„Iako je u Srbiji poslovalo svega 667 ekonomskih celina, koje su konsolidovale relativno mali broj pravnih lica, 1.995 zavisnih i pridruženih privrednih društava u odnosu na više od 103.000 privrednih društava koja su predala ispravne finansijske izveštaje za 2018. godinu, one su ipak po snazi značajno opredeljivale ukupne privredne tokove, pošto se na njih odnosilo nešto manje od trećine finansijskih performansi“, rekao je direktor Agencije za privredne registre Milan Lučić na predstavljanju godišnje edicije BIZNIS TOP 2018/2019 ekonomskog mesečnika „Biznis&finansije“.
Govoreći o značaju ekonomskih celina za ukupne privredne rezultate, direktor APR-a je istakao da 20 najvećih ostvaruje 53,3% ukupnog neto dobitka svih celina i nosi 15% ukupne srpske privrede.
„Pozitivno je da je prošle godine blago povećan obim ukupne poslovne aktivnosti ekonomskih celina i da su one na ukupnom nivou poslovale profitabilno“, naglasio je Lučić i dodao da je njihov pozitivan neto rezultat bio manji za 31% u odnosu na prethodnu godinu, a da je rast poslovnih prihoda od oko 4% bio manji od rasta ukupne privrede.
On je naveo da su prošle godine najveće grupacije u Srbiji bile Delta holding, IM Matijević, Koefik, MK GROUP DOO BEOGRAD i MK HOLDING DOO BEOGRAD.
Na konferenciji je istaknuto da je najuspešnija ekonomska celina prošle godine bila Naftna industrija Srbije (NIS), koja je prva po ostvarenim prihodima i dobiti, da je na drugom mestu novoosnovana ekonomska celina Al Dahra Srbija, koja je iskazala dobitak od 12.180 miliona dinara, da je na trećem mestu Telekom Srbija, sa poslovnim prihodom od 120.070 miliona dinara, koji je jednak prošlogodišnjim i neto dobitkom u vrednosti od 12.308 miliona dinara koji je za petinu manji u odnosu na prethodnu godinu. Sledi Telenor, koji je prošle godine na nivou cele grupe uvećao dobit za 4,5%, na 9.337 miliona dinara. Telenor je ostvario visoku profitabilnost iz osnovnog poslovanja u iznosu 11.599 miliona dinara, što je rast od 2,1% u poređenju sa godinom ranije, dok su poslovni prihodi (45.017 miliona dinara) manji za 3,7%.
Učesnici konferencije su ocenili da je potencijal za dodatni rast srpske privrede u razvoju domaćih firmi iz sektora malih i srednjih preduzeća, koje su zdrav deo domaće privrede, koje vuku najviše, rastu sporije i još uvek su premale, pa njihov razvoj treba podržati, ocenjeno je tokom razgovora koji je organizovao ekonomski mesečnik "Biznis&finansije" povodom objavljivanja specijalne edicije sa rang listom 150 najvećih preduzeća u Srbiji u 2018/2019. godini.