor, odnosno lice ovlašćeno za zastupanje ustanove kulture. Ako je u postupku usklađivanja došlo do promene direktora odnosno lica ovlašćenog za zastupanje, prijavu potpisuje novoimenovani direktor odnosno novoimenovano lice ovlašćeno za zastupanje (uz dostavljanje dokumentacije na osnovu koje će se izvršiti i promena direktora odnosno lica ovlašćenog za zastupanje u Registru).

Popunjavanje registracione prijave za upis usklađivanja u Registar:

Strana 1 prijave

  • Ako se prijava podnosi neposredno u APR-u, potvrda o podnetoj prijavi će se izdati podnosiocu samo ako bude tako označeno u prijavi (čl. 12. stav 1. Zakona o postupku registracije u APR-u).
  • Ako se prijava podnosi drugi put jer je prvi put prijava bila odbačena rešenjem registratora, onda je podnosilac prijave u obavezi da upiše broj prijave koja je rešenjem registratora odbačena (čl. 17. stav 3. Zakona o postupku registracije u APR-u).
  • Naziv ustanove kulture se upisuje na način kako je određen osnivačkim aktom i kako je upisan u prethodni registar. Za razliku od privrednog suda koji je naziv i sedište registrovao kao jedan podatak, u Registru usanova kulture koji će voditi APR, naziv i sedište će se registrovani kao odvojeni podaci. Razlog za ovakvo postupanje jesu pozitivno-pravni propisi koji određuju obavezu privatno-pravnog lica da, ako želi u nazivu da ima naziv Repblike Srbije/autonomne pokrajine/jedinice lokalne samouprave, mora da ima saglasnost nadležnog državnog organa. Naziv će se upisati na ćiriličnom pismu, a ako naziv sadrži stranu reč, ova reč će biti upisana latiničnim pismom.
  • U podatke o sedištu ustanove kulture se obavezno upisuju podaci: grad/mesto, opština, ulica, broj i broj i naziv pošte, a slovo, sprat i broj stana se upisuju ako postoje.
  • Podaci o skraćenom nazivu, nazivu na jeziku nacionalne manjine i nazivu na stranom jeziku se upisuju ako su propisani osnivačkim aktom ustanove kulture (čl. 26. Zakona o kulturi propisuje da se osnivačkim aktom ustanove kulture određuje naziv ustanove.
  • Matični broj ustanove kulture (određen je rešenjem Republičkog zavoda za statistiku) i poresko-identifikacioni broj (određen je potvrdom Poreske uprave).

Strana 2 prijave

  • Podnosilac je u obavezi da označi vrstu vlasništva ustanove kulture: ustanova kulture u javnoj svojini/ustanova kulture u privatnoj svojini/ustanova kulture koja se u celini ili većim delom finansira iz budžeta.
  • Podnosilac je u obavezi da označi najmanje jednu oblast od ponuđenih kulturnih delatnosti, a može da označi i više njih.
  • Podatak o šifri i nazivu delatnosti koju obavlja ustanova kulture treba prepisati iz rešenja Republičkog zavoda za statistiku kojim je ustanovi kulture dodeljen matični/registarski broj, a koji se određuje na osnovju Uredbe o klasifikaciji delatnosti.
  • Podnosilac ima obavezu da unese kontakt podatke ustanove kulture.

Strana 3 prijave

  • Podnosilac unosi podatke o osnivaču ustanove kulture (za ustanove u javnoj svojini to su Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, a za ustanove u privatnoj svojini fizička i pravna, domaća i strana lica/ za ustanove koje se većim delom ili u celini finansiraju iz budžeta to su Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i domaća pravna lica). Podaci o domaćem fizičkom licu koji se registruju su: lično ime i jedinstveni matični broj građana. Podaci o strancu koji se registruju su: lično ime, broj pasoša i država izdavanja, odnosno lični broj za stranca. Podaci o domaćem pravnom licu koji se registruju su: ime državnog organa, odnosno poslovno ime, adresa sedišta i matični broj. Podaci o stranom pravnom licu koji se registruju su: poslovno ime, adresa sedišta, broj pod kojim se to pravno lice vodi u matičnom registru i država u kojoj je to lice registrovano (koji se dokazuju izvodom iz nadležnog registra sa prevodom na srpski jezik, ovlašćenog sudskog tumača).

Napomena:

Ako je zakonom predviđeno da se uz registracionu prijavu dostavlja dokumentacija u originalu ili overenoj kopiji – overena kopija podrazumeva overu od strane organa nadležnog za overu potpisa (od 1. marta 2017. za overu dokumentacije nadležni su samo notari, osim u jedinicama lokalne samouprave gde nema notara, pa se overa i dalje može vršiti u sudu ili opštini).

Dokumentacija, koja je overena od strane organa nadležnog za overu potpisa u inostranstvu, postaje strana javna isprava i mora sadržati Apostille - ako je reč o zemlji koja je potpisnica Haške konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava, osim ako između konkretne strane zemlje i Republike Srbije nije zaključen bilatelarni sporazum o međusobnom priznavanju javnih isprava bez legalizacije. U slučaju da konkretna strana zemlja nije potpisnica Haške konvencije i nema zaključen bilatelarni sporazum sa Republikom Srbijom o međusobnom priznavanju javnih isprava bez legalizacije, potrebna je tzv. "puna" legalizacija.

Više informacija o tome sa kojim državama Republika Srbija ima zaključene bilateralne sporazume, odnosno o potpisnicama Haške konvencije možete pronaći ovde.

Uz dokumentaciju koja je sačinjena na stranom jeziku, obavezno se dostavlja prevod na srpski jezik overen od stalnog sudskog tumača.

Strana 4 prijave

  • Podnosilac prijave unosi podatke o direktoru/v.d. direktoru/upravniku/licu ovlašćenom za zastupanje ustanove u javnoj svojini odnosno o direktoru/v.d. direktoru/upravniku/licu ovlašćenom za zastupanje/likvidacionom upravniku ili stečajnom upravniku (koji seupisuju kao „drugo“), ustanove kulture u privatnoj svojini na način određen statutom ustanove kulture. Ustanova kulture, pored direktora, može imati i druga lica ovlašćena za zastupanje. Lica ovlašćena za zastupanje ustanove kulture u privatnoj svojini su likvidacioni upravnik u postupku likvidacije i stečajni upravnik u postupku stečaja. Podaci koji se unose za domeće fizičko lice su: ime i prezime, jedinstveni matični broj (JMBG) i funkcija, a za strano fizičko lice: ime i prezime, broj pasoša i država izdavanja, odnosno lični broj za stranca i funkcija.

Strana 5 prijave

  • Podnosilac prijave unosi podatke o predsednikuj/v.d.predsedniku/članu/v.d. članu upravnog odbora. Upravni odbor ustanove kulture imenuje osnivač, a predsednika upravnog odbora imenuje osnivač iz redova članova upravnog odbora.
  • Upravni odbor mora imati najmanje 5 članova (predsednik + 4 člana). Izuzetak je upravni odbor ustanove kulture iz člana 24. Zakona o kulturi, kod kojih se broj članova upravnog odbora povećava za po jednog predstavnika nacionalnih saveta nacionalnih manjina za koje je ta ustanova od posebnog značaja. Podaci koji se unose za domeće fizičko lice su: ime i prezime, jedinstveni matični broj (JMBG) i funkcija, a za strano fizičko lice: ime i prezime, broj pasoša i država izdavanja, odnosno lični broj za stranca i funkcija.

Strana 6 prijave

  • Podnosilac prijave ima obavezu da u registracionu prijavu upisa usklađivanja upiše datum osnivanja ustanove kulture (datum osnivanja iz rešenja o osnivanju nadležnog privrednog suda). Registrator će ovaj podatak prepisati iz registracione prijave.
  • Podnosilac prijave ima obavezu da u registracionu prijavu upiše datum donošenja važećeg osnivačkog akta. Prilikom podnošenja registracione prijave usklađivanja u APR, uz ostalu dokumentaciju se predaje važeći osnivački akt radi registracije i objave na internet strani. Važeći osnivački akt se predaje i u fotokopiji jer je pretpostavka da se original nalazi u arhivskoj dokumentaciji, koju je APR preuzeo od nadležnih privrednih sudova. Ako se predaje osnivački akt koji nije registrovan u nadležnom privrednom sudu, onda osnivački akt mora biti predat u originalu ili overenoj kopiji.
  • Podnosilac prijave ima obavezu da u registracionu prijavu upiše datum donošenja novog statuta koji se dostavlja APR na registraciju i objavljivanje. Ako se radi o ustanovi kulture u javnoj svojini ili ustanovi koja se većim delom ili u celini finansira iz budžeta, pored statuta se dostavlja i saglasnost nadležnog organa na statut (član 28. Zakona o kulturi).
  • Podnosilac prijave može (nema obavezu) da u registracionu prijavu upiše tip ustanove kulture.

Strana 7 prijave

  • Podnosilac ima obavezu da u registracionu prijavu upiše podatke (naziv, adresu sedišta i delatnost), o postojećim ograncima.

Strana 8 prijave

  • Ako postoji podatak koji je od značaja za pravni promet, podnosilac ima obavezu da ga prilikom podnošenja prijave za upis usklađivanja, upiše u vidu zabeležbe i dostavi dokumentaciju kojom potvrđuje takav podatak (recimo ako se radi o ustanovama kulture iz čl. 21a. Zakona koje uživaju posebnu brigu ili o ustanovama kulture iz člana 25. i 25a. Zakona.
  • Podnosilac ima obavezu da obeleži dokumentaciju koju je dostavio uz prijavu.
  • Podnosilac ima obavezu da izabere jedan od ponuđenih načina na koji želi da mu se dostavi odluka registratora.
  • Podnosilac prijave (direktor/upravnik/v.d. direktora/drugo lice ovlašćeno za zastupanje) odnosno zastupnik ustanove kulture ima obavezu da upiše tražene lične podtake, da potpiše registracionu prijavu i ako se radi o ustanovi kulture u javnoj svojini, stavi pečat te ustanove. Podnosilac može upisati i svoj kontakt podatak kako bi se obezbedila lakša komunikacija sa registrom.