Ukoliko postoji potreba da se isti dokument koristi u većem broju postupaka registracije, zainteresovana lica se mogu obratiti Registru finansijskog lizinga zahtevom za deponovanje dokumenata. Predmet deponovanja mogu biti punomoćja, opšti uslovi ugovora o finansijskom lizingu, izvodi iz nadležnih registara za pravna lica koja se ne registruju u Agenciji za privredne registre, kao i druga dokumentacija, a sva dostavljena pismena moraju biti u originalu, overenom prepisu ili overenoj fotokopiji.
Punomoćja, koja su deponovana, važe do isteka roka kojim je vlastodavac ograničio zastupanje ovlašćenog lica, odnosno do njegovog opoziva ili otkaza, u skladu sa zakonom.
Opšti uslovi ugovora o finansijskom lizingu deponuju se, na zahtev lizing kuće, kako bi se izbegla potreba dostavljanja istih uz pojedinačne registracione prijave i važeći su u periodu koji je određen od strane davaoca lizinga.
Izvodi koji se izdaju od strane organa nadležnih za registraciju pravnih lica (registara, sudova, i sl), kako stranih, tako i domaćih, a za čiju registraciju nije nadležna Agencija za privredne registre, odnosno drugi odgovarajući dokumenti iz kojih se sa sigurnošću mogu utvrditi podaci o subjektu u poslu finansijskog lizinga - primaocu lizinga i ostalim subjektima (isporučiocu predmeta lizinga i korisniku predmeta lizinga), nakon deponovanja, pravno su važeća pred Registrom finansijskog lizinga u periodu od godinu dana od datuma njihovog izdavanja, zbog eventualnih statusnih i drugih promena koje su od značaja za postupak registracije.
Strane isprave moraju biti legalizovane u skladu sa Zakonom o legalizaciji isprava u međunarodnom prometu („Sl. list SFRJ”, broj 6/73 i „Sl. list SCG”, broj 1/03 - Ustavna povelja), ukoliko država u kojoj je to pismeno izdato ili sačinjeno nije potpisnik Haške Konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava, poptisane u Hagu 05.10.1961. godine („Sl.list SFR” – Dodatak Međunarodni ugovori i drugi sporazumi broj 10/1962) ili potpisnik bilatelarnog ugovora o međusobnom oslobađanju javnih isprava od legalizacije sa Republikom Srbijom.
„Puna legalizacija” se zahteva ako zemlja koja na čijoj teritoriji je izdata javna isprava nije potpisnica Haške konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava i kada sa našom zemljom nema zaključen bilateralni sporazum o međusobnom priznavanju javnih isprava bez legalizacije. Ako je zemlja potpisnica Haške konvencije, strana javna isprava mora sadržati „Apostille”. U slučaju kada sa zemljom, na čijoj teritoriji je izdata predmetna javna isprava, Republika Srbija ima potvrđen bilateralni sporazum o međusobnom priznavanju javnih isprava bez legalizacije nije potrebna ni legalizacija, kao ni pečat „Apostille”.
Više informacija o potpisnicama Haške konvencije i zemljama sa kojima Republika Srbija ima potvrđene bilateralne ugovore o međusobnom oslobađanju javnih isprava od legalizacije možete pronaći ovde.
Uz dokument sačinjen na stranom jeziku obavezno se prilaže prevod sačinjen od strane ovlašćenog sudskog tumača.
Napomena:
Za deponovanje dokumenata ne plaća se naknada.