OSNOVNA PITANjA
Ispitivanje postojanja, visine i dospelosti potraživanja kojim se obezbeđuje založno pravo
Registrator nije ovlašćen da ispituje postojanje, visinu i dospelost potraživanja kojim se obezbeđuje založno pravo. U skladu sa načelom formalnosti propisanim članom 3. tačka 3. Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre („Službeni glasnik RS“ br. 99/11, 83/14, 31/19 i 105/21), registrator donosi odluku na osnovu činjenica iz prijave, priloženih dokumenata i registrovanih podataka, bez ispitivanja tačnosti činjenica iz prijave, verodostojnosti priloženih dokumenata i pravilnosti i zakonitosti postupaka u kojima su dokumenti doneti.
Maksimalni iznos potraživanja
Saglasno članu 7. stav 2. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar („Sl. glasnik RS“, br. 57/03, 61/05, 64/06 - ispr. i 99/11 - dr. zakoni), založnim pravom se obezbeđuje iznos glavnog potraživanja, dužna kamata i troškovi naplate potraživanja - maksimalni iznos potraživanja. Na osnovu odredaba člana 62. stav 1. tačka 3. Zakona i člana 3. stav 1. tačka 6. Pravilnika o sadržini Registra založnog prava na pokretnim stvarima i pravima i dokumentaciji potrebnoj za registraciju („Službeni glasnok RS“ br. 71/19 i 156/20), ovaj podatak je obavezan element kod registracije založnog prava, a može biti iskazan u domaćoj i/ili stranoj valuti.
Kod ugovornog založnog prava stranke ovaj iznos mogu ugovoriti samim ugovorom o zalozi.
Kod sudskog založnog prava sud rešenjem o izvršenju određuje troškove izvršenja, ali kako predlogom za izvršenje, po pravilu, poverilac traži izvršenje neke obaveze dužnika već utvrđene presudom, odnosno verodostojnom ispravom, koja već obuhvata, pored glavnog duga, kamatu i dosuđene troškove u parničnom postupku, to poverilac u maksimalni iznos uračunava sve dosuđene troškove i, uz kamatu, dodaje glavnom dugu.
U postupku ustanovljavanja zakonskog založnog prava poreski organ u prinudnoj naplati obračunava, pored glavnog duga, posebnu jednokratnu taksu na prinudnu naplatu poreza u visini od 5% iznosa dospelih, a neplaćenih poreza, koja se pripisuje glavnom dugu, kamatu i troškove prinudne naplate nastale u samoj prinudnoj naplati (izlazak poreskog izvršitelja radi popisa i procene pokretnih stvari, zaplene, usmenog javnog nadmetanja, svedoka, veštaka itd).
Dan dospelosti potraživanja
Dan dospelosti potraživanja predstavlja bitan, ali ne i obavezan element založnog prava. Dan dospelosti potraživanja treba označiti u ugovoru o zalozi i registracionoj prijavi za upis založnog prava. Međutim, ako ugovorom nije označen dan dospelosti potraživanja, niti ga je moguće odrediti opisno (kao dan dospeća jedne od rata koja nije isplaćena, a kada dospeva celokupan iznos obezbeđenog potraživanja) s obzirom da dan dospelosti potraživanja nije obavezan podatak, nije ni razlog da založno pravo ne bude registrovano i bez tog datuma.
Međutim, isti datum može biti sporan u momentu registracije zabeležbe započinjanja postupka namirenja s obzirom da u skladu sa članom 35. stav 2. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar („Sl. glasnik RS“, br. 57/03, 61/05, 64/06 - ispr. i 99/11 - dr. zakoni), u trenutku dospelosti potraživanja založni poverilac stiče pravo da iz vrednosti predmeta založnog prava namiri svoje glavno potraživanje, dužnu kamatu i troškove oko ostvarenja naplate potraživanja. Ako dan dospelosti potraživanja nije registrovan, a založni poverilac podnosi prijavu za registraciju zabeležbe o započinjanju postupka namirenja, istovremeno mora da dostavi i dokument iz koga se vidi da je potraživanje dospelo.
Saglasnost zalogodavca za registraciju založnog prava
Saglasnost zalogodavca za registraciju založnog prava u Registru zaloge je neophodna samo kod zaloge nastale na osnovu ugovora.
Kod sudskog i zakonskog založnog prava (nastalog u izvršnom postupku, odnosno postupku prinudne naplate na osnovu imperativnih zakonskih odredaba), nije potrebna izjava zalogodavca da pristaje da se založno pravo registruje u Registru zaloge. Izvršni dužnik – zalogodavac već izbegava izvršenje svoje obaveze, pa izvršenjem poverilac u sudskom izvršnom postupku obezbeđuje prinudno izvršenje dužnikove obaveze, zbog čega nije potrebna saglasnost zalogodavca za registraciju zaloge. Isti je slučaj i sa prinudnom naplatom poreskog duga koji nije izmiren u zakonom propisanom roku i koji se prinudnim putem naplaćuje.
Troškovi naknade za registraciju založnog prava
Troškove registracije založnog prava, u smislu člana 5a st. 1. i 2. Zakona o Agenciji za privredne registre („Službeni glasnik RS“ br. 55/04, 111/09 i 99/11), i 42. Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre („Službeni glasnik RS“ br. 99/11, 83/14, 31/19 i 105/21), snosi podnosilac prijave, a njihova visina se određuje u skladu sa Odlukom o naknadama za poslove registracije i druge usluge koje pruža Agencija za privredne registre („Službeni glasnik RS“ br. 131/22).
Saglasnost Ministarstva privrede za opterećenje pokretne imovine zalogom
Jedino subjekti privatizacije koji posluju većinskim društvenim kapitalom, koji su se nalazili u postupku restrukturiranja na dan stupanja na snagu Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS”, br. 83/14, 46/15, 112/15 i 20/16-autentično tumačenje) - 13. avgusta 2014. godine i koji imaju imenovanog privremenog zastupnika kapitala saglasno članu 1. i 7. Uredbe o postupanju lica koja obavljaju poslove privremenog zastupnika kapitala u subjektima privatizacije („Službeni glasnik RS“, br. 90/16), obavezni su da Ministarstvu privrede, Komisiji za davanje saglasnosti i Komisiji za razmatranje zahteva privremenih zastupnika kapitala, podnose zahteve za davanje saglasnosti na odluke nadležnih organa tih subjekata o preduzimanju taksativno nabrojanih pravnih poslova.
Saglasnost Vlade Republike Srbije kod obavljanja delatnosti od opšteg interesa
Za zaključenje ugovora o zalozi za obezbeđenje poslova koji nisu iz okvira delatnosti od opšteg interesa, kao i za raspolaganje (pribavljanje i otuđenje) sredstava u javnoj svojini koja su preneta u javnu svojinu preduzeća, veće vrednosti, koja je u neposrednoj funkciji obavljanja delatnosti od opšteg interesa, utvrđenom osnivačkim aktom, radi obezbeđenja zaštite opšteg interesa u javnom preduzeću, neophodna je saglasnost Vlade Republike Srbije, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, u smislu člana 69. Zakona o javnim preduzećima („Službeni glasnik RS“ br. 15/16 i 88/19). Radi registracije založnog prava u takvim slučajevima neophodno je priložiti saglasnost Vlade, odnosno nadležnog organa autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave ili drugi dokument iz koga se može utvrditi da je saglasnost pribavljena.
Bez saglasnosti Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave na uspostavljanje zaloge na udelima koje javna preduzeća i privredna društva čiji je vlasnik Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave imaju u privrednim društvima, ne može se sprovesti prinudno izvršenje na takvim udelima
Raspolaganje imovinom sportskih organizacija
Za zalaganje stvari, u znatnom obimu ili van toka redovnog obavljanja sportskih delatnosti, organizacije u oblasti sporta koje koriste imovinu i kapital u društvenoj odnosno javnoj svojini u skladu sa zakonom, moraju pribaviti prethodnu saglasnost Vlade Republike Srbije, na predlog Ministarstva nadležnog za sport, sve do donošenja zakona kojim se uređuje privatizacija imovine i kapitala u društvenoj, odnosno javnoj svojini u organizacijama u oblasti sporta, u skladu sa članom 179. Zakona o sportu („Službeni glasnik RS“ br. 10/16).
Zalaganje udela i preče pravo sticanja udela u privrednom društvu
Za zalaganje udela u ortačkom društvu trećem licu, potrebna je saglasnost ostalih ortaka, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno. Prenosilac udela i sticalac udela odgovaraju neograničeno solidarno za sve obaveze prenosioca udela prema društvu na dan registracije prenosa udela u skladu sa zakonom o registraciji, osim ako se svi ortaci ne sporazumeju drugačije.
Društvo sa ograničenom odgovornošću ne može uzeti u zalogu udeo člana društva u tom društvu (član 156. Zakona o privrednim društvima – „Službeni glasnik RS“ br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon, 5/15, 44/18, 95/18, 91/19 i 109/21).
Osnovačkim aktom može biti predviđena saglasnost društva za prenos udela na lice koje nije član društva. Ukoliko je ugovorom o zalozi ugovoren prenos prava vlasništva, onda je zalogodavac, kao vlasnik udela, u obavezi da, pre zaključenja ugovora o zalozi dobije saglasnost skupštine društva za davanje udela u zalogu (čl. 167. i 177. Zakona o privrednim društvima - „Službeni glasnik RS“ br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon, 5/15, 44/18, 95/18, 91/19 i 109/21), odnosno da dostavi izjašnjenje zakonskog zastupnika društva da je pribavljena predhodna saglasnost društva.
Saglasnost društva nije potrebna za prodaju udela u postupku naplate potraživanja iz vrednosti založenog udela.
Članovi društva sa ograničenom odgovornošću imaju pravo preče kupovine udela koji je predmet prenosa trećem licu, osim ako je to pravo isključeno osnivačkim aktom ili zakonom (član 171. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“ br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon, 5/15, 44/18, 95/18, 91/19 i 109/21).
Postupak restrukturiranja i registracija založnog prava
Ugovorno založno pravo - Članom 93. Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS”, br. 83/14, 46/15, 112/15 i 20/16 - autentično tumačenje), u delu koji se odnosi na primenu člana 11. Uredbe o postupku i načinu restrukturiranja subjekata privatizacije („Službeni glasnik RS”, br. 52/05, 96/08, 98/09, 44/13 i 59/13), propisano je da subjekti privatizacije, koji su bili u retrukturiranju na dan stupanja na snagu Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS”, broj 83/14), odnosno na dan 13. avgusta 2014. godine, ne mogu bez saglasnosti Agencije za privatizaciju (sada Ministarstva privrede, Komisije za davanje saglasnosti) da donose odluke iz člana 11. Uredbe, koje se, između ostalog, odnose na raspolaganje pokretnom i nepokretnom imovinom.
Ugovor o fiducijarnom prenosu prava svojine
Pravo svojine u smislu člana 3. stav 1.Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni list SFRJ“ br. 6/80 i 36/90 i „Službeni list SRJ“ br. 29/96 i „Službeni glasnik RS“ br. 115/05 – drugi zakon), predviđa da vlasnik ima pravo da svoju stvar drži, da je koristi i da njome raspolaže u granicama određenim zakonom, dok je odredbom člana 1. stav 1. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar („Službeni glasnik RS“ br. 57/03, 61/05, 64/06 - ispr. i 99/11 - dr. zakoni), predviđeno, između ostalog, da se ovim zakonom uređuje zaloga, bez predaje u državinu, pokretnih stvari i prava, radi obezbeđenja potraživanja poverioca. Ukoliko se ugovorom vrši fiducijarni prenos prava svojine na pokretnim stvarima koje su predmet ugovora o zalozi, poverilac postaje vlasnik stvari sa najširim ovlašćenjima, pa nema uslova za upis založnog prava na tim istim pokretnim stvarima. Sticanje prava svojine na predmetu založnog prava je jedan od zakonom propisanih osnova za brisanje založnog prava iz Registra (član 54. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar).
Dug manji od vrednosti stvari
Činjenica da je vrednost predmeta založnog prava veća od visine potraživanja, dužne kamate i troškova naplate potraživanja, može biti od značaja samo u postupku namirenja, a poverilac je dužan da višak cene dobijen prodajom stvari iznad iznosa potraživanja isplati zalogodavcu bez odlaganja, u smislu člana 28. stav 5. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar („Službeni glasnik RS“ br. 57/03, 61/05, 64/06 - ispr. i 99/11 - dr. zakoni).
Ustupanje potraživanja i saglasnost dužnika
U situaciji kada založni poverilac prenese svoje potraživanje na treće lice – prijemnika, zalogodavac je u obavezi da, po prijemu obaveštenja o izvršenom ustupanju potraživanja, svoju obavezu ispuni prema prijemniku. Na osnovu člana 1. stav 3. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar („Službeni glasnik RS“ br. 57/03, 61/05, 64/06 - ispr. i 99/11 - dr. zakoni), shodno se primenjuje odredba člana 438. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“ br. 29/78...57/89, „Službeni list SRJ“ br. 31/93 i Službeni glasnik RS br. 18/20), pa stoga za ustupanje potraživanja nije potrebna saglasnost dužnika, već samo obaveštenje dužnika o izvršenom ustupanju.
PREDMET ZALOŽNOG PRAVA
Predmet založnog prava može biti založen većem broju založnih poverilaca
Isti predmet založnog prava može biti založen većem broju poverilaca. Isto je od uticaja samo na pravo prvenstva u naplati, u smislu člana 30. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar („Službeni glasnik RS“ br. 57/03, 61/05, 64/06 - ispr. i 99/11 - dr. zakoni), s obzirom da se redosled naplate iz vrednosti tog predmeta određuje prema vremenu (dan, čas i minut) prijema registracione prijave za upis tog založnog prava u Agenciji za privredne registre.
Potraživanje iz ugovora o osiguranju
Potraživanje iz ugovora o osiguranju može biti predmet založnog prava, bilo kao buduće potraživanje, bilo kao već postojeće potraživanje. Kod budućeg potraživanja osigurani slučaj još nije nastupio i tek nastupanjem osiguranog slučaja založni poverilac stiče založno pravo na osiguranoj sumi. Ukoliko se radi o potraživanju zalogodavca prema osiguravajućem društvu kao posledica nastalog osiguranog slučaja, zaloga se uspostavlja zaključenjem ugovora o zalozi i upisom u Registar zaloge s obzirom da se radi o već postojećem potraživanju.
Plovni objekti kao predmet založnog prava
Na osnovu člana 14. stav 1. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar („Službeni glasnik RS“ br. 57/03, 61/05, 64/06 - ispr. i 99/11 - dr. zakoni), odredbe ovog zakona se ne primenjuju na zalogu brodova za koje su ustanovljeni registri prema posebnim propisima. Kako su Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama („Službeni glasnik RS“ br. 73/10...41/18) i Zakonom o pomorskoj plovidbi („Službeni glasnik RS“ br. 87/11...113/17 – dr. zakon) ustanovljeni posebni registri, odnosno upisnici, to se u Registru zaloge ne registruju plovni objekti koji su registrovani po navedenim zakonima.
Sredstva na računu banke kao predmet zaloge
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u Registar („Službeni glasnik RS“, broj 31/2019), koji je stupio na snagu 7. maja 2019. godine, dodat je član 9a koji uređuje zalaganje sredstava na posebnom bankovnom računu. U ovom slučaju predmet zaloge su potraživanja zalogodavca iz određenih ugovora (ugovora o prodaji, zakupu i sl.), pri čemu je predmet registracije i podatak o posebnom bankovnom računu na koji se ta potraživanja uplaćuju. Norma se primenjuje od 7. maja 2019. godine.“
Sredstva po ugovoru o depozitu za obezbeđenje kredita takođe mogu biti predmet zalaganja.
U ostalim slučajevima novčana sredstva na računu banke mogu biti predmet zaloge samo do iznosa salda u trenutku uspostavljanja založnog prava, imajući u vidu Mišljenje Ministarstva ekonomije i reginalnog razvoja – Sektora za upravne i nadzorne poslove u oblasti privrednih registara broj: 300-06-00-80/2011-09 od 20.5.2011. godine.“
Zalaganje potraživanja iz bankarske garancije
Potraživanje iz bankarske garancije, kako obične (akcesorne), tako i iz garancije „na prvi poziv“, odnosno „bez prigovora“ (samostalne), može biti predmet zaloge. U pitanju je buduće potraživanje, koje će nastati tek kad se ispune uslovi za naplatu po garanciji.(Mišljenje Ministarstva ekonomije i reginalnog razvoja – Sektora za upravne i nadzorne poslove u oblasti privrednih registara broj: 300-06-00-80/2011-09 od 20.5.2011. godine).
Čokot vinove loze
Čokoti vinove loze zasađeni na određenim parcelama, po prirodi stvari se ne mogu premeštati sa jednog mesta na drugo bez oštećenja suštine, pa se isti ne mogu smatrati pokretnim stvarima u smislu člana 9. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar („Službeni glasnik RS“ br. 57/03, 61/05, 64/06 - ispr. i 99/11 - dr. zakoni) s obzirom da bi premeštanjem izgubili funkcionalnu i upotrebnu vrednost.
Nepokretnost po nameni
Sporazum o obezbeđenju novčanog potraživanja zaključen pred sudom u izvršnom postupku, sa izraženom voljom stranaka da opremu koja čini sastavni deo pogona za proizvodnju, odrede kao „pripadak na nepokretnosti“ u smislu člana 5. stav 1. tačka 2. Zakona o hipoteci („Službeni glasnik RS“ br. 115/05, 60/15, 63/15 – odluka US i 83/15), koju je sud prihvatio i naložio uknjižbu u nadležni registar nepokretnosti, ne može biti osnov za registraciju založnog prava u Registru založnog prava na pokretnim stvarima. Voljom stranaka prilikom zaključenja sporazuma pokretne stvari su opredeljene kao nepokretnosti po nameni, pa se saglasno tome mogu uknjižiti samo u registru nepokretnosti.
Zalaganje prava na potraživanju obezbeđenom hipotekom
Predmet zaloge određen kao pravo potraživanja obezbeđeno hipotekom nema tretman prava potraživanja iz člana 10. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar („Službeni glasnik RS“ br. 57/03, 61/05, 64/06 - ispr. i 99/11 - dr. zakoni) i ne može biti predmet registracije u Registru zaloge. Ugovor o zalozi potraživanja obezbeđenog hipotekom (nadhipoteka) registruje se u katastru nepokretnosti, kao osnovnom i javnom registru o nepokretnostima i stvarnim pravima na njima, a u smislu člana 21. Zakona o hipoteci („Službeni glasnik RS“ br. 115/05, 60/15, 63/15 – odluka US i 83/15).
Vodovi, telekomunikaciona, naftovodna i gasovodna mreža
Na osnovu člana 138. stav 1 i člana 142. Zakona o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“ br. 72/09...9/20) i člana 48. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“ br. 41/18, 95/18, 31/19 i 95/20), za upis vodova sa pripadajućim uređajima i postrojenjima iz člana 15. Pravilnika o premeru i katastru vodova („Sl. glasnik RS“, br. 7/20), a koji uređaji su izgrađeni na vodovima i koji omogućavaju funkcionisanje i celishodno korišćenje vodova, kao i stvarnih prava na vodovima nadležan je Republički geodetski zavod – Katastar vodova.
Zaloga na opremi ugrađenoj u benzinsku stanicu
Ukoliko je predmet zaloge oprema ugrađena u benzinsku stanicu i ukoliko iz priložene dokumentacije proizlazi da zalogodavac u cilju obezbeđenja potraživanja zalaže benzinsku stanicu u celini, u pitanju je privredni objekat, koji se, u smislu odredaba čl. 4. i 70. Zakona o državnom predmeru i katastru („Službeni glasnik RS“ br. 72/09...9/20) upisuje u Katastar nepokretnosti koji se vodi pri Republičkom geodetskom zavodu.
Zalaganje trafo stanice
Članom 54. Zakona o državnom premeru i katastu („Službeni glasnik RS“ br. 72/09....9/20) propisano je da uređaji i postrojenja izgrađeni na vodovima, koji omogućavaju funkcionisanje i celishodno korišćenje vodova, a koji se ne mogu odvojiti od voda bez uništenja ili značajnog oštećenja (potpuno inkorporisani delovi voda) predstavljaju predmet upisa u katastar vodova, shodno članu 48. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova („Službeni glasnik RS“ br. 41/18, 95/18, 31/19 i 95/20).
Ukoliko veštak odgovarajuće struke utvrdi da „trafo stanica“ predstavlja uređaj koji je izgrađen na vodu i koji omogućava funkcionisanje i celishodno korišćenje voda, a može se odvojiti od voda bez uništenja ili značajnog oštećenja, tada se takav uređaj odnosno oprema smatraju pokretnim stvrima, i na njima se može registrovati založno pravo upisom u Registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima.
Mašinska oprema ugrađena u objekat
Mašinska oprema koja je ugrađena u objekat može biti predmet založnog prava samo ako iz nalaza i mišljenja stalnog sudskog veštaka odgovarajuće struke proizlazi da se ta oprema može izdvojiti iz objekta u koji je ugrađena bez povrede suštine.
Zalaganje potraživanja po osnovu izdatih čekova
Založno pravo gde je predmet založnog prava određen kao potraživanje od fizičkih lica na osnovu izdatih čekova ne može biti predmet registracije u Registru zaloge. Zalaganje čeka nije u skladu sa njegovom pravnom prirodom, s obzirom da ček predstavlja sredstvo plaćanja, da dospeva po viđenju, kao i da su zakonom propisani izuzetno kratki rokovi za njegovo podnošenje na isplatu.
Zalaganje prava na učešće u dobiti
Pravo na dobit je pravo koje član društva ima po osnovu vlasništva na udelu. Ono je neodvojivo od udela i samostalno ne može biti predmet zalaganja. Ovo proističe iz odredaba člana 177. stav 1. i 152. Zakona o f društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon, 5/15, 44/18, 95/18, 91/19 i 109/21).
Zalaganje potraživanja po osnovu buduće (uslovne) dividende
Pravo na isplatu dividende je pravo imaoca akcije, koje je inkorporirano u samoj akciji i ne može postojati u pravnom prometu samostalno, bez akcije koja ta prava daje, pa nije moguće izvršiti upis založnog prava na potraživanju po osnovu buduće, odnosno uslovne dividende u Registru založnog prava na pokretnim stvarima i pravima. Ovo proističe iz odredaba 251. i 253. Zakona o privrednim društvima („Sl.glasnik RS“, br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon, 5/15, 44/18, 91/19 i 109/21 ).
Za upis prava trećih lica na finansijskim instrumentima u smislu odredaba člana 216. stav 1. tačka 4. Zakona o tržištu kapitala („Sl.glasnik RS“, broj 31/11...112/15, 108/16, 9/20 i 153/20) nadležan je Centralni registar HoV.
Upis založnog prava na zaradi poreskog obveznika
Ne može se uspostaviti založno pravo upisom u Registar zaloge u situaciji kada se prinudna naplata poreske obaveze srovodi na zaradi poreskog obveznika.
Ovakav stav proizlazi iz normi kojima je uređena prinudna naplata poreskih obaveza na zaradi i drugim vrstama prihoda na tekućim računima fizičkih lica. Naime, odredbom člana 92. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (“Službeni glasnik RS”, br. 80/2002, 84/2002 - ispravka, 23/2003 - ispravka, 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakonik, 62/2006 - dr. zakon, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 – ispravka, 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - Autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018, 95/2018, 86/2019, 144/2020, 96/2021, 138/2022) propisano je da se rešenje poreske uprave, kojim je određena prinudna naplata na zaradi, naknadi zarade, odnosno penziji, kao i na drugim vrstama prihoda na tekućim računima fizičkih lica – zaplenom na određenom delu tog primanja i nalogom isplatiocu, odnosno banci, da novčani iznos za koji je određeno izvršenje, obustavlјa i uplaćuje, odnosno prenosi na propisani uplatni račun javnih prihoda do potpune isplate, dostavlјa poreskom obvezniku i njegovim dužnicima, odnosno organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu, odnosno banci. Članom 87. istog zakona, koji uređuje postupak ustanovlјavanja zaloge, stavom 1. tačka 1) i st. 3. i 4. propisano je da poreska uprava rešenjem nalaže upis založnog prava u Registar zaloge onda kada prinudnu naplatu sprovodi na pokretnim stvarima, dok u postupku prinudne naplate na novčanom potraživanju, odnosno zaradi poreskog obveznika, u skladu sa stavom 1. tačka 3) ovog člana donosi rešenje kojim nalaže zabranu prenosa novčanih sredstava preko računa poreskog obveznika otvorenog kod banke i upis te zabrane u registar blokiranih računa.
(Rešenje Ministarstva privrede broj: 720-00-47/2023-10 od 10. marta 2023. godine)
VRSTE ZALOŽNIH PRAVA
A. UGOVORNO ZALOŽNO PRAVO
Ugovor o zalozi kao pravni osnov za ugovorno založno pravo i potrebna dokumentacija za registraciju
Samo ugovor o zalozi, sa sadržinom i formom, koju predviđaju čl. 2. stav 1. i čl. 3. stav 1. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar („Službeni glasnik RS“ br. 57/03, 61/05, 64/06 - ispr. i 99/11 - dr. zakoni), uz izričitu izjavu zalogodavca da pristaje da poverilac upiše založno pravo u Registar zaloge, saglasno članu 5. stav 2. istog Zakona (ako registracionu prijavu podnosi založni poverilac), predstavljaju valjan pravni osnov za registraciju ugovornog založnog prava.
Ugovor o zalozi mora biti overen kada je predmet zaloge udeo ili kada je to posebnim zakonom predviđeno.
Odredbom člana 7. stav 1.i.2. Pravilnika o sadržini Registra založnog prava na pokretnim stvarima i pravima i dokumentaciji potrebnoj za registraciju („Službeni glasnik RS“ br. 71/19), taksativno je predviđena potrebna dokumentacija za registraciju ugovornog založnog prava. Pored ugovora o zalozi i izjave zalogodavca, uz registracionu prijavu je potrebno priložiti i izvod iz nadležnog registra za pravno lice, ukoliko ono nije registrovano u registru koji vodi Agencija za privredne registre, odnosno izvod iz nadležnog stranog registra za subjekt založnog prava koji je strano pravno lice, odnosno drugi odgovarajući dokument iz koga se sa sigurnošću mogu utvrditi obavezni podaci koji se registruju,. Kada je subjekt založnog prava fizičko lice, prilaže se dokaz o identitetu za fizičko lice (fotokopija lične karte za domaće fizičko lice, odnosno fotokopija pasoša za strano fizičko lice, kao i druga dokumentacija iz koje se mogu sa sigurnošću utvrditi podaci koji su predmet registracije).
Založna izjava, odnosno isprava sačinjena od strane vlasnika kojom se on jednostrano obavezuje da, ukoliko dug ne bude isplaćen o dospelosti, poverilac može naplatiti svoje obezbeđeno potraživanje iz vrednosti te stvari, ne predstavlja valjan pravni osnov za registraciju bezdržavinske zaloge.
Ugovor o dugoročnoj saradnji (ugovor o kreditu i sl.) može biti osnov za registraciju bezdržavinske zaloge samo ako sadrži sve bitne elemente ugovora o zalozi propisane Zakonom o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar („Službeni glasnik RS“ br. 57/03, 61/05, 64/06 - ispr. i 99/11 - dr. zakoni).
Ugovor o zakupu kao pravni osnov
Ugovor o zakupu zaključen između zakupca i zakupodavca, iako sadrži sve elemente ugovora o zalozi propisane čl. 2. stav 1. i čl. 3. stav 1. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar („Službeni glasnik RS“ br. 57/03, 61/05, 64/06 - ispr. i 99/11 - dr. zakoni), ukoliko nije potpisan i od strane zalogodavca, ne predstavlja podoban pravni osnov za registraciju založnog prava.
B. ZAKONSKO ZALOŽNO PRAVO
Pokretne stvari nisu vlasništvo zalogodavca
U postupku upisa zakonskog založnog prava ne može se osporavati vlasništvo pokretnih stvari na kojima se konstituiše založno pravo. Ova činjenica može biti predmet prigovora na zapisnik Poreske uprave u postupku popisa i procene pokretnih stvari, i to u roku od tri dana od dostavljanja zapisnika, saglasno članu 100. stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“ br. 80/02…138/22).
Procenjena vrednost popisanih stvari je ispod stvarne vrednosti
Procena vrednosti popisanih stvari se vrši u poreskom postupku u smislu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“ br. 80/02….138/22), gde je članom 100. stav 5. i 6. propisano da dužnik može staviti prigovor u postupku popisa i procene u roku od tri dana od dana dostavljanja zapisnika, a postupak prinudne naplate se prekida do donošenja odluke po prigovoru. Isticanje prigovora u pogledu vrednosti popisanih stvari u postupku registracije založnog prava nije od uticaja na registraciju zaloge ukoliko se registracija vrši na osnovu izvršne odluke nadležne poreske uprave.
Osnovna sredstva kao predmet zaloge
Založene stvari – osnovna sredstva ostaju u državini zalogodavca (poreskog obveznika), pa uspostavljanje zaloge u poreskom postupku na osnovnim sredstvima, kao obezbeđenje poreskog duga, ne predstavlja smetnju za obavljanje redovne delatnosti.
Žalba na poresko rešenje i registracija založnog prava
Izjavljena žalba poreskog obveznika na rešenje Poreske uprave predstavlja predmet posebnog poreskog postupka i ne utiče na njegovo izvršenje u smislu člana 147. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“ br. 80/02….138/22). Žalba ne odlaže izvršenje poreskog upravnog akta, pa izvršna odluka nadležne filijale Poreske uprave predstavlja osnov za registraciju zakonskog založnog prava u postupku prinudne naplate poreza (pored zapisnika o popisu i proceni pokretnih stvari).
Zalogodavac je fizičko ili pravno lice
U poreskom postupku poreski organ je dužan da registracionu prijavu za upis založnog prava uredi tako što će precizirati da li je poreski obveznik – zalogodavac fizičko ili pravno lice – društvo sa ograničenom odgovornošću, odnosno na čijim pokretnim stvarima se registruje založno pravo. U zavisnosti od toga ko je poreski obveznik, odnosno kakva je njegova odgovornost zavisi na čijim pokretnim stvarima će biti konstituisano založno pravo (fizičko lice i preduzetnik odgovaraju ličnom imovinom i imovinom članova domaćinstva, dok član društva sa ograničenom odgovornošću ne odgovara za obaveze društva, osim u slučajevima zloupotrebe pravila o ograničenoj odgovornosti saglasno članu 18. Zakona o privrednim društvima – „ Službeni glasnik RS“ br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon, 5/15, 44/18, 95/18, 91/19 i 109/21).
Zalogodavac – treće lice koje pruža obezbeđenje za tuđi dug
Zalogodavac ne mora biti istovremeno i dužnik obezbeđenog potraživanja, već može biti i treće lice koje pruža obezbeđenje za tuđi dug u smislu člana 17. stav 2. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar („Službeni glasnik RS“ br. 57/03, 61/05, 64/06 - ispr. i 99/11 - dr. zakoni).
U poreskom postupku u prinudnoj naplati poreskog duga Poreska uprava može popisati pokretne stvari članova porodice koji odgovaraju za obaveze poreskog obveznika – fizičkog lica, osim zakonom izuzete imovine i prihoda poreskog obveznika u smislu čl. 85. i 102. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“ br. 80/02….138/22). Za porez na prihode od samostalne delatnosti jemče supsidijarno svojom imovinom svi punoletni članovi domaćinstva poreskog obveznika koji u momentu nastanka obaveze čine domaćinstvo obveznika u smislu člana 157. Zakona o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“ br. 24/01…138/22). Saglasno navedenom članu Zakona o porezu na dohodak građana i lice koje sa ili bez naknade preuzme deo ili celokupnu imovinu kojom preduzetnik obavlja delatnost jemči solidarno za obaveze preduzetnika nastale obavljanjem delatnosti pre preuzimanja imovine do visine vrednosti preuzete imovine.
U postupku odlaganja plaćanja poreskog duga treće lice dobrovoljno može prihvatiti obavezu poreskog dužnika da obezbedi plaćanje poreskog duga i to tako što će sa Poreskom upravom zaključiti ugovor o jemstvu, odnosno sporazum ili što će Poreska uprava, po dogovoru sa jemcem, zapisnikom o popisu i proceni popisati pokretne stvari zalogodavca – jemca, kojim obezbeđuje dug poreskog dužnika.
U izvršnom postupku stranke se mogu sporazumeti pred sudom da će treće lice obezbediti dug izvršnog dužnika i svojim pokretnim stvarima koje će založiti poveriocu, garantovati u ime dužnika vraćanje, odnosno naplatu potraživanja. U tom slučaju predlagači, odnosno učesnici takvog sporazuma su sve tri strane: poverilac, dužnik i zalogodavac.
Konverzija duga u trajni ulog države
Konverzijom duga mogu biti obuhvaćene neizmirene obaveze Republičke uprave javnih prihoda, Republičkog fonda PIO i zdravstvenog osiguranja. Ukoliko Vlada RS donese program konverzije, koji se upisuje u Registar privrednih subjekata, prestaju obaveze pravnih lica koje su predmet konverzije, Fond za razvoj RS preuzima obaveze prema organizacijama čiji su prihodi bili predmet konverzije, a poverioci će nadoknaditi sredstva srazmerno strukturi obaveza koje su konvertovane iz prihoda koji će se ostvariti prodajom kapitala pravnih lica. Činjenica da je podnet zahtev za konverziju duga u trajni ulog države i da će takav zahtev verovatno biti usvojen, nije od uticaja na upis založnog prava u Registar zaloge. Isto može biti od uticaja samo na postupak izvršenja.
Preduzetnik za sve obaveze iz obavljanja delatnosti odgovara celokupnom imovinom
Na osnovu člana 85. Zakona o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“ br. 36/11, 99/11, 83/14 - dr. zakon, 5/15, 44/18, 95/18, 91/19 i 109/21), preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti odgovara celokupnom imovinom i u tu imovinu ulazi i imovina koju stiče u vezi sa obavljanjem delatnosti. Pri tom, odgovornost za obaveze, ne prestaje brisanjem preduzetnika iz registra. Na osnovu toga preduzetnik ima status fizičkog, a ne pravnog lica, pa ne može odgovarati samo imovinom radnje, već svojom celokupnom imovinom.
Predlog za odlaganje prinudne naplate
Predlog za odlaganje prinudne naplate i zaključenje sporazuma o plaćanju poreskog duga na rate, ne odlaže upis založnog prava na osnovu izvršnog rešenja i zapisnika o popisu i proceni pokretnih stvari nadležne filijale Poreske uprave. O predlogu se odlučuje u posebnom poreskom postupku, a prekid postupka prinudne naplate ne utiče na založno pravo u smislu člana 79. stav 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“ br. 80/02…138/22) s obzirom da obaveza i dalje postoji ukoliko zalogodavac dug ne izmiri u odloženom roku.
Poreski dug, kazne i kamate
Iznosom potraživanja, koji je obezbeđen založim pravom, mogu biti obuhvaćeni, pored poreskog duga, i kazne i kamate nastale posle odjavljivanja radnje, ako su utvrđeni izvršnim rešenjem nadležne filijale Poreske uprave. U posebnom poreskom postupku utvrđen ukupan iznos duga se ne može osporavati u postupku upisa založnog prava, već samo u postupku koji se vodi pred Poreskom upravom, korišćenjem pravnih sredstava koja su propisana Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“ br. 80/02…138/22).
Isplata duga i zastarelost potraživanja
Saglasno načelu formalnosti koje je propisano članom 3. stav 1. tačka 3. Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre („Sl. glasnik RS“, broj 99/11, 83/14, 31/19 i 105/21), registrator nema ovlašćenja da se upušta u pravilnost i zakonitost postupaka u kojima su doneti akti na osnovu kojih se vrši registracija zakonske zaloge.
V. SUDSKO ZALOŽNO PRAVO
Nepravnosnažno rešenje o izvršenju
Žalba i prigovor odlažu izvršenje samo kad je to zakonom određeno, saglasno članu 25. stav 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ br. 106/15, 106/16-autentično tumačenje i 113/17-autentično tumačenje, 64/19 i 9/20 - autentično tumačenje). Stoga, nepravnosnažno rešenje o izvršenju predstavlja valjan pravni osnov za upis založnog prava u Registru zaloge.
Fotokopija presude i druge dokumenatcije ne predstavlja validan dokaz
Neoverena fotokopija presude suda, bez klauzule pravnosnažnosti, odnosno bez dokaza da je sudski postupak pravnosnažno okončan, kao i druga dokumentacija koja nije dostavljena u originalu, overenom prepisu ili overenoj fotokopiji, ne može se smatrati validnim dokazom u postupku registracije založnog prava. Zakonom o postupku registracije u Agenciji za privredne registre („Službeni glasnik RS“ br. 99/11, 83/14, 31/19 i 105/21), i to odredbom člana 6. stav 2. predviđeno je da se uz prijavu prilažu propisani dokumenti u originalu, overenom prepisu ili overenoj fotokopiji, ako drugačije nije propisano.
Pokretne stvari nisu vlasništvo zalogodavca
U postupku upisa sudskog založnog prava na osnovu rešenja o izvršenju i zapisnika o popisu i proceni pokretnih stvari ne može se osporavati vlasništvo pokretnih stvari na kojima je konstituisano založno pravo. Ovo pitanje može biti predmet sudskog postupka koji se vodi pred nadležnim sudom. Saglasno načelu formalnosti koje je propisano članom 3. stav 1. tačka 3. Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre („Sl. glasnik RS“, broj 99/11, 83/14, 31/19 i 105/21), registrator nema ovlašćenja da se upušta u pravilnost i zakonitost postupaka u kojima su doneti akti na osnovu kojih se vrši registracija sudske zaloge.
Plenidba novčanog potraživanja
Odredbom člana 264. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ br. 106/15, 106/16-autentično tumačenje i 113/17-autentično tumačenje, 64/19 i 9/20 - autentično tumačenje) je propisano da izvršni poverilac stiče založno pravo na potraživanju izvršnog dužnika u trenutku njegove plenidbe, kada se rešenje o izvršenju dostavi dužniku izvršnog dužnika, pa iz navedenog proizlazi da nije propisana registracija sudskog založnog prava na novčanom potraživanju izvršnog dužnika.
STEČAJ I ZALOŽNO PRAVO
Otvaranje stečajnog postupka
Saglasno članu 49. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“ br. 104/09, 99/11-dr. Zakon, 71/12-odluka US, 83/14, 113/17, 44/18 i 95/18), razlučna prava stečena izvršenjem i obezbeđenjem za poslednjih 60 dana pre dana otvaranja stečaja radi prinudnog namirenja ili obezbeđenja prestaju da važe i takvi poverioci nisu razlučni poverioci. Na osnovu rešenja stečajnog sudije, Registar zaloge je dužan da izvrši brisanje ovako stečenih razlučnih prava.
Stečajni poverioci svoja potraživanja prema stečajnom dužniku ostvariju samo u stečajnom postupku. Na osnovu člana 80. stav 2. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“ br. 104/09, 99/11-dr. Zakon, 71/12-odluka US, 83/14, 113/17, 44/18 i 95/18), otvaranjem stečajnog postupka razlučno pravo se ostvaruje isključivo u stečajnom postupku, osim u slučaju donošenja odluke o ukidanju zabrane izvršenja i namirenja u skladu sa ovim zakonom. Stoga nije moguće registrovati založno pravo posle otvaranja stečajnog postupka, odnosno u situaciji kada je posle izvršenog popisa i procene pokretnih stvari, a pre podnošenja registracione prijave za upis, otvoren stečajni postupak nad dužnikom (zalogodavcem). Odredbom člana 93. stav 1. istog Zakona propisano da se od dana otvaranja stečajnog postupka ne može protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja osim izvršenja koja se odnose na obaveze stečajne mase i troškova stečajnog postupka.
Isti je slučaj i sa ugovornim založnim pravom s obzirom da se sva prava poverioca ostvaruju isključivo u stečajnom postupku.
Ustupanje potraživanja posle otvaranja stečajnog postupka
Upis promene poverioca u Registru zaloge, u slučaju da je u odnosu na zalogodavca otvoren stečajni postupak, moguć je samo na osnovu odgovarajućeg akta suda, u zavisnosti od faze stečajnog postupka. Ukoliko još nije istekao rok za prijavu potraživanja, novi poverilac u stečajnom postupku prijavljuje svoje potraživanje uz dostavljanje dokaza da je potraživanje na njega preneto, a osnov za promenu podataka o poveriocu u Registru zaloge biće zaključak suda o listi utvrđenih i osporenih potraživanja. U slučaju da je do prenosa došlo nakon prijave potraživanja, osnov za izmenu podataka u skladu sa odredbom člana 117a stav 3. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“ br. 104/09, 99/11-dr. Zakon, 71/12-odluka US, 83/14, 113/17, 44/18 i 95/18) predstavljao bi akt suda kojim se vrši korekcija podataka u konačnoj listi
Usvojen plan reorganizacije i registracija zaloge
Sva potraživanja i prava poverilaca i drugih lica i obaveze stečajnog dužnika se uređuju isključivo prema uslovima iz plana reorganizacije, a saglasno članu 167. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“ br. 104/09, 99/11-dr. Zakon, 71/12-odluka US, 83/14, 113/17, 44/18 i 95/18). Usvojen plan reorganizacije u stečajnom postupku predstavlja izvršnu ispravu i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena. Poslovi i radnje koje preduzima stečajni dužnik moraju biti u skladu sa usvojenim planom reorganizacije, pa je registracija založnog prava moguća jedino u skladu sa usvojenim planom reorganizacije. Na osnovu navedenog, nije moguće registrovati ni zabeležbu o započetom postupku namirenja kod već registrovanog založnog prava.
Mogućnost promene založnog poverioca u upisanom založnom pravu na osnovu ugovora o ustupanju potraživanja u situaciji kada je nad zalogodavcem otvoren stečajni postupak ili izrečena mera obezbeđenja zabrane ostvarivanja prava razlučnih poverilaca.
U toku trajanja roka za prijavu potraživanja u stečajnom postupku, novi poverilac u stečajnom postupku prijavljuje svoje potraživanje uz dostavljanje dokaza da je potraživanje na njega preneto. Osnov za registraciju promene poverioca u Registru zaloge biće zaključak suda o listi utvrđenih i osporenih potraživanja uz koji se dostavlja i ugovor o ustupanju potraživanja sa potpisima overenim u skladu sa zakonom o overi potpisa, rukopisa i prepisa.
Kada do prenosa potraživanja dođe nakon prijave potraživanja u stečajnom postupku, osnov za registraciju promene poverioca predstavljao bi akt suda kojim se vrši korekcija podataka u konačnoj listi utvrđenih i osporenih potraživanja uz koji treba dostaviti i ugovor o ustupanju potraživanja sa potpisima overenim u skladu sa zakonom o overi potpisa, rukopisa i prepisa.
Kada je u prethodnom stečajnom postupku određena mera obezbeđenja zabrane ili privremenog odlaganja sprovođenja izvršenja prema stečajnom dužniku (zalogodavcu), uključujući i zabranu ili privremeno odlaganje koje se odnosi na ostvarivanje prava razlučnih i založnih poverilaca, promena poverioca u Registru zaloge je moguća, jer je u pitanju prethodni stečajni postupak i mera se odnosi isključivo na zabranu sprovođenja postupka prinudnog izvršenja u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju.
(Ministarstvo privrede, Sektor za privredna društva i privredne registre, Broj: 011-00-00099/2018-10 od 27. septembra 2018. godine – Usaglašeni zaključci)
Mogućnost promene poverioca u upisanom založnom pravu na osnovu ugovora o ustupanju potraživanja kada je u odnosu na zalogodavca doneto rešenje kojim je usvojen plan reorganizacije.
Usvojen plan reorganizacije koji je potvrđen odlukom suda, predstavlja nov ugovor za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena i izvršnu ispravu u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju. Upis prijemnika prenetog potraživanja može se izvršiti na osnovu ugovora o prenosu potraživanja sa potpisima overenim u skladu sa zakonom o overi potpisa, rukopisa i prepisa i izjašnjenja nezavisnog stručnog lica koje je zaduženo za nadzor nad sporovđenjem plana, a kojim potvrđuje da je izvršeni prenos u skladu sa usvojenim planom, da se njime ne ugrožava sprovođenje plana niti interesi ostalih poverilaca stečajnog dužnika. U slučaju da iz dostavljene dokumentacije proizilazi da je od donošenja rešenja o usvajanju plana reorganizacije došlo do promene obaveza ugovornih strana iz osnovnog pravnog posla, usled čega postoji nesaglasnost prijave i dokumentacije sa registrovanim podacima, pored navedih dokumenata, neophodno je dostaviti i vansudsko poravnanje zaključeno sa stečajnim dužnikom iz kojeg se promenjeni podaci mogu utvrditi.
(Ministarstvo privrede, Sektor za privredna društva i privredne registre, Broj: 011-00-00099/2018-10 od 27. septembra 2018. godine – Usaglašeni zaključci)
REGISTRACIJA IZMENE I DOPUNE ZALOŽNOG PRAVA
Aneks ugovora o zalozi
Aneks ugovora o zalozi predstavlja pravni osnov za upis izmene i dopune podataka o registrovanom založnom pravu u Registar zaloge. Izmene i dopune koje se odnose na bitne elemente registrovanog založnog prava imaju karakter novog upisa u smislu člana 63. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar („Službeni glasnik RS“ br. 57/03, 61/05, 64/06 - ispr. i 99/11 - dr. zakoni). Sa registarcijom izmena i dopuna podataka o registrovanoj zalozi obavezno se upisuje i vreme (dan, čas i minut) prijema registracione prijave za upis u Agenciji za privredne registre.
REGISTRACIJA ZABELEŽBE
Predaja stvari u državinu
Odredbom člana 1. stav 1. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar („Službeni glasnik RS“ br. 57/03, 61/05, 64/06 - ispr. i 99/11 - dr. zakoni), predviđeno je, između ostalog, da se ovim zakonom uređuje zaloga, bez predaje u državinu, pokretnih stvari i prava, radi obezbeđenja potraživanja poverioca. Ovaj zakon predstavlja lex specialis u odnosu na član 968. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“ br. 29/78...57/89 i „Službeni list SRJ“ br. 31/93 i Službeni glasnik RS, br. 18/20), kojim je propisano da zalogoprimac stiče založno pravo kada mu stvar, koja je predmet zaloge, bude predata.
Upis zabeležbe da je započeo postupak namirenja kod solidarnih založnih poverilaca
Ukoliko ima više registrovanih poverilaca u jednom založnom pravu, prijava samo jednog poverioca je dovoljna za pokretanje postupka registracije zabeležbe da je započeo postupak namirenja.
U situaciji kada je rešenjem o registraciji založnog prava na strani poverioca označeno više lica (solidarni založni poverioci), preduzimanje bilo koje radnje od strane jednog od njih, a kojoj se niko od njih ne protivi, pa stoga i podnošenje prijave za registraciju započetog postupka namirenja, ima pravno dejstvo kao da su istu radnju preduzeli i svi drugi založni poverioci.
Registarcija zabeležbe spora i zabeležbe od značaja za pravni promet
Zabeležbu spora mogu tražiti zalogodavac, založni poverilac i svako drugo lice koje je pokrenulo parnicu koja se odnosi na založno pravo, pokretnu stvar ili pravo koje je predmet zaloge ili druge odnose strana u vezi sa registrovanom zalogom, u smislu odredaba člana 64. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar („Službeni glasnik RS“ br. 57/03, 61/05, 64/06 - ispr. i 99/11 - dr. zakoni).
U Registar je kao zabeležbu, u smislu odredaba člana 8. Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne regitre („Sl. glasnik RS“ broj 99/11, 83/14, 31/19 i 105/21), moguće upisati i svaku drugu činjenicu ili dokument koji je od značaja za pravni promet, a koji je u vezi sa registrovanom zalogom..
Visina neisplaćenog duga i zabeležba
U postupku registracije zabeležbe da je započeo postupak namirenja ne utvrđuje se visina neisplaćenog duga, kamata i drugi troškova, već samo ispunjenost uslova iz člana 36. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar („Službeni glasnik RS“ br. 57/03, 61/05, 64/06 - ispr. i 99/11 - dr. zakoni).
BRISANJE ZALOŽNOG PRAVA
Prodaja stvari u stečajnom postupku
Stvar prodatu u stečajnom postupku kupac, stiče bez tereta u smislu člana 133. stav 12. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“, br. 104/09, 99/11-dr. Zakon, 71/12-odluka US, 83/14, 113/17, 44/18 i 95/18). Da bi založno pravo bilo brisano iz Registra zaloge, potrebno je da stečajni upravnik ili kupac – novi vlasnik podnesu prijavu za brisanje založnog prava iz Registra, odnosno da stečajni sudija naloži brisanje tereta nastalih pre izvršene prodaje, odnosno upis drugih prava stečenih prodajom.
Prodaja stvari u izvršnom postupku
Založno pravo na pokretnoj stvari prestaje donošenjem zaključka o predaji pokretne stvari. U zaključku se kupac ovlašćuje da zahteva brisanje založnog prava iz Registra zaloge, u skladu sa članom 251. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 106/15, 106/16-autentično tumačenje, 113/17-autentično tumačenje, 54/19 i 9/20-autentično tumačenje).