Za tri godine postojanja, u Registru zaloge je do danas upisano 30.000 aktivnih založnih prava na pokretnim stvarima i pravima. Od početka ove godine primljeno je ukupno 11.863 zahteva za upis zaloga.
Registar zaloge je jedinstvena elektronska baza podataka o ugovorima o založnim pravima na pokretnim stvarima i pravima, zakonskim (nastalim u poreskom postupku) i sudskim zalogama (nastalim u izvršnom postupku). Registar je počeo sa radom 15. avgusta 2005. godine. Pre uspostavljanja registra, u Srbiji nije postojala nikakva evidencija o ovom specifičnom vidu obezbeđenja sredstava za odobravanje kredita. Do pre 3 godine zaloga je bila malo poznata kako u domaćoj javnosti, tako i među privrednim subjektima.
U prva 4,5 meseca od početka rada registra bilo je primljeno 4.783 zahteva za upis zaloga, a Agencija za privredne registre prvo je upisivala „stare“ zaloge, kako bi se obezbedila zakonska zaštita prava prioriteta poverilaca u slučaju namirenja duga. U toku 2006. godine je evidentirano 9.135 zaloga, a tokom 2007. godine primljeno je 14. 332 zahteva.
Broj registrovanih zaloga u 2007. godini povećan je za 56, 89% u odnosu na 2006. godinu, dok je u prvih 7,5 meseci ove godine porastao broj zaloga za 47, 28%, u poređenju sa istim periodom prošle godine. Ukoliko se ovaj trend nastavi, do kraja godine može se očekivati da će broj upisanih zaloga premašiti procenat rasta iz prethodne godine.
Upisanim založnim pravima obezbeđena su potraživanja u iznosu od 180 milijardi dinara, 12 milijardi EUR, 420 miliona švajcarskih franaka, 1,5 miliona danskih kruna i 440 miliona američkih dolara.
U pogledu strukture založnih poverilaca, kao najčešći korisnici ovakvog načina obezbeđivanja potraživanja javljaju se banke (preko 57%), slede privredni subjekti, Fond za razvoj Republike Srbije i udruženja (21%), kao i Poreska uprava, odn. Republika Srbija u čiju korist se upisuje založno pravo za obezbeđenje poreskog duga (20%).
U najvećem broju slučajeva predmet založnog prava su mašine i oprema, putnička i teretna vozila, imovinska prava (udeli, potraživanja i sl.). Predmet založnog prava su i prava intelektualne svojine (žigovi i dr.), koji se u ovaj Registar upisuju do donošenja posebnih propisa kojima se bliže uređuje upis založnog prava u registrima intelektualne svojine.
Da podsetimo, konstituisanjem založnog prava zalogodavac ne gubi svoje pravo nad predmetom zaloge (ostvaruje prihode upotrebom predmeta nad kojim se uspostavlja zaloga, ima mogućnost da prenese vlasništvo, izda predmet zaloge u zakup ili ustupi na upotrebu drugim licima), dok založni poverilac upisom u javni registar obezbeđuje svoje pravo prvenstva u namirenju duga. Postojanjem elektronskog registra, čiji su podaci dostupni javnosti, povećava se pravna sigurnost za poslovanje, pojednostavljuje način za dobijanje kredita, a Srbija obezbeđuje veću pravnu sigurnost za građane i privredu.