Razvoj poslova boniteta koji se danas obavljaju u okviru Registra finansijskih izveštaja u Agenciji za privredne registre započet je 14. januara 2002. godine, kada je osnovan Centar za bonitet, kao organizacioni deo Narodne banke Srbije. To je bio prvi ozbiljan korak u pravcu izgradnje sistema boniteta u našoj zemlji, kojim je izvršena integracija i standardizacija podataka iz velikog broja izvora kako bi se obezbedio jedinstven sistem informisanja u nacionalnim okvirima.
Okosnicu sistema boniteta čine podaci iz izvornih finansijskih izveštaja, a pored njih prikupljaju se i standardizuju i podaci o statusu pravnih lica i preduzetnika, podaci o izvršenoj reviziji, zatim podaci o nelikvidnosti i drugi podaci od značaja za njihovo poslovanje. Radi uspostavljanja sistema boniteta najpre su razvijene metodologije za standardizaciju podataka i pokazatelja o bonitetu u komparativnim vremenskim serijama i započeto je izdavanje izveštaja o bonitetu, prvo standardizovanih, a potom i za specijalne namene (javne nabavke, procena kreditne sposobnosti i sl). Prateći zahteve tržišta dalje aktivnosti bile su usmerene ka razvoju metodologije za ocenu sposobnosti izmirivanja obaveza privrednih društava, da bi krajem 2007. godine bile izdate i prve ocene boniteta u formi skoringa, a koje su se po prvi put pojavile na finansijskom tržištu naše zemlje.
Pretvaranjem podataka u informacije i kontinuiranim pružanjem pouzdanih i kvalitetnih informacija o bonitetu u toku 16 godina rada dat je značajan doprinos jačanju informisanosti svih zainteresovanih učesnika na tržištu, pod jednakim uslovima. Od 2010. godine poslovi boniteta prelaskom iz NBS obavljaju se u APR, gde je nastavljeno njihovo dalje unapređivanje i razvoj.
Od početka pružanja usluga boniteta korisnicima je izdato preko 200.000 izveštaja o bonitetu i ocena boniteta u formi skoringa, na srpskom i engleskom jeziku, što potvrđuje i značajnu ulogu koju nacionalni provajder informacija o bonitetu ima u postupku donošenja poslovnih odluka.