„Postupak prinudne likvidacije i brisanja iz Registra privrednih subjekata se sprovodi po službenoj dužnosti, bez plaćanja naknade za vođenje takvog postupka”, rekla je za Tanjug zamenik registratora privrednih subjekata Marija Pajić i dodala da ta društva za vreme trajanja oglasa o prinudnoj likvidaciji mogu da isplate svoje dobavljače i ispune svoje obaveze prema zaposlenima.
Da podsetimo, Agencija za privredne registre (APR) je pokrenula prinudnu likvidaciju 23.000 privrednih društava koja nisu dostavila finansijske izveštaje za 2015. i 2016. godinu.
„Radi se o privrednim društvima koja nisu imala nikakav interes da svoje poslovanje održavaju u skladu sa Zakonom”, navela je Marija Pajić i precizirala da ta društva nisu bila aktivna, jer nisu predavala finansijske izveštaje duži niz godina, niti su dostavila izjave o neaktivnosti, čime su u potpunosti zanemarila svoju zakonsku obavezu i zato su morala biti uklonjena iz pravnog prometa.
Ona je istakla da će akcija biti kontinuirana i da će se prinudna likvidacija proširiti na društva kod kojih se steknu i drugi razlozi propisani članom 547. Zakona o privrednim društvima, osim nepodnošenja finansijskih izveštaja za dve uzastopne godine do kraja prethodne poslovne godine.
Marija Pajić ističe da u druge razloge spadaju oni slučajevi kada društva ostanu bez zakonskog zastupnika duže od tri meseca, ili kada ortačko društvo ostane samo sa jednim ortakom.
Ona je izrazila očekivanje da će se brisanjem privrednih društava nakon sprovedene prinudne likvidacije smanjiti broj privrednih društava protiv kojih će APR podnositi prijave za privredni prestup zbog nepodnošenja finansijskih izveštaja, u skladu sa odredbama Zakona o računovodstvu.